NAPAD PANIKE I PANIČNI POREMEĆAJ

[Hetfield girl]

poslusala sam vas savet,promenila sam iz patnje u feniks24,kada bi mogla i svoje trenutno stanje da promenim i da mi se vrati moj zivot bez strahova bila bih najsrecnija...

Evo da ti i ja napisem nesto ohrabrujuce
Razumem te skroz. Pre godinu dana i mene je uhvatila anksioznost a s vremena na vreme, neki napad panike. Nedostatak vazduha,lupanje srca,panican strah od smrti,derealizacija. Blago receno uzas. Taman sam zavrsila prvu godinu faksa,a sto je ironicno,moj smer je psiholoski. Pitala sam se kako cu ja da pomazem ljudima kad prva ja imam problem. Posle nekoliko meseci zakazem kod psihologa,i to je jedna od boljih stvari koju sam uradila. Utesila me je kako se to desava mnogim ljudima,pa cak i strucnjacima u oblasti psihologije,psihijatrije itd.Odmah na prvoj seansi je ona meni rekla da od napada panike ne moze da mi bude apsolutno nista. Ne moze da mi pozli,ne mogu da se ugusim,a greska je sto kad pocne napad panike mi uglavnom pocnemo da razmisljamo,evo pocinje opet sad ce da mi lupa srce,sad cu da se gusim...Veruj mi,to kad sam shvatila nestao je nenormalnom brzinom.Kad pocne ja samo pomislim da mi ne moze APSOLUTNO NISTA,da sam potpuno bezbedna,bilo gde i bilo kad i zaustavi se u roku od 10-15 sekundi. Vec vise od pola godine mi se nijednom nije desio.

 

[ranjeni Zoro]

Imala sam panicni napad, jednom, i to mi je dovoljno za ceo zivot.

Ne mogu sada da objasnjavam zasto sam napisala recenicu koju si citirao, jer bih morala da pocnem od samog pocetka.
Veruj mi, diplomirala sam psihijatriju, pa znam i vise nego sto treba.

ima mnogo ljudi koji su ako i ti, imali napade panike. Nekima je dovoljno, nekima nije.

verujem i da znaš više nego što treba, ali veruj i ti meni da možda ne znaš ono što je jedino potrebno.

 

[Linejna]

Sta je to sto ne znam?

 

[Dača R]

panika je često vrhunac egoizma.
Naši ljudi pod pojmom egoizam često pogešno podrazumevaju sebičnost - što je ako ne pogrešno, a ono nedovoljno.


Uzmimo na primer agorafobiju.
Ljudi dobijaju napad panike od "otvorenog prostora".
Ipak, ispostavlja se da im je podsvest naštelovana tako da misle kako će čim izađu napolje svi ljudi početi da zure upravo u njih. (ego)

Panika koja se pojavljuje niotkuda, takože ima za cilj određenu "psihološku dobit" (najčešće - pažnju) i ispoljava se kao intenzivan strah za svoj (ego) život.

Obično sam savetovao ljudima da (kada osete kako im vazduh ponestaje, kako ne mogu da ga udahnu dovoljno, kako će panika da nastupi) - da upriliče u svojoj kući npr manji požar. Ili poplavu. Ili da uhvate pauka rukom isl..

Čisto da vide da ima opasnijih i realnijih stvari od onih koje im servira njihov ego (tj podsvest)

tako je, i to baš njima, samo njima i jedino Njima

šta može, a šta ne mora?

U osnovi agorafobije se nalazi i strah od napuštanja kuće, jer se osoba plaši da će se nešto strašno desiti značajnim osobama koje ostaju tamo. Dakle ovde nema egoizma kao u tvojoj...nazovi teoriji.

