Ja mislim da je važnije da obratimo pažnju na emocije nego na misli, jer emocije u nama su uglavnom negativne, a takve negativne emocije i kreiraju naše misli. Ustvari, emocije trebamo posmatrati, a na misli delovati.
Kada smo uplašeni, recimo, misli nas uništavaju i strah samo raste.
Dakle, moramo nekako ukrotiti te negativne emocije. A pošto su one toliko brze da ne stignemo ni pomisliti na njih a već nas obuzmu, moramo naći načina kako da ih kontrolišemo. U indiji emocije porede sa divljim slonom, ali oni su našli način kako da pripitome divljeg slona...vežu ga za pitomog i onda pitomi deluje na divljeg dok se i ovaj ne pripitomi.
Za kontrolu emocija nam je, dakle - po ovom indijskom receptu - potrebno nešto u nama što možemo kontrolisati. To su misli, a misli se javljaju uvek nakon što emocija počne da deluje u nama. Toga moramo biti svesni i kad se negativna emocija javi, moramo misliti usmeriti na nešto drugo, nešto pozitivno.
Malo budističko-taoističke mudrosti, ali na uličnom nivou. Svaka žena zna da nije isto osećati penis u sebi, kako raste i eksplodira od strasti, i osećati plod kako raste i pomera se u utrobi. Zašto žena koja ima jedno dete, dvoje ili pak petoro dece, želi još jedno? Iz dva razloga: prvo, da bi se osetila ponovo ženom, na nivou postanja, a ne na nivou “lepa si, povalio bih te”; i drugi, daleko komplikovaniji, želja za ostavštinom od nekoga koga voli. Kada žena ima konstantnu emotivnu nesigurnost tipa “da li se tucam što mi se tuca, ili se tucam što ga volim”, onda niži nivo, koji želi porod, blokira tu dilemu i poželi ga bez razmišljanja o postavljaču semena. Viši nivo, onog trenutka kada uđe u fazu fizioloških promena, koje joj u jako kratkom intervalu daju poslednju šansu, otvara se na nivou pora na koži, i žena koja je do tada zračila samo erosom, sad zrači ljubavlju; ona je već napola trudna. Sve ostalo je u domenu boga i toga da li je “dete sreće”. A ako nešto znam - znam te preobratne procese kod ljudi, kada “više sile uređuju stvari”. Što bi rekla Ciganka gatara: “Nije do tebe.” Namaste.
- - - - - - - - - -
Bas si ovo lepo rekao i to sa slonom mi se dopada kao velika mudrost.Zapravo sprega izmedju emocija i misli je velika i uzrocno,posledicna tako da je sigurna sam zaista pozeljno i delotvorno to sto su kako kazes indijci nasli resenje za divljeg slona.Ako se okruzimo mirnim,stalozenjim,covekoljubivim ljudima i nase emocije i misli ce biti bolje.Opet,u ovom ludom i prebrzom svetu opsteg haosa je to tesko pronaci ali covek mora nekako u sebi barem delimicno da pronadje tu mirnu oazu i da barem neko vreme u toku dana boravi u njoj.
Mene npr.smiruju knjige pravoslavnih duhovnika kao sto su Jovan Sangajski,Jovan Lestvicnik,Grigorije Bogoslov i mnogi drugi u cijim delima sa opisom onoga sto su sami iskusili moze mnogo da pomogne da covek barem na kratko posveti sebi vreme u razmisljanju o smirenju.Svi oni daju mnoge korisne savete koji se mogu upriliciti u svakodnevnom zivotu bas zato sto su svi oni prosli put od onoga malog coveka kao sto smo mi do velikih mudraca,prosvetitelja i duhovnika.
- - - - - - - - - -
"Smirenje je izvor rasudjivanja".Sv.Jovan Lestvicnik
- - - - - - - - - -
"Смирени никада никог не осуђује, нити кога клевеће, нити у било чему себе претерано истиче, и никада не празнослови" (св. Јефрем Сиријски)
Katastrofe i kataklizme, o kojima govore neuki vernici, postojale su mnogo pre postanka čoveka. Sudari nebeskih tela širom univerzuma odvijali su se po prirodnim zakonima (koje je nesumnjivo postavila preuzvišena božanska ličnost), s tim što u redu postoji i haos, pa je iz tog haosa nastajalo mnogo kataklizmi. I ona čuvena katastrofa, od pre 65 miliona godina, kad je meteor uništio dinosauruse i 97% živog sveta na našoj planeti, nema nikakve veze sa čovekom, niti pak sa đavolom koga uporno propagiraju. Čovek je nastao 64 miliona godina kasnije. Da ja pišem ono što oni pišu, u najmanju ruku bi me bilo sramota.
Ovaj život, samo jedan u nizu života (uzastopnih reinkarnacija), je posledica pobune i pada, ali polupismeni vernici vole da se bave posledicama a ne uzrocima. Život ili materijalna egzistencija je osuda a ne blagoslov, a „večni život” je najveća (i uzgred sebična) zabluda ljudskog uma.
Kada bi prosečan čovek znao kakve se sve misli motaju ljudima po glavama, verujem da ne bi smeo da proviri među ljude, jerbo bi se osećao kao krmenadla među zombijima. E, ali bog ih blagoslovio, pa ne mogu sve da znaju, jerbo blagosloveni su siromašni duhom...
To je rezon da imate štakore na Zemlji, ali i leteće štakore - golubove. Gu gu. Gu gu.
