Neprijatelji razuma

[IgnjatijeZaporoški]

А то је тај фамозни одговор који ја нијесам приметио
Добро, поредио си Докинса и мене, а поређени ваљда има паметнија посла него мени да илази на челенџ... Бог не прича са смртницима (осим понекад хришћански )
Ево, признајем све ми је јасно. Ти си следбеник.
А како нема Докинса овде с њим да разговарам, не бих вас даље задржавао

... осим једне ситнице, није упућена мени, али бићу слободан



Како знаш да је неки осећај лажан. Неко може искрено уживати у илузији

п.с. Ја не долазим на дискусије да бих одговарао овоме или ономе, него да бих причао о концептима. Осим тога, с обзиром да сам те навео где се ти с неким слажеш, самим тим одговарам и њему.
Дакле, изнет је став да су разуме одлуке увек исправне. Оно што Гугла одговара на унос "разумна одлука" је мој одговор. Који ти се наравно не свиђа

Poredio sam te sa njim jer si napisao "kad vidim sa kim počinje tema" - počinje sa njim
Cvrle je najjednostavnije objasnio i tu nema više šta da se doda, ne želim da se vrtim u krug.
Šteta što nisi tu google pretragu odštampao na papir, imala bi neku primenu.... A što se tiče tvog dolaska na teme... pa, pola su pokušaji samopromocije a pola je kontriranje po svaku cenu.

 

[Агарта]

Poredio sam te sa njim jer si napisao "kad vidim sa kim počinje tema" - počinje sa njim
Cvrle je najjednostavnije objasnio i tu nema više šta da se doda, ne želim da se vrtim u krug.
Šteta što nisi tu google pretragu odštampao na papir, imala bi neku primenu.... A što se tiče tvog dolaska na teme... pa, pola su pokušaji samopromocije a pola je kontriranje po svaku cenu.

У бре ал' с ти верзиран, свака реч битна, па ни она коју (више) не можеш да документујеш
Да, заиста кад видим с ким почиње тема, имам одређени суд о истој. Као и ти у неким случајевима, зар не...
Нијесам знао да ме то кандидује да се поредим са селебрити, па ако ти тако о'ш добро, нек ти буде
Износи се став да је свака разумна одлука добра, па ђе ћеш боље него на гуглу видети вокс попули шта се сматра разумном одлуком. А ви ако имате неко друго мерило, по чему је оно боље. Зато што је ваше, а!?
Цврле је том реченицом, а и овом у мом потпису најбоље објаснио зашто су ваши ставови ригидни.

 

[Агарта]

Управо сам почео гледати једну дискусију о свести, па се сетих теме, и колико је у европској мисли дошло до декаденције рационализма.
Лајбниц је тврдио да кад бисмо енормно увећали људски мозак и ушли у њега, видели ћелије, синапсе, неуротрансмитере... не бисмо видели ум. Е сад (и то је битно!) не верујем да је баш тако Лајбниц рекао, то је рекао учесник дискусије који се бави том тематиком, апстрахујући ствари. Тешко да је, према ондашњој науци & технологији, Лајбниц могао знати за неуротрансмитере. Па ипак је Лајбниц, тај великан за разлику од неких које сада воздижу у Пантеон, убо поенту која важи и дан-данас, и сав напредак неуро-науке и свега осталог је није порекао. Е, то су били рационалисти, он и Спиноза.
Нису се ограничавали да размишљају само о стварима на које су већ понуђени одговори, на питања која су већ постављена...

 

[Zazi.]

Isto tako, ako bismo uvecali procesor, memoriju i HD modernog racunara ne bismo videli programe. No, ako znamo sta trazimo...

 

[Агарта]

Још мало о ограничености (модерно схваћеног) рационализма, односно у овом случају "рационално схваћеног интереса". Са једне друге теме, рецимо тако:

Говори се о некој предности грађанског (политичког) национализма, односно патриотизма, над културним или не-дај-боже етничким национализмом (само национализам). Предности "патриоте" над националистом је у томе што се занима за рационално схваћен интерес заједнице у којој живи, а која је одређена (само!?) територијом државе (а шта је онда са над-државом ако си чланица или кандидат за ЕУ, мећимо?!)
Према томе требало би да ме занима интерес територије на којој се налазим, само зато што се у њој налазим. Колико знам, то је пило воду само у грчким полисима, при чему је у сваком од њих постојала доминантна грчка култура (цака је била у томе што су имали супротне међусобне интересе, па ипак су имали свест о заједништву пред странцима - "ваварима" или ти "блејавцима - дакле онима који не говоре грчки језик; постојале су различите речи за ратове између Грка и са ксено - једно је било полемос, друго махиа).
Осим тога, шта ако желим да одем и, на крају, и одем у другу "заједницу", односно територију? Онда "пребацујем" сву своју оданост, или?! Шта ако још нисам отишао, радим на томе, али тренутно не могу? Где је онда моја оданост, чије рационалне интересе подржавам? А шта одређује било какав садржај такве "заједнице", тренутна већина!? Шта ако видим да се мења таква већина па ће имати другачије свакодневне вредности (мараме, минарети)?!? Треба ли да ми буде свеједно, јер ћу бити на истој територији... Или да киднем ако уопште имам где?
Све су то нерешиви проблеми пред "грађанским национализмом" а транзицију у исти је тражио Ђинђић доктор Зоран. Зато остајем веран културном национализму.

 

[Ангел.]

 

[Ribar]

Осим тога, шта ако желим да одем и, на крају, и одем у другу "заједницу", односно територију? Онда "пребацујем" сву своју оданост, или?! Шта ако још нисам отишао, радим на томе, али тренутно не могу? Где је онда моја оданост, чије рационалне интересе подржавам?

O kakvoj je "odanosti" ovde reč?

Šta bi značilo živeti u Srbiji a "biti odan" Patagoniji? Kako bi se ta "odanost" ogledala i pokazivala?

 

[Агарта]

O kakvoj je "odanosti" ovde reč?

Šta bi značilo živeti u Srbiji a "biti odan" Patagoniji? Kako bi se ta "odanost" ogledala i pokazivala?

Не питај мене већ оне којима ја постављам питања (не мора да значи да су на овој теми, мада би апологети Разума могли да одговоре - узгред ућуташе се )
И да не скрећемо много, нисам то дао овде због самог принципа оданости, већ да покажем на слабе стране "објективног" разума када се суочи са самосвешћу која је по правилу субјективна. Рецимо да културни идентитет се заснива на самосвести (и не може се само рационално објаснити) док је оно "територијално схватање" примена чистог разума, схваћеног према "објективним критеријумима" који узгред нису ни дати.
Идеју сам добио читајући суборњи Културни додатак Политике. То је из излагања једног филозофа, на панел дискусији. Не знам да ли је извод из дужег излагања, али знам да у том одељку чова уопште није рекао шта је то "интерес", па још рационално схваћен. Ваљда мисли да се подразумева

 

[Агарта]

It is clear that we perceive many things and form universal notions…from the fact that we have common notions and adequate ideas of properties of things. This I shall call reason (rationem) and the second kind of knowledge. In addition…there is (as I shall show in what follows) another, third kind, which we shall call intuitive knowledge (scientia intuitiva). And this kind of knowing proceeds from an adequate idea of the formal essence of certain attributes of God to the adequate knowledge of the essence of things.
Spinoza