Quantcast

Naruto

Black Wolf

Iskusan
Poruka
6.940
postoji, ne sećaš se one epizode sa kim beše jao davno gledah kakashi kad je bio u afterlifeu s nekim,valjda svojim ćaletom il tako neš
koji vaskrsli likovi o čemu pričaš? šta znači nastavili postojanje?
Čim postoji koncept duše/duhova postoji i neka vrsta zagrobnog života, to što ovi oživljeni se ne sećaju/ne žele da pričaju o njemu je plot hole/lenjost autora.
Takođe sećaš li se kad je Obito umro i našao se sa Rin, lik se čak uspeo da teleportuje iz zagrobnog života sa njegovim asspull sharinganom, Dragon Ball much.
 

Arkania

Poznat
Poruka
9.058
postoji, ne sećaš se one epizode sa kim beše jao davno gledah kakashi kad je bio u afterlifeu s nekim,valjda svojim ćaletom il tako neš
koji vaskrsli likovi o čemu pričaš? šta znači nastavili postojanje?
Ima u Anime-u komentar Zabuze gde kaze da se seca kad je poginuo i eto ga sad, samo je nastavio postojanje.
I bas je prokomentarisao u fazonu, nema nista.
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.582
За почетак бих се извинио што прекидам расправу о постхумном животу у Наруту.

Елем, као што сам раније говорио, парт 2 је на мене оставио негативнији утисак од првог дела углавном зато што је и Наруто, нажалост, као и сваки други шонен, постао још један DBZ клон. Међутим, последња сага је код мене оставила изузетно негативан утисак, не само због тога, него и због других елемената. Делом зато што је други део исте практично постао Evangelion-Code Geass mix, са Мадаром и Обитом, који су на мене пробудили асоцијације на Генда Икарија и краља Чарлса, затим Кагуја, као Schneizel(исто толико празна и без неког правог мотива), и Sasuke као лошија варијанта Lelouch-a. Међутим, ван тих, мало спореднијих ствари које су ми засметале, постоје оне битније.

Прва ствар је почетак саге, друга су главни антагонисти(антагониста-на грчком, у књижевности опозиција протагонисти, тј. главном лику. Не усуђујем се да кажем реч зликовци, јер они не спадају у зликовце у стандардном смислу те речи), трећа су обрти у причи. Намерио сам да све 3 ставке посебно анализирам.
Па да почнем.

Прва ствар, почетак саге. Као што знамо, у већини жанрова више страна формира алијансу ради супротстављања некој већој опасности. То само по себи није лоше, поготово што је у стварности постојало доста тих примера. Волео бих да је мало више дела у причи било посвећено антагонизму села између себе. Но добро, главна критика тог самог почетка саге се не односи на ту чињеницу, већ на чињеницу да су ми тих првих 40-ак поглавља, до појаве Мадаре један велики антиклимакс. Наравно, знамо да у сваком анимеу прво иду босови, лакши или тежи, пре главног боса. Проблем је у томе што практично ниједан од оживљених ликова које нисмо раније видели није показао нешто заиста по чему ћемо их памтити, нити је добио неку већу карактеризацију. Што оставља питање, зашто оживљавати и убацивати тако велики број ликова ако ће бити искоришћени на тај начин. Већина борби се одвијала ван екрана, до мере да је аниме морао да убацује филере да их прикаже, али ни са тиме они нису добили пуно више. Један такав пример је нпр. Ханзо, који је победио троје Санина, а који је укупно добио једно поглавље пре него што је допустио да буде побеђен. Било би интересантније да је оживљен мали број ликова, да им је укинута личност и да су пуштени на хероје.

Друга ствар, која захтева много опширнију анализу су главни антагонисти последње саге. Заправо она захтева да их сецирам једног по једног.

За почетак ћемо најпразнијег од њих-Кагуја. Концепт зликовца који је ,,зао зато што је зао'', не мора увек бити лош. Напротив, неки анимеи, као DBZ, су створили изузетно занимљиве зликовце и поред тога. Међутим, у анимеу који до танчина објашњава мотиве антагониста, њихову прошлост као разлог зашто су такви какви су, завршити причу оваквим концептом није добро. Наиме, након преко 100 поглавља борби против 2 окарактеризована(добро или лоше, зависно од мишљења) антагониста, одједном убацити лика који није ни споменут до 30-ак поглавља пре званичне појаве, и онда таквог финалног боса одбацити после 10 поглавља, без икакве карактеризације је слаб крај. Још горе, речено нам је да је још моћнија него Мадара, који је био практично физички бог овог универзума, али нисмо видели практично ништа. Видели смо да не уме да контролише своје моћи, да је њено борбено искуство упитно, да јој њен поданик даје упутства, а њена карактеризација у најбољем случају може да се сведе на ,,полудела од воћке.'' Такав завршетак приче наравно да ће створити горак укус чак и код највернијих фанова. Надам се да ће аниме поправити ствар бар мало, ако је тачно да ће створити посебну сагу намењену њој, што је и аутор требао да уради, уместо што се замлаћивао Гаиденом који је, по мени био непотребан.

