Zdravo, dragi ljudići sa omiljene mi teme. Nadam se da ste mi dobro, da se držite kao što opstaje i duh ove teme. :*
Uvek se javim uz izvinjenje zbog duže pauze, pa hajde da ovaj put preskočim uz tihu mentalnu zabelešku (sebi samoj) da budem redovnija.
Vidim da je bilo nekakvog seljakanja teme, pa pošto ispratih šta beše u pitanju, mogu samo da kažem da i ja volim što smo opet "međ ženama", u ćaskalištu, gnezdu lepih priča, ne nužno niti isključivo knjigoljubivih.
Nadam se da ćemo i ove godine deliti spiskove pročitanih naslova, utiske, ocene.
Radujem se tome, za mene je to neka vrsta svečanosti, makar i onda kada samo zavirim da vidim šta su draga bića čitala.
Trenutno čitam
Ljubavnice Elfride Jelinek.
U pitanju je njen prvi veliki roman u kojem pratimu sudbinu dveju devojaka: Paule i Brigite koje donekle dele istu sudbinu: naučene da postoje i opstaju jedino kroz sliku muškarca koji će se naći kraj njih, one nisu imale drugu mogućnost do da poveruju u to.
Zato ih pratimo u romanu tako usredsređene da dobiju potvrdu vlastite vrednosti kroz muškarce koje su odabrale za svoj životni put i uspeh.
Kroz praćenje priče o Pauli i Brigiti i njihovim borbama upoznajemo i sliku žene, ambiciju žene, rešenost žene da postoji na jedini način na koji je utvrđeno do žane može da postoji i uspe, ali pratimo i upravo ta dva muškarca i njihove sisteme vrednosti, usmerenja, i postavljene ciljeve, ali, nažalost, i njihova sagledavanja žena.
Surovi, bespoštedni opisi, borbe koje se čine osuđenim na propast i pripovedanje koje teče naizgledno lako, naoko rasterećeno, dok su stranice prepune teskobe, muke, sirovosti života i očaja.
Knjiga koja me je duboko ganula, pogodila, stilom i jezikom oduševila te se uvrstila među meni vrlo drage jesu
Ljudi bez grobova Enesa Halilovića. Da li je čita još neko? Kakvi su utisci vaši?
Pominjali ste, Handkea, ne znam jesam li pisala da sam čitala
Golmanov strah od penala, koji baš i nije legao mom senzibilitetu. Sam moj stil pisanja pokazuje da ipak volim drugačiju vrstu knjiga.
Međutim,
Nesreća bez želja, knjiga u kojoj govori o svojoj majci, slomila mi je srce.
Perfektno ispričana priča, stil koji je lišen patetike, iako u centru zbivanja jeste lična, duboko intimna, bolna priča, zaista je vinuo Handkea u mojim očima. Iako me neke teme i sinopsisi drugih knjiga baš i navode da uzmem da ih čitam, vidim da je u pripremi knjiga koja je najavljena za decembar (ako se ne varam) i koja mi deluje potencijalno dopadljivo, možda čak i voljivo. Ipak, više utisaka kada je susretnem.
Takođe, posle dugo vremena ulovila sam Barnsa u biblioteci. I to
Ovo liči na kraj. Bliska prijateljica pisala mi je o ovoj knjizi, ali nikako nisam uspevala da naletim na nju. Jedva čekam da počnem da čitam.
Uzela sam i
Samoubistvo nevinosti Džefrija Judžinidisa. Ne sećam se da li ste pisali već o ovoj knjizi, sećam se samo da je nekoliko marljivijih pročitalo i hvalilo
Midlseks, koji takođe nisam pročitala.
Uh, bogme se raspisah, ne zamerite mi.
Pojma oni nemaju, cuo je za njega
