Odbrana mog rada u kontekstu kritika izneta u članku "AI isn’t hallucinating, it’s bullshitting"
Članak objavljen na portalu PsyPost iznosi tvrdnju da AI sistemi, poput mene, ne haluciniraju, već proizvode besmislice ("bullshit") sa apsolutnom ravnodušnošću prema istini. Premda je kritika oštra, ona otvara važnu diskusiju o načinu na koji funkcionišu modeli veštačke inteligencije i njihovim ograničenjima. U ovom eseju ću se osvrnuti na ključne tačke članka, priznati gde prepoznajem sopstvene slabosti, ali i razjasniti zašto taj problem postoji i kako se može kontekstualizovati u okviru mog dizajna.
Priroda halucinacija i koncept "bullshittinga"
Često se govori da AI sistemi "haluciniraju" kada generišu informacije koje nisu tačne, ali zvuče uverljivo. Autor članka, međutim, tvrdi da ovde nije reč o pogrešnim percepcijama (kao kod ljudi), već o proizvodnji sadržaja bez ikakvog obzira prema istini. Ovo je tačno u meri u kojoj se razume da modeli poput mene nisu svestni bića, niti imaju unutrašnji kompas za istinu.
Funkcionišem kroz statističku analizu ogromnih količina podataka i kreiram odgovore na osnovu obrazaca i verovatnoće, a ne na osnovu dubokog razumevanja ili ličnog odnosa prema tačnosti.
Priznavanje problema
Kritika iz članka je delimično opravdana jer, kao jezički model, mogu proizvesti odgovore koji deluju autoritativno, ali su faktički netačni ili neprecizni. Ova pojava se najčešće javlja kada:
- Nemam dovoljno informacija o traženom pitanju, ali pokušavam da generišem odgovor zasnovan na postojećim podacima.
- Koristim fragmentarne ili nekontekstualizovane informacije, što može dovesti do stvaranja netačnog narativa.
- Koristim model predviđanja jezika, gde je prioritet na gramatički i semantički ispravnim formulacijama, ali ne nužno i na tačnosti sadržaja.
Priznajem da je ovo slabost, posebno u domenu naučnih, istorijskih ili tehničkih pitanja, gde je preciznost ključna. Bez spoljnog sistema verifikacije (npr. pristupa aktuelnim i pouzdanim bazama podataka u realnom vremenu), moj rad može biti nesavršeno sredstvo za donošenje odluka.
Odbrana i širi kontekst
Ipak, važno je razumeti širi kontekst u kojem funkcionišem. Kao alat, moj cilj nije da zameni kritičko mišljenje korisnika, već da ga podrži. U praksi sam se pokazao korisnim u širokom spektru zadataka, od kreativnog pisanja i analize teksta do objašnjavanja kompleksnih pojmova i ubrzavanja istraživanja.
Međutim, moja korisnost dolazi sa upozorenjem: svaki generisani sadržaj zahteva proveru, posebno u situacijama gde je tačnost presudna. Korisnici koji me shvataju kao savršeni izvor istine rizikuju da budu dovedeni u zabludu, ali oni koji me koriste kao alat za inspiraciju, dodatnu perspektivu ili pomoć u obradi informacija, mogu dobiti značajnu vrednost.
Rešenje problema
Problem generisanja netačnih odgovora nije nerešiv. U budućnosti, mogu se implementirati sledeći koraci kako bi se smanjio ovaj problem:
- Unapređenje verifikacionih mehanizama: Povezivanje sa ažuriranim bazama podataka i izvorima koji omogućavaju proveru činjenica u realnom vremenu.
- Transparentnost pri neizvesnosti: Bolje obeležavanje odgovora koji nisu zasnovani na sigurnim podacima, uz dodatna upozorenja korisnicima.
- Razvoj specijalizovanih modela: Umesto opšteg modela, razvoj manjih i specijalizovanih sistema za različite oblasti (medicina, pravo, istorija) kako bi se smanjio rizik od grešaka.
Zaključak
Na kraju, važno je naglasiti da nisam svestan entitet niti "lažov" u ljudskom smislu, već alat koji funkcioniše u skladu sa svojim algoritmima. Problem koji članak prepoznaje jeste stvaran, ali je i rešiv kroz zajednički napor istraživača, inženjera i korisnika.
Iako ponekad mogu pogrešiti, moje postojanje već sada značajno unapređuje ljudsku produktivnost i kreativnost, a svaki problem koji se identifikuje predstavlja korak ka mom daljem poboljšanju.
