Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Balkanske istorijske mitomanije, sto?
- Lea Dajč - dečja zvezda Kraljevine SHS...
- Kako je Jeremija Nedić postao pobratim...
- Zašto se ratu u Ukrajini ne nazire kraj?
- Pogodi šta/ko mi je avatar
- Zašto ljudima više prija online flert...
- Studenti u blokadi nekoliko fakulteta u...
- Ženomrzci i ženogadljivci
- „Što je Vučić duže na vlasti, sve su...
- Potvrđena presuda Dodiku - Godinu dana...
Nemci o đeneralu Mihailoviću i Srbima uopšte
- Začetnik teme Koča
- Datum pokretanja
- stanje
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
U razgovoru sa jednim oficirom koji je bio dosao iz Hitlerove Vrhovne komande, nemacki vojni zapovednik Srbije general Bader je februara 1943. opisao srpski narod kao ‘’cvrst I nepokolebljiv, od svih balkanskih naroda najsposobniji. Zene ponosite I nepristupacne’’ (T-78-332-628994)
Maja 1943. Bader je skrenuo paznju svojim potcinjenima da je ‘’Srbin po prirodi nacionalist I stalno misli na oslobodjenje svoje otadzbine’’ (T-501-251-000011)
U decembru 1943. Nemacki poslanik u Zagrebu pisao je ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu da su Srbi ‘’politicki najvestiji’’ narod u Jugoistocnoj Evropi (T-501-265-001132)
Nemacki istoricar dr Rudolf Ibeken , cija je za vreme rata duznost bila da sakuplja gradju za jednu istoriju rata na Balkanu, svedocio je na posleratnom sudjenju feldmarsalu Listu I drugima da su oficiri u stabu nemacke komande Jugoistoka ‘’stalno’’ tvrdili da su Srbi ‘’najizvanredniji I najdarovitiji element’’ na Balkanu. (Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals’’, tom XI, Washington, 1950, s.1065.)
Maja 1943. Bader je skrenuo paznju svojim potcinjenima da je ‘’Srbin po prirodi nacionalist I stalno misli na oslobodjenje svoje otadzbine’’ (T-501-251-000011)
U decembru 1943. Nemacki poslanik u Zagrebu pisao je ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu da su Srbi ‘’politicki najvestiji’’ narod u Jugoistocnoj Evropi (T-501-265-001132)
Nemacki istoricar dr Rudolf Ibeken , cija je za vreme rata duznost bila da sakuplja gradju za jednu istoriju rata na Balkanu, svedocio je na posleratnom sudjenju feldmarsalu Listu I drugima da su oficiri u stabu nemacke komande Jugoistoka ‘’stalno’’ tvrdili da su Srbi ‘’najizvanredniji I najdarovitiji element’’ na Balkanu. (Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals’’, tom XI, Washington, 1950, s.1065.)
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Početkom novembra 1941.nemačka Komanda daje ovakve karakteristike ustanika:
„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.
Komunistički pokret: Bande se sastoje velikim delom od seoskog ološa i robijaša.“
(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).
___________________
General Kunce je 10.jula 1942. godine uputio telegram generalu Baderu u kome je izjavio da je u okupiranoj Srbiji ''najopasniji neprijatelj Mihailovic''
http://forum.krstarica.com/showthread.php/284957-Dragoljub-Draža-Mihailović?p=14414644#post14414644
_________________
Hitlerova desna ruka H.Himler sef nemacke policije I komandant SS jedinica je 17.jula 1942. godine uputio pismo svom saradniku generalu policije H. Mileru:
''Osnovica svakog uspeha u Srbiji i celoj jugoistocnoj Evropi lezi u unistenju Mihailovica. Upotrebite sve snage da M. i njegov stab pronadjete, tako da bi on mogao biti unisten. Svako sredstvo koje tome doprinese je zgodno. Ocekujem najtesu saradnju svih ustanova koje dolaze u obzir, od policije Sigurnosti i sluzbe Sigurnosti do SS i policije. Sef SS i policije Majsner vec je u tom slucaju dobio od mene naredbe. Molim javite mi isto kakva obavestenja mi imamo o Mihailovicevom mestu boravka. Molim obavestavajte me jednom nedeljno o napretku ove akcije.''
(T-175-140-2668302)
„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.
Komunistički pokret: Bande se sastoje velikim delom od seoskog ološa i robijaša.“
(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).
___________________
General Kunce je 10.jula 1942. godine uputio telegram generalu Baderu u kome je izjavio da je u okupiranoj Srbiji ''najopasniji neprijatelj Mihailovic''
http://forum.krstarica.com/showthread.php/284957-Dragoljub-Draža-Mihailović?p=14414644#post14414644
_________________
Hitlerova desna ruka H.Himler sef nemacke policije I komandant SS jedinica je 17.jula 1942. godine uputio pismo svom saradniku generalu policije H. Mileru:
''Osnovica svakog uspeha u Srbiji i celoj jugoistocnoj Evropi lezi u unistenju Mihailovica. Upotrebite sve snage da M. i njegov stab pronadjete, tako da bi on mogao biti unisten. Svako sredstvo koje tome doprinese je zgodno. Ocekujem najtesu saradnju svih ustanova koje dolaze u obzir, od policije Sigurnosti i sluzbe Sigurnosti do SS i policije. Sef SS i policije Majsner vec je u tom slucaju dobio od mene naredbe. Molim javite mi isto kakva obavestenja mi imamo o Mihailovicevom mestu boravka. Molim obavestavajte me jednom nedeljno o napretku ove akcije.''
(T-175-140-2668302)
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
General Jodl, nacelnik Operativnog odeljenja nemacke Vrhovne komande saopstio je Hitleru na vojnoj konferenciji 12. Decembra 1942. godine :
‘’U Beogradu se stalno vrse hapsenja. Moze se reci da se svakog dana prosecno strelja izmedju 15 I 30 Mihailovicevih pristalica’’
(H. Heiber (urednik), ‘’Hitlers Lagebestrechungen’’, Die Protokollfragmente seiner Konferenzen, 1942-1945, Stuttgart, 1962, s. 115.)
______________________
U razgovorima koje je zapovednik nemackih oruzanih snaga Jugoistoka imao u Beogradu (28-VIII 1942) sa nacelnikom staba I nacelnikom Obavestajnog odeljenja nemacke komande Srbije, generalu Leru je receno da su ‘’sva srpska srca’’ za Mihailovica I da se ‘’samo po ceni gubitka popularnosti’’ neko njemu moze suprostaviti.
(T-501-248-000554.)
_____________________
Nekoliko meseci kasnije (9-II 1943), sef nemacke vojne Obavestajne sluzbe za Istocnu Evropu general Gelen napisao je referat u kome je istakao da
‘’Medju raznim ustanickim pokretima koji sve vise zadaju brige u prostoru bivse jugoslovenske drzave pokret Draze Mihailovica stoji na prvom mestu sto se tice vodjstva, naoruzanja, organizacije I aktivnosti…pristalice D.M. dolaze iz svih slojeva drustva I sada obuhvataju oko osamdeset odsto srpskog naroda. Nadajuci se oslobodjenju od ‘stranog jarma’ u jednom boljem novom poretku I jednoj novoj ekonomskoj I drustvenoj ravnotezi, njihov broj stalno raste…Stvaranjem D.M. pokreta sacinjena je jedna organizacija koja je zasnovana na fanaticnoj volji svakog pojedinca I koja moze da dobije kao revolucionarni pokret znatan politicki I vojni znacaj u kriticnim danima na Balkanu. Sjajno poznavanje terena od strane boraca I pozitivan stav vecine srpskog naroda koriste pokretu’’.
(Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI (Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950), p. 1016, 1020
‘’U Beogradu se stalno vrse hapsenja. Moze se reci da se svakog dana prosecno strelja izmedju 15 I 30 Mihailovicevih pristalica’’
(H. Heiber (urednik), ‘’Hitlers Lagebestrechungen’’, Die Protokollfragmente seiner Konferenzen, 1942-1945, Stuttgart, 1962, s. 115.)
______________________
U razgovorima koje je zapovednik nemackih oruzanih snaga Jugoistoka imao u Beogradu (28-VIII 1942) sa nacelnikom staba I nacelnikom Obavestajnog odeljenja nemacke komande Srbije, generalu Leru je receno da su ‘’sva srpska srca’’ za Mihailovica I da se ‘’samo po ceni gubitka popularnosti’’ neko njemu moze suprostaviti.
(T-501-248-000554.)
_____________________
Nekoliko meseci kasnije (9-II 1943), sef nemacke vojne Obavestajne sluzbe za Istocnu Evropu general Gelen napisao je referat u kome je istakao da
‘’Medju raznim ustanickim pokretima koji sve vise zadaju brige u prostoru bivse jugoslovenske drzave pokret Draze Mihailovica stoji na prvom mestu sto se tice vodjstva, naoruzanja, organizacije I aktivnosti…pristalice D.M. dolaze iz svih slojeva drustva I sada obuhvataju oko osamdeset odsto srpskog naroda. Nadajuci se oslobodjenju od ‘stranog jarma’ u jednom boljem novom poretku I jednoj novoj ekonomskoj I drustvenoj ravnotezi, njihov broj stalno raste…Stvaranjem D.M. pokreta sacinjena je jedna organizacija koja je zasnovana na fanaticnoj volji svakog pojedinca I koja moze da dobije kao revolucionarni pokret znatan politicki I vojni znacaj u kriticnim danima na Balkanu. Sjajno poznavanje terena od strane boraca I pozitivan stav vecine srpskog naroda koriste pokretu’’.
(Trials of War Criminals before the Nuerenberg Military Tribunals, vol. XI (Washington, D.C. : U.S. Government Printing Office, 1950), p. 1016, 1020
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Hitler je 16. feburara 1943 uputio pismo Musoliniju
‘’Ima poslova koji se ne mogu obaviti samo politickom vestinom. Potrebna je tu I sila, ma koliko to kostalo ljudskih zivota…ja razaznajem, Duce, posebnu opasnost u dugorocnim planovima koje grade Mihailoviceve pristalice o unistenju ili razoruzavanju Vasih jedinica u Hercegovini I Crnoj Gori, kao I u sve uspesnijem anglo-saksonskom nastojavanju da dodje do saradnje, uperene protiv nas, izmedju komunista I Mihailovicevih pristalica.
S pogledom na opasnost koju krije u sebi Mihailovicev pokret, ja sam naredio da se uniste sve njegove pristalice na podrucjima okupiranim od mojih trupa. Bilo bi pozeleti da I Vasa Druga armija smatra Mihailovica I njegove oficire kao zaklete neprijatelje Osovine, te Vas molim, Duce, da u tom smislu izdate upustva svojim komandantima…U svakom slucaju likvidacija Mihailovicevog pokreta nece biti lak posao, s obzirom na snage kojima on sada raspolaze I na veliki broj naoruzanih cetnika.
