Небојша Човић ... класичан пример свима 'неутралнима'

AleksaJ

Buduća legenda
Poruka
39.683
Небојша Човић је истакнути српски бизнисмен, кошаркашки руководилац и политичар, рођен 2. јула 1958. године у Београду, НР Србија, ФНР Југославија. Докторирао је машинство на Универзитету у Београду, где је такође завршио основне и мастер студије.



Човићева каријера обухвата и политику и спортску администрацију.

Политичка каријера​

Човић је започео своју политичку каријеру 1992. године као члан Социјалистичке партије Србије (СПС), обављајући функцију потпредседника Извршног одбора за економију и финансије у Скупштини града Београда.Брзо се попео у чиновима, поставши председник градске владе 1993. године, а затим градоначелник Београда 1994. године, позицију коју је обављао до 1997. године . Током овог периода, био је и посланик у Народној скупштини Републике Србије.Његов мандат градоначелника окончан је када га је сменио председник Србије Слободан Милошевић усред протеста против наводне изборне преваре на општинским изборима, што је довело до његовог искључења из СПС-а.

Након одласка из СПС-а, Човић је основао странку Демократска алтернатива (ДА) 1997. године.Након избора 2000. године, постао је посланик у Савезној скупштини на листи Демократске опозиције Србије (ДОС).Од октобра 2000. до јануара 2001. године, био је један од копремијера у прелазној влади.Такође је био потпредседник Владе Републике Србије од 2001. до 2003. године , а затим поново од 2003. до 2004. године.Приметно је да је обављао функцију вршиоца дужности премијера Србије од 12. до 16. марта 2003. године, након атентата на Зорана Ђинђића.

Човић је играо значајну улогу у решавању безбедносних питања и питања сукоба на југу Србије и Косова и Метохије, обављајући функцију шефа Координационог центра за Косово и Метохију и Координационог центра за јужну Србију током сукоба у Прешевској долини.Контроверзна акција током његовог мандата као шефа Координационог центра за Косово и Метохију био је пренос неолитске фигурине „Богиње на трону“ из Народног музеја у Београду у Приштину у мају 2002. године. Овај чин, замишљен као гест добре воље, изазвао је значајне критике у Србији, али је у Приштини прослављен као подршка албанским историјским тврдњама.Године 2004, његова странка Демократска алтернатива спојила се са Социјалдемократском партијом, коју је касније предводио до њеног распада 2010. године.У јануару 2016. године оптужен је за корупцију

Каријера у спортској администрацији​

Човић има дугу и утицајну каријеру у спортској администрацији, посебно у кошарци. Његово учешће је почело 1991. године са кошаркашким клубом КК ИЛР Железник, који је обновио и преименовао у ФМП Железник. Под његовим вођством, ФМП Железник је постао један од најбољих тимова у Србији и СР Југославији, развивши сопствене објекте и постигавши значајан успех, укључујући освајање домаћег купа и двоструко освајање Јадранске лиге.Клуб је такође изнедрио бројне значајне играче који су касније играли на међународној сцени.

Од 1995. до 1997. године, Човић је био председник Југословенског кошаркашког савеза (КСЈ). Током његовог мандата, национални тим је постигао значајне резултате, укључујући пласман у финале Летњих олимпијских игара 1996. године.Смењен је са ове позиције након што му је ослабио политички углед.

Човић је од 2011. године председник Црвене звезде мтс Београд (Црвена звезда Београд) Заслужан је за оживљавање клуба, који је био на ивици колапса, и за његово вођење ка значајном успеху, укључујући освајање три титуле у једној сезони (2014/15) и постизање истакнуте позиције у Евролиги.Од 2024. године, он је такође председник Кошаркашког савеза Србије (КСС). У овој улози, он наглашава важност кошарке као националног бренда и залаже се за континуирано улагање у омладинске селекције, јаке лиге и инфраструктуру.Недавно се осврнуо на наступ српске репрезентације на Европском првенству, приписујући њихову елиминацију интензивном вирусу који је погађао играче и стручни штаб.

Човић је такође аутор, написао је две књиге: „Србија после Милошевића“ (2001) и „На тешком путу“ (2005).Добитник је неколико признања, укључујући Орден Светог Саве првог степена (1998) и проглашен је за „Најевропљанина“ 2001. године.

Све/сви неутралне/ни сањају да су Небојша

677z381_677z381_nebojsa-covic3.jpg
 
Небојша Човић је истакнути српски бизнисмен, кошаркашки руководилац и политичар, рођен 2. јула 1958. године у Београду, НР Србија, ФНР Југославија. Докторирао је машинство на Универзитету у Београду, где је такође завршио основне и мастер студије.
У човићево време нису постојале мастер студије.

Мислим да се једно време представљао као Магистар Небојша Човић.

Није докторирао, па је одустао и од титуле магистра. Тј. више се нико не кити титулом магистра.


Осим магистра Чоловића.
 
У човићево време нису постојале мастер студије.

Мислим да се једно време представљао као Магистар Небојша Човић.

Није докторирао, па је одустао и од титуле магистра. Тј. више се нико не кити титулом магистра.