Zar vredi oženiti se ako ćeš se razvesti. I šta žabljem paru znači bilo šta to što su u vezi ili braku, ako kad prelaze preko ulice žaba stane, a žabac potrči preko ulice, naiđe BMW, a on umesto da joj kaže - „Pazi ide BMW” - on joj vikne - „Pazi ide... be-e-e…”
Ovo nije zamišljeno kao hrišćanska tema, ili poligon za učenje bilo koje religije, već o duhovnosti kao takvoj...
- - - - - - - - - -
Telo je poslušno. Negativne emocije u telu stvaraju napetost. Kada opustimo telo i misli
usmerimo u drugom pravcu, negativna emocija nema snage da se odupre.
Mogu negativnu emociju da pronađem i kada obratim pažnju na telo. Od bola i grča,
do bilo kakve nelagode, sve je negativna emocija.
Ali, samo ako se setim.
Pa i kada se setim, negativna emocija nagovara i nagovara. Samo još malo da odvrtim
negativnu priču. Ko komarac kad te ujede pa bi da se počešeš.
Zamislite da ujutro ustanete neopterećeni time da morate na posao koji ne volite, kako biste zaradili novac da biste platili (besplatne) stvari poput vode, struje, hrane i još koječega, samo zato da bi neki lokalni šerif mogao voziti BMW X6.
Pozdravite se sa ljudima koji žive u vašoj okolini, popijete s njima ono što rado pijete i doručkujete ono što volite. Provedete s njima neko vreme u razgovoru i druženju, a potom krenete na svoj „posao“. Danas vam je, recimo, na rasporedu to da potrošite dva sata svog vremena u branju voća. Odradite to, opet u prijatnom društvu, a nakon toga se vratite u svoj dom.
Recimo da ste slikar. U svom prostoru zatim provedete nekoliko sati slikajući, jer želite da dovršite još 2 rada za izložbu koja će se održati za 12 dana. Na toj izložbi ljudi će gledati, komentarisati, hvaliti i kritikovati vaš rad, družiti se s vama, a vi ćete, onima kojima se sviđa, dati onu sliku koja im se najviše svidi. Oni će njima ukrasiti svoj životni prostor. Onih 6 slika koje ti nakon izložbe ostanu poklonićeš zajednici, i njima će biti ukrašene zajedničke prostorije u Gradskoj kući ili pak Biblioteci.
Naravno, slike ne prodaješ, jer ti novac ne treba. A novac ti ne treba, jer imaš sve, živiš u izobilju, kome si i sam pridoneo svojim radom u vrtu, sa decom, na jezeru, u gradnji novih domova...
I svima je dobro. Zajednica u kojoj jednom njenom članu nije dobro - nije dobra zajednica. To čak i nije zajednica.
Novac je prepreka razvoju čovečanstva. Ako negde treba sagraditi vrtić, a grad nema novca za to, neće biti ni vrtića, uprkos tome što za taj vrtić postoji potreba, postoje resursi za njegovu izgradnju, i postoji radna snaga. Nema li novca, nema ni realizacije potrebe. Stoga novac zaista jeste prepreka.
Treba li drvetu jabuke novac da stvori plod? Ne treba. Tako ni ljudima ne treba novac. On je tu samo da bi nas držao u nemaštini, odnosno da bi nas porobio. Ako nas ima dovoljno koji shvatamo da je to tako, možemo zajedno da stvorimo (i konzumiramo) hranu, energiju, odeću, obuću, obrazovanje, tačnije rečeno možemo jedni drugima graditi idealne domove, od prirodnih materijala, u kojima je leti hladno a zimi toplo.
To je takozvani Ubuntu kontribucionizam. Svi za jednoga i jedan za sve. Ja sam čovek samo zato što sam okružen drugim ljudima. Ako je neko u mojoj blizini gladan, ja mu moram spremiti ručak.
Da bismo to ostvarili ne moramo se nužno odseliti negde daleko. Možemo to učiniti i ovde gde se trenutno nalazimo, jer zajednica, to smo mi - ljudi.
Kada jednom shvatite Ubuntu načelo - oslobodili ste se. I nema nazad. Namaste.
- - - - - - - - - -
Um kontrolise telo a ne obrnuto.Vazno ih je uskladiti ali mislim da prvo moramo smiriti misli.Jer smiren covek moze citav dan da se bavi fizickim radom i da ostane smiren umom.Ne smiren umom moze vazda sedeti i gledati u jednu tacku,mili ce ga napadati.Cak sta vise smiren covek voli da radi jer mu mirovanje tela izaziva gresne misli.Uposli telo pa ce se i misli umiriti.
Dzabe umrirenje tela kad se misli roje kao muve.
GMO je zakon. Mnogo je ukusniji GMO paradajz/rajčica, što su američki zabavljači Penn & Teller dokazali praktično. Na ulici su ljudima nudili da probaju dva paradajza/rajčice, jedan GMO i jedan non-GMO, i rekli im koji je koji. Svi ljudi su zaključili da je GMO paradajz mnogo ukusniji. Jedino što oni nisu znali jeste to da su im namerno zamenili paradajze/rajčice: onaj za koji su ljudi mislili da je non-GMO je zapravo bio GMO, i obrnuto.
To dokazuje koliko su ljudi povodljivi za marketingom. Ali i to da je non-GMO paradajz/rajčica bolji od GMO paradajza/rajčice. Pametnom dosta.
da ne kazem zajednica u kojoj svi imaju svoje mesto pod Suncem.