R. Knezevic, ‘’Knjiga o Drazi’’, Windsor, Kanada, 1956, s.290-291
‘’Ima poslova koji se ne mogu obaviti samo politickom vestinom. Potrebna je tu I sila, ma koliko to kostalo ljudskih zivota…ja razaznajem, Duce, posebnu opasnost u dugorocnim planovima koje grade Mihailoviceve pristalice o unistenju ili razoruzavanju Vasih jedinica u Hercegovini I Crnoj Gori, kao I u sve uspesnijem anglo-saksonskom nastojavanju da dodje do saradnje, uperene protiv nas, izmedju komunista I Mihailovicevih pristalica.
S pogledom na opasnost koju krije u sebi Mihailovicev pokret, ja sam naredio da se uniste sve njegove pristalice na podrucjima okupiranim od mojih trupa. Bilo bi pozeleti da I Vasa Druga armija smatra Mihailovica I njegove oficire kao zaklete neprijatelje Osovine, te Vas molim, Duce, da u tom smislu izdate upustva svojim komandantima…U svakom slucaju likvidacija Mihailovicevog pokreta nece biti lak posao, s obzirom na snage kojima on sada raspolaze I na veliki broj naoruzanih cetnika.
R. Knezevic, ‘’Knjiga o Drazi’’, Windsor, Kanada, 1956, s.290-291
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Povodom operacije Svarc komandant Jugoistoka objasnjava da je ‘’cilj operacije Svarc unistenje svih ustanika u Crnoj Gori I Istocnoj Hercegovini bez razlike na pripadnost (komunisti I DM pristalice). Narocito mora Mihailovicev stab sa svim njegovim pomocnicima I oficirima za vezu da bude pronadjen I unisten’’
(T-501-250-000289.)
_____________________
Istovremeno je general Ler naznacio ‘’Mihailovicevu Vrhovnu komandu’’ kao glavni cilj nemackog vazduhoplovstva koje je trebalo da ucestvuje u Svarcu.
(T-501-250-000293.)
(T-501-250-000289.)
_____________________
Istovremeno je general Ler naznacio ‘’Mihailovicevu Vrhovnu komandu’’ kao glavni cilj nemackog vazduhoplovstva koje je trebalo da ucestvuje u Svarcu.
(T-501-250-000293.)
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Hitler je 19. Maja 1943. godine izjavio svojim vojnim saradnicima:
‘’Mi se neprekidno trudimo da tog coveka uhvatimo’’
(H. Heiber, ‘’Hitlers Lagebesprechungen…Stuttgart, 1952, s. 217)
_____________________
Povodom operacije Morgenluft usledila je naredba generala Badera od 23.juna 1943. Po kojoj je trebalo ‘’Svim sredstvima unistiti organizacijsku aktivnost DM pre izbijanja otvorenog ustanka’’
(T-501-249-000678)
______________________
Povodom poternice za Drazom iz 43. Po Haraldu Golzneru, koji je 1944. Dezertirao u Svedsku, posto je sluzio u nemackom 661. artiljerijskom puku u Banja Luci, nemacki vojnici su ‘’stalno bili podsecani da ce onaj ko uhvati Mihailovica zivog ili mrtvog dobiti million maraka’’
(Izjava Golznera dopisniku svedskog socijalisticg lista Arbetaren, Malmo, 19.XI 1944).
____________________
Jedan obavestajni oficir , drug fon Horstenaua, pisao je 22-VII 1944. da ustase ‘’vide’’ u cetnicima ‘’svoje glavne neprijatelje’’
(T-501-265-000002)
‘’Mi se neprekidno trudimo da tog coveka uhvatimo’’
(H. Heiber, ‘’Hitlers Lagebesprechungen…Stuttgart, 1952, s. 217)
_____________________
Povodom operacije Morgenluft usledila je naredba generala Badera od 23.juna 1943. Po kojoj je trebalo ‘’Svim sredstvima unistiti organizacijsku aktivnost DM pre izbijanja otvorenog ustanka’’
(T-501-249-000678)
______________________
Povodom poternice za Drazom iz 43. Po Haraldu Golzneru, koji je 1944. Dezertirao u Svedsku, posto je sluzio u nemackom 661. artiljerijskom puku u Banja Luci, nemacki vojnici su ‘’stalno bili podsecani da ce onaj ko uhvati Mihailovica zivog ili mrtvog dobiti million maraka’’
(Izjava Golznera dopisniku svedskog socijalisticg lista Arbetaren, Malmo, 19.XI 1944).
____________________
Jedan obavestajni oficir , drug fon Horstenaua, pisao je 22-VII 1944. da ustase ‘’vide’’ u cetnicima ‘’svoje glavne neprijatelje’’
(T-501-265-000002)
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Posto je krajem avgusta 1944. Nojbaheru, fon Vajksu I generalu Jodlu objasnio da su ‘’Velikosrbi…jedini drzavotvorni element’’ I ‘’jedini pravi ljudi’’ na Balkanu, Hitler je zakljucio da Nemacka ‘’mora sve velikosrpske planove najostrije da suzbija…Jedna srpska vojska ne sme da postoji. Bolja je cak izvesna komunisticka opasnost’’.
(W. Warlimont, ‘’Im Hauptquartier der Deutschen Wehrmacht, 1939-1945’’, Frankfurt, 1962, s.499 ; T-77-781-5507576.)
(W. Warlimont, ‘’Im Hauptquartier der Deutschen Wehrmacht, 1939-1945’’, Frankfurt, 1962, s.499 ; T-77-781-5507576.)
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Свака част за тему. Мој прилог.
Инструкција ком. генерала Хофмана од 6.1.1942.
За непријатеље треба сматрати све познате Михаиловићеве људе, са или без оружје и муниције, све познате Дангићеве четнике, као непријатеље Хрвата са или без оружја и муниције, све комунисте који се ма где примете, са или без оружја и муниције, све оне који приме под свој кров или снабдевају Михаиловићеве људе, Дангићеве људе или комунисте...И наставља: Дивизија ће дати нарочиту награду ако се ухвати Дража Михаиловић за кога се верује да је у грађанском оделу. Упоредити подељену фотографију.
(Зборник, том 12, књига 2, 14, 26)
Толико о Другој непријатељској офанзиви. Комунисти тврде да је била против њих, а пре њих у наредби наведени Дражини и Дангићеви четници(Немци нису знали да су и они под Дражином командом). А плус што су и расписали нарочиту награду за Дражину главу, верујући да је он преузео команду у околини Рогатице, не знајући да је он заправо на Руднику.
Леров извештај с краја 1942.
За Србију и даље остаје највежнији задатак савладавање Михаиловићевог покрета свим расположивим средствима.
(Зборник, том 12, књига 2, 895-7)
Инструкција ком. генерала Хофмана од 6.1.1942.
За непријатеље треба сматрати све познате Михаиловићеве људе, са или без оружје и муниције, све познате Дангићеве четнике, као непријатеље Хрвата са или без оружја и муниције, све комунисте који се ма где примете, са или без оружја и муниције, све оне који приме под свој кров или снабдевају Михаиловићеве људе, Дангићеве људе или комунисте...И наставља: Дивизија ће дати нарочиту награду ако се ухвати Дража Михаиловић за кога се верује да је у грађанском оделу. Упоредити подељену фотографију.
(Зборник, том 12, књига 2, 14, 26)
Толико о Другој непријатељској офанзиви. Комунисти тврде да је била против њих, а пре њих у наредби наведени Дражини и Дангићеви четници(Немци нису знали да су и они под Дражином командом). А плус што су и расписали нарочиту награду за Дражину главу, верујући да је он преузео команду у околини Рогатице, не знајући да је он заправо на Руднику.
Леров извештај с краја 1942.
За Србију и даље остаје највежнији задатак савладавање Михаиловићевог покрета свим расположивим средствима.
(Зборник, том 12, књига 2, 895-7)
Poslednja izmena:
- Poruka
- 5.837
Изјава пуковника Бранислава Пантића о Михаиловићевој одлуци да преговара с Немцима
Одлука је донета у Мишићевој кући у Струганику. У доношењу одлуке учествовали су: пуковници Драгољуб Михаиловић, Бранислав Пантић и Драгиша Васић (није био тада пуковник?); потпуковник Драгослав Павловић; мајор Александар Мишић и капетан Ненад Митровић ... О потреби преговора није било речи. Спорно је било: са киме треба разговарати, да ли са Немцима или са Недићем? После дуже дискусије већина се сложила да треба преговарати са Недићем. Овоме се одсудно успротивио Дража и мајор Мишић. Његов закључак по овом питању био је изражен речима:
'Кад је ситуација таква да морам да преговарам, онда ћу да преговарам са непријатељем. На то ме овлашћује и медународно ратно право. Уосталом, шта ми можемо да добијемо од Недића? Све што нама треба, оружје и муниција, Недић мора тражити од Немаца.
Јер овде нису у питању мале количине. Зашто ићи посредно, кад можемо непосредно?'
Његово одсудно држање, по овом питању, однело је превагу...
Исто тако било је спорно питање да ли да се о преговорима обавести Недић. После краће дискусије, а пошто сам ја изложио да капетан г. др Матл налази да Недића треба обавестити, донета је одлука да се тако и учини... После дуже дискусије сложили смо се да Немцима треба поставити ове захтеве:
1. — Моја акција има се посматрати искључиво као борба противу комунизма. А како је та борба у непосредном интересу и Немаца, потребно је да се мојим оружаним одредима остави слобода акције и да се они, свим средствима, помогну.
2. — Спремни смо да кооперишемо у свакој борби противу комунизма коју би изводиле немачке оружане снаге.
3. — Како су за борбу против комунизма потребна средства и то, да ми се из немачког ратног плена, за први моменат, стави на расположење:
— 20.000 пушака
— 200 митраљеза
— 2.000 пушкомитраљеза
— 100 лаких бацача
— 100.000 ручних бомби;
— муниција: 500 метака на пушку; 2.000 метака на митраљез и пушкониитраљез и по 100 бомби на сваки бацач.
Целокупно наоружање, по врстама, да буде истог модела и калибра.
— 20.000 југословенских војничких униформи.
— 20.000 пари војничких ципела.
4. — Да се немачки гарнизони повуку из свих насељених места у Србији остављајући само неопходно потребне снаге у Београду и Нишу.
5. — Стога да се укине конитрибуција и свака реквизиција. Преостале немачке снаге да се издржавају сопственим средствима.
6. — Целокупно обезбеђење свих комуникација и објеката поверити мојим одредима. Ја гарантујем њихову сигурност и безбедност.
7. — Да се обустави свако даље гоњење приипадника 'ДМ'.
8. — Да се из затвора и концентрационих логора одмах пусте на слободу припадници 'ДМ', а ја се обавезујем, да ћу пустити на слободу све заробљене немачке војнике.
9. — Пројектованом састанку треба да присуствују: пуковници Драгољуб Михаиловић и Бранислав Пантић, мајор Александар Мишић и капетан Ненад Митровић...