Други антагониста, такође недовољне карактеризације, Индра. Речено нам је да се побунио против свог оца и брата, јер није делио њихову визију света. Уместо обрта у причи да га је изманипулисао Црни Зецу и да је зато он узрок клетве мржње, више бих волео да смо видели какву је он визију света имао. Такође, уместо тако једноставног објашњења, логичније би било да је узрок клетве мржње објашњен преко генетских веза са Кагујом.

Сад прелазим на 2 главна антагониста приче, Мадару и Обита. Њих двојица су, за мене барем, пример да имати тужну прошлост не значи увек да ће лик изазвати саосећање код фанова. Иако њих двојица желе мир, иако пате од клетве мржње, неке њихове акције, као и начин на који су карактеризовани, су узроковале код мене да останем хладан према њима.

Почео бих са Мадаром. Тешко ми је да саосећам са њим, када знам да је желео да уништи село које је створио, зато што није делило исту визију са њим, и зато што није он изабран за лидера. Још горе, један од његових мотива је што је село гајило неповерење према његовом клану, чиме је отвореним нападом само успео да свом клану учини медвеђу услугу и касније допринесе његовом уништењу. Такође, за неког ко говори како му је главни циљ мир, његова личност као садомазохисте који воли добру борбу и који ће учинити све да покаже како је бољи од свог ривала, је у крајњој супротности са тим. Чињеница да је током целе саге приказан као непобедиви бехемот који од шале руши све пред собом, а да је онда побеђен на крајње антиклиматичан начин, и то не ни од хероја, него од некога ко је до тад био представљан као обичан пешадинац, и да му је на крају олако опроштено, му није донела пуно поена код мене.

Обито заслужује већу анализу. Иако, као и цео његов клан, пати од клетве мржње, лично сматрам да је његов разлог што је зао доста слабије одрађен од других антагониста у причи. Друга ствар, и поред тога што такође жели мир, на мене је оставио утисак неког ко то више жели из себичних разлога, тј. уједињења са мртвом девојчицом. Трећа ствар која је онемогућила да саосећам са њим, и поред клетве мржње, је чињеница да је урадио много непотребно ужасних ствари, које немају везе са његовим идеалом мира. Нападање села из којег је, узимање новорођенчета за таоца, претварање села Магле у живи хаос, за нешто што чак није ни њихова кривица, изазивање светског рата и смрт хиљаде људи, и да је поред свега тога добио срећан крај, олако праштање, чак и неумерене похвале на његов рачун, је само онемогућило да саосећам са њим.
Четврта ствар, коју намерно издвајам у нови ред, је обрт у причи, да је он Тоби. Не толико зато што је то било очигледно. Много више због тога што је то уништило најбољу поуку приче-да је спашавање правила битније од правила. Испадне, шта год да је Kakashi учинио, било да штити пријатеље, као што је изабрао, или да их остави да умру, Обито би био спашен од Мадаре и постао Тоби.
Пета ствар, Обито је у првом делу био доказ да те порекло не дефинише, као први нормалан припадник клана познатог као нестабилног. Открћем да је он Тоби је и ово уништено.
Шеста ствар, Обито је представљен као још један пример зле варијанте Нарута. Проблем је у томе, што за разлику од претходна 3-Гаре, Нагата и Кабута, Обито не може да прође. Наруто нема генетски проблем да постане зао и луд због емоционалне трауме. Неки други Uchiha би боље послужио.

Следећи антагониста је Кабуто. Трећа зла варијанта Нарута и једини који није имао директан сукоб са њим, што сматрам штетом. Да објасним на који начин је он још једна зла варијанта, на уврнутији начин. Жели признање сопственог постојања, има Sage моћи и уградио је ћелије свог господара у себе постајући на тај начин нека врста псеудо-Jinchuuriki-ja. Ствар код њега је што ми је он остао нејасан у причи. Који је био његов дубљи мотив, сем признавања сопственог постојања? Шта је у ствари хтео са уценом Обита, помагањем у изазивању светског рата и тежњом да зароби 2 Jinchuuriki-ja?

На крају, последњи-Sasuke. Било је дефинитивно да ће он и Наруто имати финалну борбу, међутим више бих волео да је имао друкчији мотив него Code Geass копирање. Нарочито кад je врло дебатно колико је план Lelouch-a уствари успео(види Code Geass тему).

