Naša biblioteka

[Baudrillard]

Meni je Tatarska pustinja jedna od omiljenih knjiga, vrhunsko delo.
Bucati ima i odlične priče.

 

[del piero 10]

Čak sam i ubedjen da je domaći film Karaula čista kopija Tatarske pustinje... prosto je nemoguće da slučajno ima onoliko sličnosti

 

[lamar]

Spojler: a

Deluje zanimljivo, volim te apokaliptične... iako su već postale kliše. I to sto ima samo 100ak strana znači da je ne bih čitao mesec i po dana... valjda

Inače, imam i ja epizode da me jači utisak stigne tek kasnije. Dešava mi se da ocenim neku knjigu sa npr. 3+ ili 4- i da me kasnije nesto podseti na nju i shvatim da mi se u stvari svidela i da je dugo pamtim. Tada otvorim spisak i vidim da sam dao nizu ocenu od one koju bi možda trebalo i podignem je.

Najbolji primer mi je Tatarska pustinja, Dina Bucatija, koja mi je bila ok, ali nista posebno a na momente i dosadna. I onda sam zadnje 2 god više pomislio na nju i shvatio da je se dosta dobro sećam i da je u stvari odlično delo.

Kad god maloumnik reši da zastrašuje krdo ovaca i diže vojsku, policiju, zaracuje oko Kosova... ja se setim tvrdjave u Tatarskoj pustinji, u kojoj su decenijama čekali da veliki neprijatelj napokon napadne!

Život mi je prošao čekajući. A proći će još mnogima koliko vidim.
Knjigu ću uzeti svakako. Ima je moja biblioteka.

 

[lamar]

Uspavaj me– Lejla Slimani, Booka, 200 str, 8 /10
https://www.knjizara.com/Uspavaj-me-Lejla-Slimani-150012

Što se tiče onog „zanatskog“ dela, na kraju je nekako ušeprtljala stvari. Bilo je tu nekih nejasnoća, konfuznih, nedorečenih momenata i likova...
Ali, interesantna je, pročitala sam je za par dana. Ni na trenutak me nije unervozila ili bila dosadna.
Pri tom je tema onako ženska tema ovog doba. Rastrzanost izmedju posla i porodice. I još svašta nešto.

E, ovo je knjiga gde je pisac na samom početku napisao kraj. I to joj nije umanjilo draž.
Jer pisac zna kako to bezbolno da izvede.

 

[Mrs.Bi]

Dobitnica NIN-ove nagrade Danica Vukićević za roman Unutrašnje more. Htela sam da stavim link ka NIN-ovom sajtu, ali kod njih još stoji najuži izbor. Ne mogu nedeljne novine nikako da uhvate korak sa dnevnim vestima.
https://www.danas.rs/kultura/ninova-nagrada-2023-danica-vukicevic-unutrasnje-more-roman/

 

[Mrs.Bi]

Tišina – Don DeLilo, Geopoetika, 90 str, 7/10
https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1706/tisina

Tišina. Vreme posle gašenja svih ekrana. U svetu. Svet zuri u pogašene ekrane telefona, TV-a, kompjutera... izazvane neznano čime. Zastrašujuće.
Kao što je zastrašujuća i naša oslonjenost na život kroz ekrane.

Šta i kuda dalje? Zaista, šta bismo radili u tom trenutku mi pojedinci, a šta bi se desilo ili dešavalo globalno?
Pokušavam to da zamislim. Ova knjiga mi služi kao podsticaj. Ne smem to da zamislim.
Ipak zamislim, ali se nadam da se to neće desiti.

Uspavaj me– Lejla Slimani, Booka, 200 str, 8 /10
https://www.knjizara.com/Uspavaj-me-Lejla-Slimani-150012

Što se tiče onog „zanatskog“ dela, na kraju je nekako ušeprtljala stvari. Bilo je tu nekih nejasnoća, konfuznih, nedorečenih momenata i likova...
Ali, interesantna je, pročitala sam je za par dana. Ni na trenutak me nije unervozila ili bila dosadna.
Pri tom je tema onako ženska tema ovog doba. Rastrzanost izmedju posla i porodice. I još svašta nešto.

