Iako su ovi postovi odavno i mozda je Marina vec sad dobro, iskreno se nadam jeste, morala sam da se umijesam ovdje zbog nas koji smo novi na ovoj temi a citamo i stare postove.
Daco R, panicni napad ne moze da izazove nikakav znacajan zdravstveni problem, a kamoli da bude kobno! Tjerati nekoga da pije ljekove u ovoj je situaciji skroz pogresno! Panicni napadi nisu bol u ledjima, ovo je nesto sto se resava kognitivno bihejvioralnom terapijom prije svega, a ljekovi koji se prepisuju za panicne napade mogu da dovedu do jos gorih stanja nakon nekog vremena.
Morala sam ovo napisati, Daco, bez uvrede.
Bas sam dosta iskuckala ali sam onda sve obrisala jer ne znam sta je vazno da spomenem. U poslednje vreme imam periode kada se bas lose osecam ( ne druzi mi se ni sa kim, nemam volje ni za sta, i jako sam neraspolozena). Jednostavno nemam nesto za sta bih se uhvatila kada tako pocnem da tonem. Moji prijatelji uglavnom ne zive u mom gradu jer smo se svi vratili u svoje gradove posle zavrsenog faxa. A ja odbijam da posetim nekog od njih jer jednostavno nemam snage za to. Sto se tice nekih panicnih napada, uglavnom mi se to desava nocu, kad po celu noc ne mogu da zaspim, boli me zeludac i muka mi je. Inace osecam se nelagodno i kad trebam da jedem pred vise ljudi pa mozda zato ni ne zelim da idem kod nekog ( treba spavati i jesti tamo - moja dva straha). Moja porodica mi govori da treba da se uporedjujem sa drugima pa da tada vidim da meni i nije tako lose. Ali sta da kazem, nemam posao ( vise od tri godine sam na biro-u), nemam decka, samo zivim dan za danom. Znam da sam nabacala mnoge teme ali ovo mi je prvo palo na pamet, imam jos svasta da napisem 