Quantcast

Ne tako davno preko 95% stanovnika Crne Gore se izjašnjavalo kao Srbi

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

3BEP

Ističe se
Poruka
2.138
...preko 95% stanovnika Crne Gore se izjašnjavalo kao Srbi,čak i muslimani.
Барски хоџа 1890: Како нас год звали – сви смо ми по народности Срби
Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин

Читам у потоњем броју ,,Гласа Црногорца“ како сте поправили дописника из Подгорице, да они тамо нијесу Турци, но Срби Мухамедове вјере. Ја вас увјеравам да ваш тамошњи дописник, као и сваки писмени наше вјере, зна лијепо да смо ми сви по народности Срби, но је стари обичај да нас зову ,,Турцима“, објаснио је барски хоџа Мурат Карађузовић 1890. године.

У допису из Бара, хоџа појашњава како је на питање о вјери устаљено дати одговор: ,,Турчин“, међутим – он наглашава како Срби муслиманске вјере кад дају такав одговор не мисле да нису Срби. Они и даље, тврдио је Мурат Карађузовић 1890. године, знају да су по крви Срби и да међу српском браћом нема разлике.

А питање које вјере одговара се обично: Турчин – Елхамдулил-ла. Јер мало се чује ријеч ,,Мухамедовац“ или ,,правовјерни муслиман“. Но кад рече да је Турчин тим не мисли да је Азијат, ни да живе под турско царство, а најмање да није Србин. Он вели да је по крви Србин, а по вјери Турчин.

Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин и ако је Мухамеданац и како треба да вјерује једнога Бога и пророка Мухамеда, па онда да је правовјеран, закључује се у тексту објављеном у цетињском листу ,,Глас Црногорца“ 1890. године.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Лист ,,Нова Зета“ 1889: Српски народ политички утучен – у свом срцу његује православну вјеру и љуби своју Цркву

Српски народ утучен политички, лишен школа и свега што би помагало његовом умном развитку, дубоко је у својем срцу његовао своју православну вјеру, слушао своју Цркву, љубио и поштовао просвјету, у којој су њему једини учитељи били слуге Цркве, писао је цетињски књижевни лист ,,Нова Зета“ 1889. године.

Лист који је излазио једном мјесечно на Цетињу истакао је да је у законодавству православних Славена врло важну улогу играла православна црква, како у Русији, тако и у свим словенским земљама, а као посебно важно нагласио је чињеницу да су свештена лица била у исто вријеме слуге Цркве, као и поглавари својих племена.

-…Свештеник био је слуга Цркве и у исто вријеме најугледније лице, па и главар у својем племену. Он је учествовао у свима зборовима или скупштинама народним, и често је био главар због тога што се рачунао у боље људе, у најмудрије и најпоштеније, писао је у тексту.
,,Нова Зета“ додаје да су свештена лица, за невин и простодушан српски народ Црне Горе и других српских крајева, одувијек били једини учитељи и водичи у свему што је доприносило очувању морала, части и свих људских врлина.

Свештеник или попо, како њега зове народ у својој чистој, невиној простоти, био је Србину једини, не само учитељ, но и руковођа у свему доброме што је ишло на очување његове моралне личности, његове вјере, части и других народних врлина, нагласио је цетињски књижевни лист.

А српски свештеник, како се додаје даље у тексту, свој народ љуби подједнако и у народу важи за најмудријег и непристрасног.

За то он је био и судија, и војвода, што је био свештеник, даклен мудар, побожан, непристрасан, а љуби свој народ једнако. Па без свештеника није ни могла бити ниједна народна скупштина, јербо свака добра народна ствар није се предузимала без Божјега благослова, који је примао из руку својега свештеника, закључио је мјесечни књижевни лист ,,Нова Зета“ у 5. броју који је штампан 1889. године на Цетињу.

Nova-Zeta-1889.-godina.png
 
Poslednja izmena:

3BEP

Ističe se
Poruka
2.138
,,Цетињски вјесник“ 1910: За крст часни и слободу златну уз нашег владику и под барјаком нашег српског књаза

Одликујем те овим знаком јунаштва, какав знак до данас нема ни један српски владика, ни архимандрит, ријечи су које је књаз Никола упутио црногорском митрополиту Митрофану Бану 1910. године, док му је уручивао златну медаљу Обилића, највећи орден за јунаштво, а у част великих заслуга владике за добро српског народа Црне Горе и свих српских земаља.

,,Цетињски лист“ је 6. априла 1910. објавио извјештај о овог догађају и нагласио да српски народ Црне Горе прославља 50 година владавине српског владара књаза Николе, а истовремено и 25 година архипастирске службе владике Митрофана Бана.