E, ovo je knjiga gde je pisac na samom početku napisao kraj. I to joj nije umanjilo draž.
Jer pisac zna kako to bezbolno da izvede.

Ja ne znam jesam li ja glupa, ili je ovo višestruko citiranje nelogično, jedva sam stavila oba citata. Ranije, pre nego što su modernizovali Krstaricu bilo mi je logičnije. Gomilu stvari nisam ni pokušala da uradim. A uvek se mučim kad npr. počnem da pišem, pa se predomislim i hoću da obrišem sve što sam napisala i neću da pišem uopšte, a ono ne mogu.
Mi stariji teško prihvatamo novine. Ali ne i nove knjige!

Htela da istaknem da je Lamar ponovo postala glavni izvor predloga za čitanje. Mislim, nije nikad ni prestala da bude, uvek je pronalazila i čitala neke originalne knjige, manje poznate, a ne one o kojima svi pričaju.
Pa sam ja danas u biblioteci uzela Tišinu. A pre nego što mi je našla baš tu knjigu, izvadila je 4-5 drugih knjiga istog pisca, za kog ja, iskreno, nisam ni čula.
Lejla Slimani je prilično popularna (čita lamar i takve), imam je u pdf. i u planu mi je.

 

[quentin]

Pa sam ja danas u biblioteci uzela Tišinu. A pre nego što mi je našla baš tu knjigu, izvadila je 4-5 drugih knjiga istog pisca, za kog ja, iskreno, nisam ni čula.
Lejla Slimani je prilično popularna (čita lamar i takve), imam je u pdf. i u planu mi je.

Na pratiš na času. Još davnih dana se na Književnosti dosta diskutovalo o Delilu.
Mada, dosta dugo ga nisam čitao. Posljednje od njega sam pročitao Underworld, što mu je valjda neki magnum opus, a i realno je najbolja knjiga od ovih koje sam čitao. Možda bih još Libru preporučio onima koje interesuju teorije oko Kenedijevog ubistva. I ona Body Artist je OK, koliko se sjećam.

 

[Mrs.Bi]

Na pratiš na času. Još davnih dana se na Književnosti dosta diskutovalo o Delilu.

Ne pratim, a možda sam i zaboravila. Previše informacija, mora da se pravi selekcija. Namerno ili spontano.

 

[del piero 10]

Dobitnica NIN-ove nagrade Danica Vukićević za roman Unutrašnje more. Htela sam da stavim link ka NIN-ovom sajtu, ali kod njih još stoji najuži izbor. Ne mogu nedeljne novine nikako da uhvate korak sa dnevnim vestima.
https://www.danas.rs/kultura/ninova-nagrada-2023-danica-vukicevic-unutrasnje-more-roman/

Videh malopre da je izjavila posle toga:
"hvala članovima koji su glasali za moj roman, jer su pokazali da su pametni, a hvala i onima koji nisu, jer su pokazali ono drugo".

 

[Mrs.Bi]

O bože. I ona je pokazala ono drugo.
Nigde ništa ne piše kakav je roman, o čemu se radi, (ni na sajtu izdavača), samo svuda:
"Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete"

 

[quentin]

O bože. I ona je pokazala ono drugo.
Nigde ništa ne piše kakav je roman, o čemu se radi, (ni na sajtu izdavača), samo svuda:
"Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete"

"Roman Danice Vukićević 'Unutrašnje more', formalno inventivan, preispituje probleme egzistencije od privatne do društveno-političke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutarnjih drama pojedinaca u savremenom svetu. Jezičkom suptilnošću i silovitošću, Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu romanesknu sliku sveta", navodi se u saopštenju NIN-a.

E, ovako se piše o romanu, a da ne odaš o čemu se tu zapravo radi.
Nemam pojma, bojim se da će neko morati da ga pročita i da nam javi šta je u pitanju. Ja nešto imam lektiru za narednih par mjeseci.

 

[**Tilia**]

O bože. I ona je pokazala ono drugo.
Nigde ništa ne piše kakav je roman, o čemu se radi, (ni na sajtu izdavača), samo svuda:
"Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete"

Ima kratak odlomak na DElfi sajtu. Bar sam tako shvatila, mada je napisano pod opisom.

Pušila sam
A sada više ne. Nedostaju mi cigare. Nedostaje mi strepnja koju su izazvale. BIla je slatka i ličila je na maglovito sećanje na raj i tugu. Beznađe od sreće.

Devojčice
Psuju. Depiliraju se. Piju.

Alkohol
Potreban je.

Ima nade
Sunce obasjava poluuvali svet, kroz špalir natkriljen baldahinom – zlatnim i boje rđe krošnjama koračam i uživam u jutru. Nešto nalik poznatom zvuku. Pa da li je to moguće? Neko trese tepih? posle hiljadu godina ne samo da čujem već i vidim čudesan prizor tako često u detinjstvu: neko (stariji muškarac) praherom lupa tepih okačen na metalni razboj ispred zgrade.

 

[Mrs.Bi]

E, ovako se piše o romanu, a da ne odaš o čemu se tu zapravo radi.

I da se ne zainteresuješ da ga pročitaš.

 

[86bogomoljka]

Поручила сам Пристанак. Јел читао неко? Садржај ме је привукао, а закључак ћу донети кад је прочитам.

 

[Софија]

O bože. I ona je pokazala ono drugo.
Nigde ništa ne piše kakav je roman, o čemu se radi, (ni na sajtu izdavača), samo svuda:
"Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete"

НИН-ова награда се одавно додељује у складу са политичком подобношћу.

 

[quentin]

НИН-ова награда се одавно додељује у складу са политичком подобношћу.

Kod nas politike ima u svemu, ali ne treba na ovaj način stvari generalizovati.
Inače, o nagradama više odlučuju izdavačko-kritičarski lobiji, nego politika.

 

[Софија]

Kod nas politike ima u svemu, ali ne treba na ovaj način stvari generalizovati.
Inače, o nagradama više odlučuju izdavačko-kritičarski lobiji, nego politika.

Па и они су припадници одређених миљеа. НИН је преузет од либералног.
Свакако, има толико књига које нису из тих политичких прича. Уосталом, свако ће бирати према свом укусу.

 

[Mrs.Bi]

Puškinova brda, Sergej Dovlatov, LOM, 170 str. Posle početnog oduševljenja Dovlatovim i Strankinjom sad sam potpuno indiferentna. Ni Kofer, ni ovo mi nije ništa naročito, nekako mi sve isto. Mislila sam, Kofer sam čitala nekako usput, sa slabom koncentracijom i razvukla, ali ovo sam pročitala baš brzo, nisam odugovlačila niti su mi misli bile drugde. Isti je njegov stil, kratki kadrovi, brze dosetke, sve već viđeno. Radnja nije neka naročita, malo je radio pošteno, a onda se uhvatio sa pijancima, pa piju i piju, pa danima, pa od jutra do sutra, pa ne znaju gde su, ni ko su.
Imam još audio knijgu Naši, to ću da odslušam slažući puzzle i mislim da sam završila s Dovlatovim.

E, moraću da odgledam film sa Milanom Marićem.

 

[moonja..]

Ja samo da vidim šta čita Sofija.
Ko nije čitao Sofijin svet, da pročita.
Ovog puta i ovom prilikom ću se saglasiti sa quentinom.

 

[Antigon@]

Ja samo da vidim šta čita Sofija.
Ko nije čitao Sofijin svet, da pročita.
Ovog puta i ovom prilikom ću se saglasiti sa quentinom.

Pročitala, pročitala.

 

[Antigon@]

Иначе, оно када смо писали пре неку страну да ли читамо књиге које имамо или које ископамо негде... Од ових других, сасвим случајно на бувљаку нађена, највеће позитивно изненађење је Жена у песку.
Има и филм, син ми слао, али никако да погледам.
Имам ово издање, а да је купим привукле су ме њене груди савршене за крхку грађу
Кад унутра...

Pročitala, pročitala.

 

[lamar]

Opet on– Timur Vermes, Laguna, 370 str.
https://www.laguna.rs/n2347_knjiga_opet_on_laguna.html

Pročitala sam jedno 50-ak strana. Bilo mi je dovoljno da osetim sve ono na šta je Freya htela da nam ukaže.
Ali nisam mogla dalje. Sve vreme mi je bio prisutan neki čvor u stomaku. Dobro sam zapamtila Freyine reči: Ništa mi naučili nismo.
Prosto nisam htela/mogla da se uverim da mi „ništa naučili nismo“.

 

[86bogomoljka]

Баш сте ме заинтересовали сада.
Недавно сам гледала документарац- Сексуални живот Хитлера и било је занимљиво, нарочито његова зависност од оног др, док га није отерао
Ако је ишта уопште тачно. Одавно у све сумњам.

 

[*moonlight*]

"Brik i kompanija"...da li je moguce?
Mislila sam da niko nikad nije cuo za tu knjigu.
I meni je bila jedna od omiljenih knjiga iz djetinjstva.Iako se vise ne sjecam ni radnje,ni likova...znam da mi je bila odlicna.

Oo, da! Jedna i meni od dražih. Sa njom se stvar desila ovako: dobila sam je na dar, i čitala toliko da sam neke delove znala napamet.
Naivna malena ja, mada sam bila srednjoškolka, posudila sam je ćerki kućnih prijatelja da pročita, nadajući se, rekla bih, da će i njoj značiti koliko je meni.
Očekivano: nikad je nisam dobila natrag, nestala je sa njihovih polica, a mališanka koju sam tom knjigom želela da oduševim nije je ni pročitala.

Potom sam je našla na sajtu gde većina ljudi oko mene najčešće i nabavlja knjige - nisam tome preterano sklona, ali nekim naslovima ne odolevam.
I eto, moja je.
Razume se: odmah sam je pročitala čim mi je stigla u ruke, a prethodne godine još jednom sam posegnula za njom.
I uvek mi popravi dan.

 

[*moonlight*]

Jel možeš nešto više da napišeš o Damiru Karakašu, Darku Cvijetiću i Slavenki Drakulić. Za Darka nisam ni čula, ali vidim da je tebe oborio s nogu. O Damiru sam slušala hvalospeve, a Slavenka je već neko vreme tu negde, ali ja u stvari ne znam šta i o čemu oni pišu. Naravno, treba pročitati, ali moram unapred da pravim neku selekciju.

Mila moja Mrs. Bi, izvini što kasno odgovaram. Jeste da sam najavila da ću zadocniti sa odgovorom, svejedno, opet želim da se izvinim.

Krenula bih od Slavenke Drakulić i knjige Nevidljiva žena i druge priče.
Kopiraću ti ono što sam napisala na sajtu gde vodim evidenciju o pročitanim knjigama:

Centralna tema o kojoj Slavenka govori i koju provlači kroz priče jeste: starost. Preciznije, ili teskobnije rečeno, takođe naznačeno u samom naslovu i jedne priče (ali i same zbirke): nevidljivost.

Za razliku od onih knjiga u kojima se starost i proces starenja sagledavaju iz SVEŽIJEG ugla, s težnjom da se zauzme podmlađeniji stav, u ovoj zbirci autorka ne ostavlja mesta mladom duhu, biću bez godina niti popularnoj psihologiji usmerenoj na podmlađivanje.
Slavenka Drakulić je došla da kaže da starost stiže ili je već stigla, ponegde odmakla, i eufemizama tu nema.
Shodno životnom ciklusu gde čovek sazrevajući hodi ka svome nestajanju, rekla bih da se motiv nevidljivosti isuviše dobro uklopio.
Samoća, starenje, nemoć, gubitak ljudi, snage, pamćenja, pojmovi su u nizu koje razumemo i smatramo normalnim, ali ne i lakim tokom života, međutim, kada se isti ti pojmovi zadese blizu nas, naše suočavanje nije uvek niti dobro, niti lagano, niti jednostavno.

Zbirka ima nekoliko zaista dobrih priča, koje procenjujem dobrim najviše zato što su me pošteno ŽACNULE, u meni izazvale tugu, prepoznavanje situacija iz moje okoline, ili mi otkrile ugao koji mi nije bio toliko očigledan.
Neke sam doživela lično i stresla se, možda ne zbog snage opisa ili poruke koliko zbog vlastitih sećanja. Neke su mi bile mlake, neke korektne, pojedine rečenice zarile su mi se u srce i sigurna sam da ću pamtiti i njih i osećaj koji su u meni probudile (uključujući i naježenost kože, u neprikladno topao ranomartovski dan).

Zatim, Darko Cvijetić, Što na podu spavaš

Priča se u ovoj predivnoj, ali snažnoj i potresnoj knjizi odvija oko realnog događaja autora - njegov brat kao mladić od nepunih 20 godina odlazi u vojsku (JNA), u sarajevsku kasarnu pre opsade Sarajeva. Tačnije, nekoliko dana kasnije počinje drama koju su doživeli mnogi, između ostalog i autorova porodica, ali se priča o tom periodu u ovoj knjizi premešta i u današnje doba. Darko Cvijetić objedinjuje ličnu tugu, činjenice, fikciju, sudbinu mnogih koji su se našli u vihoru zbivanja. Smenjuju se san i java, lirski iskazi i puka faktografija, nežnost i surovost, zastrašenost i odvažnost, a svet koji se oslikava tananim, lakokrilim, jednostavnim, ipak probranim rečenicama daleko je od krhkog, od pouzdanog, jednostavnog. Sve je u nekom dualitetu, konstrastu, a sve je nepouzdano u ovoj knjizi - osim prelepog autorovog stila kojim nam predstavlja onaj svet koji je promenio mnoge, njemu znane i neznane, i napravio rane posle kojih ništa više nije isto. Nevelik obimom, ali čudesan roman.


Na kraju, Sjećanje šume, Damir Karakaš

Za mene je Karakaš neverovatno prijatno otkriće. Izvanredno načitan čovek koji je ovu knjigu stvori držeći se teorije da čovek, odnosno, pisac, ima pravo da napiše samo jednu knjigu o detinjstvu. Mislim da mi se ta ideja sviđa, posebno jer je priča o odrastanju istovremeno i zamamna ali i previše rabljena u književnosti, bogme i psihoterapiji.

Ipak, odrastanje nas brusi - samim tokom, zbivanjima, okolnostima, prilikama ali i traumama. Brižljivo stvorena knjiga u kojoj, važno mi je da istaknem, nema nijedne suvišne reči. Na manje od 100 strana, upoznajemo junaka iz Like, njegovu svakodnevicu, svet koji ga okružuje i koji ga tvori. U pitanju je ponegde igriv ponegde vrlo surov svet, ali nadasve dinamičan. Osetljiv mladić, rekla bih dečak, kroz svako proglavlje iznosi nam ponešto novo, naizgled nepovezano, ali sve su to, podseća nas i stilom i okolinom, prizori koje posmatra isto oko, odnosno ista duša.
Neke su slike izvanredno krasne, neke neopisivo bolne, tugaljive, neke pak izražene gotovo faktografski, ipak lišene topline koju svi smatramo treba konstantno da u sebi oseća ili od drugih dobija mlada duša koja se tek formira i traga za idejom o nečemu što bi koliko sutra trebalo da postane njen put.
Iako su, kako već rekoh, situacije koje naš protagonista odživljava za njega svakodnevne, ponegde rutinske, iznedrene su tako da mi čini da bi svaka od njih mogla da bude sjajan materijal za veću, dužu, podrobniju priču.

Fenomenalno "upeglana" knjiga. Budući da nam priču predstavlja dečak, kojeg je autor stvorio, iliti dozvao u odraslom životu, posebno vrednim smatram što se u knjizi ne čuje glas naknadne pameti - u ovoj vrlo kratkoj knjizi nema daljeg pojašnjenja, nema potrebe da se potcrtavaju slike ili događaji. Dečji ugao sačuvao je svoju neodraslost, ali na način da je knjiga ostala ozbiljna, stvarna, jasna, izbrušena i neverovatno dobra.

Raspisah se, kao što vidite. Nadam se da sam odgovorila tako što sam vas raspisanošću zainteresovala za naslove, a ne oterala.