hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Da li kosmologija i kosmogonija spadaju u nauku ili u religiju, ili i u nauku i u religiju, pitanje je sad? Ako sledimo i uvazavamo velike umove nauke, fizike, astro-fizike, kosmologije i kosmogonije, recicemo da je to iskljucivi domen nauke. Ako, pak, citamo Bibliju i verujemo ono sto je njoj napisano kao nepogresiva bozja rec, onda pitanje stvaranja Kosmosa, samim tim i nase galaksije i suncevog sistema, bez prigovora i pogovora spada u domen religije (neko ce reci da ova pitanja proucava kreacionizam, drugi da je to u domenu inteligentnog dizajna), a mnogi ce biti uvereni da podjednako spada i u oblasti nauke i religije.
Brojni vernici ce se, sasvim sigurno, saglasiti da je to pitanje kojim se iskljucivo bavi religija. Ako je tako, da cujemo sta se dogadja u suprotnom taboru.
Božja ruka nije, a čija je?
Kosmos je nastao ni iz čega, prema zakonima fizike, izričit je čuveni teorijski fizičar Stiven Hoking u svojoj u najnovijoj knjizi „Veliki nacrt”
(ili u slobodnom prevodu Veliko stvaranje. Drugopotpisani je poznati fizičar Lionard Mlodinov.)
U Velikom prasku (Big Bang), pre 13,7 milijardi godina, on se izlio iz sićušnog jezgra nulte veličine, naspram kojeg je zrnce peska neobično krupno i neobuzdano razlio do zaprepašćujućih razmera. Postanak iz ništavila odavno je prigrljen u naučničkom bratstvu (Standardni model) i maltene se ne dovodi u sumnju.
Da li je zauvek sklopljena „Knjiga postanja”?
Svemir veći nego što se vidi
Najnoviji proračuni ukazuju da, najmanje, 250 puta premašuje dosadašnje procene prostiranja! Drugim rečima, nevidljivi kudikamo prevazilazi vidljivi. Zna li se, naposletku, koliko se daleko proteže?
Kosmos je kudikamo veći no što to izgleda i što se vidi. Zna li se koliko?
Kada se posmatra, tkanje koje se opaža moralo bi da bude dovoljno blizu (u velikim razmerama) za svetlost koja je pristigla još iz doba nastanka („Veliki prasak” ili Big Bang). Stoga se pretpostavlja da je star oko 14 milijardi godina i da, na prvi pogled, nije moguće videti dalje (ili ranije) od 14 milijardi svetlosnih godina.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9.600 milijardi kilometara. Sada pomnožite s 14 milijardi ili 14.000.000.000).
Ali to, međutim, nije pouzdano. Zašto? Zato što se Kosmos neprestano širi, najudaljenija vidljiva svetla su na znatno većem rastojanju. Svetlosne čestice (fotoni) iz kosmičkog mikrotalasnog zračenja, u suštini, putovale su dovde gotovo 45 milijardi svetlosnih godina. S kraja na kraj Kosmos se, dakle, proteže 90 milijardi svetlosnih godina.
Za pocetak toliko.
Brojni vernici ce se, sasvim sigurno, saglasiti da je to pitanje kojim se iskljucivo bavi religija. Ako je tako, da cujemo sta se dogadja u suprotnom taboru.
Božja ruka nije, a čija je?
Kosmos je nastao ni iz čega, prema zakonima fizike, izričit je čuveni teorijski fizičar Stiven Hoking u svojoj u najnovijoj knjizi „Veliki nacrt”
(ili u slobodnom prevodu Veliko stvaranje. Drugopotpisani je poznati fizičar Lionard Mlodinov.)
U Velikom prasku (Big Bang), pre 13,7 milijardi godina, on se izlio iz sićušnog jezgra nulte veličine, naspram kojeg je zrnce peska neobično krupno i neobuzdano razlio do zaprepašćujućih razmera. Postanak iz ništavila odavno je prigrljen u naučničkom bratstvu (Standardni model) i maltene se ne dovodi u sumnju.
Da li je zauvek sklopljena „Knjiga postanja”?
Svemir veći nego što se vidi
Najnoviji proračuni ukazuju da, najmanje, 250 puta premašuje dosadašnje procene prostiranja! Drugim rečima, nevidljivi kudikamo prevazilazi vidljivi. Zna li se, naposletku, koliko se daleko proteže?
Kosmos je kudikamo veći no što to izgleda i što se vidi. Zna li se koliko?
Kada se posmatra, tkanje koje se opaža moralo bi da bude dovoljno blizu (u velikim razmerama) za svetlost koja je pristigla još iz doba nastanka („Veliki prasak” ili Big Bang). Stoga se pretpostavlja da je star oko 14 milijardi godina i da, na prvi pogled, nije moguće videti dalje (ili ranije) od 14 milijardi svetlosnih godina.
(Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9.600 milijardi kilometara. Sada pomnožite s 14 milijardi ili 14.000.000.000).
Ali to, međutim, nije pouzdano. Zašto? Zato što se Kosmos neprestano širi, najudaljenija vidljiva svetla su na znatno većem rastojanju. Svetlosne čestice (fotoni) iz kosmičkog mikrotalasnog zračenja, u suštini, putovale su dovde gotovo 45 milijardi svetlosnih godina. S kraja na kraj Kosmos se, dakle, proteže 90 milijardi svetlosnih godina.
Za pocetak toliko.
Poslednja izmena:
) je svojevremeno postavio interesantan misaoni eksperiment. Ulazimo u bilijarsku salu kada su se svi igrači razišli, a sve kugle izuzev bele su u rupama. Ako ništa ne znamo o pravilima igre, možemo pretpostaviti da su kugle jednostavno rukom stavljene u rupe, ali to rešenje, mada najjednostavnije, verovatno nećemo odabrati. Jer takvo rešenje nije estetsko. 
