Ne znam da li se slažem, zato što ne razumem šta si rekao, ali da probam. Ono što ti kažeš jeste da razumom ne stičemo nova znanja. Slažem se, ukoliko pod znanjem smatraš svaku informaciju koja stiže do nas. Stičemo ga iskustvom. Mi razumom izdvajamo informacije za koje smatramo da su tačne, a odbacujemo škart informacije.
Jeste. S tim da razum cini mnogo vise od toga, otkrivajuci ranije nepoznate veze izmedju razlicitih parcica znanja. Kljucno je da znanje, poznavanje cinjenica, iskustvo, kako vec zelis da ga nazoves, prethodi razmisljanju i operativno je cak i tamo gde nema neke mocne masine koja bi to znanje prepakovala.
Slažem se do dela da je sujeverje defektno razmišljanje, stečeno nekim 'šestim čulom', zaostavštinom evolucije kada je čovek morao, da bi se sačuvao, verovati da je svako šuškanje žbuna opasnost. Međutim, kod današnjeg sujeverja je karakteristično da se dve stvari koje nemaju dodirne tačke stavljaju u odnos, tako da jedna stvar izaziva drugu iako 'niđe veze' nema, E sad, ne znam kako si od defektnog razmišljanja izveo zaključak da je to legitimno razmišljanje, taj mi deo nije najjasniji.
Ja zapravo ne mislim da je sujeverje defektno razmisljanje. Tvrdim da je nepotpuno razmisljanje kada onaj koji misli ne uzima dovoljno poznatih podataka u obzir. Sada, to jeste defekt, ali ne intuitivnog misljenja, vec onoga koji ne ume da ga iskoristi.
Sujeverje nikada ne povezuje dve stvari koje nisu povezane. Zato sam pominjao istovremenost. Druga je stvar sto ta veza nije relevantna. Nekada to ne zelimo da vidimo, a nekada jednostavno ne znamo dovoljo. To je bio cest slucaj u medicini kada je simptom bolesti proglasavan uzrokom.
Nisam ni pomislio na IQ.
Kada kažem glup, mislim Patrik Zvezda glup.
Čovek koji daje predikcije, da će stvar A da izazove stvar B, a da stvar A ne može biti u razumnoj, opravdanoj vezi sa pojavom B.
Primer, crna mačka izaziva nesreću.
Ili prolazak ispod merdevina.
Ili razbijanje ogledala.
Dakle, nigde ne postoji kauzalnost, objašnjenje zašto jedno dovodi do drugog.
Objasnjenje moze da izostane. Zato kazem da je razmisljanje precenjeno.
Evo jedan primer. Psiholozi oduvek sastavljaju takozvane inventare licnosti. Donesu subjektu dva kila papira i traze da popuni upitnike. I onda sednu i gledaju sta je ovaj pisao, pa kazu kakav je. To je bila traljava tehnika mada su psiholozi imali razumno objasnjenje za svako pitanje i za tumacenje dobijenih rezultata.
A onda su u igru usli racunari. I psiholozi su smislili hiljade bezveznih pitanja i nisu ni pokusavali da zamisle sta su njima hteli da iscackaju. Razdelili su te upitnike hiljadama ljudi i gledali sta ce da se upeca. I, da vidis, neka bezvezna pitanja su kod istog poremecaja uvek davala slicne odgovore. Druga pitanja su bila apsolutno irelevantna.
I sad, psiholozi se i ne trude da previse trljaju glavu zasto oni koji se pale na zenske obucene u sobarice uvek odgovore da je Sundjer Bob bezveznjak. Izmedju Sundjer Boba i sobarica nema nikakve razlozne veze. Ali, statistika pokazuje da ta veza postoji. Takodje ih je bas briga sto izmedju opsednutosti sobaricama i pitanjem o pajalicama za prasinu nije ustanovljena nikakva statisticka povezanost, mada je logicno da postoji.
Ukratko, dovoljno je znati. Objasnjenje "zasto" je cesto pogresno.
Mada vidim da postajem dosadan, ne mogu a da ne pomenem jos jedan primer. Valjda nigde kao na univerzitetima ne postoji tako zestoka koncentracija ljudi koji umeju da razmisljaju. I ne samo da umeju, nego to rade non-stop, cesto ukljucujuci vreme provedeno u krevetu ili pod tusem, ako je verovati anegdotama. Pa ipak, uzimajuci u obzir njihovu skolsku spremu, tesko je naci tako veliku grupu tako lose placenih ljudi. Covek bi pomislio da ce im razmisljanje pomoci da nadju bolje placen posao, al jok.
To je otprilike kao kada bi iscepali stranice od 100 različitih knjiga, pustili da ih vetar pomeša, i tvrdili da je to novo remek delo.
U prevodu, to je odsustvo legitimnog, tj racionalnog razmišljanja.
Dadaisti su izvlacili reci iz sesira i tako stvarali svoje pesmice. I uvek bi se nasao neko sklon razmisljanju da iz toga izvuce smisao. Opet kazem... razmisljanje je precenjeno.
Мод је рекао своје, а ја се (најискреније) и не сећам чиме сам кога увредио, шта уопште написах, па нек буде да је била увреда.
