Видим бришу ми се постови, претпостављам не по службеној дужности, него по пријави (мада то двоје можда не треба разликовати јер и модови учествују у расправама, износе ставове, ерго пристрасни су...) То ми је велики комплимент, уз чињеницу да се избегава одговарати на моје постове, рецимо изазвани Далибор ¡No Pasarán! ("левичар"?!) К. Но добро...
На изјаву да нам разум служи да се не бисмо гађали са внаго (ако се добро сећам, а нисам плаћем да окренем страницу па проверим) рекох
1) Можда јес тако, можда јер ко зна ко ће све парадирати и бити "модеран" у овом добу "владавине разума"
2) Следила је слика, која је некоме засметала, да то је Абу Гаиб где кћери & синови револуције разума (једне од две најпознатије и најуспешније) раде оно што раде... А слика која гвори као хиљаду речи некоме смета...
Даље имам рећи да стојим иза онога што сликом рекох. Мислим да ће се и атеисти сложити самном да је француска револуција последица просветитељства и рационализма, односно идеје да ће просвећени људи на принципима разума засновати најбољу могућу владавину - "најбољи од свих светова". Лако се може видети (упутио бих вас на литературу, али пријатељ ми рече да га не рекламирам изгледа баш зато што зна какав је просек који долази 'ође) да су модерне идеологије либерализам, комунизам, нацизам хипертрофирани наставак кључне пароле француске буржоаске (рационалистичке) револуције: слобода - једнакост - братство. Где свака наведена идеологија хипертрофира по једну од три кључне речи, респективно.
Све оне се, у суштини, позивају на рационалне принципе односно уређење цивилизације према научним (или "научним", небитно је - јер довољно људи је оно њихово сматрало правом науком) принципима. Нацизам се позива на еугенику, комунизам на дијалектички материјализам (ко је ишао раније у школу чуо је ваљда да је све друго "ненаучно") а либерализам, си кларо, на политичку економију као науку - Адам Смит и остали другари. Сви они виде своје идеологије савршено рационалним, што донекле закључих из разговора са неким индоктринираним примерцима. Сви, дакле, верују у (свој наравно, а неће у туђи) разум.
Данас је највећи проблем либерализам, који је једини као систем реално преживео. А Абу Гаиб и Гвантанамо су његова слика и прилика. Међу жртве спада и мала Милица...