Одлука је донета у Мишићевој кући у Струганику. У доношењу одлуке учествовали су: пуковници Драгољуб Михаиловић, Бранислав Пантић и Драгиша Васић (није био тада пуковник?); потпуковник Драгослав Павловић; мајор Александар Мишић и капетан Ненад Митровић ... О потреби преговора није било речи. Спорно је било: са киме треба разговарати, да ли са Немцима или са Недићем? После дуже дискусије већина се сложила да треба преговарати са Недићем. Овоме се одсудно успротивио Дража и мајор Мишић. Његов закључак по овом питању био је изражен речима:
'Кад је ситуација таква да морам да преговарам, онда ћу да преговарам са непријатељем. На то ме овлашћује и медународно ратно право. Уосталом, шта ми можемо да добијемо од Недића? Све што нама треба, оружје и муниција, Недић мора тражити од Немаца.
Јер овде нису у питању мале количине. Зашто ићи посредно, кад можемо непосредно?'
Његово одсудно држање, по овом питању, однело је превагу...
Исто тако било је спорно питање да ли да се о преговорима обавести Недић. После краће дискусије, а пошто сам ја изложио да капетан г. др Матл налази да Недића треба обавестити, донета је одлука да се тако и учини... После дуже дискусије сложили смо се да Немцима треба поставити ове захтеве:
1. — Моја акција има се посматрати искључиво као борба противу комунизма. А како је та борба у непосредном интересу и Немаца, потребно је да се мојим оружаним одредима остави слобода акције и да се они, свим средствима, помогну.
2. — Спремни смо да кооперишемо у свакој борби противу комунизма коју би изводиле немачке оружане снаге.
3. — Како су за борбу против комунизма потребна средства и то, да ми се из немачког ратног плена, за први моменат, стави на расположење:
— 20.000 пушака
— 200 митраљеза
— 2.000 пушкомитраљеза
— 100 лаких бацача
— 100.000 ручних бомби;
— муниција: 500 метака на пушку; 2.000 метака на митраљез и пушкониитраљез и по 100 бомби на сваки бацач.
Целокупно наоружање, по врстама, да буде истог модела и калибра.
— 20.000 југословенских војничких униформи.
— 20.000 пари војничких ципела.
4. — Да се немачки гарнизони повуку из свих насељених места у Србији остављајући само неопходно потребне снаге у Београду и Нишу.
5. — Стога да се укине конитрибуција и свака реквизиција. Преостале немачке снаге да се издржавају сопственим средствима.
6. — Целокупно обезбеђење свих комуникација и објеката поверити мојим одредима. Ја гарантујем њихову сигурност и безбедност.
7. — Да се обустави свако даље гоњење приипадника 'ДМ'.
8. — Да се из затвора и концентрационих логора одмах пусте на слободу припадници 'ДМ', а ја се обавезујем, да ћу пустити на слободу све заробљене немачке војнике.
9. — Пројектованом састанку треба да присуствују: пуковници Драгољуб Михаиловић и Бранислав Пантић, мајор Александар Мишић и капетан Ненад Митровић...
- Poruka
- 5.837
Извештај капетана Матла претпостављенима од 30. октобра 1941. о разговорима са представницима Драже Михаиловића
Предмет: Четнички одреди југословенске војске под командом пуковника Драже Михаиловића стављају се на располагање за борбу против комуниста у сарадњи са немачким Вермахтом.
На дан 28. 10. у 16 часова појавио се у мом приватном стану на Дедињу мој још од раније лични познаник српски капетан Ненад Митровић заједно са српским генералштабним пуковником Браниславом Пантићем.
Пуковник Пантић је изјавио да је од стране пуковника Драже Михаиловића овлашћен да ступи у везу са председником владе генералом Недићем, као и са надлежним инстанцама у немачком Вермахту, како би се четнички одреди југословенске војске, који се налазе под командом Драже Михаиловића, ставили на располагање у циљу сузбијања комунизма у Србији. Изјава је пуноважна. Пуковник Пантић даје као гаранцију своју официрску реч.
Генерал Недић је у то упућен на основу личних разговора које је с њим водио пуковник Пантић ујутро 28.10; он одобрава тај корак и жели да се што пре приступи његовом спровођењу и активирању. Ја сам изјавио пуковнику Пантићу да немам никаквог пуномоћја да водим овакве разговоре, али да ћу ово обавештење пренети надлежним командама код опуномоћеног генерала.
Пуковник Пантић је по налогу Драже Михаиловића изјавио да Дража Михаиловић јамчи и даје пуне гаранције да ће српски простор источно и западно од Мораве дефинитивно очистити од комунистичких банди. Затим, да се он не поводи никаквим политичким циљем и да признаје чињеницу да је земља побеђена и да Немци поседују права окупатора. Дража Михаиловић очекује да ће од тренутка када он изда одговарајуће заповести својим одредима бити обустављене казнене акције против српског становништва и масовна стрељања на подручјима на којима се налазе његови четнички одреди. Општи циљ је да се успостави стање и мир и ред какви су у окупираној Србији били пре 28. 6. 41.
На моју упадицу да Дража Михаиловић по нашим информацијама прима директиве из Лондона, пуковник Пантић је изјавио да то није тачно.
На моје питање не жели ли можда Дража Михаиловић да добије у времену како би на крају избацио Немце из земље, пуковник Пантић изјавио је да су и Дража Михаиловић, а и он сам, као војници, исувише добро упознати са војном снагом Немачке да би се упуштали у такве дечје илузије. Политички револуционарни акцент и политичку ноту су у народ унели комунистички партизани.
Разговор на дан 29. 10. у 15 часова у мом стану на основу телефонског позива. Присутни: пуковник Пантић и капетан Митровић. Најпре сам скренуо господи пажњу да садржина оног што ћу им рећи по налогу опуномоћеног команданта генерала мора у потпуности остати тајна, а то обавезује и немачке официре који присуствују разговору.
Предмет: Четнички одреди југословенске војске под командом пуковника Драже Михаиловића стављају се на располагање за борбу против комуниста у сарадњи са немачким Вермахтом.
На дан 28. 10. у 16 часова појавио се у мом приватном стану на Дедињу мој још од раније лични познаник српски капетан Ненад Митровић заједно са српским генералштабним пуковником Браниславом Пантићем.
Пуковник Пантић је изјавио да је од стране пуковника Драже Михаиловића овлашћен да ступи у везу са председником владе генералом Недићем, као и са надлежним инстанцама у немачком Вермахту, како би се четнички одреди југословенске војске, који се налазе под командом Драже Михаиловића, ставили на располагање у циљу сузбијања комунизма у Србији. Изјава је пуноважна. Пуковник Пантић даје као гаранцију своју официрску реч.
Генерал Недић је у то упућен на основу личних разговора које је с њим водио пуковник Пантић ујутро 28.10; он одобрава тај корак и жели да се што пре приступи његовом спровођењу и активирању. Ја сам изјавио пуковнику Пантићу да немам никаквог пуномоћја да водим овакве разговоре, али да ћу ово обавештење пренети надлежним командама код опуномоћеног генерала.
Пуковник Пантић је по налогу Драже Михаиловића изјавио да Дража Михаиловић јамчи и даје пуне гаранције да ће српски простор источно и западно од Мораве дефинитивно очистити од комунистичких банди. Затим, да се он не поводи никаквим политичким циљем и да признаје чињеницу да је земља побеђена и да Немци поседују права окупатора. Дража Михаиловић очекује да ће од тренутка када он изда одговарајуће заповести својим одредима бити обустављене казнене акције против српског становништва и масовна стрељања на подручјима на којима се налазе његови четнички одреди. Општи циљ је да се успостави стање и мир и ред какви су у окупираној Србији били пре 28. 6. 41.
На моју упадицу да Дража Михаиловић по нашим информацијама прима директиве из Лондона, пуковник Пантић је изјавио да то није тачно.
На моје питање не жели ли можда Дража Михаиловић да добије у времену како би на крају избацио Немце из земље, пуковник Пантић изјавио је да су и Дража Михаиловић, а и он сам, као војници, исувише добро упознати са војном снагом Немачке да би се упуштали у такве дечје илузије. Политички револуционарни акцент и политичку ноту су у народ унели комунистички партизани.
Разговор на дан 29. 10. у 15 часова у мом стану на основу телефонског позива. Присутни: пуковник Пантић и капетан Митровић. Најпре сам скренуо господи пажњу да садржина оног што ћу им рећи по налогу опуномоћеног команданта генерала мора у потпуности остати тајна, а то обавезује и немачке официре који присуствују разговору.
- Poruka
- 5.837
Записник са састанка Михаиловића са немачким представницима у селу Дивци 11.11.1941.
З а п и с н и к
са састанка са српским генералштабним пуковником Дражом Михаиловићем 11. новембра 1941.
Састанак је одржан у гостионици преко пута станице Дивци, а почео је у 19,15 и завршио се у 20,35 часова.
Присутни су са немачке стране:
Потпуковник Когард
Војни управни саветник др Кисел
Капетан Матл
СС Оберштурмфирер Винике
Штандартенфирер Матерн
Присутни са српске стране:
Пуковник Дража Михаиловић
Мајор Александар Мишић, обојица у униформи
Пуковник Пантић
Капетан Митровић, обојица у цивилу
Скраћенице у тексту:
п. пуковник Когард = К; пуковник Дража Михаиловић = ДМ; мајор Алекс. Мишић = АМ пуковник Пантић = П
Потпуковник Когард прочитао је следећу изјаву:
Господине пуковниче! Од стране Главне команде у Србији имам налог да изјавим:
Пре две недеље поручили сте нам преко Ваших повереника у Београду да је Ваша намера 'да нећете више дозволити да се српска крв бескорисно пролива и српска имовина даље уништава'. Истоврамено сте понудили да се заједно са немачким Вермахтом и органима Недићеве владе борите против комунизма. Понуда је од стране Главне команде одбијена јер:
1) Немачки Вермахт ће сам у најкраћем времену окончати са комунизмом и
2) главни командант не може имати поверења према Вама као савезнику.
Недићева влада, полазећи од правилног сагледавања стања у Србији, од почетка се ставила у борбу против комунизма. Генерал Недић је тежио да за ову борбу придобије све расположиве борце у српском подручју, али му то, упркос многим настојањиина, код Вас, господине пуковниче, није пошло за руком. Ви сте се ставили на страну оних који желе да Немце протерају из земље и који су већ крајем септембра склопили са комунистима чврст борбени савез. Борбу сте водили са оним официрима, подофицифима и војницима који су се својевремено сакрили у шумама и засеоцима и који нису на одговарајући начин одведени у ропство од стране немачког Вермахта.
О Вашим борбеним методама мора се, на жалост, истаћи да се Ваши људи често служе лукавствима и да би остварили успехе против мирних немачких трупа. При том указујем на заробљавање немачких војника код Крупња, Лознице и Горњег Милановца. Ваши четници нанели су на тај начин штету немачком Вермахту, примењујући средства која нису у употреби регуларних трупа.
И ако се Ви сада, после свега наведеног, проглашавате савезницима немачког Вермахта, онда се то не може сматрати као стварно уверење.
