Nemci, zar je kraj?

doppler

Poznat
Moderator
Poruka
9.828
Nemačka privreda je na ivici recesije, ali to se još uvek nije znatnije odrazilo na stopu nezaposlenosti, piše Dojče vele.

1706734655338.png


Nemačka beleži rekordnu zaposlenost, ali pitanje je da li će tako i ostati.
Nemačka privreda je trenutno slaba. BDP je u periodu od oktobra do decembra 2023. pao za 0,3 odsto, objavio je u utorak (30. januar) Savezni statistički zavod. U dva prethodna kvartala zabeležena je stagnacija. U čitavoj prošloj godini BDP je pao za 0,3 odsto. Ako se taj trend nastavi, Nemačkoj preti recesija.
Međutim, to se do sada samo neznatno odrazilo na stopu nezaposlenosti. Naučnici iz Instituta Ifo koji se bave tržištem rada ipak računaju da bi to moglo da se promeni. Na to ukazuju redovna ispitivanja poslodavaca o planiranim novim zapošljavanjima radnika.

"Teško ekonomsko stanje odražava se sada i na kadrovsko planiranje", kaže Klaus Volrabe, šef tog istraživanja u Institutu ifo. "Firme su uzdržane što se tiče novih zapošljavanja. Verovatnija su prva otpuštanja."

To redovno ispitivanje obuhvata 9.000 kompanija koje svakog meseca prijavljuju koliko novih radnika planiraju da zaposle tokom iduća tri meseca.

Različita situacija u pojedinim branšama

Ispitivanje pokazuje da je najlošije raspoloženje u industriji. Tamo očekuju smanjenje broja zaposlenih. I u trgovini raste spremnost za otpuštanje radnika. Ali kod uslužnih delatnosti rezultati nisu jednoznačni. Dok neki planiraju smanjenje, drugi planiraju povećanje broja zaposlenih. To posebno važi za IT sektor i konsultantske firme.

U građevinarstvu je situacija nešto lošija nego mesec dana ranije. "Recesija u građevinarstvu ostavlja sve veće tragove u kadrovskom planiranju", kaže Volrabe. Problem te privredne grane je, kako objašnjava, rast kamata za stambene kredite.

Ipak, taj stručnjak u razgovoru za nemački javni servis ARD ističe da su ti brojevi samo malo pali. "Ne računam s velikim porastom nezaposlenosti", kaže i dodaje da je trenutno od otpuštanja verovatnije da neće biti raspisani konkursi za nepopunjena radna mesta.

Nije sve tako crno

Aktuelni podaci Instituta za tržište rada i istraživanje zaposlenja (IAB) nešto su optimističnije nego oni iz Instituta Ifo. Vrednost na tzv. "barometru tržišta rada" IAB porasla je u januaru za 0,2, odnosno na 100,3 boda, i sada se nalazi u pozitivnom području iznad neutralne vrednosti od 100 bodova.

Taj indikator obuhvata i prognoze budućeg razvoja zapošljavanja i trenutnu stopu nezaposlenih. Zato se svakog meseca ispituju agencije za zapošljavanje, koje daju svoja predviđanja za iduća tri meseca. Skala se kreće od 90 (veoma loš razvoj) do 110 (veoma dobar razvoj).

Ako se uzme u obzir samo stopa nezaposlenih, taj indikator se u januaru nalazio u negativnom spektru, iako su se izgledi nešto poboljšali. Zabeležen je plus od 0,2 boda u odnosu na decembar, ali vrednost od 97,4 još uvek je ispod neutralnih 100 bodova.

"Pre nekoliko godina bismo se radovali“

Enco Veber, šef odeljenja za Prognoze i sveobuhvatne ekonomske analize u IAB, kaže: "Čak i ako se nezaposlenost nešto povećala, ona je još uvek na veoma niskom nivou. Brojvie su tako mali da bismo im se do pre nekoliko godina u stvari radovali". Ni on, kao ni njegov kolega Volrabe, ne računa s talasom otpuštanja. Stopa nezaposlenosti je u Nemačkoj u decembru iznosila 5,7 odsto.

Iako će neki ipak ostati bez posla, agencije za zapošljavanje čak računaju s malim rastom broja zaposlenih. Indikator instituta IAB se u odnosu na prošli mesec poboljšao za 0,2 boda i sada iznosi 103,1 bod.

Rekordna zaposlenost u 2023.

