Preminuo general Nebojša Pavković

[peti ligament]

Ни Јово Капа, ни Дапчевићи, Ђилас,Вељко Ковачевић, Сава Ковачевић, Светозар Вукмановић Темпо, Батрић Јовановић, Иван Милутиновић, Блажо Јовановић..... од побројаних нису били Срби.
Били су Црногорци који су активно учествовали у прављењу независне црногорске државе.

Ispravka za Savu.
Sava je bio Srbin.

 

[Софија]

Ispravka za Savu.
Sava je bio Srbin.

Да је био Србин, не би био комуниста и уз Броза. За такве нема оболиције.
Није он био сељак из брда па да не зна шта се дешава и да нема избора.

 

[Софија]

Prvo su dobro izvježbali na sopstvenoj braći i očevima, pa im nije bilo teško da to ponove po Srbiji.

Нажалост, да.
У ЦГ је братоубилачки рат узео маха.

Ти си увек глас разума.

 

[peti ligament]

Да је био Србин, не би био комуниста и уз Броза. За такве нема оболиције.
Није он био сељак из брда па да не зна шта се дешава и да нема избора.

Kada je krenula kampanja oko popisa, Mi znamo ko smo su na jednom od postera okačili i Savu Kovačevića.

Spojler

I to nije slučajno, još jedan od pokušaja da se komunistima, tj. njihovim potomcima, pruži prilika da se vrate na pravi put.
Bez uspjeha, ispostaviće se.

Dakle, ovo oko Save, nije mi cilj da mu ni pred Bogom ni pred narodom uvećavam ili umanjujem zasluge, ali moram konstatovati prostu činjenicu da je bio Srbin, a moram jer i sam dolazim iz crnogorske Hercegovine.
To što je kao komunista, po definiciji, radio protiv srpske stvari, to već prevazilazi i temu i motivaciju mog komentara.

Нажалост, да.
У ЦГ је братоубилачки рат узео маха.

Ти си увек глас разума.

Na tu temu je sve rekao, nažalost pokojni, Predrag Vukić.
Rođeni Cetinjanin, sin Milutina Vukića iz DPS-a, koji je baveći se svojim poslom, izučavanjem arhivske građe Crne Gore, spoznao istinu i, ne može se dovoljno naglasiti, stajao nasuprot sopstvenog oca, porodice i grada u kojem je rođen i u kojem je živio.
Za to je potrebna duboka introspekcija, jak karakter i velika hrabrost.

Nažalost, takvog čovjeka smo prerano izgubili.

Spojler

KOSOVSKI ILI KULT CETINJA
Kako, s obzirom na istorijski kult Cetinja i stare Crne Gore, objašnjavate činjenicu da je jedna takva ideologija naišla na plebiscitarnu podršku cetinjskog stanovništva? Da li je to nesaglasje dokaz da je taj kult ustvari velika srpska obmana, ili je nešto drugo u pitanju?
- Kult Cetinja je zaista, poslije kosovskog kulta, bio nesumnjivo dugovremena najsnažniji kult u srpskoj kulturi i duhovnosti. Po mom ličnom mišljenju, taj kult je velika obmana i zabluda čitavog niza generacija usrpskom narodu. Zaista veličanstvene duhovne karakteristike SvetogPetra Cetinjskog i vladike Rada, a i drugih velikana, nekritički suprenošene i pripisivane cjelokupnoj cetinjskoj populaciji, koja takvevisoke duhovne domete uopšte nije imala, ni u to vrijeme a kamolidanas. Osim toga, bez obzira na mit o Cetinju kao navodnoj srpskojSparti, mi zaboravljamo da je uloga Cetinja od Božićnog ustanka 1919.do danas na srpskoj nacionalnoj sceni izrazito dezintegrativna. Ne zaboravimo da je Božićni ustanak planuo upravo u Katunskoj nahiji i daje u cetinjskoj okolini imao najveći broj pristalica. Ne zaboravimo da jeCetinje u Drugom svjetskom ratu dalo 49 narodnih heroja socijalističke revolucije, koji su se, htio to neko priznati ili ne, borili i za eliminaciju srpske nacionalne svijesti u Crnoj Gori i za promovisanje crnogorske nacionalne doktrine. Ne zaboravimo da je Cetinje od 1990. godinesredište antisrpske histerije. Prema tome, Cetinje je već punih 90godina epicentar militantne srbofobije na ovim prostorima. Imajući uvidu takvo političko i istorijsko nasleđe Cetinja, bilo je za očekivati daupravo ovaj grad postane središte antisrpske ideologije. Morao bih istotako da naglasim i da se školovani, obrazovaniji dio Cetinjana, koji je imao srpsku nacionalnu svijest, nepovratno i trajno iseljavao iz Cetinjaod 1945. godine na ovamo. Primjera radi, moj predmetni profesor naFilozofskom fakultetu u Beogradu dr Mihailo Vojvodić, koji mi je predavao opštu istoriju novog vijeka, rođeni je Cetinjanin, ali on saduhom cetinjske srbofobije nema ništa zajedničko, ili, recimo, pokojni drBranko Petranović, koji mi je na studijama predavao istoriju Jugoslavije,takođe je rođen na Cetinju, ali ni on nikad nije sledovao duh cetinjske srbofobije. Mogao bih nabrojati još mnoge ljude koji su rodom Cetinjani,a ostvarili su značajnu naučnu,umjetničku ili kulturnu afirmaciju u Beogradu ili širom meridijana. Takvi ljudi su se trajno raselili sa Cetinja,a Cetinje je naselio radničko-seljački plebs iz Katunske i Riječke nahije,uglavnom neobrazovan ili poluobrazovan polusvijet, koji je poslužio kao podesan amalgam za stvaranje nove nacije, novog identiteta.