 

[ranjeni Zoro]

U osnovi agorafobije se nalazi i strah od napuštanja kuće, jer se osoba plaši da će se nešto strašno desiti značajnim osobama koje ostaju tamo. Dakle ovde nema egoizma kao u tvojoj...nazovi teoriji.

u osnovi straha od napuštanja kuće te "će se nešto strašno desiti značajnim osobama koje ostaju tamo" stoji želja za kontrolom tih istih osoba, situacija u kojima se nalaze isl.
U prevodu "te osobe" ne mogu da opstanu (prežive, ostanu zdravi,isl) bez osobe koja celu fobiju konstruiše svojnim prisilnim mislima, panikom isl.

Dakle, i ovde je egoizam u prvom planu.

Napomena: molim da se na egoizam gleda kao na problem, ne kao na etiketu ili kvalifikaciju.

 

[Waterfall]

u osnovi straha od napuštanja kuće te "će se nešto strašno desiti značajnim osobama koje ostaju tamo" stoji želja za kontrolom tih istih osoba, situacija u kojima se nalaze isl.
U prevodu "te osobe" ne mogu da opstanu (prežive, ostanu zdravi,isl) bez osobe koja celu fobiju konstruiše svojnim prisilnim mislima, panikom isl.

.

Jel mozes ovo ipak jos malo da pojasnis?

Znaci strah od napustanja kuce n.pr je manifestacija toga da osobe koje ostaju kod kuce (majka, otac..brat..)ne mogu da opstanu bez doticne fobicne osobe..?

 

[Waterfall]

Ja ne znam da li sam na dobrom mestu ali nadam se da jesam Bas sam dosta iskuckala ali sam onda sve obrisala jer ne znam sta je vazno da spomenem. U poslednje vreme imam periode kada se bas lose osecam ( ne druzi mi se ni sa kim, nemam volje ni za sta, i jako sam neraspolozena). Jednostavno nemam nesto za sta bih se uhvatila kada tako pocnem da tonem. Moji prijatelji uglavnom ne zive u mom gradu jer smo se svi vratili u svoje gradove posle zavrsenog faxa. A ja odbijam da posetim nekog od njih jer jednostavno nemam snage za to. Sto se tice nekih panicnih napada, uglavnom mi se to desava nocu, kad po celu noc ne mogu da zaspim, boli me zeludac i muka mi je. Inace osecam se nelagodno i kad trebam da jedem pred vise ljudi pa mozda zato ni ne zelim da idem kod nekog ( treba spavati i jesti tamo - moja dva straha). Moja porodica mi govori da treba da se uporedjujem sa drugima pa da tada vidim da meni i nije tako lose. Ali sta da kazem, nemam posao ( vise od tri godine sam na biro-u), nemam decka, samo zivim dan za danom. Znam da sam nabacala mnoge teme ali ovo mi je prvo palo na pamet, imam jos svasta da napisem

Izvini, a jesi li sigurna da je to sto imas nocu panicni napad?

Ovo drugo sto si napisala meni lici na depresivnost, mada bih da naglasim da nisam dr., samo imam dosta znanja

 

[Dača R]

u osnovi straha od napuštanja kuće te "će se nešto strašno desiti značajnim osobama koje ostaju tamo" stoji želja za kontrolom tih istih osoba, situacija u kojima se nalaze isl.
U prevodu "te osobe" ne mogu da opstanu (prežive, ostanu zdravi,isl) bez osobe koja celu fobiju konstruiše svojnim prisilnim mislima, panikom isl.

Dakle, i ovde je egoizam u prvom planu.

Napomena: molim da se na egoizam gleda kao na problem, ne kao na etiketu ili kvalifikaciju.

Ovo je isto kao da si rekao ,,štikla - portikla - bicikla''...apsolutno nepovezano i bez smisla. Prvo u osnovi straha koji sam spomenuo je strah od odvajanja jedan od pet bazičnih strahova po psihodinamskim teorijama, a ne želja da se kontrolišu te osobe. Ne znam odakle ti te teorije. Drugo, ja se ne sećam da smo pričali o prisilnim mislima nego o agorafobiji. Počinjem da se pitam da li razlikuješ uopšte te pojmove Šta si po struci?

