Sad sam došao sa jednog sarajevskog foruma i iskreno posle tamošnjih priča i problema cela Krstarica mi je delovala kao tra-la-la , obdanište razmaženih i dokonih i onda vidim ovaj tvoj post koji možda nekome može delovati površno ali te razumem odlično jer su mnogi ljudi posegnuli za drogama, od vutre do heroina i oni koji su preživeli godine pakla toga, uspeli da se vrate da kažem "na put" i ponovo, kao u začaranom krugu su sada ponovo na početku: zašto ja živim i sav život izgradili ponovo, običan život, bez ikakvih hirova i maštanja o luksuzu.
Pre neki dan sam razmišljao o Sizifovom kamenu, apsurdu života. Dok si još mlad a već strašno razočaran ipak nekako imaš nadu koja umire možda poslednja ali ipak dođe dan kada jednostavno digneš ruke od snova i planova, kad shvatiš u kojim si godinama i da ništa nećeš ostvariti i onda se jave misli o uzaludnosti svega pa se čak pomišlja i na suicid...
Čovek dok je mlad se penje sa tom kamenčinom nadajući se nečemu a kada stigne na vrh brda i shvati da od sada može samo ići nizbrdo okreće se obično ka svojoj deci pomažući koliko može njima da taj isti Sizifov kamen izguraju i oni i tako iz generacije u generaciju.
Da zlo bude veće, na tvoju muku će se uvek ali uvek naći neki dežurni hejter da ti oteža, da te unizi, omalovaži, pod.j.ebava i na kraju krajeva da ti otvoreno kaže da se ubiješ. Doživeo sam takav napad kada sam na temi na pdf muškarci napisao da mi prolazi kroz glavu suicid a inače sam prošao pakao heroina, posle 7 godina jedva uspeo da izađem iz tog sveta gde sam pokušavao da se nekako utešim, umrtvim, jer nisam sebe video kao nekoga ko će se zadovoljiti životom i ulogom oca i muža, brata i radnika za platu...
Gore te je neko pitao koliko imaš godina, to ima veze jer kako već rekoh kada Sizifov kamen izguraš na vrh i kada shvatiš to, taj momenat može mada ne mora da bude početak kraja.
Besmisao "malog života" je mnoge progutao, neke vratio na početak a neke naterao da negde, nekako potraže smisao svega ovoga; filozofija i nije ništa drugo do večno pitanje: vredi li ovaj život toliko da bude proživljen?
I odgovora nema spolja, iako zvuči otrcano, odgovor je u tebi i moraš da nađeš smisao.
U čemu je smisao života? - ne postoji jedan jedini ogroman smisao, postoje na stotine malih..
Zavisi i od toga kakav si. Ja kad sam otvorio temu kako mi je pored dobronamernih saveta sam dobio i post pun mržnje u kojem me lik koji me evo skoro 5 godina ne ostavlja na miru, zamisli napišem nešto o tome kako mi je teško a on me napadne da sam klon , pa tragikomično, pored ovoga kako mi je i iz kog sveta sam se ja vratio to ne može da uvredi nekoga ko je maltene ceo svoj život gledao oko sebe patnju i besmisao ispoljavane na najrazličitije načine, od pijanstva i fizičkih nasrtaja na ljude koji su se, eto, tu slučajno zatekli pa sve do fokusiranja na nekog određenog, projektovanja svog besa i ličnog nezadovoljstva na tu osobu. Zato sam rekao da zavisi i od toga kakav si jer je u mom slučaju taj lik izazvao doslovno priliv inata tako da me je, nesvesno, on lično fokusirao na sebe samog pa sam, bar neko vreme, zaboravio svoje stvarne probleme.
Izvini što sam razvukao post, u suštini sam hteo da ti kažem da ti ne padne na pamet da sreću tražiš u drogama (mada mi ne deluje da si od tih ali nikada niko u početku i ne deluje) a ako ti na ovakve postove, ove sadržine neko dođe i kaže ti da je za tebe najbolje da se ubiješ, to bi u RL bilo krivično delo navođenja na samoubistvo.
Eto, to je moj odgovor ali bez konkretnog rešenja osim što je govorio Harvi Kušing da nalaziš sebi stalno neke manje ciljeve i da se tako okupiraš, ja sam na primer bio opčinjen duborezom.
Ne znam da li imaš decu, i bolje da niko to i ne zna, što manje podataka o sebi po forumima.
A ako te neko počne da vređa i to opet zavisi kakav si. Ja sam istreniran tako da sve mogu da prećutim ali nekad moraš sebe da nateraš da zgaziš da ne bi bio (z)gažen.
Nekad čak i da prvi provociraš da bi se zaštitio od provokacije. Kad si najslabiji, tad moraš biti najjači, znam da me razumeš.
.