Moj posao na tom polju je neuporedivo lakši, jer potičem iz porodice koja tvrdo zastupa tezu srpskog ujedinjenja i neobaziranja na sve naše posebnosti, tj. razlike na koje akcenat najčešće stavljaju naši neprijatelji.

 

[Casual Observer]

Idiotluk je da su Srbi krivi za rat ali je idiotizam i taj atentat zbog koga se Srbija nasla prva na udaru sama bez saveznika, odnosno saveznicima samo na papiru.

Fact check - ruska objava rata Bugarskoj zbog kukavičkog napada s leđa na Srbiju, proklamacija Cara Nikolaja II:


By the Grace of God
We, Nicholas the Second,
Emperor and Autocrat
Of All the Russias,
Tsar of Poland, Grand Duke of Finland,
etc., etc., etc.

Declare to all Our loyal subjects:

Impossible as it seemed, but treacherously preparing from the very beginning of the war, Bulgaria has betrayed the Slav cause: The Bulgarian army has attacked Our faithful ally Serbia, bleeding profusely in a struggle with a strong enemy.

Russia and Our allied Great Powers tried to warn Ferdinand of Coburg against this fatal step. The fulfilment of an age-old aspiration of the Bulgar people - union with Macedonia - has been guaranteed to Bulgaria by a means more in accord with the interests of the Slav world.

But appeals by the Germans to secret ambitions and fratricidal enmity against the Serbs prevailed.

Bulgaria, whose faith is the same as Ours, who so recently has been liberated from Turkish slavery by the brotherly love and the blood of the Russian people, openly took the side of the enemies of the Christian faith, the Slav world and of Russia.

The Russian people react with bitterness to the treachery of a Bulgaria which was so close to them until recently, and draw their swords against her with heavy hearts, leaving the fate of these traitors to the Slav world to God's just retribution.

Given at the Tsar's Headquarters the 5th day of October, in the year from the Nativity of Christ the 1,915th, and of Our reign the twenty-first.

On the true authority of His Imperial Majesty,

NICHOLAS

 

[Djura Nikolajevic]

Fact check - ruska objava rata Bugarskoj zbog kukavičkog napada s leđa na Srbiju, proklamacija Cara Nikolaja II:


By the Grace of God
We, Nicholas the Second,
Emperor and Autocrat
Of All the Russias,
Tsar of Poland, Grand Duke of Finland,
etc., etc., etc.

Declare to all Our loyal subjects:

Impossible as it seemed, but treacherously preparing from the very beginning of the war, Bulgaria has betrayed the Slav cause: The Bulgarian army has attacked Our faithful ally Serbia, bleeding profusely in a struggle with a strong enemy.

Russia and Our allied Great Powers tried to warn Ferdinand of Coburg against this fatal step. The fulfilment of an age-old aspiration of the Bulgar people - union with Macedonia - has been guaranteed to Bulgaria by a means more in accord with the interests of the Slav world.

But appeals by the Germans to secret ambitions and fratricidal enmity against the Serbs prevailed.

