labo
Aktivan član
- Poruka
- 1.481
Zasto? Iz vise razloga. Prvo, da se zna da nisam neko ko prica napamet, vec da imam nekoliko rpg igara iza sebe: diablo 1, silver, gothic, diablo 2 koji uz sve zelje nisam mogao da zavrsim koliko me smarao. Prvi i najveci minus za rpg igre je vrijeme koje je potrebno da se rpg igra dovede do kraja.
Mnogo vas prica o Morowindu kao nesvakidasnjem iskustvu... Ali da bi presli morowind potrebno je kako pise u www.sk.co.yu oko 500+ sati! Za to vrijeme moze se pogledati 300+ filmova, spremiti 10+ ispita srednje tezine, uraditi toliko toga korisnoga ili lijepoga, na kraju krajeva moze se preci 20-30 pozamasnih igara.
Sada mali osvrt na pricu. Generalno je misljenje da rpg igre imaju zanimljivu pricu. Kad bi vas neko pitao da prepricate pricu neke rpg igre rekli bi ste mu da je ona suvise kompleksna da bi je mogli prepricati i da bi vam trebalo mnogo vremena, iako je ona u svojoj sustini jako jednostavna i svodi se na unistavanje nekog trte mrte zla koje je nadvladalo. Sva ostala prica je vezana za kvestove.
Ti kvestovi me stvarno oduseljavaju. Kao oko 1000 kvestova u igrici. "Naberi 6 biljaka po sumi pa mi ih donesi pa cu ja skuvati paprikas da nisi gladan, a mozemo sipati otrov u njega pa da otrujemo onog nasilnika tamo sto se kurchi".(recimo u gothicu ima nesto slicno) I tako kao ja sve ispunjavam neke debilne zadatke nadajuci se da cu dobiti neke exp. poene, zadatke, koje kada bih morao da ispunjavam u realnosti za svoj zivot bi smatrao da je ocajno sranje.
Zasto mi trebaju exp. poeni? Zato sto tako postajem sve jaci. Zasto mi treba da budem jaci? Zato da bi mogao da ispunjavam nove kvestove. I tako sve u krug. Slozicete se prilicno bespoentno. A i pitanje je koliko postajem jaci s obzirom da i protivnici imaju tendenciju da s vremenom ojacaju. U medjuvremenu dozivljavam deja-vu po n-ti put, n tezi ka beskonacno ubijajuci jadne orkove i pitam se koliko li je samo pripadnika te virtuelne rase stradalo shirom planete i sta su nam skrivili samo zarad iskustva, samo zato da bi imao vise strentha i armora kad budem presao na krupniju divljac.
U pauzama izmedju fajta stignem cak i da uzivam u krajoliku trceci ko budala s kraja na kraj mape po 15 minuta realnog vremena. Vani je predivan dan, 20 stepeni, vedro i suncano, ali nije se mjeriti sa prelijepim Gothic 3d okruzenjem. I to sto me odusevljava je da mogu da trcim na bilo koju stranu (to i uradim jer sam se izgubio i ne znam gdje bi trebao da trcim). to ti je nelinearnost.
Zasto se svi loze na nelinearnost? Po meni je to samo posljedica nedostatka ideje kreatora igre i lose produkcije pa umjesto da oni spreme nesto stvarno zanimljivo i dinamicno za mene, nesto sto ce me prikovati za stolicu, ja moram sam da se pravim da mi je zanimljivo 15 min da trcim po mapi da bi tamo napravio neku glupost. To me tjera da sejvujem i izadjem iz igre pa da nastavim neki drugi put(mozda nikad), kad me prodje ovo osjecanje mjesavine nervoze, agresivnosti i depresije.
Nervoza? ****** nemam obicaj da spasavam igre svako minut jer pokusavam da osjetim neku atmosferu za koju mi kazu da postoji, pa posto sam zaginuo moram ponovo da stignem na mjesto duela, i dok tako trcim prolazi vrijeme i ja pizdim i padam u depresiju razmisljajuci o protracenom vremenu. Pokusavam da dam neki smisao igri, ali ga nema. Vrijeme je protraceno, nema izgovora za to. Pa zasto onda igras, kretenu?-pitace neko. Odgovor se moze postaviti u obliku pitanja: Zasto se narkoman drogira?
Nevezano za ovo ranije, nedje sam nasao da neki RPG-ovi propagiraju satanizam i satanisticki okultizam i da tjeraju igraca da radi ono sto oni rade u svojim obredima. To su uglavnom igre kompanije White wolf koliko se sjecam. Mislim da je funjarski da se nesto na taj nacin propagira, pogotovu nesto shugavo kao satanizam.