Ове године када српски народ прославља прву педесетогодишњицу владавине српског владара, нашег узвишеног Господара, имамо да забиљежимо и двадесетпетогодишњицу архипастирске службе нашега Митрополита Високопреосвећеног Господина Митрофана Бана, пише у уводдном дијелу текста.
Лист је нагласио како није једноставно побројати све значајне заслуге митрополита поријеклом из Грбља, који је из Боке Которске дошао у Црну Гору 1869. године када је постављен за настојатеља манастира Морача и дао огроман допринос за Српску православну цркву и своју земљу у борби против Турака.

Није лако укратко изређати заслуге овог достојног поглавара наше цркве, које је стекао својим радом од 1869. године, када је, као јеремонах, дошао у Црну Гору па кроз читаве четири деценије, нагласио је ,,Цетињски вјесник“.

Cetinjski-vjesnik-6.-april-1910-Mitrofan-Ban.png

За јуначка његова дјела, прегаоштво и пожртвовање у овом рату Књаз Господар је одликовао Архимадрита Митрофана највећим орденом за јунаштво златном медаљом ,,Обилића“ и том му приликом рекао: ,,Одликујем те овим знаком јунаштва, какав знак до данас нема ни један српски владика, ни архимандрит“, цитиран је у тексту књаз Никола у свом обраћању владици.

,,Цетињски вјесник“ нагласио је да се на књажеве ријечи нема шта додати, већ да је једино важно да се српски владика Митрофан Бан, као и књаз Никола у здрављу и под једним барјаком боре за крст часни и слободу златну.

Cetinjski-vjesnik-6.-april-1910-Mitrofan-Ban-knjaz-Nikola.png

Покрај ових ријечи Цара-Јунака ми не можемо више ни једне да додамо, већ само да се помолимо Богу да јунаку- Архипастиру подржи здравље да још једном под барјаком нашег Узвишеног Господара развије борбу за крст часни и слободу златну, закључује се у тексту који је објављен 1910. године на Цетињу.
 

3BEP

Ističe se
Poruka
2.138
Читанка за четврти разред из 1909: Свака српска кућа у Црној Гори има особиту крсну славу, а сви Срби ђаци славе Светитеља Саву
Српски ђаци / Само слога Србина спасава
Свака српска кућа има по један дан у години који особито слави, то је крсно име, свети или благдан, слава, свечарство. Свака српска школа и сви Срби ђаци славе Светога Саву, првог српског просветитеља, ријечи су којима је школство књажевине Црне Горе ђацима четвртог разреда основних школа објашњавало вишевјековне српске традиције, као и значај њихове привржености светосављу.

Како би помогли тадашњим десетогодишњацима да схвате значај вјере и традиционалних обичаја, као и неопходност чувања свог вјерског и националног идентитета, у читанкама из 1909. године за четврти разред, школство књажевине дочарало је колико је древан обичај слављења крсних слава код Срба који њима остаје у наследство од својих родитеља и српских предака.

Читанка из 1909. године за четврти разред основних школа у књажевини Црној Гори
– Те славе су, још из оног доба кад су наши стари из своје многобожачке вјере прешли у вјеру хришћанску. Највише има свечара на Никољдан, Јовањдан, Ђурђевдан, Митровдан и Аранђеловдан. Кад која породица слави, види се по икони што стоји у зачељу у соби, писало је у читанкама за дјецу основних школа.
 

3BEP

Ističe se
Poruka
2.138
,,Цетињски вјесник“ 1908: Србе православне и муслимане вјера је дијелила, али крв свезала и под заједнички барјак сабрала
Пјесник Авдо Карабеговић рођен је 25. августа 1878. године у Модричи, у Босни, у угледној али осиромашеној беговској породици, а умро у Лозници 5. децембра 1908. године. Био је апостол идеје "брат је мио које вјере био". Пошто је знао своје коријене, своје најљепше пјесме посветио је српству и његовим знаменитим представницима


Авдо Карабеговић, Србин муслиман (Фото: wikipedia)
Aли, пођи мирно пред Алахов пријесто, мој слатки Авдо! Док си задњијем погледом својим сагледао злу судбу твоје отаџбине, дотле си смрћу твојом прогласио празник светога братства Срба православних и муслимана, које је негдје вјера дијелила, али које је крв сад зближила, свезала и под заједнички барјак сабрала, ријечи су којима се Бранислав Нушић опростио од истакнутог Србина муслиманске вјере, Авда Карабеговића 1908. године у Београду.
Лист ,,Цетињски вјесник“ је 17. децембра 1908. године објавио Нушићев комплетан дирљиви опроштајни говор, у коме је поручио да је мајка чувеног Србина мухамединца његова отаџбина, да се родио на обалама тужне Саве, својим првим погледом да је сагледао аустријске бајонете, а да је прво његово сазнање било да му је отаџбина заробљена и да је рођен као роб.
Родио си се крај тужне Саве, а умро си крај крваве Дрине и задњи поглед твој сагледао је опет аустријске бајонете, а последње сазнање твоје било је да је твоја судбина још тужна робиња, истицало се у говору.
,,Цетињски вјесник“, 1908. г.
Кад будемо загазили Дрину, ево ти беса. Авдо, први плотун намијенићемо теби, то ће бити твој парастос, којим ћемо ти учинити помен на првој стопи босанског земљишта. Вјеруј у то, Авдо, и са том вјером пођи спокојно на они свијет, гдје ти желим слатки и мирни покој, поручио је Нушић на крају.