Bulgaria, whose faith is the same as Ours, who so recently has been liberated from Turkish slavery by the brotherly love and the blood of the Russian people, openly took the side of the enemies of the Christian faith, the Slav world and of Russia.

The Russian people react with bitterness to the treachery of a Bulgaria which was so close to them until recently, and draw their swords against her with heavy hearts, leaving the fate of these traitors to the Slav world to God's just retribution.

Given at the Tsar's Headquarters the 5th day of October, in the year from the Nativity of Christ the 1,915th, and of Our reign the twenty-first.

On the true authority of His Imperial Majesty,

NICHOLAS

Pokazao si ono sto sam rekao, saveznik na papiru tokom celog rata (znam za simbolicnu rusku pomoc na samom pocetku) dok je ovima sa zapada trebalo dve godine da se aktiviraju.

 

[Casual Observer]

Pokazao si ono sto sam rekao, saveznik na papiru tokom celog rata (znam za simbolicnu rusku pomoc na samom pocetku) dok je ovima sa zapada trebalo dve godine da se aktiviraju.

Da je Rusiji i Francuskoj bilo potrebno dve godine da se aktiviraju Nemačka bi se još 1914. obračunala sa Srbima pošto tadašnja SFRJ Austrougarska to nije mogla sama.

 

[capitosinora]

Вечна слава и хвала, генерале.
Почивај у заслуженом миру.

Sad ga velicate kao heroja a kada ste ga predavali Hagu onda ste drugacije pricali

 

[Djura Nikolajevic]

Da je Rusiji i Francuskoj bilo potrebno dve godine da se aktiviraju Nemačka bi se još 1914. obračunala sa Srbima pošto tadašnja SFRJ Austrougarska to nije mogla sama.

Sitnicaris, nije dve godine ali jeste jako dugo vec sam spomenuo malu rusku pomoc na pocetku i nesto malo vecu francusku u municiji, prava pomoc je dosla tek kada su Italijani prebacili vojsku na Krf u prolece 1916.

 

[Софија]

Sitnicaris, nije dve godine ali jeste jako dugo vec sam spomenuo malu rusku pomoc na pocetku i nesto malo vecu francusku u municiji, prava pomoc je dosla tek kada su Italijani prebacili vojsku na Krf u prolece 1916.

Да али на притисак Цара Николаја.
Никад Срби не би били пребачени да он није то тражио и запретио изласком из рата.
Цар Николај је био последњи српски савезник.

 

[Kerkyra]

Да али на притисак Цара Николаја.
Никад Срби не би били пребачени да он није то тражио и запретио изласком из рата.
Цар Николај је био последњи српски савезник.

 

[крсташ]

Valjda Antonije.
Miraš je Mihailo.

Тачно. Антоније Абрамович.

 

[Djura Nikolajevic]

Да али на притисак Цара Николаја.
Никад Срби не би били пребачени да он није то тражио и запретио изласком из рата.
Цар Николај је био последњи српски савезник.

Eto i Vi potvrdjujete da je pomoc bila iznudjena tek posle duzeg vremena, nije mi jasno da neki to ne vide.

 

[Софија]

Eto i Vi potvrdjujete da je pomoc bila iznudjena tek posle duzeg vremena, nije mi jasno da neki to ne vide.

Руси су помогли упркос унутрашњим сукобима и грађанском рату који је у јеку.
Е сад, добро је питање шта је другима био изговор, посебно онима који су пуцали на Солунску луку.

 

[Софија]

Kada je krenula kampanja oko popisa, Mi znamo ko smo su na jednom od postera okačili i Savu Kovačevića.

Spojler

Pogledajte prilog 1804727

I to nije slučajno, još jedan od pokušaja da se komunistima, tj. njihovim potomcima, pruži prilika da se vrate na pravi put.
Bez uspjeha, ispostaviće se.

Dakle, ovo oko Save, nije mi cilj da mu ni pred Bogom ni pred narodom uvećavam ili umanjujem zasluge, ali moram konstatovati prostu činjenicu da je bio Srbin, a moram jer i sam dolazim iz crnogorske Hercegovine.
To što je kao komunista, po definiciji, radio protiv srpske stvari, to već prevazilazi i temu i motivaciju mog komentara.