Ako se gleda godišnji prosek, prošle godine u Nemačkoj je, uprkos padu konjunkture, posao imalo više ljudi nego ikada ranije. Prosečno je bilo zaposleno 46 miliona ljudi, objavio je Savezni zavod za statistiku početkom januara. To je više nego ikada od ujedinjenja Nemačke 1990. Time je dosadašnji rekord od 333.000 u 2022. godini premašen za 0,7 procenata – i to uprkos tome što je, prema vodećim ekonomskim institutima, najveća evropska privreda u prošloj godini zabeležila pad.

Ipak IAB je uočio promene u prosečnom trajanju nezaposlenosti. "Nezaposlenima je trenutno mnogo teže da nađu posao nego pre izbijanja pandemije korone", kaže Veber i dodaje da je to posebno problematično ako nezaposlenost duže traje.

Da li bi politika trebalo da interveniše?

Iz tih aktuelnih podataka Veber i Volrabe izvlače različite zaključke. Tako Volrabe kaže: "Imamo instrument tzv. ’skraćenog rada’ pomoću kojeg smo dobro prebrodili krize u poslednje tri godine. To bi trebalo da koristimo ako ekonomski razvoj nastavi da se pogoršava".

Ali Veber ne vidi potrebu za intervencijom: "Moramo više da investiramo u brigu o nezaposlenima i njihovo kvalifikovanje." On smatra da se mogu stvoriti bolji finansijski podsticaji za zapošljavanje, posebno u velikim domaćinstvima. "Trenutno su državna davanja delom znatno smanjena ako primaoci više rade. Kroz nešto manje drastična smanjenja tih davanja, i kroz pojačanu dodatnu podršku u zapošljavanju, rad bi mogao da se učini atraktivnijim", predlaže Veber.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemci-zar-je-kraj-2474393

Nemačka lokomotiva posustaje.
Šta može biti uzrok tome da najveća evropska privreda u prošloj godini zabeleži pad?
Migranti?
 
London i Pariz još dugo vremena neće dozvoliti veliki uspeh Nemačke industrije, dozvolili su im taj rast do sada samo zbog ličnog interesa krune i republike
Nemačka je gubitnik u dva svetska rata, naizgled je velika ekonomska sila, ali to joj je dozvoljeno
 
Nemačka privreda je na ivici recesije, ali to se još uvek nije znatnije odrazilo na stopu nezaposlenosti, piše Dojče vele.

Pogledajte prilog 1491762

Nemačka beleži rekordnu zaposlenost, ali pitanje je da li će tako i ostati.
Nemačka privreda je trenutno slaba. BDP je u periodu od oktobra do decembra 2023. pao za 0,3 odsto, objavio je u utorak (30. januar) Savezni statistički zavod. U dva prethodna kvartala zabeležena je stagnacija. U čitavoj prošloj godini BDP je pao za 0,3 odsto. Ako se taj trend nastavi, Nemačkoj preti recesija.
Međutim, to se do sada samo neznatno odrazilo na stopu nezaposlenosti. Naučnici iz Instituta Ifo koji se bave tržištem rada ipak računaju da bi to moglo da se promeni. Na to ukazuju redovna ispitivanja poslodavaca o planiranim novim zapošljavanjima radnika.

"Teško ekonomsko stanje odražava se sada i na kadrovsko planiranje", kaže Klaus Volrabe, šef tog istraživanja u Institutu ifo. "Firme su uzdržane što se tiče novih zapošljavanja. Verovatnija su prva otpuštanja."

To redovno ispitivanje obuhvata 9.000 kompanija koje svakog meseca prijavljuju koliko novih radnika planiraju da zaposle tokom iduća tri meseca.

Različita situacija u pojedinim branšama

Ispitivanje pokazuje da je najlošije raspoloženje u industriji. Tamo očekuju smanjenje broja zaposlenih. I u trgovini raste spremnost za otpuštanje radnika. Ali kod uslužnih delatnosti rezultati nisu jednoznačni. Dok neki planiraju smanjenje, drugi planiraju povećanje broja zaposlenih. To posebno važi za IT sektor i konsultantske firme.

U građevinarstvu je situacija nešto lošija nego mesec dana ranije. "Recesija u građevinarstvu ostavlja sve veće tragove u kadrovskom planiranju", kaže Volrabe. Problem te privredne grane je, kako objašnjava, rast kamata za stambene kredite.

Ipak, taj stručnjak u razgovoru za nemački javni servis ARD ističe da su ti brojevi samo malo pali. "Ne računam s velikim porastom nezaposlenosti", kaže i dodaje da je trenutno od otpuštanja verovatnije da neće biti raspisani konkursi za nepopunjena radna mesta.

Nije sve tako crno

Aktuelni podaci Instituta za tržište rada i istraživanje zaposlenja (IAB) nešto su optimističnije nego oni iz Instituta Ifo. Vrednost na tzv. "barometru tržišta rada" IAB porasla je u januaru za 0,2, odnosno na 100,3 boda, i sada se nalazi u pozitivnom području iznad neutralne vrednosti od 100 bodova.

Taj indikator obuhvata i prognoze budućeg razvoja zapošljavanja i trenutnu stopu nezaposlenih. Zato se svakog meseca ispituju agencije za zapošljavanje, koje daju svoja predviđanja za iduća tri meseca. Skala se kreće od 90 (veoma loš razvoj) do 110 (veoma dobar razvoj).

Ako se uzme u obzir samo stopa nezaposlenih, taj indikator se u januaru nalazio u negativnom spektru, iako su se izgledi nešto poboljšali. Zabeležen je plus od 0,2 boda u odnosu na decembar, ali vrednost od 97,4 još uvek je ispod neutralnih 100 bodova.

"Pre nekoliko godina bismo se radovali“

Enco Veber, šef odeljenja za Prognoze i sveobuhvatne ekonomske analize u IAB, kaže: "Čak i ako se nezaposlenost nešto povećala, ona je još uvek na veoma niskom nivou. Brojvie su tako mali da bismo im se do pre nekoliko godina u stvari radovali". Ni on, kao ni njegov kolega Volrabe, ne računa s talasom otpuštanja. Stopa nezaposlenosti je u Nemačkoj u decembru iznosila 5,7 odsto.

Iako će neki ipak ostati bez posla, agencije za zapošljavanje čak računaju s malim rastom broja zaposlenih. Indikator instituta IAB se u odnosu na prošli mesec poboljšao za 0,2 boda i sada iznosi 103,1 bod.

Rekordna zaposlenost u 2023.

Ako se gleda godišnji prosek, prošle godine u Nemačkoj je, uprkos padu konjunkture, posao imalo više ljudi nego ikada ranije. Prosečno je bilo zaposleno 46 miliona ljudi, objavio je Savezni zavod za statistiku početkom januara. To je više nego ikada od ujedinjenja Nemačke 1990. Time je dosadašnji rekord od 333.000 u 2022. godini premašen za 0,7 procenata – i to uprkos tome što je, prema vodećim ekonomskim institutima, najveća evropska privreda u prošloj godini zabeležila pad.

Ipak IAB je uočio promene u prosečnom trajanju nezaposlenosti. "Nezaposlenima je trenutno mnogo teže da nađu posao nego pre izbijanja pandemije korone", kaže Veber i dodaje da je to posebno problematično ako nezaposlenost duže traje.

Da li bi politika trebalo da interveniše?

Iz tih aktuelnih podataka Veber i Volrabe izvlače različite zaključke. Tako Volrabe kaže: "Imamo instrument tzv. ’skraćenog rada’ pomoću kojeg smo dobro prebrodili krize u poslednje tri godine. To bi trebalo da koristimo ako ekonomski razvoj nastavi da se pogoršava".

Ali Veber ne vidi potrebu za intervencijom: "Moramo više da investiramo u brigu o nezaposlenima i njihovo kvalifikovanje." On smatra da se mogu stvoriti bolji finansijski podsticaji za zapošljavanje, posebno u velikim domaćinstvima. "Trenutno su državna davanja delom znatno smanjena ako primaoci više rade. Kroz nešto manje drastična smanjenja tih davanja, i kroz pojačanu dodatnu podršku u zapošljavanju, rad bi mogao da se učini atraktivnijim", predlaže Veber.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet/nemci-zar-je-kraj-2474393

Nemačka lokomotiva posustaje.
Šta može biti uzrok tome da najveća evropska privreda u prošloj godini zabeleži pad?
Migranti?
Kina je uzrok tj losa situacija od korone do danas , Kina ne kupuje sirovine i poluproizvode i druge zemlje koje su svoje proizvode plasirali u Kinu sad ih plasiraju u Evropu sto stvara veliku konkurenciju evropskim firmama , svi firme u zapadnoj evropi se nadaju da ce kinezi ponovo krenuti da trose i kupuju.
 
I francuzi i svabe imaju problema sa svojim poljoprivrednicima,zato sto odvajaju veliku kolicinu para za rat u Ukrajini,umesto u poljoprivredu i privredu.Vidite da su i vozovi u nemackoj stali,kolaps,a u francuskoj ustali medicinski radnici.Ne pise im se dobro.
 