Пјесник Авдо Карабеговић рођен је 25. августа 1878. године у Модричи, у Босни, у угледној али осиромашеној беговској породици, а умро у Лозници 5. децембра 1908. године. Био је апостол идеје „брат је мио које вјере био“. Пошто је знао своје коријене, своје најљепше пјесме посветио је српству и његовим знаменитим представницима.
 

Alter_Ego_

Buduća legenda
Poruka
41.622
Autorska tema,molim da se ne gasi..Citirano ilustruje kako su se ne tako davno izjašnjavali i osećali dedovi i pradedovi današnjih milogoraca..Dodajte još ko šta ima.
Ови Турци јадни, од прихватања алаховог учења имају кризу идентитета, а овај период је само показатељ кризе идентитета. Пре тога су били Турци, јер је било тако време. После су опет били Срби (овај период који приказујеш), јер је било такво време. Онда су постали муслимани, јер је било такво време. Па су после били комунисти, јер је било такво време. Онда опет муслимани, јер је било такво време. А данас су бошњаци јер је такво време.

Све у свему, то је једна велика туга за њих, јер имају велику кризу идентитета. Заувек ће имати кризу идентитета.
 

Alter_Ego_

Buduća legenda
Poruka
41.622
Ови Турци јадни, од прихватања алаховог учења имају кризу идентитета, а овај период је само показатељ кризе идентитета. Пре тога су били Турци, јер је било тако време. После су опет били Срби (овај период који приказујеш), јер је било такво време. Онда су постали муслимани, јер је било такво време. Па су после били комунисти, јер је било такво време. Онда опет муслимани, јер је било такво време. А данас су бошњаци јер је такво време.

Све у свему, то је једна велика туга за њих, јер имају велику кризу идентитета. Заувек ће имати кризу идентитета.
Хтедох рећи, Југословени.
 

3BEP

Ističe se
Poruka
2.138
Udžbenici u Kraljevini Crne Gore: Mi smo Srbi!
Za razliku od udžbenika iz kojih uče današnja djeca, koja su ideološki obojena odricanjem od srpskog identiteta, valja podsjetiti šta su učili naši pretci.

U udžbeniku geografije za treći razred osnovne škole jasno se ističe identitet građana Knjaževine odnosno Kraljevine Crne Gore.

udžbenik 19. vijek
Udžbenik za treći razred osnovne škole sa kraja 19. vijeka
„U Crnoj Gori žive Srbi koji govore srpskim jezikom, većinom su pravoslavne vjere, a ima ih nešto malo rimokatoličke i muhamedanske“, navodi se u udžbenicima „Zemljopis Knjaževine Crne Gore iz 1899. i Zemljopis Kraljevine Crne Gore iz 1911. godine.

udžbenik
Izvod iz udžbenika za treći razred osnovne škole
Slično se navodi i u priručniku Poznavanje zakona, koji je izdat u vrijeme nezavisne i međunarodno priznate države – Kraljevine Crne Gore 1914. godine.

priručnik
Izvor iz priručnika
„Mi ne bi nikako mogli upotrijebiti naziv ‘crnogorski narod’ u smislu narodnosti, pošto su Crnogorci po narodnosti Srbi, a crnogorske narodnosti ne postoji'“, piše u priručniku čiji su autori prof. Živko Dragović, član Državnog savjeta i narodni poslanik, i pravnik Ljubomir Bakić, ministar pravde u vladi serdara Janka Vukotića.

1577704565036.png
 

3BEP

Ističe se
Poruka
2.138
Član 13 Zakona o narodnijem školama u Knjaževini Crnoj Gori donet 1907. kaže: "Đeca naših državljana koja stalno žive u Crnoj Gori moraju pohoditi državnu ili privatnu srpsku narodnu školu", dok u članu 26 stoji: "U osnovnoj školi uče se ovi predmeti - 1. nauka hrišćanska, 2. srpska istorija, 3. srpski jezik", i tako dalje.