Na tu temu je sve rekao, nažalost pokojni, Predrag Vukić.
Rođeni Cetinjanin, sin Milutina Vukića iz DPS-a, koji je baveći se svojim poslom, izučavanjem arhivske građe Crne Gore, spoznao istinu i, ne može se dovoljno naglasiti, stajao nasuprot sopstvenog oca, porodice i grada u kojem je rođen i u kojem je živio.
Za to je potrebna duboka introspekcija, jak karakter i velika hrabrost.

Nažalost, takvog čovjeka smo prerano izgubili.
Moj posao na tom polju je neuporedivo lakši, jer potičem iz porodice koja tvrdo zastupa tezu srpskog ujedinjenja i neobaziranja na sve naše posebnosti, tj. razlike na koje akcenat najčešće stavljaju naši neprijatelji.

Одличан текст.
Значи само Цетиње је дало 47 народних хероја који су агитовали, да не кажем убијали Србе у име црногорске Црне Горе.
Језиво.

 

[Nebojsa.bg]

 

[peti ligament]

Одличан текст.
Значи само Цетиње је дало 47 народних хероја који су агитовали, да не кажем убијали Србе у име црногорске Црне Горе.
Језиво.

Grad heroj, kako vole da kažu
A ti su i unuci.
https://www.in4s.net/video-poruka-u...FscMR5FKzrGcH1BIX9_aem_IBK8Mt6TyOeflKVEr-FxkQ

Doduše i Bane je pokojni.

 

[Софија]

Grad heroj, kako vole da kažu
A ti su i unuci.
https://www.in4s.net/video-poruka-u...FscMR5FKzrGcH1BIX9_aem_IBK8Mt6TyOeflKVEr-FxkQ

Doduše i Bane je pokojni.

Па шта му би?


Циркус.
То треба све раселити и запослити.
Али с обзиром на та масовна убиства тамо која се пречесто дешавају последњих година, има ту пуно трансгенерацијске трауме нерешене.
Таквим људима требају добри психијатри и егзорцисти.

 

[peti ligament]

Па шта му би?

Ne znam detalje, samo se pojavila čitulja.

Циркус.
То треба све раселити и запослити.
Али с обзиром на та масовна убиства тамо која се пречесто дешавају последњих година, има ту пуно трансгенерацијске трауме нерешене.
Таквим људима требају добри психијатри и егзорцисти.

U nastavku su dva teksta, jedan sa linka i drugi koji sam citirao, a koji se nadovezuju.
Tragično je što problem Cetinja najtačnije definiše admin neke Facebook stranice, ali analiza mu je besprekorna.
https://www.facebook.com/share/1KUnph6RZf/

"Takav im je mentalitet"

Postoji nešto što se zove "mentalitet opsade" (siege mentality). To je kad grupa ljudi živi u uvjerenju da su pod konstantnim napadom, da ih neko opsijeda jelte i da pokušava da im napakosti. U takvoj sredini stvara se svojevrsna kolektivna psihoza koju pojedinci hrane jedni drugima, i postaju kolektivno nenormalniji, tj (pošto nisam funkcioner i NVO ja ne moram da okolišam) luđi. Opsada nije stvarna, ali jeste njima jer su oni ludi.

Pogađate gdje ovo ide jer u Evropi (mimo stvarnih opsada u Ukrajini) ne postoji bolji primjer mentaliteta opsade mimo Cetinja. Koliko je izražen mentalitet opsade u tom gradu već decenijama vidi se od njihovih mitoloških bitaka sa tzv Sedmim bataljonom (bukvalno nijesedesilo), lovćenske straže, onog BBC dokumentarca iz 2000. u kojem pričaju kako se spremaju za rat, pa i mog prethodnog posta. Npr, čak i kad bukvalno opsijedaju crkvu, oni misle da su oni ti koji su pod opsadom, kad biju brojčano i fizički slabiju djefcu po Bogosloviji oni misle da se brane. Njihovo kolektivno stanje svijesti je iskrivljeno i konstatnto su na ivici. Ili mislite da je slučajno da se ovako olako dešavaju ovakvi monstruozni masakri u tako maloj sredini? U 300k ljudi u PG nema, u 10k na CT ima... igrom slučaja, jel?