Немачки Вермахт је почео са уништавањем свих 'устаника' и у томе постигао добре успехе. Вама је, такође, познато да су у покрету првокласне фронтовске дивизије и тенковски одреди. Ваш положај, господине пуковниче, погоршава се из дана у дан, док се наш положај стално побољшава. Као генералштабни официр, Ви свакако оцењујете исправно положај и знате да ће се зима и наставак немачких операција рђаво завршити по Ваше борбене групе.
Немачки Вермахт не може да се оптерети таквим савезницима који му се привремено прикључују из разлога опортунитета. Сем тога, став Ваших вођа и бораца не може се тако брзо променити као што је то потребно.
Да је Ваша понуда дошла из стварног уверења, господине пуковниче, то би се морало осетити у вођењу борби у последње време. Али, то није био случај, јер Ви сте допустили да Краљево буде 1. новембра нападнуто тенковима, иако сте 28. октобра упутили понуду немачком Вермахту.
Ви сте, господине пуковниче, имали више прилика да се прикључите елементима реда у интересу српског народа, па ипак их нисте искористили. Коста Пећанац је правовремено кренуо исправним путем.
У односу на Вашу намеру да поштедите српску крв и имовину овлашћен сам да Вам означим једини пут, а то је: обустављање борбе и безусловна предаја.
У то спада: предаја свег оружја, као и целокупне муниције и опреме; ослобађање немачких заробљеника који су ухваћени од стране Ваших група или се налазе на Вашем подручју. Познато Вам је, господине пуковниче, да настављање борби на Вас ставља кривицу за даље проливање крви. То утолико више што за сваког мртвог Немца стотину, а за сваког рањеног Немца 50 Срба одговара својим животом. Ваши људи такође знају да немачки Вермахт мора да примењује мере одмазде у првој линији на породицама бораца који се налазе у шумама.
Вама, господине пуковниче, неће бити лако да донесете одлуку о капитулацији. Главна команда у Србији не види ни после зрелог размишљања никакав други излаз из ситуације. Не би ни са немачког ни са српског становишта било одрживо да Ваше борбене групе у погодном тренутку поново почну са илегалном борбом. А то је изгледа и намера Ваших претпостављених, оних који вуку конце из Лондона.
Уколико Ви, господине пуковниче, не прихватите услове које сам навео, борба против Ваших четника наставиће се у истој форми као што је против комунистичких банди већ поћела. Можете бити уверени да ће Србија по други пут, али овога пута од Ваше стране, бити непотребно гурнута у несрећу, да ће у њој после најновије офанзиве немачког Вермахта у најкраће време бити заведени мир, ред и рад.'
Пуковник Дража Михаиловић је одговорио (приложено стенограму):
'Нисам представник ни Лондона ни било које друге земље. Не интересују ме зато ни Ваше досадашње ни Ваше будуће намере. Али, у Србији су у току мере на основу којих се неће проливати крв оних који нису криви. Комунисти ће и даље изазивати препаде да би убијали невине. Недић се није могао пробити, јер се није могло деловати на отворени начин. Српски народ воли слободу, без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи. Недићева влада је потпуно отворено иступила и ставила се на страну окупатора, и то је била њена грешка. Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага. Нисам ни комуниста, нити радим за њих. Али, ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Сами Немци су предали Ужице, а тиме је почела трка између мене и комуниста. Пошто су Немци повукли свој слаби гарнизон, комунисти су напали Горњи Милановац, па сам стога и ја морао то да учиним. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја.
Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника поручника Мартиновића. Али, моји људи су кренули на Лозницу зато да је комунисти не заузму. Напад на Шабац је дело непослушних елемената. Тамо сам наредио повлачење, јер је бесмислено нападати Шабац, ако се не може заузети лева обала. Никад нисам склапао озбиљне споразуме са комунистима, јер они се не брину за народ. Њих воде странци, они који нису Срби: Бугарин Јанковић, Јеврејин Линдемајер, Мађар Борота, два муслимана чија ми имена нису позната, припадник усташа мајор Боганић. (Имена и подаци су нетачни сем имена Бороте, али он није Мађар — нап. аутура.) То је све што знам о комунистичком вођству. Они хоће да погине што више Срба како би доцније имали успеха. Моја једина намера је да спречим терор који је исто толико ужасан као и немачки. Народ је тренутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је! Терористички акти комуниста се спроводе изазивањем инцидената, како би били стрељани они које су Немци похапсили.
З а п и с н и к
са састанка са српским генералштабним пуковником Дражом Михаиловићем 11. новембра 1941.
Састанак је одржан у гостионици преко пута станице Дивци, а почео је у 19,15 и завршио се у 20,35 часова.
Присутни су са немачке стране:
Потпуковник Когард
Војни управни саветник др Кисел
Капетан Матл
СС Оберштурмфирер Винике
Штандартенфирер Матерн
Присутни са српске стране:
Пуковник Дража Михаиловић
Мајор Александар Мишић, обојица у униформи
Пуковник Пантић
Капетан Митровић, обојица у цивилу
Скраћенице у тексту:
п. пуковник Когард = К; пуковник Дража Михаиловић = ДМ; мајор Алекс. Мишић = АМ пуковник Пантић = П
Потпуковник Когард прочитао је следећу изјаву:
Господине пуковниче! Од стране Главне команде у Србији имам налог да изјавим:
Пре две недеље поручили сте нам преко Ваших повереника у Београду да је Ваша намера 'да нећете више дозволити да се српска крв бескорисно пролива и српска имовина даље уништава'. Истоврамено сте понудили да се заједно са немачким Вермахтом и органима Недићеве владе борите против комунизма. Понуда је од стране Главне команде одбијена јер:
1) Немачки Вермахт ће сам у најкраћем времену окончати са комунизмом и
2) главни командант не може имати поверења према Вама као савезнику.
Недићева влада, полазећи од правилног сагледавања стања у Србији, од почетка се ставила у борбу против комунизма. Генерал Недић је тежио да за ову борбу придобије све расположиве борце у српском подручју, али му то, упркос многим настојањиина, код Вас, господине пуковниче, није пошло за руком. Ви сте се ставили на страну оних који желе да Немце протерају из земље и који су већ крајем септембра склопили са комунистима чврст борбени савез. Борбу сте водили са оним официрима, подофицифима и војницима који су се својевремено сакрили у шумама и засеоцима и који нису на одговарајући начин одведени у ропство од стране немачког Вермахта.
О Вашим борбеним методама мора се, на жалост, истаћи да се Ваши људи често служе лукавствима и да би остварили успехе против мирних немачких трупа. При том указујем на заробљавање немачких војника код Крупња, Лознице и Горњег Милановца. Ваши четници нанели су на тај начин штету немачком Вермахту, примењујући средства која нису у употреби регуларних трупа.
И ако се Ви сада, после свега наведеног, проглашавате савезницима немачког Вермахта, онда се то не може сматрати као стварно уверење.
Немачки Вермахт је почео са уништавањем свих 'устаника' и у томе постигао добре успехе. Вама је, такође, познато да су у покрету првокласне фронтовске дивизије и тенковски одреди. Ваш положај, господине пуковниче, погоршава се из дана у дан, док се наш положај стално побољшава. Као генералштабни официр, Ви свакако оцењујете исправно положај и знате да ће се зима и наставак немачких операција рђаво завршити по Ваше борбене групе.
Немачки Вермахт не може да се оптерети таквим савезницима који му се привремено прикључују из разлога опортунитета. Сем тога, став Ваших вођа и бораца не може се тако брзо променити као што је то потребно.
Да је Ваша понуда дошла из стварног уверења, господине пуковниче, то би се морало осетити у вођењу борби у последње време. Али, то није био случај, јер Ви сте допустили да Краљево буде 1. новембра нападнуто тенковима, иако сте 28. октобра упутили понуду немачком Вермахту.
Ви сте, господине пуковниче, имали више прилика да се прикључите елементима реда у интересу српског народа, па ипак их нисте искористили. Коста Пећанац је правовремено кренуо исправним путем.
У односу на Вашу намеру да поштедите српску крв и имовину овлашћен сам да Вам означим једини пут, а то је: обустављање борбе и безусловна предаја.
У то спада: предаја свег оружја, као и целокупне муниције и опреме; ослобађање немачких заробљеника који су ухваћени од стране Ваших група или се налазе на Вашем подручју. Познато Вам је, господине пуковниче, да настављање борби на Вас ставља кривицу за даље проливање крви. То утолико више што за сваког мртвог Немца стотину, а за сваког рањеног Немца 50 Срба одговара својим животом. Ваши људи такође знају да немачки Вермахт мора да примењује мере одмазде у првој линији на породицама бораца који се налазе у шумама.
Вама, господине пуковниче, неће бити лако да донесете одлуку о капитулацији. Главна команда у Србији не види ни после зрелог размишљања никакав други излаз из ситуације. Не би ни са немачког ни са српског становишта било одрживо да Ваше борбене групе у погодном тренутку поново почну са илегалном борбом. А то је изгледа и намера Ваших претпостављених, оних који вуку конце из Лондона.
Уколико Ви, господине пуковниче, не прихватите услове које сам навео, борба против Ваших четника наставиће се у истој форми као што је против комунистичких банди већ поћела. Можете бити уверени да ће Србија по други пут, али овога пута од Ваше стране, бити непотребно гурнута у несрећу, да ће у њој после најновије офанзиве немачког Вермахта у најкраће време бити заведени мир, ред и рад.'
Пуковник Дража Михаиловић је одговорио (приложено стенограму):
'Нисам представник ни Лондона ни било које друге земље. Не интересују ме зато ни Ваше досадашње ни Ваше будуће намере. Али, у Србији су у току мере на основу којих се неће проливати крв оних који нису криви. Комунисти ће и даље изазивати препаде да би убијали невине. Недић се није могао пробити, јер се није могло деловати на отворени начин. Српски народ воли слободу, без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи. Недићева влада је потпуно отворено иступила и ставила се на страну окупатора, и то је била њена грешка. Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага. Нисам ни комуниста, нити радим за њих. Али, ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Сами Немци су предали Ужице, а тиме је почела трка између мене и комуниста. Пошто су Немци повукли свој слаби гарнизон, комунисти су напали Горњи Милановац, па сам стога и ја морао то да учиним. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја.
Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника поручника Мартиновића. Али, моји људи су кренули на Лозницу зато да је комунисти не заузму. Напад на Шабац је дело непослушних елемената. Тамо сам наредио повлачење, јер је бесмислено нападати Шабац, ако се не може заузети лева обала. Никад нисам склапао озбиљне споразуме са комунистима, јер они се не брину за народ. Њих воде странци, они који нису Срби: Бугарин Јанковић, Јеврејин Линдемајер, Мађар Борота, два муслимана чија ми имена нису позната, припадник усташа мајор Боганић. (Имена и подаци су нетачни сем имена Бороте, али он није Мађар — нап. аутура.) То је све што знам о комунистичком вођству. Они хоће да погине што више Срба како би доцније имали успеха. Моја једина намера је да спречим терор који је исто толико ужасан као и немачки. Народ је тренутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је! Терористички акти комуниста се спроводе изазивањем инцидената, како би били стрељани они које су Немци похапсили.