 

[ranjeni Zoro]

Jel mozes ovo ipak jos malo da pojasnis?

Znaci strah od napustanja kuce n.pr je manifestacija toga da osobe koje ostaju kod kuce (majka, otac..brat..)ne mogu da opstanu bez doticne fobicne osobe..?

i ne samo strah od napuštanja kuće.
Mozak je prilično "glupa mašina" (pri tom mislimo pre svega na Podsvest, koja sve shvata veoma bukvalno)
Kada se pojavi problem - šta je rešenje? Rešenje je da problema nema, right?

Kako se najlakše dolazi do toga da problema nema- Tako što se problem eliminiše.

Mnoge prisilne misli kod fobičara, paničara, neurotičara itd tiču se njihovih najbližih ljudi (roditelji, sestre, braća, deca isl)
Podsvest nudi razna "rešenja" za eliminaciju tih problema (npr kroz snove u kojima ljudi sanjaju svoje najbliže kako ginu, umiru na najstrašnije načine)
Po pravilu - što je problem (čitaj Odnos sa tim ljudima) veći, to je podsvest maštovitija u eliminaciji problema.

S druge strane, Svest to ne može da prihvati.
Ona takve misli (čitaj - Nerešene probleme sa tim ljudima) pretvara u osećaj Krivice.

Gde je osećaj krivice tu je i briga o tim ljudima.

I tako imamo začaran sistem izmišljenih kivica i samokažnjavanja u vidu panike, hiperventiliranja, fobije ove, fobije one isl, gde se ljudi (koji zapravo samo nisu rešili problematične odnose sa svojom okolinom) kažnjavaju.

Na taj način oni ubijaju 2 muve:

jedna je, da zavaraju svoju Podsvest (prinoseći joj "žrtvu" u vidu lične kazne - panike, fobije, u name it)
druga je da Uvere okolinu kako su brižni, požrtvovani, osetljivi, empatični itd..

Treća muva međutim (Ego) ostaje zaštićena i neokrnjena, jer se nije odradio glavni zadatak - a to je da se reši problem koji realno postoji.

Brojni su slučajevi (najčešće) žena, koje zbog nerešenih odnosa sa svojim majkama, imaju sulude napade panike, fobije, čak i čitavu lepezu psihosomatskih poremećaja (od eboreje pa do neplodnosti).
Slična stvar se dešava i kod muškaraca (sa svojim ženama) koji čuvaju Probleme, jer tako stvaraju brojne mogućnosti za izbegavanje rešenja koje je najčešće bolno.

Kod dece se Ego (i taj trip "kontrole tuđih života") najbolje vidi.
Ona su u stanju da izmisle čitav niz rituala, tikova, igrica..koje ako ne urade "umreće im majka", "poginuće im ćale" isl.
Kada odrade svoje rituale - sve je ok.
Kod većine, ti rituali vremenom otpadnu, kod nekih se međutim nastave, maskiraju i pretvaraju u parališuće fobije gde Ego dobija debelu, neprobojnu opnu satkanu od osećaja krivice, sažaljenja, činjenja, žrtava i ostalih zavrzlama - koje ga hrane i čuvaju.

 

[ranjeni Zoro]

Ovo je isto kao da si rekao ,,štikla - portikla - bicikla''...apsolutno nepovezano i bez smisla. Prvo u osnovi straha koji sam spomenuo je strah od odvajanja jedan od pet bazičnih strahova po psihodinamskim teorijama, a ne želja da se kontrolišu te osobe. Ne znam odakle ti te teorije. Drugo, ja se ne sećam da smo pričali o prisilnim mislima nego o agorafobiji. Počinjem da se pitam da li razlikuješ uopšte te pojmove Šta si po struci?

ajde dačo malo zaboravi struke i teorije i uključi logiku.

Svi strahovi su naučeni (osim straha od pada i oznenadnog zvuka) to pod jedan.
Pod dva, strah od odvajanja Nekoga od Nekoga, takođe uključuje Ego.
Visok stepen Ega se ogleda npr kada nam umre neko drag. (obrati pažnju na reč "nam")

Na temu straha od odvajanja je napisano milijardu "Baby please don't go" i " If you leave me now (you'll take away the biggest part of me)" pesama, pa malo to proštikliraj-portikliraj i probicikliraj..zašto je to tako.

 

[Waterfall]

Zoro, bojim se da si ti to malo zakomlikovao

Sta je po tebi resenje za agorafobiju?

 

[panonian sea]

I

Ovo drugo sto si napisala meni lici na depresivnost, mada bih da naglasim da nisam dr., samo imam dosta znanja

Ne znam sta je ali dobro sigurno nije Slutim da je mozda u pitanju anksiznost. Jako lako plane za svaku sitnicu, previse se brinem za svoje najblize, jako sam osetljiva a kad se iznerviram ili uplasim bez nekog posebnog razloga, jako mi se ubrza puls i teze disem. Isla sam na pregled ali mi je doktor rekao da je sve u redu sa mojim srcem i dao mi da pijem Concor po potrebi. Kad me prijatelji pozovu kod njih na par dana ja uvek smisljam neke izgovore da ne odem, jer imam strah, ne znam ni ja od cega.

 

[Waterfall]

Ovo je isto kao da si rekao ,,štikla - portikla - bicikla''...apsolutno nepovezano i bez smisla. Prvo u osnovi straha koji sam spomenuo je strah od odvajanja jedan od pet bazičnih strahova po psihodinamskim teorijama, a ne želja da se kontrolišu te osobe. Ne znam odakle ti te teorije. Drugo, ja se ne sećam da smo pričali o prisilnim mislima nego o agorafobiji. Počinjem da se pitam da li razlikuješ uopšte te pojmove Šta si po struci?

Daco, takodje mislim da je strah od odvajanja jedan od kljucnih strahova zamaskiran u agorafobiji.

 

[ranjeni Zoro]

Zoro, bojim se da si ti to malo zakomlikovao

Sta je po tebi resenje za agorafobiju?

prvo da vidimo ovo komplikovano:

Zamisli da je mozak kompjuter koji se sastoji od programa koje vidiš (kao na tvom ekranu sada) i od programa koje ne vidiš (drajvera i ostalih zezalica) a koji su mnogo brojniji.
Ti koji su mnogo brojniji su (da kažemo) Podsvest. Skup programa koji ne žele da rade onako kako ti (tj tvoja Svest žele)

Zar nije logično da neko ko ima fobije kaže "čoveče, ne želim da mi se ovo ikad više ponovi!"
Ali se to ipak ne dešava. Kako? Zašto? da li oni Svesno neguju svoje fobije? - ne.
Da li ih Podsvesno neguju? da.
Kako? - široka tema
Zašto? - zato što su im fobije (i ostale komplikacije) korisne.

ŠTA fobičar dobija kroz svoje fobije? ajmo prvo to da vidimo.

 

[Dača R]

ajde dačo malo zaboravi struke i teorije i uključi logiku.

Svi strahovi su naučeni (osim straha od pada i oznenadnog zvuka) to pod jedan.
Pod dva, strah od odvajanja Nekoga od Nekoga, takođe uključuje Ego.
Visok stepen Ega se ogleda npr kada nam umre neko drag. (obrati pažnju na reč "nam")

Na temu straha od odvajanja je napisano milijardu "Baby please don't go" i " If you leave me now (you'll take away the biggest part of me)" pesama, pa malo to proštikliraj-portikliraj i probicikliraj..zašto je to tako.

Inače ne volim priču o stručnosti...to mi je ono...užasno pretenciozno. Ali ovde se raspravlja o uzrocima agorafobije tako da je to pitanje neizbežno...

 

[Waterfall]

Dobro, nekima su 'korisne' jer imaju tzv status bolesnika, imaju paznju..itd (sad ces ti reci Ego).

Ali, prema mom skromnom misljenju, strah od odvajanja n.pr je cesto strah koji je zamaskiran u samoj agorafobiji.

 

[Nancy011]

Svi strahovi su naučeni (osim straha od pada i oznenadnog zvuka) to pod jedan.
Pod dva, strah od odvajanja Nekoga od Nekoga, takođe uključuje Ego.
Visok stepen Ega se ogleda npr kada nam umre neko drag. (obrati pažnju na reč "nam")

Na temu straha od odvajanja je napisano milijardu "Baby please don't go" i " If you leave me now (you'll take away the biggest part of me)" pesama, pa malo to proštikliraj-portikliraj i probicikliraj..zašto je to tako.

U osnovi svih strahova je strah od smrti - pod jedan!

"Visok stepen Ega" - pretpostavljam da podrazumeva izgradjen Ego. E, pa kod jakog Ega nema fobija i paničnih napada. Ne bi dozvolio Superegu da ga kažnjava.

 

[ranjeni Zoro]

Dobro, nekima su 'korisne' jer imaju tzv status bolesnika, imaju paznju..itd (sad ces ti reci Ego).

Ali, prema mom skromnom misljenju, strah od odvajanja n.pr je cesto strah koji je zamaskiran u samoj agorafobiji.

zašto misliš da ti je mišljenje skromno? Čemu to?
Postoje ljudi koji imaju potebu za autoritetima (bilo kakve vrste) a naročito kada je njihovo zdravlje u pitanju.
Moja se tetka npr. uvredi kada joj lekar kaže da je sa zdravljem u redu.

Ima ljudi čiji Ego radi punom parom i koji i za najmanji svrab na svojoj koži žele da dobiju dijagnozu, od čoveka u propisnom belom mantilu i to na latinskom.
Sve drugo se ne pika, sve drugo je improvizacija nedostojna njihove persone.

Ono što pri tom (redovno) smiču s uma, je činjenica da je sve što se njima dešava - već viđeno, kroz istoriju, na drugim meridijanima itd.

ovo naročito ističem jer je Waterfall rekla "po mom skromnom mišljenju" (a u svom potpisu ima da je "velemajstor")

Takvih paradoksa imamo mnogo.

 

[ranjeni Zoro]

U osnovi svih strahova je strah od smrti - pod jedan!

"Visok stepen Ega" - pretpostavljam da podrazumeva izgradjen Ego. E, pa kod jakog Ega nema fobija i paničnih napada. Ne bi dozvolio Superegu da ga kažnjava.

Tako je.
sa tom ogradom da se strah od smrti takođe uči. Šta misliš čega si se pre uplašila - da ćeš da padneš, ili spoznaje da su ljudi smrtni.

 

[ranjeni Zoro]

.
strah od odvajanja n.pr je cesto strah koji je zamaskiran u samoj agorafobiji.

da se razumemo, agorafobija je strah od otvorenih prostora i javnih mesta.
Ta fobija, kao i mnoge druge (npr fobija od pauka, od letenja, od vode itd) "služe se" raznim izgovorima.
Uključuju brojne strahove i strahiće, opravdanja i logike - koje se sve, da se razumemo - uklapaju.

Sasvim je logično da neko kaže kako ne želi da ide na žurku jer zna da će morati da izađe napolje, da se suoči sa drugim nepoznatim ljudima pri čemu će da se oznoji ili ospe po licu i tako stvori sebi definitivni zabran za sve buduće izlaske tog tipa.

 

[Nancy011]

Tako je.
sa tom ogradom da se strah od smrti takođe uči. Šta misliš čega si se pre uplašila - da ćeš da padneš, ili spoznaje da su ljudi smrtni.

A, zašto bi se plašili pada ako ne nosi sa sobom mogućnost da možemo da umremo pri tom padu?
Opet je u osnovi strah od smrti

 

[Waterfall]

zašto misliš da ti je mišljenje skromno? Čemu to?
Postoje ljudi koji imaju potebu za autoritetima (bilo kakve vrste) a naročito kada je njihovo zdravlje u pitanju.
Moja se tetka npr. uvredi kada joj lekar kaže da je sa zdravljem u redu.

Ima ljudi čiji Ego radi punom parom i koji i za najmanji svrab na svojoj koži žele da dobiju dijagnozu, od čoveka u propisnom belom mantilu i to na latinskom.
Sve drugo se ne pika, sve drugo je improvizacija nedostojna njihove persone.

Ono što pri tom (redovno) smiču s uma, je činjenica da je sve što se njima dešava - već viđeno, kroz istoriju, na drugim meridijanima itd.

ovo naročito ističem jer je Waterfall rekla "po mom skromnom mišljenju" (a u svom potpisu ima da je "velemajstor")

Takvih paradoksa imamo mnogo.

Uh, da ne postaje ovo sad malo licno..

Prvo rec skromno sam upotrebila zato jer nisam doktor niti studiram psihologiju. Drugo u mom potpisu naravno da ne stoji velemajstor,
vec pise sta vec pise a to se odnosi najpre na odredjeni pdf na ovom forumu.
Prema tome - paradoksa nema.

Ono sto zelim da te pitam je - kako izleciti agorafobiju?

 

[Waterfall]

da se razumemo, agorafobija je strah od otvorenih prostora i javnih mesta.
Ta fobija, kao i mnoge druge (npr fobija od pauka, od letenja, od vode itd) "služe se" raznim izgovorima.
Uključuju brojne strahove i strahiće, opravdanja i logike - koje se sve, da se razumemo - uklapaju.

Sasvim je logično da neko kaže kako ne želi da ide na žurku jer zna da će morati da izađe napolje, da se suoči sa drugim nepoznatim ljudima pri čemu će da se oznoji ili ospe po licu i tako stvori sebi definitivni zabran za sve buduće izlaske tog tipa.

Vrlo dobro znam sta ja agorafobija. Ono sto zelim da kazem da su fobije cesto manifestacija dubljih strahova - strah od separacije, i sto Nancy rece - strah od smrti..itd.

 

[ranjeni Zoro]

A, zašto bi se plašili pada ako ne nosi sa sobom mogućnost da možemo da umremo pri tom padu?
Opet je u osnovi strah od smrti

zato što tada gubimo Kontrolu.
Najveći osećaj kontrole imaju upravo male bebe.
One naime, od kako se rode, smatraju da je sve oko njih - isto što i one same.
Ljudi, zvuci, mirisi, hrana, ritam - beba je uverena kako je to sve Ona.
Tek vremenom, kako stvari počnu da odudaraju od njenih prohteva (novi dodiri, novi zvuci, mirisi, iznenadne promene temperature, svetlosti isl) njen Ego počinje da dobija granice.

U tom smislu, strah od iznenadnog pada, nema neposredne veze sa svešću o smrtnosti. Nadam se da je sada jasnije

 

[ranjeni Zoro]

Uh, da ne postaje ovo sad malo licno..

Prvo rec skromno sam upotrebila zato jer nisam doktor niti studiram psihologiju. Drugo u mom potpisu naravno da ne stoji velemajstor,
vec pise sta vec pise a to se odnosi najpre na odredjeni pdf na ovom forumu.
Prema tome - paradoksa nema.

Ono sto zelim da te pitam je - kako izleciti agorafobiju?

bojim se da si me pogrešno razumela.
Ja sam želeo da te ohrabrim da ne razmišljaš skromno, jer poznajem mnoge doktore kojii i pored diploma i studija - ne znaju.
Ti imaš dobra pitanja, upravo onako kako ti intuicija nalaže, a što se tiče paradoksa, ne brini, po mom mišljenju - i on ide u tvoju korist.

Dakle, kako izlečiti agorafobiju.
Postepeno. Najpre pravim pitanjima.
Prvo pitanje za tebe : da li znaš nekoga ko je umro od agorafobije.