Ovome doprinosi potpuno odsustvo volje nadležnih da sagledaju problem. (((Naša))) vlast, preko Mila, Krivog (kojeg pičkarajau po ulici), Dritange (kome psuju š majku), Jakova (kojeg biju), Milojka, Mandića (kome psuju četničku majku), preko mitropolita (koji se pod pancirima kreću) i svih ostalih lidera zemlje i partija svi baljezgaju o slobodarskom gRaDu HeRojU, umjesto da adresiraju taj konstantno pobješnjeli zverinjak, oni im tepaju, nagrađuju ih duplim budžetom, najviše investicija po glavi stanovnika. A njima na ulaz u grad transparent "svi smo mi Neno Kaluđerović", i evo izgleda jesu samo se jedan po jedan manifestuju na najmonstruozniji i tragičniji način.

Naravno, osim samih Cetaša koji su dozvolili da budu dovedeni u ovu poziciju svojim skromnim mentalnim sposobnostima (kako vam se sviđa ovaj eufemizam za bukvalno retarde s po mozga?) najveću krivicu snose oni koji ih aktivno radikalizuju i napujdavaju jer njihov biznis model zavisi od toga. Vidjeli su grupu glupana i odlučili su da ih hrane mržnjom i na tome profitiraju. Preskočiću nekoga ali tu su naravno DPS i njihove mafijaške manisfestacije poput Veljovića i sl, mediji, od njihovih lokalnih portala preko CDM, Analitike, Antene M, Pobjede, pa malo umjerenije (a zapravo perfidnije) i Vijesti, koji im pričaju kako im prijeti Vučić, posrbljavanje, klerikalizacija, kako smo na ivici građanskog rata, onda NVO poput CDT, CGO, CEMI i sličnih koji ih prepadaju kako će neko popiše, da ih svrstava u kolone, da ih prebrojava, i da im od nečega što je obična birokratska procedura nabija tenzije u kojima se oni osjećaju da su napadnuti, da im uljezi ulaze u kuće i sl; i naravno individualni profesionalni huškači poput samoprozvanih mitropolita (imaju dva), Šupkovića, Nitkovaidisa, Džore, Žeksa koji sa udobne distance od tog kaveza koji tresu prosipaju neobuzdane laži koje može smislit samo poremećeni um od morala i istine operisanih degenerika, a koje se lijepe na glatke mozgove boraca "za pravo, čast i slobodu Crne Gore" (samo ne znam protiv koga).

Nastavite vi da ih radikalizujete, da ih pomamljujete, da im tepate, da ih pravdate, i na koncu da umačete ruke dublje u krv nevinih žrtava jer kako sam vam rekao za prošli "da se ne zbaoravi događaj" samo je pitanje kad će se ovo desit ponovo jer se APSOLUTNO NIŠTA ne preduzima da se ovo ne ponovi, a sve da se inteziviraju uslovi u kojima cjvjetaju ovakvi ogavni zločini. Umrli se ne mogu vratit u život, od patetike nikome neće bit bolje, jedino što možemo je da naučimo nešto iz ovoga (a nećemo ništa).

 

[Nebojsa.bg]

https://www.tiktok.com/video/7564859833271323960

 

[Nebojsa.bg]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[Khal Drogo]

CELA ARENA UZVIKUJE NJEGOVO IME: Grobari odali počast nedavno preminulom generalu Nebojši Pavkoviću!
Свака част навијачима Партизана.

 

[Povijest]

NATO propaganda je na početku tvrdila da su uništili preko 181 tenkova, preko 317 borbenih vozila pešadije, preko 857 artiljerijskih oruđa i više od 600 vojnih vozila.

Potom su smanjili brojku na 120 tenkova, 220 oklopnih borbenih vozila pešadije, kao i 449 artiljerijskih oruđa.

Da bi posle rata su tvrdili da su uništili 93 tenkova, 153 oklopnih borbenih vozila pešadije, 389 artiljerijskih oruđa i 339 vojnih vozila.

Stvarni gubici bili su: 13 tenkova, 8 oklopnih transportera i 27 artiljerijskih oruđa. Od ovih 13 tenkova NATO avijacija uništila je samo tri ili čak sedam.

 

[zbiljaš]

VETON SUROI: Priča o dvojici generala i jednoj poseti Hagu​

25. OKT 2025.

"Zašto nema pomirenja sa Kosovom"​

Jedan pokajnik koji je pokriven ćutanjem i jedan koji nastavlja borbu iz groba; zašto nema pomirenja sa Kosovom?

1.

Bio sam svedok Tužilaštva na suđenju dvojici generala Srbije pred Tribunalom za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju, i oba generala su tokom ove godine puštena pre vremena.