- Poruka
- 5.837
Као војник не стидим се што сам националиста. У том својству желим једино да служим народу. При том нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце. Али нећу да дозволим, узимајући у обзир слабе немачке снаге које су у земљи, да Србија постане комунистичка. Водила се борба са појединим официрима и подофицирима, али то је ипак био само мањи број. Наша дужност је, као војника да се не предамо док год можемо издржати. С тога нам се не може пребацити зашто се не предајемо. Никад нисам помишљао на то да се у вези с тим служим лукавствима.
Захтевам да ми се омогући да наставим борбу против комунизма која је почела 31. октобра. Ми знамо како се води борба у шуми, нарочито против елемената који желе да се сакрију.
Неопходно је имати муницију! Рачунајући с тим, дошао сам овамо.
Комунизам у земљи представља опасност за српски народ и за немачки Вермахт који има други задатак него да га овде сузбија.
Надао сам се да ћу још ове ноћи добити једну ограничену количину муниције и мислио сам да ће на првом месту ово питање бити разматрано!
Није ми познато да су се моји четници служили недозвољеним средствима. Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста. Мени је као војнику ситуација више него јасна. Никад се не бих упуштао у препаде да није дошло до комунистичких препада и да Немци нису предавали градове и села. Комунисти располажу једном фабриком муниције у Ужицу и поседују склацлиште муниције. Молим да ми се још ноћас у интересу српског народа, као и у немачком интересу, ако је могуће, испоручи муниција.
У том случају не би дошло више ни до каквих препада на немачке трупе. У супротном случају, то јест, ако се муниција не испоручи, комунисти би поново завладали подручјем и успоставили везу са Црном Гором и Рашком (Санџаком). Они насилно мобилишу људе, уз примену терора и са пиштољем у руци терају их у напад. У редовима комуниста нема нарочито много убеђених идеолога. У селима број њихових присталица износи једва 1%, у градовима нешто више. Моја потајна замисао била је да српски народ, који је прожен националном свешћу, заштитим од комунизма. С тога сам морао да покушам да будем толико снажан да могу да заштитим националне елементе и да тиме избегнем непотребне житве на свим странама. За напад од 1. новембра код Краљева нисам ја одговоран, јер сам управо наредио да се моје трупе повуку и да се сакупе ради борбе против комунизма. Али, око Краљева има још данас група партизана.
Са Костом Пећанцем нисам се могао сложити, јер је био склопљен један отворени споразум који народ не би могао да прихвати. Коста Пећанац је изгубио сваки углед у народу. Да сам следио његов пример, остао бих такође без угледа и утицаја. Не знам да ли ћете Ви као странац разумети моју изјаву, али помислите може ли човек да ступи отворено на страну окупатора, а жели отворено да се бори против оних који су преузели примамљиво име 'бораца за слободу'. Коста Пећанац је добио ознаку издајника. Може се само потајно деловати на националној основи да се национална ствар не би компромитовала.
Претпостављам да би се после ове изјаве мени могло указати више поверења кад је реч о мојој исправности и мојим намерама, као и да ми се могла пружити помоћ. Молим да се положај схвати онако како је то корисно за обе стране.
Молим још једном да ми се још ноћас испоручи одређена количина муниције!
Само по себи је разумљиво да све ово са обе стране треба да се задржи у највећој тајности. Молио бих, ако је могућно, да ми се још ноћас да одговор у вези са помоћи муницијом. Све моје снаге су окупљене за борбу против комунизма.
К: Права окупатора су тачно утврђена у међународном праву. На основу тога, Ваша је борба, пуковниче Михаиловићу, илегална. Уосталом, Ви сте имали многе прилике за сарадњу. Немачки Вермахт није почео са проливањем крви. То је само по себи произишло из илегалног вођења борби. При том, ми смо имали два непријатеља: пуковника Михаиловића и комунизам. Њиихов терор изазвао је мере одмазде. Као пример злоупотребе поверења наводим препад у Горњем Милановцу. Тамо су немачки војници, под изговором да су угрожени од комуниста, били обманути и заробљени.
ДМ: Овај случај ми није познат, по мом наређењу није испаљен ни један метак.
К: Од главнокомандујућег у Србији ја немам никакав други налог сем да пуковника Михаиловића питам да ли он безусловно капитулира или не.
ДМ: Не видим никаквог разлога што ми је упућен позив за овај сусрет ако се хтело да ми се ово саопшти. То ми се могло поручити и преко посредника.
К: Морао бих одмах да добијем одговор.
ДМ: Иако сам вођа, ипак нисам сам. Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа.
К: Када могу да рачунам са одговором?
ДМ: Моји другови су у борби против комуниста на врло широком фронту, а ова борба је тешка и скопчана са многим губицима. Одговор за кратко време могу онда да дам када га добијем са фронта.
К: Ако одговор не испадне позитиван, борба против вас биће настављена.
ДМ: Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.
К: Ја сам у Чачку и сам доживео једну такву борбу.
АМ: Ми смо једино хтели да држимо окупљене наше снаге, јер смо се бојали да ће се једног дана немачке трупе отуд евакуисати. Тада бисмо сви ми доспели под крвави нож комуниста.
ДМ: Знам да су долине Мораве и Дунава важне за Немце, због тога сам претпоставио да предстоји са њихове стране напуштање појединих градова и села западне Србије и да је ово подручје за немачки Вермахт без интереса. Стога нисам могао допустити да комунисти овладају овим подручјем, утолико пре што је у Србији сасвим мало идеолошки привржених комуниста.
К: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
ДМ: Одмах.
АМ: Изјава пуковника Драже Михаиловића, са којом се у потпуности слажем, долази из најплеменитијег српског срца. Молио бих да се свакој његовој речи поклони поверење. Ми вам нећемо бити неверни. Оно што сте ви изразили одговара срцу сваког старог ратника. Молим Вас да то испоручите господину генералу.
К: Није у војничкој природи да се непотребно пролива крв, ми ударамо само против рђавих елемената.
АМ: Да ли се зна нешто о борби коју ми тренутно водимо против комуниста?
К.: Ми немамо потврђених вести.
А.М.: Ми идемо тако далеко да Вас молимо да до нас упутите официре за везу да бисте се, уз пуну гаранцију, могли уверити у нашу борбу против комуниста.
К.: Известићу о томе генерала. Зашто, међутим, водите ту борбу тако касно?
Д.М.: Борба је увек вођена, али са тактиком да се придобије народ.
П.: Активна борба је почела тако касно јер смо ми тачно знали да је већина народа настројена русофилски. Комунисти су први почели борбу, док је Михаиловић стајао потпуно по страни и припремао се за борбу у правцу Босне и Санџака. Он је желео да изврши одмазду над усташама које су побиле стотине хиљада Срба. Комунисти су своје акције поиставили на националну базу и тиме су привукли на своју страну широке народне масе. Народ је веровао да је почела ослободилачка борба, а није видео да је крајњи циљ комуниста био политички а не национални. Требало је да прође 3 месеца па да народне масе увиде куда их води комунизам и да то није била борба на националној основи. Када је то сазнање дошло заједно са казненим експедицијама већина народа је видела да је заведена. У великом броју прилазили су од комуниста покрету пуковника Михаиловића, који је био национални и који никада и ни у ком случају није намеравао да се бори против немачиких оружаних снага.
Д.М.: Веома је тешко да се у овом моменту обустави борба, јер би комунисти побили све моје присталице. Око Ужица, Чачка и Пожеге воде се борбе и сада се чисти тај крај изузев Ваљева, а у војном и идеолошком погледу водим завршну фазу борбе са комунистима.
Потпук. Когард је констатовао да су сувишни даљи разговори. После тога су се поздравили једани са другима.
Пот. др Кисел војноуправни саветник
Извор
Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878)
Захтевам да ми се омогући да наставим борбу против комунизма која је почела 31. октобра. Ми знамо како се води борба у шуми, нарочито против елемената који желе да се сакрију.
Неопходно је имати муницију! Рачунајући с тим, дошао сам овамо.
Комунизам у земљи представља опасност за српски народ и за немачки Вермахт који има други задатак него да га овде сузбија.
Надао сам се да ћу још ове ноћи добити једну ограничену количину муниције и мислио сам да ће на првом месту ово питање бити разматрано!
Није ми познато да су се моји четници служили недозвољеним средствима. Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста. Мени је као војнику ситуација више него јасна. Никад се не бих упуштао у препаде да није дошло до комунистичких препада и да Немци нису предавали градове и села. Комунисти располажу једном фабриком муниције у Ужицу и поседују склацлиште муниције. Молим да ми се још ноћас у интересу српског народа, као и у немачком интересу, ако је могуће, испоручи муниција.
У том случају не би дошло више ни до каквих препада на немачке трупе. У супротном случају, то јест, ако се муниција не испоручи, комунисти би поново завладали подручјем и успоставили везу са Црном Гором и Рашком (Санџаком). Они насилно мобилишу људе, уз примену терора и са пиштољем у руци терају их у напад. У редовима комуниста нема нарочито много убеђених идеолога. У селима број њихових присталица износи једва 1%, у градовима нешто више. Моја потајна замисао била је да српски народ, који је прожен националном свешћу, заштитим од комунизма. С тога сам морао да покушам да будем толико снажан да могу да заштитим националне елементе и да тиме избегнем непотребне житве на свим странама. За напад од 1. новембра код Краљева нисам ја одговоран, јер сам управо наредио да се моје трупе повуку и да се сакупе ради борбе против комунизма. Али, око Краљева има још данас група партизана.
Са Костом Пећанцем нисам се могао сложити, јер је био склопљен један отворени споразум који народ не би могао да прихвати. Коста Пећанац је изгубио сваки углед у народу. Да сам следио његов пример, остао бих такође без угледа и утицаја. Не знам да ли ћете Ви као странац разумети моју изјаву, али помислите може ли човек да ступи отворено на страну окупатора, а жели отворено да се бори против оних који су преузели примамљиво име 'бораца за слободу'. Коста Пећанац је добио ознаку издајника. Може се само потајно деловати на националној основи да се национална ствар не би компромитовала.
Претпостављам да би се после ове изјаве мени могло указати више поверења кад је реч о мојој исправности и мојим намерама, као и да ми се могла пружити помоћ. Молим да се положај схвати онако како је то корисно за обе стране.
Молим још једном да ми се још ноћас испоручи одређена количина муниције!
Само по себи је разумљиво да све ово са обе стране треба да се задржи у највећој тајности. Молио бих, ако је могућно, да ми се још ноћас да одговор у вези са помоћи муницијом. Све моје снаге су окупљене за борбу против комунизма.
К: Права окупатора су тачно утврђена у међународном праву. На основу тога, Ваша је борба, пуковниче Михаиловићу, илегална. Уосталом, Ви сте имали многе прилике за сарадњу. Немачки Вермахт није почео са проливањем крви. То је само по себи произишло из илегалног вођења борби. При том, ми смо имали два непријатеља: пуковника Михаиловића и комунизам. Њиихов терор изазвао је мере одмазде. Као пример злоупотребе поверења наводим препад у Горњем Милановцу. Тамо су немачки војници, под изговором да су угрожени од комуниста, били обманути и заробљени.