На крају, да завршим са обртима у причи. Већину сам их објаснио под критиком антагониста, остао је још један-Indra vs Ashura конфликт. По мени, чињеница да су Наруто, Sasuke, Мадара и Први, реинкарнације 2 Мудрачева сина је практично поништило њих као ликове. Испада да на крају, њих четворица то што су дугују чињеници да су реинкарнације својих предака, уместо да су то изградили сами. Кроз целу причу смо гледали како Наруто напредује, да би се одједном открило да је то зато што је реинкарнација претка, и да као такав и није могао бити друкчији. Сваки нови обрт који све више говори да је Наруто изабрани га све више поништава као лика. Практично, боље би било да се серија назвала Рат 2 брата. 2 брата су заратила, и тако наставила кроз реинкарнације. Једина разлика између Нарута, и других реинкарнација, је у томе што је уразумио другу реинкарнацију. Изгледа да је господин са мог аватара био сво време у праву када је рекао да судбина постоји...
 
Poslednja izmena:

Vrela Cica

Iskusan
Poruka
5.482
За почетак бих се извинио што прекидам расправу о постхумном животу у Наруту.

Елем, као што сам раније говорио, парт 2 је на мене оставио негативнији утисак од првог дела углавном зато што је и Наруто, нажалост, као и сваки други шонен, постао још један DBZ клон. Међутим, последња сага је код мене оставила изузетно негативан утисак, не само због тога, него и због других елемената. Делом зато што је други део исте практично постао Evangelion-Code Geass mix, са Мадаром и Обитом, који су на мене пробудили асоцијације на Генда Икарија и краља Чарлса, затим Кагуја, као Schneizel(исто толико празна и без неког правог мотива), и Sasuke као лошија варијанта Lelouch-a. Међутим, ван тих, мало спореднијих ствари које су ми засметале, постоје оне битније.

Прва ствар је почетак саге, друга су главни антагонисти(антагониста-на грчком, у књижевности опозиција протагонисти, тј. главном лику. Не усуђујем се да кажем реч зликовци, јер они не спадају у зликовце у стандардном смислу те речи), трећа су обрти у причи. Намерио сам да све 3 ставке посебно анализирам.
Па да почнем.

Прва ствар, почетак саге. Као што знамо, у већини жанрова више страна формира алијансу ради супротстављања некој већој опасности. То само по себи није лоше, поготово што је у стварности постојало доста тих примера. Волео бих да је мало више дела у причи било посвећено антагонизму села између себе. Но добро, главна критика тог самог почетка саге се не односи на ту чињеницу, већ на чињеницу да су ми тих првих 40-ак поглавља, до појаве Мадаре један велики антиклимакс. Наравно, знамо да у сваком анимеу прво иду босови, лакши или тежи, пре главног боса. Проблем је у томе што практично ниједан од оживљених ликова које нисмо раније видели није показао нешто заиста по чему ћемо их памтити, нити је добио неку већу карактеризацију. Што оставља питање, зашто оживљавати и убацивати тако велики број ликова ако ће бити искоришћени на тај начин. Већина борби се одвијала ван екрана, до мере да је аниме морао да убацује филере да их прикаже, али ни са тиме они нису добили пуно више. Један такав пример је нпр. Ханзо, који је победио троје Санина, а који је укупно добио једно поглавље пре него што је допустио да буде побеђен. Било би интересантније да је оживљен мали број ликова, да им је укинута личност и да су пуштени на хероје.

Друга ствар, која захтева много опширнију анализу су главни антагонисти последње саге. Заправо она захтева да их сецирам једног по једног.

За почетак ћемо најпразнијег од њих-Кагуја. Концепт зликовца који је ,,зао зато што је зао'', не мора увек бити лош. Напротив, неки анимеи, као DBZ, су створили изузетно занимљиве зликовце и поред тога. Међутим, у анимеу који до танчина објашњава мотиве антагониста, њихову прошлост као разлог зашто су такви какви су, завршити причу оваквим концептом није добро. Наиме, након преко 100 поглавља борби против 2 окарактеризована(добро или лоше, зависно од мишљења) антагониста, одједном убацити лика који није ни споменут до 30-ак поглавља пре званичне појаве, и онда таквог финалног боса одбацити после 10 поглавља, без икакве карактеризације је слаб крај. Још горе, речено нам је да је још моћнија него Мадара, који је био практично физички бог овог универзума, али нисмо видели практично ништа. Видели смо да не уме да контролише своје моћи, да је њено борбено искуство упитно, да јој њен поданик даје упутства, а њена карактеризација у најбољем случају може да се сведе на ,,полудела од воћке.'' Такав завршетак приче наравно да ће створити горак укус чак и код највернијих фанова. Надам се да ће аниме поправити ствар бар мало, ако је тачно да ће створити посебну сагу намењену њој, што је и аутор требао да уради, уместо што се замлаћивао Гаиденом који је, по мени био непотребан.

Други антагониста, такође недовољне карактеризације, Индра. Речено нам је да се побунио против свог оца и брата, јер није делио њихову визију света. Уместо обрта у причи да га је изманипулисао Црни Зецу и да је зато он узрок клетве мржње, више бих волео да смо видели какву је он визију света имао. Такође, уместо тако једноставног објашњења, логичније би било да је узрок клетве мржње објашњен преко генетских веза са Кагујом.

