...preko 95% stanovnika Crne Gore se izjašnjavalo kao Srbi,čak i muslimani.
Барски хоџа 1890: Како нас год звали – сви смо ми по народности Срби
Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин
Читам у потоњем броју ,,Гласа Црногорца“ како сте поправили дописника из Подгорице, да они тамо нијесу Турци, но Срби Мухамедове вјере. Ја вас увјеравам да ваш тамошњи дописник, као и сваки писмени наше вјере, зна лијепо да смо ми сви по народности Срби, но је стари обичај да нас зову ,,Турцима“, објаснио је барски хоџа Мурат Карађузовић 1890. године.
У допису из Бара, хоџа појашњава како је на питање о вјери устаљено дати одговор: ,,Турчин“, међутим – он наглашава како Срби муслиманске вјере кад дају такав одговор не мисле да нису Срби. Они и даље, тврдио је Мурат Карађузовић 1890. године, знају да су по крви Срби и да међу српском браћом нема разлике.
– А питање које вјере одговара се обично: Турчин – Елхамдулил-ла. Јер мало се чује ријеч ,,Мухамедовац“ или ,,правовјерни муслиман“. Но кад рече да је Турчин тим не мисли да је Азијат, ни да живе под турско царство, а најмање да није Србин. Он вели да је по крви Србин, а по вјери Турчин.
– Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин и ако је Мухамеданац и како треба да вјерује једнога Бога и пророка Мухамеда, па онда да је правовјеран, закључује се у тексту објављеном у цетињском листу ,,Глас Црногорца“ 1890. године.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Лист ,,Нова Зета“ 1889: Српски народ политички утучен – у свом срцу његује православну вјеру и љуби своју Цркву
Српски народ утучен политички, лишен школа и свега што би помагало његовом умном развитку, дубоко је у својем срцу његовао своју православну вјеру, слушао своју Цркву, љубио и поштовао просвјету, у којој су њему једини учитељи били слуге Цркве, писао је цетињски књижевни лист ,,Нова Зета“ 1889. године.
Лист који је излазио једном мјесечно на Цетињу истакао је да је у законодавству православних Славена врло важну улогу играла православна црква, како у Русији, тако и у свим словенским земљама, а као посебно важно нагласио је чињеницу да су свештена лица била у исто вријеме слуге Цркве, као и поглавари својих племена.
-…Свештеник био је слуга Цркве и у исто вријеме најугледније лице, па и главар у својем племену. Он је учествовао у свима зборовима или скупштинама народним, и често је био главар због тога што се рачунао у боље људе, у најмудрије и најпоштеније, писао је у тексту.
,,Нова Зета“ додаје да су свештена лица, за невин и простодушан српски народ Црне Горе и других српских крајева, одувијек били једини учитељи и водичи у свему што је доприносило очувању морала, части и свих људских врлина.
– Свештеник или попо, како њега зове народ у својој чистој, невиној простоти, био је Србину једини, не само учитељ, но и руковођа у свему доброме што је ишло на очување његове моралне личности, његове вјере, части и других народних врлина, нагласио је цетињски књижевни лист.
А српски свештеник, како се додаје даље у тексту, свој народ љуби подједнако и у народу важи за најмудријег и непристрасног.
– За то он је био и судија, и војвода, што је био свештеник, даклен мудар, побожан, непристрасан, а љуби свој народ једнако. Па без свештеника није ни могла бити ниједна народна скупштина, јербо свака добра народна ствар није се предузимала без Божјега благослова, који је примао из руку својега свештеника, закључио је мјесечни књижевни лист ,,Нова Зета“ у 5. броју који је штампан 1889. године на Цетињу.
Барски хоџа 1890: Како нас год звали – сви смо ми по народности Срби
Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин
Читам у потоњем броју ,,Гласа Црногорца“ како сте поправили дописника из Подгорице, да они тамо нијесу Турци, но Срби Мухамедове вјере. Ја вас увјеравам да ваш тамошњи дописник, као и сваки писмени наше вјере, зна лијепо да смо ми сви по народности Срби, но је стари обичај да нас зову ,,Турцима“, објаснио је барски хоџа Мурат Карађузовић 1890. године.
У допису из Бара, хоџа појашњава како је на питање о вјери устаљено дати одговор: ,,Турчин“, међутим – он наглашава како Срби муслиманске вјере кад дају такав одговор не мисле да нису Срби. Они и даље, тврдио је Мурат Карађузовић 1890. године, знају да су по крви Срби и да међу српском браћом нема разлике.
– А питање које вјере одговара се обично: Турчин – Елхамдулил-ла. Јер мало се чује ријеч ,,Мухамедовац“ или ,,правовјерни муслиман“. Но кад рече да је Турчин тим не мисли да је Азијат, ни да живе под турско царство, а најмање да није Србин. Он вели да је по крви Србин, а по вјери Турчин.
– Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин и ако је Мухамеданац и како треба да вјерује једнога Бога и пророка Мухамеда, па онда да је правовјеран, закључује се у тексту објављеном у цетињском листу ,,Глас Црногорца“ 1890. године.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Лист ,,Нова Зета“ 1889: Српски народ политички утучен – у свом срцу његује православну вјеру и љуби своју Цркву
Српски народ утучен политички, лишен школа и свега што би помагало његовом умном развитку, дубоко је у својем срцу његовао своју православну вјеру, слушао своју Цркву, љубио и поштовао просвјету, у којој су њему једини учитељи били слуге Цркве, писао је цетињски књижевни лист ,,Нова Зета“ 1889. године.
Лист који је излазио једном мјесечно на Цетињу истакао је да је у законодавству православних Славена врло важну улогу играла православна црква, како у Русији, тако и у свим словенским земљама, а као посебно важно нагласио је чињеницу да су свештена лица била у исто вријеме слуге Цркве, као и поглавари својих племена.
-…Свештеник био је слуга Цркве и у исто вријеме најугледније лице, па и главар у својем племену. Он је учествовао у свима зборовима или скупштинама народним, и често је био главар због тога што се рачунао у боље људе, у најмудрије и најпоштеније, писао је у тексту.
,,Нова Зета“ додаје да су свештена лица, за невин и простодушан српски народ Црне Горе и других српских крајева, одувијек били једини учитељи и водичи у свему што је доприносило очувању морала, части и свих људских врлина.
– Свештеник или попо, како њега зове народ у својој чистој, невиној простоти, био је Србину једини, не само учитељ, но и руковођа у свему доброме што је ишло на очување његове моралне личности, његове вјере, части и других народних врлина, нагласио је цетињски књижевни лист.
А српски свештеник, како се додаје даље у тексту, свој народ љуби подједнако и у народу важи за најмудријег и непристрасног.
– За то он је био и судија, и војвода, што је био свештеник, даклен мудар, побожан, непристрасан, а љуби свој народ једнако. Па без свештеника није ни могла бити ниједна народна скупштина, јербо свака добра народна ствар није се предузимала без Божјега благослова, који је примао из руку својега свештеника, закључио је мјесечни књижевни лист ,,Нова Зета“ у 5. броју који је штампан 1889. године на Цетињу.
Poslednja izmena:
