Naša biblioteka

[Baudrillard]

Sad sam na telefonu i sve je u redu. Sve je tu.
Ali na kompu nema niceg osim praznog prozora za novu poruku.

Moraš da pređeš na drugi operativni sistem, XP je star, ne može više.
Eventualno da pokušaš sa Mozilla Firefox browerom:
https://firefox.softwaredownload.co.in/windows-xp-x64

 

[Rayela]

Evo, ne mogu ni da citiram vaše poruke.
Da, Bodrijar, koristim baš to, Windows XP, preko Chrome browsera.

Zendeli, ako trebam preko ove strelice što si je zaokružio žutom, da rešim problem. Nemoguće. Ne postoji ceo taj gornji deo u ovom prozoru u kome recimo trenutno pišem. Prozor mi je potpuno prazan. Ničega oko uređenja teksta nema. Postoji samo dole ono: Priloži datoteke i Ubacite citate.

I hvala vam što se trudite da mi pomognete

I meni se to sinoc desilo sa nekoliko poruka, a imam nov novcat ljaptop i Windows 10,
Ali danas funkcionise, mislim da sa Krstaricom ima veze ne sa nasim sistemima.

 

[Rayela]

На србском је Залутали аутобус, јел' то та књига (Wayward Bus)?

Procitah ja ( al poodavno) knjigu , ne na srbskom, al to nema veze.
Ja sam navikla da Stajbek pise onako ga znam i volim ( Plodovi zla) uvek
nesto u pravcu socijalizam, lajt varijanta, ali je ovo nesto deseto.
Sve sam vreme imala u glavi film Ko to tamo peva jer su likovi skupljeni s konca i konopca,
doduse ne konkretno u autobusu za vreme voznje nego se autobus pokvario i cekaju
u nekoj nedofjiji da ga vlasnik kafica u toj nedodjiji, a on je i autoprevoznik istovremeno,
popravi pa da krenu za Holivud. Nekoliko upecatljivih licnosti ima, ali je najupecatljivija
jedna zenska koja zanosno izgleda ( cice do poda, a u to vreme 1945 nisu postojale
neke plasticne operacije nego je sve bilo prirodno) i neprestano se iscudjuje zasto se
muskarci osvrcu za njom. Knjigu je on pisao 1945, kasnije je film snimljen ( tek 13-14 godina
kasnije) a fatalnu zenu u filmu igra:

 

[Наутилус]

Ово cice do poda ме подсети на једну згоду на коју смо се некад смејали. Отишли муж и жена у једну афричку земљу на рад, кад тамо има шта да виде, жене ходају полуголе, има свега и свачега. Тако, жене које су дојиле, да им се цице не би вукле по земљи, дохвате их рукама па преко рамена забаце на леђа и тако их носе.
..........
Питали једну жену шта мисли о Џоан Колинс.
- Змија!
Једна реч била довољна да је окарактерише.

 

[Rayela]

Ово cice do poda ме подсети на једну згоду на коју смо се некад смејали. Отишли муж и жена у једну афричку земљу на рад, кад тамо има шта да виде, жене ходају полуголе, има свега и свачега. Тако, жене које су дојиле, да им се цице не би вукле по земљи, дохвате их рукама па преко рамена забаце на леђа и тако их носе.
..........
Питали једну жену шта мисли о Џоан Колинс.
- Змија!
Једна реч била довољна да је окарактерише.

E, u ovom ekranizovanom filmu vaznu ulogu igra i ona
U knjizi je ona ruzna, nikakva, ali nekako mila i draga, priglupa, sanja o Holivudu i stalno pise
pisma Klerk Geblu, a pisma obicno imaju po 16 stranica.

 

[Наутилус]

Један пригодан цитат.

Он се примаче Маши и замоли је да му дозволи да је другарски
пољуби у образ.
- Само мало - рече Иванов - јер воз касни, а досадно је чекати га.
- Само зато што воз касни? - упита Маша и пажљиво погледа Иванова у лице.
(...)
Иванов понови своју молбу.
- Ја ћу опрезно, само овлаш, Маша...замислите да сам вам чика.
- Већ сам замислила... Замислила сам да сте ми отац, а не чика.
- Ето... Па, хоћете ли ми дозволити...
- Очеви не траже дозволу од кћери - насмеја се Маша.
(Повратак, Андреј Платонов)

Замислите да сам вам чика.

 

[Rayela]

Obično kad napišeš da nekog pisca niko živi nije čitao, podsjetiš me da sam ga ja čitao.

Spojler

Italo Zvevo: Zenova svijest

Spojler

Za mogućeg čitaoca ove knjige možda jeste, a možda i nije važan podatak da je Džejms Džojs bio jedan od njenih ranih poštovalaca i da se sa Zvevom družio dok je podučavao engleski jezik na austrijskom Jadranu. Štaviše, neki kažu da je lik Leopolda Bluma Džojs utemeljio na tršćanskom trgovcu jevrejskog porijekla Aronu Etoreu Šmicu, koji je u slobodno vrijeme pisao, a knjige potpisivao sa Italo Zvevo.

Ali, vratimo se na početak. Roman Zenova svijest objavljen 1923. godine je rani primjer umjetničke refleksije popularnosti koju je psihoanaliza počela da uživa u srednjoj Evropi. Po nagovoru svog ljekara, Zeno Kosini piše autobiografiju – iznosi svoje viđenje najvažnijih događaja u svom životu i odnosa sa ljudima koji su na njega presudno uticali. U osnovi, Zeno je zaista prethodnik valjda beskrajne kolone psihotičnih likova iz književnosti dvadesetog vijeka: hipohondar, kompulsivni pušač, nepopravljivi preljubnik, čovjek nesposoban za bilo kakvu praktičnu vještinu kome stalno razmišljanje o vlastitim manama ni malo ne pomaže da razum, emocije i libido dovede u bilo kakav sklad. Povremeno, on podsjeća na nekog od likova iz filmova Vudija Alena (dakle, na samog Vudija Alena), samo što format romana ne dopušta da priča ostane na nivou filmskog gega, a junak simpatični smetenjak. Naprotiv, Zeno je ego-manijak koji svaku situaciju, pa i rat ili smrt bližnjih, cijeni po mjeri u kojoj narušava njegovu ličnu udobnost. Sve vrijeme pokušavajući da nađe lijek za svoju misterioznu bolest, na kraju se okreće psihoanalizi koja mu, čini se, zaista pomaže da shvati da je ono od čega boluje zapravo ljudsko stanje i da nadu u „izlječenje“ donosi samo izvjesnost skorog kraja životnog puta.

Ovaj fini modernistički roman u vrijeme kada je napisan bio je nezapažen i neprepoznat do te mjere da je Zvevo sam morao finansirati štampanje i objavljivanje. Tek nakon što je pomenuti Džojs preporučio da se knjiga prevede na francuski, i nakon što su je pariški kritičari prihvatili sa oduševljenjem, Zenova svijest postavljena je na zasluženo mjesto jednog od najboljih italijanskih romana dvadesetog vijeka.
https://forum.krstarica.com/threads/sta-trenutno-citate-utisci-i-preporuke.687784/post-30435535

Mnogo je dobra knjiga, osecam se kao da citam Selina
Na 100 strana ( knjiga ima 600) opisuje svoje probleme sa odvikavanjem od pusenja i onda malo pusi
iz zadovoljstva, onda iz inata, odlazi na neku kliniku za odvikavanje ozbiljno resen da prestane, ali za jedan
sat menja odluku pa i bezi kuci. Pise citko, pitko, duhovito, moj je utisak ( mozda ce se promeniti) da pise
stvarno kao Selin u kooperaciji sa Dikensom.
Za razliku od ostalih bolesti zivot je uvek smrtonosan

 

[Rayela]

Do Nove godine procitacu OVU i jos tri knjige ( pricam ovde o ozbiljnim knjigama),
bice to onaj Institut za podesavanje vremena, ali i dve knjige autora onog nekog Kevina
( valjda autisticnog deteta) o kojoj je ovde bilo mnogo pisanja, ali sam od autora kupila istovremeno
jos jednu knjigu i tako(c).

 

[Rayela]

Читао сам Ефи Брист. Неко је рекао (можда проф. Стојановић – Агапе) да је то први значајнији роман у немачкој књижевности, можда први модерни реалистички роман. Ја га ипак не бих изједначио са делима Томаса Мана, а лирика романа више одговара женском срцу, као и тема: љубавни троугао – супруга врло млада, стари муж на положају (некада се удварао њеној мами) и љубавник заводник. Дакле, роман баш као за овде.

''Ја сам се више изметнуо на Гизхиблерове, који су безначајног екстеријера.''

''И то ми је рекао Нимајер, у оно лепо време, док сам још увек била дете: све се своди на то, на искрен осећај. Ако га има човек, не може му се десити оно најгоре; ако ли га нема, онда је у сталној опасности, и онда сигурно влада њиме оно што се зове ђаво.''

(Ефи Брист, Теодор Фонтане)

Odavno te ocu pitam zasto knjige delis na muske i zenske? Efi Briest, kao i Karenjina ili Bovary
najznacajniji su romani njihovih autora koji su i besmrtni, a to sto su slucajno glavni likovi zene,
a ne muskarci ne menja vrednost ili velicinu, knjizevnu vrednost, tih dela.

 

[Rayela]

Pola života, V.S.Najpol. Meni se ovo svidelo, naročito treći deo koji se događa u Africi. I shvatila sam da volim romane o Africi.
Prvi deo priča otac glavnog junaka Vilija. Kako je odrastao u Indiji, malo o precima, kako se čudno oženio i nikad nije poštovao ženu, a trebalo je da se oženi ćerkom školskog direktora i ostao je da životari kao slabo plaćeni pisar ili tako nešto. Drugi deo priča pripovedač o Vilijevom životu u Londonu gde je studirao i upoznavao život, pokušavao da stekne prijatelje i devojku. U trećem delu on sam priča kako sa ženom iz Afrike Anom, odlazi na njeno imanje u neodređenu afričku zemlju, kojom su vladali Portugalci. Pa piše o odnosu njih i Afrikanaca, Portugalaca drugog reda (što znači da su imali nekog pretka Afrikanca), o tamošnjem životu, druženjima po imanjima, a onda i promenama nastalim kad su Afrikanci preuzeli vlast. Interesantno je da o tome Vili priča svojoj sestri u Nemačkoj, kada je napustio Anu i Afriku posle 18 godina, sa svojom 41 godinom.
I taman je mogao da napiše i drugu polovinu života. Uvek me zanima šta je bilo posle.

Ja sam od njega citala samo jednu knjigu i mnogo mi se dopala, ali nije ova.
U mojoj je radnja u Trinidadu ( odatle je i on, iako je Indijac) i ostao mi je u secanju pocetak knjige
kada on kao decak, mlad covek ide na neki prijemni ispit posle koga bi trebalo u London na studije
i nosi ocev sat ( rucni), ocevo penkalo ( za slucaj da njegovo zakaze), silne olovke, flashicu mastila
( za slucaj da nastavnicima nestane) upijac, gumice za brisanje. Setila sam se Mr. Bina i njegovog
budilnika i silnih olovki. Knjiga se u originalu zove: A Way in the World. A Sequence ( na nemackom je
neki glupav naslov).

 

[Mrs.Bi]

Do Nove godine procitacu OVU i jos tri knjige ( pricam ovde o ozbiljnim knjigama),
bice to onaj Institut za podesavanje vremena, ali i dve knjige autora onog nekog Kevina
( valjda autisticnog deteta) o kojoj je ovde bilo mnogo pisanja, ali sam od autora kupila istovremeno
jos jednu knjigu i tako(c).

Lajonel Šrajver (žensko, dugo nisam bila sigurna), Moramo da razgovaramo o Kevinu. Još uvek nisam pročitala knjigu koja mi je bila upečatljivija od ove. Čitala sam i Svet posle rođendana, isto je dobra, mada malo predugačka. Koliko sam našla samo su te dve objavljene kod nas, ali je ona devojka, mislim da živi u Americi i da joj je nik Van Zandt pominjala da je čitala još njenih knjiga.
Moraću malo da komentarišem koješta jer neću skoro pisati o knjizi koju sam pročitala.

 

[Rayela]

Lajonel Šrajver (žensko, dugo nisam bila sigurna), Moramo da razgovaramo o Kevinu. Još uvek nisam pročitala knjigu koja mi je bila upečatljivija od ove. Čitala sam i Svet posle rođendana, isto je dobra, mada malo predugačka. Koliko sam našla samo su te dve objavljene kod nas, ali je ona devojka, mislim da živi u Americi i da joj je nik Van Zandt pominjala da je čitala još njenih knjiga.
Moraću malo da komentarišem koješta jer neću skoro pisati o knjizi koju sam pročitala.

O boldovanoj na leto, a ne znam zasto sam mislila da je Lajonel decak.

Ja sam kupila neku (pored Kevina) koja bi u prevodu bila Toliko o tome ( So much for that), dopao
mi se sadrzaj, a dopasce mi se i knjiga.

 

[lamar]

Lajonel Šrajver (žensko, dugo nisam bila sigurna), Moramo da razgovaramo o Kevinu. Još uvek nisam pročitala knjigu koja mi je bila upečatljivija od ove. Čitala sam i Svet posle rođendana, isto je dobra, mada malo predugačka. Koliko sam našla samo su te dve objavljene kod nas, ali je ona devojka, mislim da živi u Americi i da joj je nik Van Zandt pominjala da je čitala još njenih knjiga.
Moraću malo da komentarišem koješta jer neću skoro pisati o knjizi koju sam pročitala.

Da, Kevin je knjiga koja se pamti.
Ja sam pokušala od nje da pročitam samo još Svet posle rodjendana, ali nisam je pročitala.
I ništa više nisam ni pokušala niti ću. Kevin je Kevin, i neka tako i ostane.

 

[lamar]

Moraš da pređeš na drugi operativni sistem, XP je star, ne može više.
Eventualno da pokušaš sa Mozilla Firefox browerom:
https://firefox.softwaredownload.co.in/windows-xp-x64

Eeee, pa drugi operativni sistem mislim da neće moći na ovaj moj komp.
On je staaaar, star. A realno mi je potreban samo da po nešto odštampam, napišem po neki dokument u Wordu, da mi služi kao "špajz za slike" pošto ih tu čuvam i za dopisivanje sa vama. Tako da mi se ne isplati da ga menajm. U kući postoji komp koji je nov i moćan (šta god to značilo), pa ako za nešto zatreba tu je. Mada nam ni on nikome nije preko potreban. Nego nisam na njega navikla. Ovaj je baš moj, moj.

Jedino ću da vidm tu Mozillu. Mislim da sam ga imala ranije.
U svakom slučaju hvala na pomoći. A i pronašla sam sistem kako ipak neke stvari koristim, parola snadji se.
Ne pitajte me kako

 

[Yersinia]

Ево, ових дана сам узео да прочитам "Смртни исход атлетских повреда" младе сликарке и књижевнице Милице Вучковић. Књига баш искаче из фрижидера и агресивно је рекламирана, макар на овим "букстаграмерским" профилима и због тога ме је баш нервирала, али је књига одлична заиста; врло животна, висцерална.
Ево утиска који сам написао на Гудридсу:

Spojler

Главни ток приче прати Еву, девојку из једне сасвим обичне породице и њен неуспешни љубавни живот, однос са момцима, као и однос са њеним ванбрачним дететом. Улазећи из једне токсичне везе у другу, она све више поништава себе и тоне у спирали психичког и физичког насиља, немоћна да се свему томе одупре и често оправдавајући све то што јој се дешава. Томе јесте посвећено највише простора, али оно што је сакривено испод површине и што је мени било можда и занимљивије јесте дисфункционална примарна породица у којој је Ева одрастала и која је суштински допринела развоју такве Евине личности. Ако само мало загребемо испод површине, и у нашој најближој околини сигурно можемо пронаћи сијасет таквих, „нормалних“ породица, које крију много дисфункционалних односа, за шта је често одговоран и малограђански менталитет у виду „шта ће околина рећи“, „ћути због детета“ итд. Та обичност породице, коју свакодневно срећемо у комшилуку и јесте најстрашнија.

Милица Вучковић пише сведено, имате утисак као да слушате исповест онако како би је и испричала особа која је све то доживела, без много стилских украса и са тек понегде убаченим неким лирским поређењем или алитерацијом, што покаткад зазвучи натегнуто. Такође ми је фалило мало дубине и детаљније разраде за поједине ликове. Ипак, веома ми је пријало читање.

 

[Yersinia]

И да, положих испит успешно, да се похвалим .

 

[VanZandt]

Prizva me Bi

Nista ne citam pa se
I ne javljam samo da vas pozdravim!
I moracu da uzmem novu njenu knjigu tj dve naj ovine , mislim na shriver, valjda ce ona da mi drzinpaznju.

Izvin’te sto sam nepismena al do telefona je

 

[lamar]

И да, положих испит успешно, да се похвалим .

Ooooo, kakva divna vest
Čestitamo

 

[Mrs.Bi]

И да, положих испит успешно, да се похвалим .

I treba da se pohvališ. Sve čestitke!!!

 

[Mrs.Bi]

Prizva me Bi

Nista ne citam pa se
I ne javljam samo da vas pozdravim!
I moracu da uzmem novu njenu knjigu tj dve naj ovine , mislim na shriver, valjda ce ona da mi drzinpaznju.

Izvin’te sto sam nepismena al do telefona je

E super što si se javila, čak i ako ne čitaš. To ovde nikad nije bio uslov. Važno da se javimo, u ova nesrećna vremena, da se vidi da smo još na ovom svetu.

 

[del piero 10]

Vala baš... dotle je došlo. U poslednje vreme sam se frapirao koliko ljudi koje znam, manje ili više, je umrlo od korone, i to mladih ljudi, zdravih...

 

[quentin]

Kod mene ćerka bila pozitivna. Srećom, sve je dobro prošlo. A ja i žena ostali negativni. I onda neko kaže kako vakcina ništa ne znači.

 

[Yersinia]

Хвала, људи!

Јао више, уста ми се увек осуше кад причам недоказним људима о значају вакцинације (и за ковид и генерално), али авај.
Стварно је катастрофа шта је ово "имање мишљења" свакога о свему и свачему донело.

 

[del piero 10]

Eno onaj vrsni stručnjak, rekao da se brani od korone stavljanjem Pavlovićeve masti u nos, i za 2 dana nestale sve količine u apotekama.
Majku mu, kako se u ovom narodu tako histerično ne primi nešto pametno, svest o ekologiji, kulturi, higijeni, čitanju knjiga, obrazovanju... nego samo budalastine?!

 

[Наутилус]

Prizva me Bi

Nista ne citam pa se
I ne javljam samo da vas pozdravim!
I moracu da uzmem novu njenu knjigu tj dve naj ovine , mislim na shriver, valjda ce ona da mi drzinpaznju.

Izvin’te sto sam nepismena al do telefona je

Ако не читаш, барем слушаш музику.

Поздрав!