Сад прелазим на 2 главна антагониста приче, Мадару и Обита. Њих двојица су, за мене барем, пример да имати тужну прошлост не значи увек да ће лик изазвати саосећање код фанова. Иако њих двојица желе мир, иако пате од клетве мржње, неке њихове акције, као и начин на који су карактеризовани, су узроковале код мене да останем хладан према њима.

Почео бих са Мадаром. Тешко ми је да саосећам са њим, када знам да је желео да уништи село које је створио, зато што није делило исту визију са њим, и зато што није он изабран за лидера. Још горе, један од његових мотива је што је село гајило неповерење према његовом клану, чиме је отвореним нападом само успео да свом клану учини медвеђу услугу и касније допринесе његовом уништењу. Такође, за неког ко говори како му је главни циљ мир, његова личност као садомазохисте који воли добру борбу и који ће учинити све да покаже како је бољи од свог ривала, је у крајњој супротности са тим. Чињеница да је током целе саге приказан као непобедиви бехемот који од шале руши све пред собом, а да је онда побеђен на крајње антиклиматичан начин, и то не ни од хероја, него од некога ко је до тад био представљан као обичан пешадинац, и да му је на крају олако опроштено, му није донела пуно поена код мене.

Обито заслужује већу анализу. Иако, као и цео његов клан, пати од клетве мржње, лично сматрам да је његов разлог што је зао доста слабије одрађен од других антагониста у причи. Друга ствар, и поред тога што такође жели мир, на мене је оставио утисак неког ко то више жели из себичних разлога, тј. уједињења са мртвом девојчицом. Трећа ствар која је онемогућила да саосећам са њим, и поред клетве мржње, је чињеница да је урадио много непотребно ужасних ствари, које немају везе са његовим идеалом мира. Нападање села из којег је, узимање новорођенчета за таоца, претварање села Магле у живи хаос, за нешто што чак није ни њихова кривица, изазивање светског рата и смрт хиљаде људи, и да је поред свега тога добио срећан крај, олако праштање, чак и неумерене похвале на његов рачун, је само онемогућило да саосећам са њим.
Четврта ствар, коју намерно издвајам у нови ред, је обрт у причи, да је он Тоби. Не толико зато што је то било очигледно. Много више због тога што је то уништило најбољу поуку приче-да је спашавање правила битније од правила. Испадне, шта год да је Kakashi учинио, било да штити пријатеље, као што је изабрао, или да их остави да умру, Обито би био спашен од Мадаре и постао Тоби.
Пета ствар, Обито је у првом делу био доказ да те порекло не дефинише, као први нормалан припадник клана познатог као нестабилног. Открћем да је он Тоби је и ово уништено.
Шеста ствар, Обито је представљен као још један пример зле варијанте Нарута. Проблем је у томе, што за разлику од претходна 3-Гаре, Нагата и Кабута, Обито не може да прође. Наруто нема генетски проблем да постане зао и луд због емоционалне трауме. Неки други Uchiha би боље послужио.

Следећи антагониста је Кабуто. Трећа зла варијанта Нарута и једини који није имао директан сукоб са њим, што сматрам штетом. Да објасним на који начин је он још једна зла варијанта, на уврнутији начин. Жели признање сопственог постојања, има Sage моћи и уградио је ћелије свог господара у себе постајући на тај начин нека врста псеудо-Jinchuuriki-ja. Ствар код њега је што ми је он остао нејасан у причи. Који је био његов дубљи мотив, сем признавања сопственог постојања? Шта је у ствари хтео са уценом Обита, помагањем у изазивању светског рата и тежњом да зароби 2 Jinchuuriki-ja?

На крају, последњи-Sasuke. Било је дефинитивно да ће он и Наруто имати финалну борбу, међутим више бих волео да је имао друкчији мотив него Code Geass копирање. Нарочито кад je врло дебатно колико је план Lelouch-a уствари успео(види Code Geass тему).

На крају, да завршим са обртима у причи. Већину сам их објаснио под критиком антагониста, остао је још један-Indra vs Ashura конфликт. По мени, чињеница да су Наруто, Sasuke, Мадара и Први, реинкарнације 2 Мудрачева сина је практично поништило њих као ликове. Испада да на крају, њих четворица то што су дугују чињеници да су реинкарнације својих предака, уместо да су то изградили сами. Кроз целу причу смо гледали како Наруто напредује, да би се одједном открило да је то зато што је реинкарнација претка, и да као такав и није могао бити друкчији. Сваки нови обрт који све више говори да је Наруто изабрани га све више поништава као лика. Практично, боље би било да се серија назвала Рат 2 брата. 2 брата су заратила, и тако наставила кроз реинкарнације. Једина разлика између Нарута, и других реинкарнација, је у томе што је уразумио другу реинкарнацију. Изгледа да је господин са мог аватара био сво време у праву када је рекао да судбина постоји...
Odlican opis. Svaka cast.
 