Uostalom, samo pročitajte "Gorski vijenac" velikog vladike Rada i sve će vam biti jasno, posebno zbog čega se citiranje ovog dela tendenciozno prekida na crnogorskim medijima kada se dođe do "spornog" pominjanja srpskog imena.

A evo i šta Njegoš piše užičkom vladici Nikiforu 1833. godine: "Ime mi je Vjeroljub, prezime mi Rodoljub, Crnu Goru, rodnu grudu, kamen paše odasvudu. Srpski pišem i zborim, svakom gromko govorim: narodnost mi srbinska, um i duša slavjanska". Kralj Nikola 1913. godine odgovara Austrijancima na njihov zahtev za Lovćenom: "Brdo Lovćen je Olimp srpski, spomenik je podignut Božjom rukom slobodi i njezinim braniteljima".
 

Dobri Bosnjanin

Primećen član
Poruka
704
Član 13 Zakona o narodnijem školama u Knjaževini Crnoj Gori donet 1907. kaže: "Đeca naših državljana koja stalno žive u Crnoj Gori moraju pohoditi državnu ili privatnu srpsku narodnu školu", dok u članu 26 stoji: "U osnovnoj školi uče se ovi predmeti - 1. nauka hrišćanska, 2. srpska istorija, 3. srpski jezik", i tako dalje.

Uostalom, samo pročitajte "Gorski vijenac" velikog vladike Rada i sve će vam biti jasno, posebno zbog čega se citiranje ovog dela tendenciozno prekida na crnogorskim medijima kada se dođe do "spornog" pominjanja srpskog imena.

A evo i šta Njegoš piše užičkom vladici Nikiforu 1833. godine: "Ime mi je Vjeroljub, prezime mi Rodoljub, Crnu Goru, rodnu grudu, kamen paše odasvudu. Srpski pišem i zborim, svakom gromko govorim: narodnost mi srbinska, um i duša slavjanska". Kralj Nikola 1913. godine odgovara Austrijancima na njihov zahtev za Lovćenom: "Brdo Lovćen je Olimp srpski, spomenik je podignut Božjom rukom slobodi i njezinim braniteljima".
To ti je sve pocelo iz 19 vijeka idejom stvaranja velike Srbije. U Crnoj Gori je Sima Sarajlija ucio Njegosa da je Srbin. Vuk Karadzic siri ideju Velike Srbije (svi srbi svuda) I Ilija Garasanin posrbljava Bosnu. Problem je sto se jos uvjek te ideje iz 19 vijeka drzite kao pjan plota.
 

krinka5

Veoma poznat
Poruka
12.274
To ti je sve pocelo iz 19 vijeka idejom stvaranja velike Srbije. U Crnoj Gori je Sima Sarajlija ucio Njegosa da je Srbin. Vuk Karadzic siri ideju Velike Srbije (svi srbi svuda) I Ilija Garasanin posrbljava Bosnu. Problem je sto se jos uvjek te ideje iz 19 vijeka drzite kao pjan plota.
A šta će onda Kuripešić u XVI veku , je li i on posrbljavao Bosnu ?
 

Dobri Bosnjanin

Primećen član
Poruka
704
To ja ne sporim , i toga je bilo ali sam Kuripašić kaže kako Gornju Bosnu naseljavaju Srbi starosedeoci koje zovu i Vlasi.
Ne mogu biti starosjedioci ako naseljavaju. Propadanjem Turkse I Austro Ugarske se pruza sansa za prosirenje teritorije. Ilija Garasanin propagandom mjenja ime vlah u Srbin. Vlah je ruzno nisi ti vlah ti si Srbin. Naseljavali su i Srbi ali od tog moment su svi pravoslavci Srbi.(Nacija po vjeri) Ubrzo nakon Srba toga to rade i Hrvati. Problem je sto se jos uvjek ta ista nacionalisticka politika vodi nakon 150 godina.
 

krinka5

Veoma poznat
Poruka
12.274
Ne mogu biti starosjedioci ako naseljavaju. Propadanjem Turkse I Austro Ugarske se pruza sansa za prosirenje teritorije. Ilija Garasanin propagandom mjenja ime vlah u Srbin. Vlah je ruzno nisi ti vlah ti si Srbin. Naseljavali su i Srbi ali od tog moment su svi pravoslavci Srbi.(Nacija po vjeri) Ubrzo nakon Srba toga to rade i Hrvati. Problem je sto se jos uvjek ta ista nacionalisticka politika vodi nakon 150 godina.
Upotrebih izraz naseljavaju u smislu da su naseljeni a ne da dolaze da se nasele. Kurepašić je tu potpuno jasan a te tvoje gluposti kako su Srbi tek tamo krajem XIX veku dobili to ime jeste jedan običan mit. Nije valjda Kurepašić izmislio to ime.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top