ДМ: Овај случај ми није познат, по мом наређењу није испаљен ни један метак.
К: Од главнокомандујућег у Србији ја немам никакав други налог сем да пуковника Михаиловића питам да ли он безусловно капитулира или не.
ДМ: Не видим никаквог разлога што ми је упућен позив за овај сусрет ако се хтело да ми се ово саопшти. То ми се могло поручити и преко посредника.
К: Морао бих одмах да добијем одговор.
ДМ: Иако сам вођа, ипак нисам сам. Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа.
К: Када могу да рачунам са одговором?
ДМ: Моји другови су у борби против комуниста на врло широком фронту, а ова борба је тешка и скопчана са многим губицима. Одговор за кратко време могу онда да дам када га добијем са фронта.
К: Ако одговор не испадне позитиван, борба против вас биће настављена.
ДМ: Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.
К: Ја сам у Чачку и сам доживео једну такву борбу.
АМ: Ми смо једино хтели да држимо окупљене наше снаге, јер смо се бојали да ће се једног дана немачке трупе отуд евакуисати. Тада бисмо сви ми доспели под крвави нож комуниста.
ДМ: Знам да су долине Мораве и Дунава важне за Немце, због тога сам претпоставио да предстоји са њихове стране напуштање појединих градова и села западне Србије и да је ово подручје за немачки Вермахт без интереса. Стога нисам могао допустити да комунисти овладају овим подручјем, утолико пре што је у Србији сасвим мало идеолошки привржених комуниста.
К: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
ДМ: Одмах.
АМ: Изјава пуковника Драже Михаиловића, са којом се у потпуности слажем, долази из најплеменитијег српског срца. Молио бих да се свакој његовој речи поклони поверење. Ми вам нећемо бити неверни. Оно што сте ви изразили одговара срцу сваког старог ратника. Молим Вас да то испоручите господину генералу.
К: Није у војничкој природи да се непотребно пролива крв, ми ударамо само против рђавих елемената.
АМ: Да ли се зна нешто о борби коју ми тренутно водимо против комуниста?
К.: Ми немамо потврђених вести.
А.М.: Ми идемо тако далеко да Вас молимо да до нас упутите официре за везу да бисте се, уз пуну гаранцију, могли уверити у нашу борбу против комуниста.
К.: Известићу о томе генерала. Зашто, међутим, водите ту борбу тако касно?
Д.М.: Борба је увек вођена, али са тактиком да се придобије народ.
П.: Активна борба је почела тако касно јер смо ми тачно знали да је већина народа настројена русофилски. Комунисти су први почели борбу, док је Михаиловић стајао потпуно по страни и припремао се за борбу у правцу Босне и Санџака. Он је желео да изврши одмазду над усташама које су побиле стотине хиљада Срба. Комунисти су своје акције поиставили на националну базу и тиме су привукли на своју страну широке народне масе. Народ је веровао да је почела ослободилачка борба, а није видео да је крајњи циљ комуниста био политички а не национални. Требало је да прође 3 месеца па да народне масе увиде куда их води комунизам и да то није била борба на националној основи. Када је то сазнање дошло заједно са казненим експедицијама већина народа је видела да је заведена. У великом броју прилазили су од комуниста покрету пуковника Михаиловића, који је био национални и који никада и ни у ком случају није намеравао да се бори против немачиких оружаних снага.
Д.М.: Веома је тешко да се у овом моменту обустави борба, јер би комунисти побили све моје присталице. Око Ужица, Чачка и Пожеге воде се борбе и сада се чисти тај крај изузев Ваљева, а у војном и идеолошком погледу водим завршну фазу борбе са комунистима.
Потпук. Когард је констатовао да су сувишни даљи разговори. После тога су се поздравили једани са другима.
Пот. др Кисел војноуправни саветник
Извор
Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, стр. 871-878)
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Занимљиво да су комунисти објавили само записник, а не и извештај са састанка.
Преговори у Дивцима су били само тактички потез ради заустављања 342. дивизије која је надирала ка Равној Гори осмишљен од стране Николе Калабића, који је у исто време отишао код свог оца да тражи муницију, и добио је.
Иначе, преговори у Дивцима се не могу сматрати државном издајом јер Дража није ни признао капитулацију, нити понудио стављање под немачку команду, нити заједничку борбу, већ је само тражио муницију за уништење паравојне формације која се ставила у туђу службу ради преврата у земљи. О истима су били обавештени и Енглези који су честитали Дражи на храбром држању, као и влада у Лондону.
Преговори у Дивцима су били само тактички потез ради заустављања 342. дивизије која је надирала ка Равној Гори осмишљен од стране Николе Калабића, који је у исто време отишао код свог оца да тражи муницију, и добио је.
Иначе, преговори у Дивцима се не могу сматрати државном издајом јер Дража није ни признао капитулацију, нити понудио стављање под немачку команду, нити заједничку борбу, већ је само тражио муницију за уништење паравојне формације која се ставила у туђу службу ради преврата у земљи. О истима су били обавештени и Енглези који су честитали Дражи на храбром држању, као и влада у Лондону.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Svaka cast brate na prvom postu, to sam negde izostavio....ajd ako ti nije cim samo povecaj font ili bolduj da ne izostaje za ostalim i razlikuje se od komentara...
Sto se tice sastanka u Divcima, dovoljno je reci da je Draza tu pre svega odbio kapitulaciju, a nakon toga je usledila nemacka operacija ''Mihailovic'' na Ravnu Goru i njihova prva poternica za jednim vodjom pokreta otpora u istoriji okupirane Evrope, o cemu ce biti reci kasnije...daleko od toga da je kao komunisti 43. nudio Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika ili im rekao da ce istupiti protiv svakog protivnika na koji mu oni ukazu...nisam ocekivao ovako brzi spam komunista, mrzitelja Srba i drugih ali oni su vec u domenu moderatora...
Plan mi je bio da se na pocetku teme drzim izvestaja jer samo oni su pravi odraz onoga sto su Nemci zaista mislili o Drazi i Srbima, koje su, tu nema sumnje, smatrali neprijateljem br. 1 na Balkanu. Poternice za Drazom, o cemu ce biti reci, su pored toga sto su ucena za njegovu glavu, i propagandnog karaktera i imaju za cilj satanizovanje i diskreditovanje Draze kod naroda, za koji Nemci znaju da je vecinski uz Drazu, pa se u njima on naziva banditom, zlocincem, itd. Gotovo istim metodama sluzili su se i komunisti u svojoj propagandi. Nemci su bili toliko uporni u tome da ukaljuju ugled djenerala Mihailovica kod naroda da su ga na kraju predstavljali kao svog saradnika, poznajuci slobodarski duh srpskog naroda.
___________________
Evo jednog nemackog proglasa koji u potpunosti razbija komunisticku propagandu koja je sve cetnika stavljala u isti kos, tj. iskoristila postojanje cetnika Koste Pecanca i sva njihova (ne)dela pripisivala djeneralu Mihailovicu, tj. Jugoslovenskoj vojsci....medjutim, Nemci su tacno razlikovali ko je ko:
Nemacki proglas od 17. novembra 41.u kom nemacki general Beme kaze:
-Sa ustanicima pregovora nema.
-Svi zatečeni ustanici bilo komunisti ili Mihailovićevi četnici imaju se uništiti.
-Povesti računa da se neki Mihailovićevi ljudi ne prebace u redove Koste Pećanca i Milana Nedića. Takve pojave sprečiti.
-Ko se zatekne sa oružjem u ruci ili se dokaže da je pomagao ustanike, streljati.
-Voditi računa da se među ustanicima ne gone četnici Koste Pećanca, proveravati isprave, legitimacije i slično.
-Svakog uhvaćenog sa legitimacijom pustiti.(2)
AVII, Nemačka arhiva, u daljem:NA, 43/34-1
Sto se tice sastanka u Divcima, dovoljno je reci da je Draza tu pre svega odbio kapitulaciju, a nakon toga je usledila nemacka operacija ''Mihailovic'' na Ravnu Goru i njihova prva poternica za jednim vodjom pokreta otpora u istoriji okupirane Evrope, o cemu ce biti reci kasnije...daleko od toga da je kao komunisti 43. nudio Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika ili im rekao da ce istupiti protiv svakog protivnika na koji mu oni ukazu...nisam ocekivao ovako brzi spam komunista, mrzitelja Srba i drugih ali oni su vec u domenu moderatora...
Plan mi je bio da se na pocetku teme drzim izvestaja jer samo oni su pravi odraz onoga sto su Nemci zaista mislili o Drazi i Srbima, koje su, tu nema sumnje, smatrali neprijateljem br. 1 na Balkanu. Poternice za Drazom, o cemu ce biti reci, su pored toga sto su ucena za njegovu glavu, i propagandnog karaktera i imaju za cilj satanizovanje i diskreditovanje Draze kod naroda, za koji Nemci znaju da je vecinski uz Drazu, pa se u njima on naziva banditom, zlocincem, itd. Gotovo istim metodama sluzili su se i komunisti u svojoj propagandi. Nemci su bili toliko uporni u tome da ukaljuju ugled djenerala Mihailovica kod naroda da su ga na kraju predstavljali kao svog saradnika, poznajuci slobodarski duh srpskog naroda.
___________________
Evo jednog nemackog proglasa koji u potpunosti razbija komunisticku propagandu koja je sve cetnika stavljala u isti kos, tj. iskoristila postojanje cetnika Koste Pecanca i sva njihova (ne)dela pripisivala djeneralu Mihailovicu, tj. Jugoslovenskoj vojsci....medjutim, Nemci su tacno razlikovali ko je ko:
Nemacki proglas od 17. novembra 41.u kom nemacki general Beme kaze:
-Sa ustanicima pregovora nema.
-Svi zatečeni ustanici bilo komunisti ili Mihailovićevi četnici imaju se uništiti.
-Povesti računa da se neki Mihailovićevi ljudi ne prebace u redove Koste Pećanca i Milana Nedića. Takve pojave sprečiti.
-Ko se zatekne sa oružjem u ruci ili se dokaže da je pomagao ustanike, streljati.
-Voditi računa da se među ustanicima ne gone četnici Koste Pećanca, proveravati isprave, legitimacije i slično.
-Svakog uhvaćenog sa legitimacijom pustiti.(2)
AVII, Nemačka arhiva, u daljem:NA, 43/34-1
Poslednja izmena:
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Болдовао. Поставићу још чим нађем још мало времена.
- Poruka
- 10.741
Постоји ли информација колико је корпуса ЈВуО у току зиме 1941-42 било ,,легализовано,, ?
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
Mislim da nema tacnih podataka ,barem ja nisam mogao naci ,a interesuje me ...Takodje me interesuje ko je sve delovao na prostoru Bosne i Hercegovine ,znam za cetnike Petra Bacovica ,oni su mislim bili formirani krajem 1941??