Šta će biti u petak?

A u petak, pak, počinje štrajk lokalnih javnih prevoznika.

S 1,9 miliona članova, Ver.di je drugi sindikat po veličini u Nemačkoj nakon IG Metalla. Ver.di uspe da ispregovara hiljade kolektivnih ugovora svake godine - većinu bez sindikalnih akcija. Šef Ver.dija Frank Verneke branio je štrajkove na aerodromima i u javnom prevozu, ističući da su uslovi rada u tim branšama katastrofalni. Sindikat pregovara, ali poslodavci teško popuštaju. Verneke je upozorio na loše uslove rada i nedovoljno finansiranje javnog prevoza.

"U aktuelnim raspravama o bužetu finansiranje lokalnog prevoza se smanjuje i zato je vreme da uzvratimo udarac", rekao je Verneke. Aerodromi i lokalni prevoznici štrajkuju nakon završetka štrajka mašinovođa: pod pritiskom visoke inflacije radnici širom Nemačke traže bolje plate.

U 80-ak gradova i gotovo svim nemačkim saveznim državama u petak se obustavlja lokalni javni prevoz - neće voziti autobusi, podzemna železnica i lokalni vozovi. Jedino u Bavarskoj neće biti štrajka. Štrajk organizuje Ver.di nakon neuspeha u pregovorima za veće plate u više od 130 lokalnih prevozničkih preduzeća, s oko 90.000 zaposlenih. Traže bolje uslove rada: 35-satnu radnu nedelju uz zadržavanje pune plate. To su tražile i mašinovođe, za one koji rade u smenama.

Ove nedelje u Nemačkoj su bili najavljeni štrajkovi u univerzitetskim bolnicama, aerodromima, u lokalnom prevozu i na auto-putevima. Poljoprivrednici prete novim izlaskom na ulice i ponovnom blokadom ulaza na auto-puteve. U četvrtak su blokirali 18 prilaza auto-putevima oko Minhena, insistiraju da vlada odustane od plana postupnog smanjivanja olakšica za zeleni dizel.

U utorak su štrajkovali lekari u nemačkim univerzitetskim bolnicama, tražeći povećanje plata od 12,5 posto za 20.000 lekara i bolje radne uslove. Traže dodatke za noćna, vikend i praznična dežurstva.
 
Primetio sam da Politika, Večernje Novosti i svita vučićevih svinjformer tabloida već mesec i po forsira narativ o Nemačkoj koja je pred slomom.
Rekao bih da je tu reč o dirigovanom resantimanu prema Nemcima koji su, od svih evropskih zemalja, zauzeli najčvršći stav prema "poštenju" izbora održanih 17. decembra
 
London i Pariz još dugo vremena neće dozvoliti veliki uspeh Nemačke industrije, dozvolili su im taj rast do sada samo zbog ličnog interesa krune i republike
Nemačka je gubitnik u dva svetska rata, naizgled je velika ekonomska sila, ali to joj je dozvoljeno

Da bi napravio hleb treba ti sem dobre volje i gladi:

Žito koje daje brašno, da bi došao do brašna treba ti kako tako plodna zemlja, klima, seme, oruđa i alati i energija (bilo ljudska, stočna ili nešto što se sipa u nešto)
Da bi napravio hleb od brašna i opet treba neka energija i neki alati /uređaji, posuđe
Da bi proizvedeni hleb bio dostupan i opet treba energija i neki uređaji

Sve ovo da nazovemo resursi

Za sve gore pobrojani treba organizacija

E sada uzmi da je industrija ovo :Nemačka od svega potrebnog ima volju, glad , 20% resursa 70% uslovljenu organizaciju, a ona znači ako nađeš ovcu za šišanje da ti onih 80% daje jeftino

Iz nekog razloga bilo je dozvoljeno da se arče resursi i rasipa tako što neko daje jeftino pa mnogo toga ude za Nemačku a ona ima "industriju" ...sve preko tuđih leđa

E sad što se tiče balkanskih volova oni bi i dalje većina teglila za Rajh , jer Mercedes i Golf, ali mnogi drugi u svetu neće, pa su rekli tati na Diznilend da malo obuzda svoje pulen

Dakle nikakva zavera samo najprostija računica, prostori se koliko si dugačak
A Nemačka nije počela dva rata zato što je imala već zato što nije pa je htela da ima
Uspelo im je u poslednje tri decenije ali neodrživo za ostatak sveta
 

Back
Top