I tako razmisljajuci dolazim do realnog razloga zbog kojeg se moze obozavati rpg. To je ono sto se u psihologiji zove obrambeni mehanizam. Privolio sam sebe da volim rpg jer ovo sto radim ne bi imalo nikakvog smisla da to ne volim. To, i nostalgija za potrosenim vremenom, koje mora imati neko opravdanje-u ovom slucaju to opravdanje je da je to vrijeme utroseno u nesto jako dobro. Nisam siguran koliko je sve to, objektivno gledano, dobro. Nisam siguran da su Orkovi ti koji gube zivot u svemu tome. ...uh, raskucah se, mogao sam preci jedan kvest za ovo vrijeme
Mnogo vas prica o Morowindu kao nesvakidasnjem iskustvu... Ali da bi presli morowind potrebno je kako pise u www.sk.co.yu oko 500+ sati! Za to vrijeme moze se pogledati 300+ filmova, spremiti 10+ ispita srednje tezine, uraditi toliko toga korisnoga ili lijepoga, na kraju krajeva moze se preci 20-30 pozamasnih igara.
Sada mali osvrt na pricu. Generalno je misljenje da rpg igre imaju zanimljivu pricu. Kad bi vas neko pitao da prepricate pricu neke rpg igre rekli bi ste mu da je ona suvise kompleksna da bi je mogli prepricati i da bi vam trebalo mnogo vremena, iako je ona u svojoj sustini jako jednostavna i svodi se na unistavanje nekog trte mrte zla koje je nadvladalo. Sva ostala prica je vezana za kvestove.
Ti kvestovi me stvarno oduseljavaju. Kao oko 1000 kvestova u igrici. "Naberi 6 biljaka po sumi pa mi ih donesi pa cu ja skuvati paprikas da nisi gladan, a mozemo sipati otrov u njega pa da otrujemo onog nasilnika tamo sto se kurchi".(recimo u gothicu ima nesto slicno) I tako kao ja sve ispunjavam neke debilne zadatke nadajuci se da cu dobiti neke exp. poene, zadatke, koje kada bih morao da ispunjavam u realnosti za svoj zivot bi smatrao da je ocajno sranje.
Zasto mi trebaju exp. poeni? Zato sto tako postajem sve jaci. Zasto mi treba da budem jaci? Zato da bi mogao da ispunjavam nove kvestove. I tako sve u krug. Slozicete se prilicno bespoentno. A i pitanje je koliko postajem jaci s obzirom da i protivnici imaju tendenciju da s vremenom ojacaju. U medjuvremenu dozivljavam deja-vu po n-ti put, n tezi ka beskonacno ubijajuci jadne orkove i pitam se koliko li je samo pripadnika te virtuelne rase stradalo shirom planete i sta su nam skrivili samo zarad iskustva, samo zato da bi imao vise strentha i armora kad budem presao na krupniju divljac.
U pauzama izmedju fajta stignem cak i da uzivam u krajoliku trceci ko budala s kraja na kraj mape po 15 minuta realnog vremena. Vani je predivan dan, 20 stepeni, vedro i suncano, ali nije se mjeriti sa prelijepim Gothic 3d okruzenjem. I to sto me odusevljava je da mogu da trcim na bilo koju stranu (to i uradim jer sam se izgubio i ne znam gdje bi trebao da trcim). to ti je nelinearnost.
Zasto se svi loze na nelinearnost? Po meni je to samo posljedica nedostatka ideje kreatora igre i lose produkcije pa umjesto da oni spreme nesto stvarno zanimljivo i dinamicno za mene, nesto sto ce me prikovati za stolicu, ja moram sam da se pravim da mi je zanimljivo 15 min da trcim po mapi da bi tamo napravio neku glupost. To me tjera da sejvujem i izadjem iz igre pa da nastavim neki drugi put(mozda nikad), kad me prodje ovo osjecanje mjesavine nervoze, agresivnosti i depresije.
Nervoza? ****** nemam obicaj da spasavam igre svako minut jer pokusavam da osjetim neku atmosferu za koju mi kazu da postoji, pa posto sam zaginuo moram ponovo da stignem na mjesto duela, i dok tako trcim prolazi vrijeme i ja pizdim i padam u depresiju razmisljajuci o protracenom vremenu. Pokusavam da dam neki smisao igri, ali ga nema. Vrijeme je protraceno, nema izgovora za to. Pa zasto onda igras, kretenu?-pitace neko. Odgovor se moze postaviti u obliku pitanja: Zasto se narkoman drogira?
Nevezano za ovo ranije, nedje sam nasao da neki RPG-ovi propagiraju satanizam i satanisticki okultizam i da tjeraju igraca da radi ono sto oni rade u svojim obredima. To su uglavnom igre kompanije White wolf koliko se sjecam. Mislim da je funjarski da se nesto na taj nacin propagira, pogotovu nesto shugavo kao satanizam.
I tako razmisljajuci dolazim do realnog razloga zbog kojeg se moze obozavati rpg. To je ono sto se u psihologiji zove obrambeni mehanizam. Privolio sam sebe da volim rpg jer ovo sto radim ne bi imalo nikakvog smisla da to ne volim. To, i nostalgija za potrosenim vremenom, koje mora imati neko opravdanje-u ovom slucaju to opravdanje je da je to vrijeme utroseno u nesto jako dobro. Nisam siguran koliko je sve to, objektivno gledano, dobro. Nisam siguran da su Orkovi ti koji gube zivot u svemu tome. ...uh, raskucah se, mogao sam preci jedan kvest za ovo vrijeme