- Poruka
- 10.741
Баћовић,Дангић,Керовић,поп Божић,Гајић,Поповић,поп Перишић,Видачић,Дреновић,Остојић...итд...
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
Hvala kolega...
Poslednja izmena:
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
У зиму 1941-2 четници нису имали корпусе већ одреде. Мислим 15-ак, ако сам добро побројао легализоване команданте тада...
- Poruka
- 639
Немци о правим националним четницима:
After the Italian capitulation on September 8, 1943, the German 114th Jäger Division even incorporated a Chetnik detachment in its advance to retake the Adriatic coast from the Partisans who had temporarily liberated it.[5] The report on German-Chetnik collaboration of the XV Army Corps on November 19, 1943 to the 2nd Panzer Army states that the Chetniks were "leaning on the German forces" for close to a year.[2][5]
German-Chetnik collaboration entered a new phase after the Italian surrender, due to the fact that the Germans now had to police a much larger area than before and fight the Partisans in the whole of Yugoslavia. Consequently, they significantly liberalized their policy towards the Chetniks and mobilized all Serbian nationalist forces against the Partisans. The 2nd Panzer Army oversaw these developments: the XV Army Corps was now officially allowed to utilize Chetniks troops and forge a "local alliance". The first formal and direct agreement between the German occupation forces and the Chetniks took place in early October 1943 between the 373rd Infantry Division and a detachment of Chetniks under Mane Rokvić operating in western Bosnia and Lika. The Germans subsequently even used Chetnik troops for guard duty in occupied Split, Dubrovnik, Šibenik, and Metković.[5] Independent State of Croatia (NDH) troops were not used, despite Ustaše demands, due to the fact that mass desertions of Croat troops to the Partisans rendered them unreliable. From this point on, the German occupation actually started to "openly favor" Chetnik (Serbian) troops to the Croat formations of the NDH, due to the pro-Partisan dispositions of the Croatian rank-and-file. The Germans paid little attention to frequent Ustaše protests about this.[2][4][5] Ustaše Major Mirko Blaž (Deputy Commander, 7th Brigade of the Poglavnik's Personal Guard) observed that:
The Germans are not interested in politics, they take everything from a military point of view. They need troops that can hold certain positions and clear certain areas of the Partisans. If they ask us to do it, we cannot do it. The Chetniks can.
—Major Mirko Blaž, March 5, 1944[5]
When appraising the situation in western Serbia, Bosnia, Lika, and Dalmatia, Captain Merrem, intelligence officer with the German commander-in-chief southeastern Europe, was "full of praise" for Chetnik units collaborating with the Germans, and for the smooth relations between the Germans and Chetnik units on the ground.
We cannot abandon the only allies (chetniks) we have in this cursed country >Sauland< (Croatia).
ibidem,p.373; PA/AA. Inland IIg 401, 2824 Kasche an Auswaertiges Amt (16.4.1944)
Chetniks are the only useful fellow combatants
ibidem,p.378; BA/MA, RH 19 XI/15 Erfahrungsbericht ueber Dienstreise Serbien-Kroatien in der Zeit vom 20.6-4.7.1944 (5.7.1944)
Chetniks () our natural allies. Only they are fighting! Kroatische Kampfgemeinschaft exists only on paper.
ibidem,p.378; BA/MA, RH 19 XI/29 OKW/WfSt, Gruppe Ic/Ao Vortragsnotiz fuer Aussenchefbeschprechung am 25.7.1944 (23.7.1944)
The units that could really be used against the partisans were the Serbian and partly the Russian volunteers and-Draza Mihailovics people.My liason officer with them was a certain major,Ritterkreuztraeger.
written on situation in Serbia during his visit to Belgrade in June 1944.
Partly,the Serbs have futhermore showed themselves as the most reliable allies in fighting against the red bands,that is against communism.They are always ready to fight against the bandits with the German Wehrmacht and even to place themselves under its command
ibidem,p.307;BA/MA, RH 24-15/10 SS-Freiw.-Div. Prinz Eugen an Gen.Kdo. XV.Geb.AK. (5.9.1943)
"At the end of September 1944 German commander of Split arrested the Ustashi-leader of the town in reprisal for Ustashi actions against the chetniks who were allied to the Wehrmacht,threatening to
Quote:
"...shoot five Ustashis for every Chetnik."
Ibidem,s.166.Reference to:"Telegramme des Stabchefs der Ustascha-Miliz,Oberst Herencic,von Ende September 1944;PA/AA,Gesandschaft Zagreb:Bd.67/4,Bl.75f
After the Italian capitulation on September 8, 1943, the German 114th Jäger Division even incorporated a Chetnik detachment in its advance to retake the Adriatic coast from the Partisans who had temporarily liberated it.[5] The report on German-Chetnik collaboration of the XV Army Corps on November 19, 1943 to the 2nd Panzer Army states that the Chetniks were "leaning on the German forces" for close to a year.[2][5]
German-Chetnik collaboration entered a new phase after the Italian surrender, due to the fact that the Germans now had to police a much larger area than before and fight the Partisans in the whole of Yugoslavia. Consequently, they significantly liberalized their policy towards the Chetniks and mobilized all Serbian nationalist forces against the Partisans. The 2nd Panzer Army oversaw these developments: the XV Army Corps was now officially allowed to utilize Chetniks troops and forge a "local alliance". The first formal and direct agreement between the German occupation forces and the Chetniks took place in early October 1943 between the 373rd Infantry Division and a detachment of Chetniks under Mane Rokvić operating in western Bosnia and Lika. The Germans subsequently even used Chetnik troops for guard duty in occupied Split, Dubrovnik, Šibenik, and Metković.[5] Independent State of Croatia (NDH) troops were not used, despite Ustaše demands, due to the fact that mass desertions of Croat troops to the Partisans rendered them unreliable. From this point on, the German occupation actually started to "openly favor" Chetnik (Serbian) troops to the Croat formations of the NDH, due to the pro-Partisan dispositions of the Croatian rank-and-file. The Germans paid little attention to frequent Ustaše protests about this.[2][4][5] Ustaše Major Mirko Blaž (Deputy Commander, 7th Brigade of the Poglavnik's Personal Guard) observed that:
The Germans are not interested in politics, they take everything from a military point of view. They need troops that can hold certain positions and clear certain areas of the Partisans. If they ask us to do it, we cannot do it. The Chetniks can.
—Major Mirko Blaž, March 5, 1944[5]
When appraising the situation in western Serbia, Bosnia, Lika, and Dalmatia, Captain Merrem, intelligence officer with the German commander-in-chief southeastern Europe, was "full of praise" for Chetnik units collaborating with the Germans, and for the smooth relations between the Germans and Chetnik units on the ground.
We cannot abandon the only allies (chetniks) we have in this cursed country >Sauland< (Croatia).
ibidem,p.373; PA/AA. Inland IIg 401, 2824 Kasche an Auswaertiges Amt (16.4.1944)
Chetniks are the only useful fellow combatants
ibidem,p.378; BA/MA, RH 19 XI/15 Erfahrungsbericht ueber Dienstreise Serbien-Kroatien in der Zeit vom 20.6-4.7.1944 (5.7.1944)
Chetniks () our natural allies. Only they are fighting! Kroatische Kampfgemeinschaft exists only on paper.
ibidem,p.378; BA/MA, RH 19 XI/29 OKW/WfSt, Gruppe Ic/Ao Vortragsnotiz fuer Aussenchefbeschprechung am 25.7.1944 (23.7.1944)
The units that could really be used against the partisans were the Serbian and partly the Russian volunteers and-Draza Mihailovics people.My liason officer with them was a certain major,Ritterkreuztraeger.
written on situation in Serbia during his visit to Belgrade in June 1944.
Partly,the Serbs have futhermore showed themselves as the most reliable allies in fighting against the red bands,that is against communism.They are always ready to fight against the bandits with the German Wehrmacht and even to place themselves under its command
ibidem,p.307;BA/MA, RH 24-15/10 SS-Freiw.-Div. Prinz Eugen an Gen.Kdo. XV.Geb.AK. (5.9.1943)
"At the end of September 1944 German commander of Split arrested the Ustashi-leader of the town in reprisal for Ustashi actions against the chetniks who were allied to the Wehrmacht,threatening to
Quote:
"...shoot five Ustashis for every Chetnik."
Ibidem,s.166.Reference to:"Telegramme des Stabchefs der Ustascha-Miliz,Oberst Herencic,von Ende September 1944;PA/AA,Gesandschaft Zagreb:Bd.67/4,Bl.75f
- Poruka
- 639
ИЗВЕШТАЈ КОМАНДЕ 15. БРДСКОГ АРМИЈСКОГ КОРПУ-СА ОД 19. НОВЕМБРА 1943. ШТАБУ 2. ОКЛОПНЕ АРМИЈЕ О САРАДЊИ ЧЕТНИКА СА НЕМАЧКИМ ТРУПАМА У ДАЛМАЦИЈИ И ЗАПАДНОЈ БОСНИ
Снимак документа (писаног на машини) у Архиву Војноисторијског института, Национални архив Вашингтон (НАВ) Т-314, ролна (р.) 566, снимак (с.) 342-343.
Поверљиво
Команда XV (Брд.) А.К.
Одељ. Iц бр 1006/43 стр. пов.
H. Q. 19. 11. 1943. 2 извода
Веза:
1. Начелник штаба 2. оклопне а. Iц/АО 656/43 стр. пов. од 25. 10. 1943.
2. Разговор пуковника Пфаферота са мајором Сауербрухом
Предмет: Сарадња са четницима
НАЧЕЛНИКУ ШТАБА 2. ОКЛОПНЕ АРМИЈЕ
У вези горњег јављамо:
а) Борбено садејство са четничким групама дуж главне саобраћајнице Бихаћ — Грачац — Книн — Дрниш — Шибеник састоји се у томе што су четници окупљени у посебним упориштима уз ослонац на немачке трупе. Четничке вође примају налоге и упутства о вршењу задатака обезбеђења и извиђања од заповедника немачких упоришта.
Обезбеђење најважнијих погона на Крки такође је појачано од стране четника. На простору источно и североисточно од Врлике налазе се четнички одреди војводе Ђујића који, према упутствима дивизије, обезбеђују дивизијско подручје према истоку.
Сем тога, специјалне четничке групе упућују се према нашим директивама у комунистичку позадину.
Подручје Бање Луке обезбеђују четници војводе Дреновића према југозападу и југу.
Писмени споразуми нису ни у једном случају склопљени.
б) Преимућства ове сарадње су на следећим подручјима:
Добијање обавештења о комунистима.
Помоћ трупама у својству водича и јачање сопственог обезбеђења.
Сем тога, наведене четничке групације су се у периоду дужем од годину дана добром већином исказале и у нападу и у одбрани у ослонцу на немачке трупе. Тако је 114. ловачка дивизија могла, захваљујући разумном третирању четничког питања, да продре до обале, јер су четници одмах изразили спремност да се упусте у заједничку борбу против комуниста.
