Sedam misterioznih knjiga koje su nestale
Veliki deo znanja koje je čovečanstvo čuvalo vekovima je izgubljeno bez traga. Velikani ljudske rase su svoja dostignuća i značajne misli ili čuvali i poneli sa sobom u smrt, možda zapisali pa ih je neko u jeku revolucije ili rata spalio, a možda su i negde jako dobro skrivene.
Očigledno, nikada nećemo saznati koja su sva odlična štiva izgubljena kroz vreme, ali o nekima se ponešto i zna, iako su činjenice koje okružuju njihov nestanak, malo je reći, poražavajuće.
Jevanđelje po Evi, nepoznat autor
To je, kako se smatra, najseksualnija i najperverznija apokrifna knjiga. Jasno je i zašto nije preživela – crkva je imala štošta da kaže o njoj i da zabrani koncepte kao što su “slobodna ljubav”, “coitus interruptus” i gutanje semene tečnosti u ritualnom činu, a sve to je lepo objašnjeno u ovoj sjajnoj erotskoj knjizi.
Ova knjiga je bila toliko opasna jer je dovodila u pitanje 2.000 godina star celibat i „čistotu” koju propoveda hrišćanstvo. Nikada je nismo pročitali jer su je crkveni verodostojnici poput Epifanija izbacili iz prometa sa željom da spreče ceo svet da se seksa bez grešnih misli i proguta malo semene tečnosti. I što je najgore, izvukao se.
Ako je ova knjiga delo Boga onda će njeno stvaranje i sudbina biti pitanje broj 1 koje ćemo postaviti Isusu kada se ponovo pojavi.
O stvaranju sfere, Arhimed
Pretpostavlja se da se radi o knjizi u kojoj je objašnjeno stvaranje čuda iz antičke Grčke – planetarijuma, astronomskih satova i svega onoga što su napravili da sebi olakšaju život.
Žao nam je što je nema više jer opisuje Antikitera mehanizam, antički mehanički kalkulator izumljen oko 100. godine pre n.e. koji se nikada više nije pojavio u uređajima sve do nekih 1000 godina kasnije. U njoj se mogao naći plan o stvaranju ovakvog uređaja, tako da smo ga mogli sami napraviti u garaži, a možda i mašinu za putovanje kroz vreme. Ma čak i da svih tih planova nema u njoj, sama činjenica da je tu knjigu napisao Leonardo da Vinči antike, tera jezu niz kičmu. Čak su i najmoderniji standardi bledi u odnosu na grčko poimanje mehanike, i zamislimo samo šta je on sve tu zapisao.
Sve što je ostalo od primeraka je negde zakopano ili više ne postoji jer su Rimljani voleli da pale knjige, pogotovo one neprocenjive iz Aleksandrijske biblioteke.
Retke knjige iz Kuće mudrosti (Bait al-Hikma)
U Velikoj biblioteci u Bagdadu, tadašnjoj Kongresnoj biblioteci, krile su se najređe knjige (one koje nisu do tada već uništene) sa tri kontinenta. Bila je intelektualni centar za vreme islamskog Zlatnog doba (oko 750-1258)
Tu su Persijanci voleli da sklone svoja dostignuća iz nauke, medicine, astronomije i tehnologije, ali i sve ono što su poharali negde usput. Zbog svega toga su oni bili najveće face kroz vekove.
Sam katalog je bio neprocenjiv a biblioteka je bila nalik univerzitetu u koju su svi ulazili da bi nešto naučili. U njoj su napisana i sakrivena najveća dostignuća ikada, a za veliki deo njih naše jadno čovečanstvo nikada neće čuti.
Ko zna gde bismo bili da smo bili samo malo pažljiviji. Mi u stvari kaskamo za starim svetom, ništa veliko mi nismo uradili.
Pretpostavlja se da su Rimljani imali u svojim baštama biljku koja je bila najbolje sredstvo zaštite od trudnoće, ali su je istrebili. Kako je Bagdad bio prestonica matematike i nauke, verovatno su uništena i dela “Putovanje kroz prostor” od Muhameda ili “Kako sam izlečio sidu” od Hipokrata. Nikada nećemo znati.
A za sve su krivi Mongoli. Sve što su zatekli u gradu kada su ga zarobili 1258. bacili su u Tigar. Oni koji su preživeli pričali su da je reka bila crna od mastila pa, skoro godinu dana.
Ostatak Epskog ciklusa, razni autori
To je ostatak epske sage o Troji gde su i “Ilijada” i “Odiseja”. Cela ova spektakularna saga ima zapravo osam delova, a Homer je potpisao navedena dva. Ciklus govori o kompletnoj Odisejevoj avanturi za koju Aristotel u svojoj “Poetici” kaže da su Homerova opisivanja samo isečci i najzanimljiviji delovi.
Neverovatan je uticaj ovih priča na književnost i muziku, pozorište, film, ples, ljude… Čak je “Ilijada” možda i najpoznatija nereligijska priča na svetu (ako nauka ne dokaže da je Zevs zaista na Olimpu), a mi znamo samo jedan smešni delić.
Hermokrat, Platon
Prva dva dela Platonove trilogije su bila “Kritija” i “Timaj” za koje se sumnja da su transkripti najvećih mislilaca. Ako je “Hermokrat” imalo blizu prva dva dela savršene trilogije, onda se u njemu spominju koncepti kao što su molekuli ili zlatni presek, i ova knjiga bi sigurno uticala na potonje mislioce. Pošto se druga knjiga završava nekako “nedovršeno”, u pola rečenice, očekuje se da treća, izgubljena, pokrije sudbinu Atlantide koja se, inače, dosta spominje u prve dve.
Sada niko više nema ni najmanju predstavu gde bi knjiga mogla biti. Čak se spekuliše da je Platon nikada nije ni završio.
Ab urbe condita libri (O stvaranju grada), Tit Livije
Detaljna istorija Rima od trojanskih predaka do vladavine cezara Avgusta 800 godina kasnije, što dalje implicira da je tu zapisano sve što nije nigde drugde. Knjiga ima tačno 142 toma i svi koji su je ikada dodirnuli i bacili radoznali pogled na nju slažu se da je spektakularna. Kada je Zapadno Rimsko carstvo palo, Livijevo delo je jedino ostalo da posvedoči o svemu što se tu dešavalo. Sada nema ni njega.
Zamislite da nađete nešto nalik “Egipatskoj arhitekturi” i rešite misteriju kako su izgrađene piramide. E, ova knjiga bi napravila sličnu stvar. Cela istorija Rima iz tog perioda bi bila razrešena.
Samo jedan deo Livijevih istorijskih studija je pomogao Italiji da stvori ono što danas zovemo renesansom, a sva njegova poznata dela i sada su dostojna divljenja.
Evropi je bilo potrebno 1.000 godina da shvati da će joj stare knjige biti potrebne nakon pada Rima, pa kad su Italijani počeli da prebiraju po pepelu i starim kovčezima, našli su 35 knjiga iz ove serije. I čitava istorija Starog Rima bazirana je na ovim podacima.
Knjiga o ratovima Boga, napisao Bog glavom i bradom (?)
Izgubljena knjiga navodno govori o ratovima Mojsija, Isusa Navina i Izraelaca koji su hodili Svetom zemljom. Da je preživela, bila bi isto popularna koliko i Biblija danas, jer se kaže da ju je napisao sam Bog (posredno ili neposredno).
