Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
Žena koja se uda za nasilnika možda je naivna, možda neiskusna, premlada i nezrela, možda čak i neobrazovana ili glupa .. ali ne i kriva.
Za gro zlostavljanih žena ispostavi se da su u brak pobegle od fizičkog zlostavljanja jednog (ili oba roditelja). To ne znači da se nisu udale iz ljubavi, nego da su navikle na određeni obrazac ponašanja: zlostavljač je neko ko je kažnjava za “njeno dobro”, neko ko bi, prirodno i po logici međuljudskih odnosa, trebalo da je voli - juče otac, danas muž, sutra verovatno sin. Žrtva ne može biti kriva zato što je naivna, slaba, nedorasla situaciji, nemoćna ili nesposobna da izađe iz strašne kolotečine.
Takođe, za gro zlostavljača ispostavlja se da su i sami bili zlostavljani u detinjstvu I tokom odrastanja. To je ono što zovemo “usvojeni model ponašanja”.
NIJE PRAVILO da zlostavljane žene potiču iz primitivnih sredina, niti da je zlostavljač neobrazovani alkoholičar. Takav scenario je već kliše.
Kao što postoje naoko “fini” i “normalni” ljudi koji u svom domu zlostavljaju svoju decu, tako postoje i prikriveni sadisti – muževi. Oni mogu biti ljubazni prema ostatku sveta, ali tirani u kući. Ako vam prijateljica u toku tmurnog dana, uveče, ili u zatvorenom prostoru nosi naočare za sunce … ako na njoj prečesto primećujete modrice zbog toga što je “pala”, “udarila se”, “okliznula” i bila “neoprezna” … ako se ponaša kao zatvorenik na uslovnoj slobodi … ako joj muž meri vreme od odlaska do dolaska iz prodavnice, ako vaša prijateljica počne da se izoluje, da otkaz, ima nagle promene raspoloženja – s tendencijom zapadanja u depresiju, ako o mužu ne želi da priča, ili o njemu priča sa izvesnom dozom STRAHOpoštovanja – onda budite sigurni da nešto nije u redu. Mnogi intelektualci-tirani vrlo vešto koriste metode psihičkih represija – do nivoa kada ubede ženu da je inferiorna, nesposobna za samostalni život, loša majka, loša domaćica. Zamislite takvog muža kao vođu nekog kulta, npr Džima Džonsa, a na mesto njegovih sledbenika jednu jedinu osobu – njegovu ženu. Princip manipulacije je isti: žrtvi se polako ispire mozak pričom kako nikome drugom, osim suprugu, nije stalo do nje; kako niko drugi ne zna šta je dobro za nju, kako je niko toliko dobro ne poznaje, te da bi, bez njega, bila sama na svetu. Drugi korak je fizička tortura: ako se ne povinuje njegovim direktivama, “zaslužila” je šamar, udarac u stomak … kako bi bolje “naučila”, bila prevaspitana – opet “za njeno dobro”. Vremenom se žrtva uživi u svoju ulogu; strah od kazne je stalno prisutan, ali je podjednako prisutan i strah od odlaska i pretnji koje je čekaju napolju, u svetu u kome je niko ne poznaje, niko ne poštuje, niko ne spoznaje njene vrednosti kojih, zapravo i nema – jer je do tada već naučena da se oseća bezvredno.
Za gro zlostavljanih žena ispostavi se da su u brak pobegle od fizičkog zlostavljanja jednog (ili oba roditelja). To ne znači da se nisu udale iz ljubavi, nego da su navikle na određeni obrazac ponašanja: zlostavljač je neko ko je kažnjava za “njeno dobro”, neko ko bi, prirodno i po logici međuljudskih odnosa, trebalo da je voli - juče otac, danas muž, sutra verovatno sin. Žrtva ne može biti kriva zato što je naivna, slaba, nedorasla situaciji, nemoćna ili nesposobna da izađe iz strašne kolotečine.
Takođe, za gro zlostavljača ispostavlja se da su i sami bili zlostavljani u detinjstvu I tokom odrastanja. To je ono što zovemo “usvojeni model ponašanja”.
NIJE PRAVILO da zlostavljane žene potiču iz primitivnih sredina, niti da je zlostavljač neobrazovani alkoholičar. Takav scenario je već kliše.
Kao što postoje naoko “fini” i “normalni” ljudi koji u svom domu zlostavljaju svoju decu, tako postoje i prikriveni sadisti – muževi. Oni mogu biti ljubazni prema ostatku sveta, ali tirani u kući. Ako vam prijateljica u toku tmurnog dana, uveče, ili u zatvorenom prostoru nosi naočare za sunce … ako na njoj prečesto primećujete modrice zbog toga što je “pala”, “udarila se”, “okliznula” i bila “neoprezna” … ako se ponaša kao zatvorenik na uslovnoj slobodi … ako joj muž meri vreme od odlaska do dolaska iz prodavnice, ako vaša prijateljica počne da se izoluje, da otkaz, ima nagle promene raspoloženja – s tendencijom zapadanja u depresiju, ako o mužu ne želi da priča, ili o njemu priča sa izvesnom dozom STRAHOpoštovanja – onda budite sigurni da nešto nije u redu. Mnogi intelektualci-tirani vrlo vešto koriste metode psihičkih represija – do nivoa kada ubede ženu da je inferiorna, nesposobna za samostalni život, loša majka, loša domaćica. Zamislite takvog muža kao vođu nekog kulta, npr Džima Džonsa, a na mesto njegovih sledbenika jednu jedinu osobu – njegovu ženu. Princip manipulacije je isti: žrtvi se polako ispire mozak pričom kako nikome drugom, osim suprugu, nije stalo do nje; kako niko drugi ne zna šta je dobro za nju, kako je niko toliko dobro ne poznaje, te da bi, bez njega, bila sama na svetu. Drugi korak je fizička tortura: ako se ne povinuje njegovim direktivama, “zaslužila” je šamar, udarac u stomak … kako bi bolje “naučila”, bila prevaspitana – opet “za njeno dobro”. Vremenom se žrtva uživi u svoju ulogu; strah od kazne je stalno prisutan, ali je podjednako prisutan i strah od odlaska i pretnji koje je čekaju napolju, u svetu u kome je niko ne poznaje, niko ne poštuje, niko ne spoznaje njene vrednosti kojih, zapravo i nema – jer je do tada već naučena da se oseća bezvredno.
i ovo je dokaz, mora da ima veliki razlog za ubistvo ..ili dugogodisno maltretiranje..Ipak svaka treca je malo previse..ne znam. 