General Nebojša Pavković je bio na suđenju zajedno sa drugim optuženima, kao deo “zajedničkog kriminalnog poduhvata” zajedno sa drugim generalima i Nikolom Šainovićem, najvišim srpskim zvaničnikom koji se bavio Kosovom nakon S. Miloševića.

Tokom rata na Kosovu, Pavković je bio komandant Treće armije. Svake večeri sam video njegovo lice u vestima srpske televizije, snimljeno na frontu sa vojnicima, obučenim u borbene uniforme i sa oružjem u rukama – motivišuća slika vojne propagande. Tokom suđenja u Hagu, njegovo nekada samouvereno lice sada je bilo odlučno da ne da nikakav znak, dok je čitana optužnica Tužilaštva:

“Dana 25. marta 1999. ili oko tog datuma, snage Savezne Republike Jugoslavije i Srbije opkolile su i napale selo Bela Crkva (opština Orahovac). Mnogi stanovnici Bele Crkve pobegli su duž reke Belaje izvan sela i bili primorani da traže utočište pored železničkog mosta. Kada su snage SRJ i Srbije prišle mostu, otvorile su vatru na određeni broj meštana, ubivši 12 osoba, uključujući 10 žena i dece. Dvogodišnje dete preživelo je ovaj incident. Snage SRJ i Srbije potom su naredile preostalim meštanima da izađu iz korita potoka, pri čemu su stariji muškarci i dečaci odvojeni od starijih muškaraca, žena i male dece. Snage SRJ i Srbije naredile su starijim muškarcima i dečacima da se skinu, a zatim su im sistematski oduzeli sve vredne stvari. Ženama i deci je zatim naređeno da se upute ka susednom selu zvano Zrze. Lekar iz Bele Crkve pokušao je da razgovara sa komandantom napadačkih snaga, ali je pogođen i ubijen, zajedno sa svojim unukom. Preostali muškarci i stariji dečaci su potom vraćeni u korito potoka pod nadzorom snaga SRJ i Srbije. Kada su se povinovali naredbi, na njih je otvorena vatra, ubivši približno 65 Albanaca sa Kosova“.

2.

Drugi general bio je Vlastimir Đorđević, zamenik ministra unutrašnjih poslova.

Nikada ga ranije nisam video, a Tužilaštvo me je pozvalo kao „kontekstualnog“ svedoka, onog koji je trebalo da objasni političke okolnosti, pregovore, opšte stanje, kako bi se stekla slika o tome kako je eskalirao oružani sukob i koje su bile aktivnosti vlasti Srbije protiv građana Kosova, bilo da su u pitanju miroljubivi učesnici otpora, obični civili ili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

General Đorđević, poznat kao Rođa, suočavao se sa delovanjem svojih podređenih, kao u sledećem slučaju:

„Dana 27. marta 1999. ili oko tog datuma, snage Savezne Republike Jugoslavije i Srbije bombardovale su selo Izbica (opština Srbica) teškim naoružanjem. Najmanje 4.500 meštana Izbice i okolnih sela sklonilo se na livadu u Izbici. Dana 28. marta 1999., snage SRJ i Srbije opkolile su meštane i prišle im tražeći novac. Nakon što su snage SRJ i Srbije opljačkale vredne stvari meštana, muškarci su odvojeni od žena i male dece. Muškarci su potom podeljeni u dve grupe, od kojih je jedna poslata na obližnju brdo, a druga u korito obližnjeg potoka. Snage SRJ i Srbije potom su otvorile vatru na obe grupe muškaraca, pri čemu je ubijeno najmanje 116 Albanaca sa Kosova. Takođe, 28. marta 1999, žene i deca okupljeni u Izbici primorani su da napuste područje i krenu prema Albaniji. Dve stare žene sa invaliditetom sedele su na prikolici i nisu mogle da hodaju. Snage SRJ i Srbije zapalile su prikolicu, i obe žene su spaljene žive. Pored toga, Đorđević je optužen i za prikrivanje tela ubijenih na Kosovu, smeštanjem u masovne grobnice u Srbiji ili čak u kamionima sa prikolicama bačenim u Dunav“.

3.

General Đorđević je bio prvi osuđenik koji je dobio 27 godina zatvora.

Video sam ga u Hagu, više ne na suđenju, već u zatvoru. Bio sam tamo da posetim bivšeg komandanta OVK koji je bio optužen, i dok smo sedeli u delu za posetioce, prišao je. Pružio je ruku i rekao:

„Došao sam da vam kažem da sam zaslužio zatvor. Odgovoran sam za zločine protiv vašeg naroda i veoma mi je žao. Izvinjavam se“. Zatim se povukao u svoj deo sale za posete, gde su bili njegovi članovi porodice.