Осим магистра Чоловића.
na masinskom fakultetu svako ko diplomira po automatizmu dobija master ako trazi..samo treba nesto da plati koliko se secam.

fora je da je bolonja na masincu totalno gofno.
ti sa 3 godine dobijas titulu bachelor koja je na drugim fakultetima u nivou starog diplomiranja i imaju dodatnu godinu za master.
na masincu ta titula je u stvari sesti stepen i tek kad zavrsis jos dve godine dobijas titulu mastera sto je nekad bilo diplomirrani masinski inzenjer...
 
na masinskom fakultetu svako ko diplomira po automatizmu dobija master ako trazi..samo treba nesto da plati koliko se secam.

fora je da je bolonja na masincu totalno gofno.
ti sa 3 godine dobijas titulu bachelor koja je na drugim fakultetima u nivou starog diplomiranja i imaju dodatnu godinu za master.
na masincu ta titula je u stvari sesti stepen i tek kad zavrsis jos dve godine dobijas titulu mastera sto je nekad bilo diplomirrani masinski inzenjer...

То је сад.

У време Плејбојше Човића није било мастера.

Он јесте магистрирао. Мастер студије никада није ни уписивао ни завршавао. Могао би сад да тражи мастер од факултета, као што сви остали старији студенти могу то да траже. Али не иде да пишемо у биографијама свих старијих студената који су по старом завршавали, да им у биографијама пише да су завршавали мастере, кад нису.
 
Небојша Човић је истакнути српски бизнисмен, кошаркашки руководилац и политичар, рођен 2. јула 1958. године у Београду, НР Србија, ФНР Југославија. Докторирао је машинство на Универзитету у Београду, где је такође завршио основне и мастер студије.



Човићева каријера обухвата и политику и спортску администрацију.

Политичка каријера​

Човић је започео своју политичку каријеру 1992. године као члан Социјалистичке партије Србије (СПС), обављајући функцију потпредседника Извршног одбора за економију и финансије у Скупштини града Београда.Брзо се попео у чиновима, поставши председник градске владе 1993. године, а затим градоначелник Београда 1994. године, позицију коју је обављао до 1997. године . Током овог периода, био је и посланик у Народној скупштини Републике Србије.Његов мандат градоначелника окончан је када га је сменио председник Србије Слободан Милошевић усред протеста против наводне изборне преваре на општинским изборима, што је довело до његовог искључења из СПС-а.

Након одласка из СПС-а, Човић је основао странку Демократска алтернатива (ДА) 1997. године.Након избора 2000. године, постао је посланик у Савезној скупштини на листи Демократске опозиције Србије (ДОС).Од октобра 2000. до јануара 2001. године, био је један од копремијера у прелазној влади.Такође је био потпредседник Владе Републике Србије од 2001. до 2003. године , а затим поново од 2003. до 2004. године.Приметно је да је обављао функцију вршиоца дужности премијера Србије од 12. до 16. марта 2003. године, након атентата на Зорана Ђинђића.

Човић је играо значајну улогу у решавању безбедносних питања и питања сукоба на југу Србије и Косова и Метохије, обављајући функцију шефа Координационог центра за Косово и Метохију и Координационог центра за јужну Србију током сукоба у Прешевској долини.Контроверзна акција током његовог мандата као шефа Координационог центра за Косово и Метохију био је пренос неолитске фигурине „Богиње на трону“ из Народног музеја у Београду у Приштину у мају 2002. године. Овај чин, замишљен као гест добре воље, изазвао је значајне критике у Србији, али је у Приштини прослављен као подршка албанским историјским тврдњама.Године 2004, његова странка Демократска алтернатива спојила се са Социјалдемократском партијом, коју је касније предводио до њеног распада 2010. године.У јануару 2016. године оптужен је за корупцију

Каријера у спортској администрацији​

Човић има дугу и утицајну каријеру у спортској администрацији, посебно у кошарци. Његово учешће је почело 1991. године са кошаркашким клубом КК ИЛР Железник, који је обновио и преименовао у ФМП Железник. Под његовим вођством, ФМП Железник је постао један од најбољих тимова у Србији и СР Југославији, развивши сопствене објекте и постигавши значајан успех, укључујући освајање домаћег купа и двоструко освајање Јадранске лиге.Клуб је такође изнедрио бројне значајне играче који су касније играли на међународној сцени.

Од 1995. до 1997. године, Човић је био председник Југословенског кошаркашког савеза (КСЈ). Током његовог мандата, национални тим је постигао значајне резултате, укључујући пласман у финале Летњих олимпијских игара 1996. године.Смењен је са ове позиције након што му је ослабио политички углед.

Човић је од 2011. године председник Црвене звезде мтс Београд (Црвена звезда Београд) Заслужан је за оживљавање клуба, који је био на ивици колапса, и за његово вођење ка значајном успеху, укључујући освајање три титуле у једној сезони (2014/15) и постизање истакнуте позиције у Евролиги.Од 2024. године, он је такође председник Кошаркашког савеза Србије (КСС). У овој улози, он наглашава важност кошарке као националног бренда и залаже се за континуирано улагање у омладинске селекције, јаке лиге и инфраструктуру.Недавно се осврнуо на наступ српске репрезентације на Европском првенству, приписујући њихову елиминацију интензивном вирусу који је погађао играче и стручни штаб.