Gosaii

Ističe se
Poruka
2.093
Следећи антагониста је Кабуто. Трећа зла варијанта Нарута и једини који није имао директан сукоб са њим, што сматрам штетом. Да објасним на који начин је он још једна зла варијанта, на уврнутији начин. Жели признање сопственог постојања, има Sage моћи и уградио је ћелије свог господара у себе постајући на тај начин нека врста псеудо-Jinchuuriki-ja. Ствар код њега је што ми је он остао нејасан у причи. Који је био његов дубљи мотив, сем признавања сопственог постојања? Шта је у ствари хтео са уценом Обита, помагањем у изазивању светског рата и тежњом да зароби 2 Jinchuuriki-ja?
Agreed~ I meni je Kabuto bio najzanimljiviji. Mogle su dobre priče da izađu iz njegove potrage za identitetom... Ali ne, neke druge stvari su bile preče za plot xD.
Oročimaru je isto nejasan u tom smislu,.. Većina likova iz prvog dela je bila više nego dovoljna, maltene svi koji su dodati kasnije su višak, pogotovo jer su bleđe kopije već postojećih (Naruta najviše).

На крају, да завршим са обртима у причи. Већину сам их објаснио под критиком антагониста, остао је још један-Indra vs Ashura конфликт. По мени, чињеница да су Наруто, Sasuke, Мадара и Први, реинкарнације 2 Мудрачева сина је практично поништило њих као ликове. Испада да на крају, њих четворица то што су дугују чињеници да су реинкарнације својих предака, уместо да су то изградили сами. Кроз целу причу смо гледали како Наруто напредује, да би се одједном открило да је то зато што је реинкарнација претка, и да као такав и није могао бити друкчији. Сваки нови обрт који све више говори да је Наруто изабрани га све више поништава као лика. Практично, боље би било да се серија назвала Рат 2 брата. 2 брата су заратила, и тако наставила кроз реинкарнације. Једина разлика између Нарута, и других реинкарнација, је у томе што је уразумио другу реинкарнацију.
2 brata zaratila.... I 'iljadu godina kasnije i dalje ratuju :lol: taj "tvist" sa reinkarnacijom je stvarno nepotreban... Ili ako će već biti u šemi da ne zauzima toliki spotlight xD

Изгледа да је господин са мог аватара био сво време у праву када је рекао да судбина постоји...

Hahahaha :hahaha::hahaha::zcepanje::zcepanje::rotf: ISTINA savršen kraj ovog posta!
Dobra, dobra :lol:
 

BELFABIO

Iskusan
Poruka
5.745
Kao osoba koja je takođe pročitala celu mangu nedavno, slažem se da je drugi deo definitivno otiso u PM :lol:. Po meni taj pad je počeo kada Pein napada selo, do tada je bilo podnošljivo, reko "ajde može, priznaću ti xD", ali posle toga je haos. Sam način prezentovanja priče najviše doprinosi ovakvom utisku. Čak i da nađeš elemente kojim bi se moglo opravdati poslednjih....Ceo arc sa ratom, really xD opet ne menja činjenicu da je prikazano na glup način. Većina flashbackova ti dodje kao pauza za reklame sa lošim tajmingom (koji su čak zanimljiviji od glavne priče. makar meni xD) a ekspozitornim razgovorima samo još fali Power Point prezentacija :lol:

Prisustvo sporednih likova je svedeno uglavnom na to da ga drkaju na Naruta a sam Naruto mi je na nos izašao. Da ne pominjem koliko njegovih klonova ima medju likovima, Obito bi bio najbleđi (izgleda da mu je ponestalo ketridža, hahah xD). Nakon svog hejta koji je Sasuke dobijao za vreme nedeljnog izdavanja mange on mi je na kraju totalno ok... Čak mi je njegova celokupna priča jedna od boljih (nije kao da su drugi imali mnogo prilike za svoj pristojni arc, no dobro...) a Sakura je tretirana kao sporedni lik podobar deo mange a i onih "5 minuta" što je dobila, bolje i da nije jer samo je koristila za potpaljivanje shiping ratova, čiji je rezultat bio očigledan od samog početka. Kao Sakura fan, krivo mi je to što Kishimoto nije uspeo bolje da je uključi u priču. Moglo je to da se uradi,ali eto - neće da može; i ovo se odnosi na druge sporedne likove, ne samo na nju,

Što se pomenutog plagijarizma tiče je ga i ne primećujem toliko, posebno Evangelion poređenja, ali definitivno liči na DBZ. Doduše nije tajna da je Kishi bio inspirisan tom serijom u svojoj mladosti (vidi se) z:mrgreen: I ona silna mitologija je mogla biti bolje integrisana, mislim... Imam osećaj kao da je ubačena tek tako da služi kao platforma na kojoj bi se održao ovaj rat. To ono kad nemaš više šta da izvadiš iz guzice da produžis priču pa udri po mitologiji :lol:

Te sličnosti sa drugim serijama postaju neizbežne kako vreme odmiče. Ljudi imaju lakši pristup ogromnoj količini informacija pa je i lakše naći sličnosti ako ih tražis.Nema šta nije bazirano na već postojećim pričama i tropama ili istorijskim događajima (legende i mitovi isto). Dali će priča biti dobra na kraju se svodi na to koliko dobro definisanu viziju autor ima za korišćenje izabranih elementa i njegovog ličnog stava u odnosu na njih, pa do generalnih pripovedačkih veština, u čemu "Naruto" failuje u više navrata. Prvi deo je zaista imao najjaču podlogu za dobru priču, ali taj drugi deo se pogubio i pojeo sam sebe... A o porukama da ne pričamo, posebno one basic shonen poruke o napornom radu i timskom radu. Naruto je kao lik verovatno najgori predstavnik istih z:mrgreen:
Da posle Paina Naruto je poceo da boluje od DBZ sindroma. Narutovo treniranje senjitsu-a mi je toliko nelogicno da on za tako kratko vreme to savlada, a da za 3 godine treniranja sa Dzirajom nije uradio apsolutno nista.

I BTW posto nakon svakog odgledanog animea imam obicaj da potrazim AMV o njima. I naravno nasao sam jedan odlican AMV o Obitu, pa uzivajte:
SPOILER ALERT

 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.582
Da posle Paina Naruto je poceo da boluje od DBZ sindroma. Narutovo treniranje senjitsu-a mi je toliko nelogicno da on za tako kratko vreme to savlada, a da za 3 godine treniranja sa Dzirajom nije uradio apsolutno nista.

I BTW posto nakon svakog odgledanog animea imam obicaj da potrazim AMV o njima. I naravno nasao sam jedan odlican AMV o Obitu, pa uzivajte:
SPOILER ALERT

Почео је да пати од ДБЗ синдрома још раније, чим је Акацуки ушао у причу...
 

N3W

Iskusan
Poruka
6.601
и Наруто, нажалост, као и сваки други шонен, постао још један DBZ клон.
Ја нисам стекао такав утисак о Наруто анимеу. Сви шонени личе једни на друге, као што и свака RPG личи једна на другу, као што и сваки акциони филм личи један на други. Не видим разлог због чега би било лоше имати концептуру ''ultimate battle". Од Јапана ово очекујем. Навикао сам на ''Not even my last form" клише.
Сасвим је разумно да ће Наруто аниме пратити прогресију ликова на плану установљеног света. То је и рецепт за успех. Нико неће гледати One Punch Man без комедије. Без аспекта комичности је нула.
Зашто је Наруто најдубљи шонен? Шта је то у Наруто анимеу што превазилази границе ''дечјег'' и ''невиног''?
Прво, за разлику од Гокуа који сваки пут може успоставити оживљаање или плот спаса из будућности, (техника оживљавања се у Наруту користи не само као борбено већ и емотивно средство јер многим ликовима даје опроштај и метафорично приказује да љубав побеђује, тј. да су емоције јаче од чакре, тј. да емоције делују чак и на људе без душе) Наруто приказује људе изузетно рањивим, подложним манипулацијама, склоним освети, вођени личним мотивима који су све само не једнострани, као што су похлепа, презир, адреналин, радост, али и туга.
Kurosaki Ichigo из Bleach је покушао да буде дубок са идејом о унутрашњем свету где се бори против свог демона, те метафорама о високим зградама и ужасно смешним и тужним персонификацијама моћи да на крају чак и ја, фанатик за метафоре, не могу да провалим шта је писац хтео рећи јер покушава да делује архаично, некако исконски, из петиних жила да представи једну фазу прогреса, али не иде. У основи једино и искључиво Наруто успео ''Да се избори против својих демона'', илити деветорепом лисицом, илити Курамом користећи проактивно психологију. Иако је то приказано као велика борба у интроспекцији, у ствари је било надметање на плану чакре и на плану менталитета.
И то се није догодило преко ноћи за Нарута, постоји читав низ у којем се врши како физичка, тако и ментална тортура, надметање моћи као и огроман ризик од страдања. Највећа глупост у целом анимеу и најглупљи лик у анимеу је био МИнато који је то све дозволио, и никада се није чак ни забринуо. Он поседује најгору болест, а то је претеран оптимизам. Свог сина је ставио на највећу коцку, живот му је уништио, и образложење је било ''pat on the head, I knew you're going to succeed because you're my son".
Наруто је био као темпирана бомба и већ од самог почетка анимеа се успоставља веома јак психолошки профил који је по свим мојим проценама успешно извршио посао и остао доследан деценију касније. То није мала ствар. То не може да буде мала ствар. То је вредно признања како год се погледа и колико год да неко мрзи дешавања у анимеу, односно прогресију саме приче!
Дакле, чињеница је да се Наруто дебело издваја из гомиле дводимензионалних шонен ликова и чињеница је да је ово шонен, безразложно окарактерисан тако, у којем деца иду у рат и трпе изузетно тешку психофизичку тортуру од самог старта. То су нијансе које могу да промакну неопрезном оку.