С обзиром на привредну ситуацију Хрватске не би, такође, требало умањити значај чињенице да четници пружају далекосежну помоћ нашим набавкама стоке и одржавању сточних сајмова.
У случају раскида односа треба рачунати с тим да ће четници у потпуности бити изручени самовољи Хрвата и утицају комуниста.
С тим би било повезано даље радикализовање православних елемената. Подручја која они насељавају захватио би устанак. Томе би неминовно уследило даље срозавање ионако слабих привредних снага, што би још више ишло наруку устаничком покрету.
Доказ за то су средњобосанске групације које наше трупе, услед недостатка снага, не могу довољно да надзиру и за себе да вежу. Оне све више подлежу утицају Михаиловићевог покрета или комуниста, све више дивљају и претварају се или у пљачкашке банде или пактирају са комунистима.
ц) Четничке вође са којима се одвијала сарадња:
Војвода Роквић. Енергични вођа који без прекида и устезања сарађује са немачким трупама. Изјашњава се за Немачку и у случају непријатељског искрцавања стоји сигурно на нашој страни.
Војвода Ђујић. Љотићев присталица. Д.М. врши стални притисак да би га придобио за себе. Прислушкивањем је више пута доказано да је Ђујић слао лажне извештаје Д. М. како би се извукао испод његовог утицаја. Од стране дивизије Ђујић се, уз намерно претеривање, приказује као нарочито активни борац против комунизма у сарадњи са немачким Вермахтом.
Војвода Дреновић. Усправна личност, непомирљив противник комуниста (комунистички злочини над његовом супругом одвели су је у смрт), сматра себе заштитником својих православних сународњака. Више од године дана сарађује отворено са немачким Вермахтом. Покушај Д. М. да утиче на њега досад је без успеха.
Читав низ других четничких вођа на подручју јужно од Бихаћа, неумољиви су противници комунизма и добри војници. Сви су се истакли у сарадњи са нашим трупама, а као свој задатак означавају заштиту православног становништва од уништења.
Снимак документа (писаног на машини) у Архиву Војноисторијског института, Национални архив Вашингтон (НАВ) Т-314, ролна (р.) 566, снимак (с.) 342-343.
Поверљиво
Команда XV (Брд.) А.К.
Одељ. Iц бр 1006/43 стр. пов.
H. Q. 19. 11. 1943. 2 извода
Веза:
1. Начелник штаба 2. оклопне а. Iц/АО 656/43 стр. пов. од 25. 10. 1943.
2. Разговор пуковника Пфаферота са мајором Сауербрухом
Предмет: Сарадња са четницима
НАЧЕЛНИКУ ШТАБА 2. ОКЛОПНЕ АРМИЈЕ
У вези горњег јављамо:
а) Борбено садејство са четничким групама дуж главне саобраћајнице Бихаћ — Грачац — Книн — Дрниш — Шибеник састоји се у томе што су четници окупљени у посебним упориштима уз ослонац на немачке трупе. Четничке вође примају налоге и упутства о вршењу задатака обезбеђења и извиђања од заповедника немачких упоришта.
Обезбеђење најважнијих погона на Крки такође је појачано од стране четника. На простору источно и североисточно од Врлике налазе се четнички одреди војводе Ђујића који, према упутствима дивизије, обезбеђују дивизијско подручје према истоку.
Сем тога, специјалне четничке групе упућују се према нашим директивама у комунистичку позадину.
Подручје Бање Луке обезбеђују четници војводе Дреновића према југозападу и југу.
Писмени споразуми нису ни у једном случају склопљени.
б) Преимућства ове сарадње су на следећим подручјима:
Добијање обавештења о комунистима.
Помоћ трупама у својству водича и јачање сопственог обезбеђења.
Сем тога, наведене четничке групације су се у периоду дужем од годину дана добром већином исказале и у нападу и у одбрани у ослонцу на немачке трупе. Тако је 114. ловачка дивизија могла, захваљујући разумном третирању четничког питања, да продре до обале, јер су четници одмах изразили спремност да се упусте у заједничку борбу против комуниста.
С обзиром на привредну ситуацију Хрватске не би, такође, требало умањити значај чињенице да четници пружају далекосежну помоћ нашим набавкама стоке и одржавању сточних сајмова.
У случају раскида односа треба рачунати с тим да ће четници у потпуности бити изручени самовољи Хрвата и утицају комуниста.
С тим би било повезано даље радикализовање православних елемената. Подручја која они насељавају захватио би устанак. Томе би неминовно уследило даље срозавање ионако слабих привредних снага, што би још више ишло наруку устаничком покрету.
Доказ за то су средњобосанске групације које наше трупе, услед недостатка снага, не могу довољно да надзиру и за себе да вежу. Оне све више подлежу утицају Михаиловићевог покрета или комуниста, све више дивљају и претварају се или у пљачкашке банде или пактирају са комунистима.
ц) Четничке вође са којима се одвијала сарадња:
Војвода Роквић. Енергични вођа који без прекида и устезања сарађује са немачким трупама. Изјашњава се за Немачку и у случају непријатељског искрцавања стоји сигурно на нашој страни.
Војвода Ђујић. Љотићев присталица. Д.М. врши стални притисак да би га придобио за себе. Прислушкивањем је више пута доказано да је Ђујић слао лажне извештаје Д. М. како би се извукао испод његовог утицаја. Од стране дивизије Ђујић се, уз намерно претеривање, приказује као нарочито активни борац против комунизма у сарадњи са немачким Вермахтом.
Војвода Дреновић. Усправна личност, непомирљив противник комуниста (комунистички злочини над његовом супругом одвели су је у смрт), сматра себе заштитником својих православних сународњака. Више од године дана сарађује отворено са немачким Вермахтом. Покушај Д. М. да утиче на њега досад је без успеха.
Читав низ других четничких вођа на подручју јужно од Бихаћа, неумољиви су противници комунизма и добри војници. Сви су се истакли у сарадњи са нашим трупама, а као свој задатак означавају заштиту православног становништва од уништења.
- Poruka
- 10.741
Interesantan izveštaj.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Izvestaj jeste zanimljiv...pokazuje da djeneral Mihailovic nikako nije medju nemackim saradnicima, tj Nemci ga nikako ne smatraju saradnikom, naprotiv, Nemci kazu da on utice protiv saradnje...
Drugo, meni govori da Nemci ne znaju da su Djujic i Drenovic pod Drazinom komandom, sto je samo primer uspesne legalizacije....
___________________
Sto se tice jednog citata iz prvog posta Dobrovoljca gde se spominju i cetnici djenerala Mihailovica, polovinom 43. Nemci u propagandi protiv Mihailovica prave novi korak, u cilju njegovog diskreditovanja, kompromitovanja, slabljenja pa i navodjenja na saradnju u trenutku kada gube tlo pod nogama...sire glasine o nekakvim sporazumima sa Drazinim cetnicima, s tim u vezi se pojvaljuju neki izvestaji i dokumenta...
Ono sto je zajednicko za ta dokumenta je da nisu potpisana sa cetnicke strane, ne postoje klasicni zapisnici sa odrzanih pregovarackih sastanaka, niti izvestaji o toku pregovora kao sto je slucaj sa tromesecnom saradnjom Titovih partizana i Nemaca iz 43.
Draza je vise puta intervenisao povodom ove nemacke propagande, demantovao ovakve glasine i zabranjivao bilo kakve sporazume, uz opasku da je apsolutno nelogicno da se sada potpisuju sporazumi sa Nemcima kada su oni rat vec izgubili i da takav njihov potez predstavlja samo poslednji trzaj gubitnika...Cetnici takve sporazume nisu potpisivali ni kada je Nemacka bila na vrhuncu moci kamoli tad...
Uostalom sve to vreme Drazina glava je ucenjena na 100 000 nemackih rajhsmaraka u zlatu, a sam Hitler kaze maja 43. da se oni neprekidno trude da uhvate Drazu, a avgusta 44. da je on veca opasnost od komunista...da ne spominjemo za taj period borbe, nemacke operacije i na kraju nemacku ponudu za predaju...kasnije se odvija i najveca akcija spasavanja saveznickih avijaticara iza neprijateljskih linija u II sv.ratu
1. februara 44. Nemci polako odustaju od ove taktike kada zvanicno objavljuju da se borba protiv Drazinih cetnika nastavlja jer se cetnici nisu drzali sporazuma (nastupa operacija ''Hajka'' na Kalabica)....oni se nisu ni mogli drzati tih sporazuma jer im u vezi sa tim cetnicka Vrhovna komanda nikada nije ni izdala nikakvo naredjenje, tj. jer stvarni sporazumi sa Nemcima nisu ni postojali...
Drugo, meni govori da Nemci ne znaju da su Djujic i Drenovic pod Drazinom komandom, sto je samo primer uspesne legalizacije....
___________________
Sto se tice jednog citata iz prvog posta Dobrovoljca gde se spominju i cetnici djenerala Mihailovica, polovinom 43. Nemci u propagandi protiv Mihailovica prave novi korak, u cilju njegovog diskreditovanja, kompromitovanja, slabljenja pa i navodjenja na saradnju u trenutku kada gube tlo pod nogama...sire glasine o nekakvim sporazumima sa Drazinim cetnicima, s tim u vezi se pojvaljuju neki izvestaji i dokumenta...
Ono sto je zajednicko za ta dokumenta je da nisu potpisana sa cetnicke strane, ne postoje klasicni zapisnici sa odrzanih pregovarackih sastanaka, niti izvestaji o toku pregovora kao sto je slucaj sa tromesecnom saradnjom Titovih partizana i Nemaca iz 43.
Draza je vise puta intervenisao povodom ove nemacke propagande, demantovao ovakve glasine i zabranjivao bilo kakve sporazume, uz opasku da je apsolutno nelogicno da se sada potpisuju sporazumi sa Nemcima kada su oni rat vec izgubili i da takav njihov potez predstavlja samo poslednji trzaj gubitnika...Cetnici takve sporazume nisu potpisivali ni kada je Nemacka bila na vrhuncu moci kamoli tad...
Uostalom sve to vreme Drazina glava je ucenjena na 100 000 nemackih rajhsmaraka u zlatu, a sam Hitler kaze maja 43. da se oni neprekidno trude da uhvate Drazu, a avgusta 44. da je on veca opasnost od komunista...da ne spominjemo za taj period borbe, nemacke operacije i na kraju nemacku ponudu za predaju...kasnije se odvija i najveca akcija spasavanja saveznickih avijaticara iza neprijateljskih linija u II sv.ratu
1. februara 44. Nemci polako odustaju od ove taktike kada zvanicno objavljuju da se borba protiv Drazinih cetnika nastavlja jer se cetnici nisu drzali sporazuma (nastupa operacija ''Hajka'' na Kalabica)....oni se nisu ni mogli drzati tih sporazuma jer im u vezi sa tim cetnicka Vrhovna komanda nikada nije ni izdala nikakvo naredjenje, tj. jer stvarni sporazumi sa Nemcima nisu ni postojali...
Poslednja izmena:
- stanje
Slične teme
