MareMajstorcina
Početnik
- Poruka
- 6
Zdravo svima,
imam 27 godina i već dve godine sam u vezi sa devojkom koja ima 31. U početku je bila skroz mirna, povučena, introvertna tj generalno tip osobe koja više voli mir kod kuće, film i ćaskanje nego izlaske. Meni je to odgovaralo, sve je delovalo stabilno i planirali smo čak i ozbiljnije stvari (brak, decu, zajednički život). Ali u poslednjih nekoliko meseci počela je dosta da se menja. Prvo sam to doživeo pozitivno, krenula je u teretanu, počela da izlazi malo više, da se druži, upoznala je ekipu preko plesa. Rekao sam sebi “super našla je društvo, živne malo, neka uživa”. Čak je i sama govorila kako “nije živela svoje dvadesete” i da joj sada prija što ima s kim da izađe i da se opusti. Međutim, kako je vreme prolazilo, stvari su krenule da mi deluju sumnjivo. Počela je da izlazi u klubove sa njima, da kači malo provokativnije slike na Instagram, otišla na vikend putovanje sa tom ekipom (da se razumemo, sve je ovo vremenski interval od par meseci). Ja sam sve vreme pokušavao da ostanem smiren i podržim je, ali iskreno nije mi bilo svejedno.
I onda pre par nedelja, drug mi kaže da ju je video u kafiću sa nekim tipom. Ja u šoku. Pitam je o čemu se radi, ona se pogubi na prvu i onda mi kaže da je to poznanik iz teretane i da su otišli samo na piće. Naravno da mi je proradila sumnja do maksimuma. Par dana pre toga mi je rekla da hoće za Novu godinu da ide u Herceg Novi sa društvom, bez mene. Kaže “samo idemo da se provedemo, treba mi malo odmora”. E sad, ja više ne znam šta da mislim.
Prvo da li uopšte ima smisla verovati posle ovoga? Ako je bila sa tim likom, makar i “samo na piću” zašto mi to nije sama rekla? I drugo, zašto odjednom ima potrebu da ide svuda bez mene, da izlazi, da se slika, da menja način oblačenja i ponašanja?
Osećam da mi izmiče iz ruku osoba za koju sam mislio da je “ona prava”. I nije mi problem što se promenila, nego što imam utisak da sam ja negde usput prestao da budem deo njenog života.
Ne znam da li da pokušam da spasem ovo ili da pustim sve i krenem dalje.
Da li neko bio u sličnoj situaciji? Kako ste se postavili?
imam 27 godina i već dve godine sam u vezi sa devojkom koja ima 31. U početku je bila skroz mirna, povučena, introvertna tj generalno tip osobe koja više voli mir kod kuće, film i ćaskanje nego izlaske. Meni je to odgovaralo, sve je delovalo stabilno i planirali smo čak i ozbiljnije stvari (brak, decu, zajednički život). Ali u poslednjih nekoliko meseci počela je dosta da se menja. Prvo sam to doživeo pozitivno, krenula je u teretanu, počela da izlazi malo više, da se druži, upoznala je ekipu preko plesa. Rekao sam sebi “super našla je društvo, živne malo, neka uživa”. Čak je i sama govorila kako “nije živela svoje dvadesete” i da joj sada prija što ima s kim da izađe i da se opusti. Međutim, kako je vreme prolazilo, stvari su krenule da mi deluju sumnjivo. Počela je da izlazi u klubove sa njima, da kači malo provokativnije slike na Instagram, otišla na vikend putovanje sa tom ekipom (da se razumemo, sve je ovo vremenski interval od par meseci). Ja sam sve vreme pokušavao da ostanem smiren i podržim je, ali iskreno nije mi bilo svejedno.
I onda pre par nedelja, drug mi kaže da ju je video u kafiću sa nekim tipom. Ja u šoku. Pitam je o čemu se radi, ona se pogubi na prvu i onda mi kaže da je to poznanik iz teretane i da su otišli samo na piće. Naravno da mi je proradila sumnja do maksimuma. Par dana pre toga mi je rekla da hoće za Novu godinu da ide u Herceg Novi sa društvom, bez mene. Kaže “samo idemo da se provedemo, treba mi malo odmora”. E sad, ja više ne znam šta da mislim.
Prvo da li uopšte ima smisla verovati posle ovoga? Ako je bila sa tim likom, makar i “samo na piću” zašto mi to nije sama rekla? I drugo, zašto odjednom ima potrebu da ide svuda bez mene, da izlazi, da se slika, da menja način oblačenja i ponašanja?
Osećam da mi izmiče iz ruku osoba za koju sam mislio da je “ona prava”. I nije mi problem što se promenila, nego što imam utisak da sam ja negde usput prestao da budem deo njenog života.
Ne znam da li da pokušam da spasem ovo ili da pustim sve i krenem dalje.
Da li neko bio u sličnoj situaciji? Kako ste se postavili?