Dragon Ball? Dragon Ball има малу ПАН која је недавно у анимеу лебдела у отвореном свемиру где се смејала.


Чак је урадила малу "gonna beat shit" позу и мрки поглед.

Прва ствар, почетак саге. Као што знамо, у већини жанрова више страна формира алијансу ради супротстављања некој већој опасности. То само по себи није лоше, поготово што је у стварности постојало доста тих примера.
Један од главних режима циничног критиковања јесте разматрање тога колико једно дело, осмишљено као фантазија, има у себи додира са реалности. То је једна врста заједљивог цинизма, ''пљување ради пљувања'' илит ''пљување ради навике да се пљује'', што само ствара осећај лажне надмоћи и само ствара осећај привидног познавања материје.
''Ово изгледа као ово'', ''ово ме подсећа на ово'', а то додатно ствара круг, хајде да кажемо, елитизма које се базира на неразумевању и неприхватању шире и дубље слике, односноперспективе о некоме или нечему што је, барем за мене, једна од основа свакога ко жели да анализира једно уметничко дело, а мислим да би се сви сложили са тим да је Аниме врста уметности. :ok:
На пример, контрадикторно је замерати недостатак одређеног фактора ''реалности'' по сопственом нахођењу, које чак није ни главни аспект приче, а додатно не сагледати који су то реални фактори који су увелико присутни, као што је рецимо фактор људских емоција који сам малочас поменуо и који није нимало наивно одрађен.

У Dragon Ball рецимо, Гоку никада не пролази кроз низ психолошких тортура или емотивног стреса због тога што је веома јак, односно због тога што је сироче. Када се неки тинејџерски фактор укључи у причу ОСНОВА МУ ЈЕ ДА УКЛОНИ РОДИТЕЉЕ! Хари Потер. Супермен. Бетмен. Душко Дугоушко. Гоку.
Од њих јединоБетмен пролази кроз прави пакао због родитеља и то му је један од главних и мрачних мотива због којег наставља даље. Гоку је као типичан Шонен потпуно уклонио мајчинску улогу, да ли се зна како изгледа или какав је лик била Гокуова мајка? Нажалост, јапанци воле своје жене као једну врсту садиста па је већина направљена тако да убија мушкарце у појам. Гокуова жена, ЧиЧи, га је још као малог гурнула са питомог облака. Већ је ту почео доместик вајоленс, од малих ногу.
За ДИВНО, ДИВНО чудо, Хината није ''звекнем те тигањем по глави'' тип жене. То се не виђа често у анимеу, нити таква врста жена буде са главним ликом. Али зато Сакура јесте. Али зато Кушина јесте. Али зато Тсунаде јесте. Но, ипак, остаје поента да је женама дата велика улога у анимеу Наруто. Dragon Ball нико не гледа због ЧиЧи или Булме. О женама у Bleach и да не почињем.
Поново је доказ да се Наруто издваја, и то дебело, из шонен норме јер осим што жене имају велику улогу, родитељи такође играју неке од пресудних момената који су код многих изазвали јаку емотивну реакцију.

Што оставља питање, зашто оживљавати и убацивати тако велики број ликова ако ће бити искоришћени на тај начин.
За овако нешто треба посматрати ствари хронолошки, те повезивати ствари у односу на ликове који су добијали Скрин тајм.

Друга ствар, која захтева много опширнију анализу су главни антагонисти последње саге. Заправо она захтева да их сецирам једног по једног.

За почетак ћемо најпразнијег од њих-Кагуја. Концепт зликовца који је ,,зао зато што је зао'', не мора увек бити лош.
Још једна ствар коју заборављаш да узимаш у обзир јесте јапанска митологија. Дакле, мора оно, што се каже, да се то боље истражи пре него што се каже да је празно.




Чињеница је да Наруто садржи пуно мотива јапанске митологије.

Такав завршетак приче наравно да ће створити горак укус чак и код највернијих фанова.
Неће. То се од Јапана очекује. Увек постоји uberboss, такозвани ex-mortus-nihilist који је персонификација анархизма који је у њиховој перспективи у ствари "Justice". Joker из Бетмена је један такав пример. Kefka из Final Fantasy VI је још један такав пример.
Можда је теби лично мање очигледно, али појављивање Кагује је било очигледно већ када се појавио Кимимаро.
Поменуо си да је Мадара био Taijitsu бог тада. Иако је он веома добар Taijitsu корисник, управо је клан Kaguya најјачи на плану Taijitsu због манипулације костима, односно скелетом. То је канонизован највиши степен Taijitsu.

По мени, чињеница да су Наруто, Sasuke, Мадара и Први, реинкарнације 2 Мудрачева сина је практично поништило њих као ликове.
Ово је било очигледно већ када су се први пут борили испред статуа.
Други хинт који је водио до Индреи Ашуре је била очигледна индијска митологија.
Један пример је, рецимо Raigo : Senjusatsu који је, рецимо, мени све сумње отклонио по питању тога.