Човић је такође аутор, написао је две књиге: „Србија после Милошевића“ (2001) и „На тешком путу“ (2005).Добитник је неколико признања, укључујући Орден Светог Саве првог степена (1998) и проглашен је за „Најевропљанина“ 2001. године.

Све/сви неутралне/ни сањају да су Небојша

677z381_677z381_nebojsa-covic3.jpg
Dakle čak ga i sps muljatori tobož izbace kao lopuzu a on promenom dresa opet do najvećih funkcija

To samo potvrđuje da je u srbiji sistem bitan za promenu

Promenom vlasti nista se sustinski ne menja

Pozicija i opozicija su isti sistem
 
Небојша Човић је истакнути српски бизнисмен, кошаркашки руководилац и политичар, рођен 2. јула 1958. године у Београду, НР Србија, ФНР Југославија. Докторирао је машинство на Универзитету у Београду, где је такође завршио основне и мастер студије.



Човићева каријера обухвата и политику и спортску администрацију.

Политичка каријера​

Човић је започео своју политичку каријеру 1992. године као члан Социјалистичке партије Србије (СПС), обављајући функцију потпредседника Извршног одбора за економију и финансије у Скупштини града Београда.Брзо се попео у чиновима, поставши председник градске владе 1993. године, а затим градоначелник Београда 1994. године, позицију коју је обављао до 1997. године . Током овог периода, био је и посланик у Народној скупштини Републике Србије.Његов мандат градоначелника окончан је када га је сменио председник Србије Слободан Милошевић усред протеста против наводне изборне преваре на општинским изборима, што је довело до његовог искључења из СПС-а.

Након одласка из СПС-а, Човић је основао странку Демократска алтернатива (ДА) 1997. године.Након избора 2000. године, постао је посланик у Савезној скупштини на листи Демократске опозиције Србије (ДОС).Од октобра 2000. до јануара 2001. године, био је један од копремијера у прелазној влади.Такође је био потпредседник Владе Републике Србије од 2001. до 2003. године , а затим поново од 2003. до 2004. године.Приметно је да је обављао функцију вршиоца дужности премијера Србије од 12. до 16. марта 2003. године, након атентата на Зорана Ђинђића.

Човић је играо значајну улогу у решавању безбедносних питања и питања сукоба на југу Србије и Косова и Метохије, обављајући функцију шефа Координационог центра за Косово и Метохију и Координационог центра за јужну Србију током сукоба у Прешевској долини.Контроверзна акција током његовог мандата као шефа Координационог центра за Косово и Метохију био је пренос неолитске фигурине „Богиње на трону“ из Народног музеја у Београду у Приштину у мају 2002. године. Овај чин, замишљен као гест добре воље, изазвао је значајне критике у Србији, али је у Приштини прослављен као подршка албанским историјским тврдњама.Године 2004, његова странка Демократска алтернатива спојила се са Социјалдемократском партијом, коју је касније предводио до њеног распада 2010. године.У јануару 2016. године оптужен је за корупцију

Каријера у спортској администрацији​

Човић има дугу и утицајну каријеру у спортској администрацији, посебно у кошарци. Његово учешће је почело 1991. године са кошаркашким клубом КК ИЛР Железник, који је обновио и преименовао у ФМП Железник. Под његовим вођством, ФМП Железник је постао један од најбољих тимова у Србији и СР Југославији, развивши сопствене објекте и постигавши значајан успех, укључујући освајање домаћег купа и двоструко освајање Јадранске лиге.Клуб је такође изнедрио бројне значајне играче који су касније играли на међународној сцени.

Од 1995. до 1997. године, Човић је био председник Југословенског кошаркашког савеза (КСЈ). Током његовог мандата, национални тим је постигао значајне резултате, укључујући пласман у финале Летњих олимпијских игара 1996. године.Смењен је са ове позиције након што му је ослабио политички углед.

Човић је од 2011. године председник Црвене звезде мтс Београд (Црвена звезда Београд) Заслужан је за оживљавање клуба, који је био на ивици колапса, и за његово вођење ка значајном успеху, укључујући освајање три титуле у једној сезони (2014/15) и постизање истакнуте позиције у Евролиги.Од 2024. године, он је такође председник Кошаркашког савеза Србије (КСС). У овој улози, он наглашава важност кошарке као националног бренда и залаже се за континуирано улагање у омладинске селекције, јаке лиге и инфраструктуру.Недавно се осврнуо на наступ српске репрезентације на Европском првенству, приписујући њихову елиминацију интензивном вирусу који је погађао играче и стручни штаб.

Човић је такође аутор, написао је две књиге: „Србија после Милошевића“ (2001) и „На тешком путу“ (2005).Добитник је неколико признања, укључујући Орден Светог Саве првог степена (1998) и проглашен је за „Најевропљанина“ 2001. године.

Све/сви неутралне/ни сањају да су Небојша

677z381_677z381_nebojsa-covic3.jpg
Obicna Funjara
 

Back
Top