Godinu dana kasnije, Apelacioni sud je održao ročište i kazna mu je smanjena na 18 godina. Tokom ovog suđenja tražio je reč i rekao:

„Godine 1999. na Kosovu su počinjeni ratni zločini. Nisam želeo da se ti ratni zločini dogode, i da mogu da vratim vreme, postupio bih drugačije.“ Zatim je dodao: „Duboko se kajem zbog svih žrtava na Kosovu i zbog patnje kroz koju su prošle njihove porodice. Bez ikakve rezerve, izvinjavam se svim albanskim civilima koji su izgubili život.“

Takođe se izjasnio i o prikrivanju tela:

„Da, bio sam uključen kada su kamioni sa telima stizali u Batajnicu (masovna grobnica u blizini Beograda), ali nisam znao kada su zločini počinjeni, nisam se suočio sa onima koji su pokušali da prikriju i sakriju zločine i nisam preduzeo nikakvu meru da pronađem odgovorne za ratne zločine, što sam trebao da uradim.“

General Đorđević je pušten u junu ove godine, nakon što je odslužio dve trećine kazne. Nisam čuo da je izjavio bilo šta niti da je neko rekao nešto o njemu. Vratio se na slobodu – u tišini.

4.

Nekoliko meseci kasnije, Nebojša Pavković je pušten iz zatvora iz humanitarnih razloga, jer je bolovao od neizlečive bolesti.

Preminuo je 20. oktobra, a predsednik Vučić je poslao telegram saučešća, ističući da je general „posvetio život službi vojske i države“. Ali, prema presudi Haga tribunala, upravo su ta vojska i država počinile sledeće:

„Dana 25. marta 1999. ili oko tog datuma, snage Savezne Republike Jugoslavije i Srbije napale su sela Mala Kruša i Velika Kruša. Meštani Male Kruše sklonili su se u šumsko područje izvan sela, gde su mogli da vide snage SRJ i Srbije kako sistematski pljačkaju i pale njihove kuće. Meštani su se potom sklonili u kuću Sejdija Batuše (Sejdi Batushës), koja se nalazi na periferiji Male Kruše. Tokom jutra 26. marta 1999, snage SRJ i Srbije pronašle su meštane. Naredile su ženama i maloj deci da napuste područje i krenu prema Albaniji. Muškarci i dečaci su zaustavljeni i pregledani, a njihovi lični dokumenti i vredne stvari su im oduzeti. Zatim su snage SRJ i Srbije pod pretnjom smrću naterale muškarce i dečake da krenu ka napuštenoj kući u Maloj Kruši. Snage SRJ i Srbije primorale su muškarce i dečake da uđu u kuću. Kada su muškarci i dečaci bili unutra, snage SRJ i Srbije otvorile su vatru iz mitraljeza na grupu. Nakon nekoliko minuta pucanja, snage SRJ i Srbije zapalile su kuću da spale tela. Kao rezultat pucanja i požara, poginulo je približno 105 Albanaca muškaraca i dečaka sa Kosova.“

General Pavković je sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Čak i u smrti, sa sećanjem koje nije pokajničko i bez pomirenja, biće deo kontinuirane borbe protiv dece, žena i muškaraca Kosova.

 

[rostiljdzija]

Да је био Србин, не би био комуниста и уз Броза. За такве нема оболиције.
Није он био сељак из брда па да не зна шта се дешава и да нема избора.

ni za jednog komunistu neme abolicije.

mozda samo za one ideoloski ciste, prvu generaciju, a takvi su vaspitali svoju decu na pravi nacin da se ne oglasavaju i da imaju respekt prema drugom politickom misljenju. krajiska i crnogorska stroka koja je 1944. okupirala beograd i srbiju nije imala nikakav respekt ni prema kom, pa im zato ne treba davati aboliciju za potomke koji su isti ako ne i gori kao oni sto su bili.

sve sto je moglo da se otme oteli su, a danas se sa dedinja kurce i agituju za ustasu dodika i ovoga sa andricevog venca kao poslednju slamku za spas svoje imovine, nikako obraza jer takva marva je ceo zivot samo gledala nacin da sacuva opljackano i izbegne ruku pravde za zlocine koje je pocinila..