И сад да ми неко каже да све ове религијско митолошке концепције и метафоре један докони тинејџерчић треба да зна да би схватио аниме? Пошто то нису мале ствари за људе који прате шта се дешава. Мени ово сада,наравно, делује смешно, јер нисам ни почео да браним Наруто аниме на плану тога колико сам лично у стању, али сматрам да ово мало што сам показао говори о томе колико је управо Наруто аниме атипичан шонен којем није место у једној средини међу тинејџерима који очекују искључиво anime борбе.

За све који би желели да докажу како су те митолошке и религијске ствари ''тек тако набачене'', нису, то тврдим, јер се такође хронолошки осврћу на мотиве ликова за које су везане, било кроз име, релације еволуирања (постајања бољег, гностицизам претежно). За то треба познавати религије света, односно у овом случају треба знати Иранску, Кинеску, Јапанску, Индијску, као и истражити на шта ликови асоцирају својим именима, делима, моћима, акцијама, тенденцијама.
Све то не само што даје дубину ликовима, већ успешно повезује сваки аспект. Лично сматрам да је то ремек-дело јер је иза тога стављено пуно труда, а неке ствари су недовршене јер је прича морала да прати свој ток. Да, чак и поред толико филера, остало је још ствари недоречено.

Изгледа да је господин са мог аватара био сво време у праву када је рекао да судбина постоји.
Наруто и Саске нису доследни (физички) наследници Индре и Ашуре, већ метафизички наследници којима је додељена моћ преко чакре.
Сличан концепт су урадили Минато и Кушина, када су оставили део своје чакре у Наруту као hold-safe опцију, између осталог која у интроспекцији унутрашњег себе (алудирање на будизам) постају активан део сопствених мисли.
Судбина постоји, али не због разлога у које је веровао Неђи. На крају крајева, то је и основа будизма који је веома јак фактор у овом анимеу.
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.582
Репутација за анализу, али ипак ћу да прокоментаришем неке делове.

У смислу моћи Наруто је постао донекле ДБЗ клон, нешто што ме заиста нервира код шонен анимеа. Јесте да је на пољу ликова урадио много бољи посао од других, али beam напади, сторибрејкер моћ над сторибрејкер моћи, непрекидне нове форме је нешто што ми је постало досадно.
Да не говорим да је последња сага, практично микс Neon Genesis Evangelion, Code Geass i DBZ.
Зато рецимо волим ФМА и Маги, зато и више волим први део од другог, јер ликови нису имали сторибрејкер моћи, него су се сналазили са оним што имају.

Друга ствар, јесте Кишимото сјајно у ликове и моћи комбиновао религију и митологију, али начин на који је Кагуја уведена у причу ми се није допао. Поменута је само 40 поглавља пре појављивања, практично без претходне индикације о било каквом његовом постојању, истрајала 10 поглавља и бачена под воз. Просто ми се није допала чињеница да након детаљно карактеризованих антагониста, прича се завршава ликом без икакве карактеризације сем ,,полудела од воћке.'' Забуза и Хаку су више трајали од ње.

Трећа ствар, овај део који си рекао, да те исправим.

Поменуо си да је Мадара био Taijitsu бог тада
Овај део нисам рекао. Ово сам рекао.

Чињеница да је током целе саге приказан као непобедиви бехемот који од шале руши све пред собом, а да је онда побеђен на крајње антиклиматичан начин, и то не ни од хероја, него од некога ко је до тад био представљан као обичан пешадинац...му није донела пуно поена код мене.

За крај овај део.

Наруто и Саске нису доследни (физички) наследници Индре и Ашуре, већ метафизички наследници којима је додељена моћ преко чакре.
Суштински, њих двојица не би били оно што јесу да нису реинкарнације предака. Наруто не би био обећани да нема најјаче порекло у причи, нити би Саске био оно што јесте да није припадник клана који генетски иде ка злу. Једина разлика њих двојице од других реинкарнација је у томе што је Индрина реинкарнација за промену уразумљена.
На крају, Саске је више пример Шонен лика који тешко ради него Наруто, док је Наруто више таленат коме треба правилан приступ ради показивања резултата, колико год аутор покушао на почетку да их прикаже супротно.

Да завршим суштински, није ми се допало што су старе генерације обавиле готово цео посао у последњој саги. Итачи је зауставио Едо Тенсеи, Обитов план је био Мадарин, Мадара је изманипулисан од Зецуа, и на крају Наруто и Саске без датих моћи за које нису ни знали, а камоли да су их усавршавали, не би постигли ништа. Са друге стране, нова генерација је у односу на старе психички матурирала и схватила да насиље и рат није решење, што јој је омогућило изградњу бољег света, што је свакако добра поента...
 
Poslednja izmena:
Top