Најлепша љубавна песма свих времена

  • Začetnik teme Začetnik teme Лилит
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Лилит:
"Можда спава" је једна од наших најлепших љубавних песама, али једнако је, бар по мени, лепа и песма Бранка Миљковића "Узалуд је будим". Шта ви мислите?
Kliknite za proširenje...
Pun pogodak... Nisam imala kad da čitam prethodne stranice, ali ću ipak (za svaki slučaj :) ) da ostavim svoje najdraže pjesme...

***ČEKAJ ME***

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Cekaj i kad vrućine zapeku,
i kad mećava briše,
čekaj i kad druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kad pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kad čekanje dojadi
svakom ko čeka.

Čekaj me i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu. -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

KONSTANTIN SIMONOV


***EPILOG***

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih
karata, za tebe podeljenu kao plakat ko zna
kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znaš ko te otima i ko
plaća?

Da li sam jos uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

MIROSLAV ANTIĆ
 
PUTEVI

Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu
Ides prema meni. I u jurisu
Smijuci se i placuci
Pred sobom
Sve cistis
i nistis

Ti si nakanio da me pod svaku cijenu unistis
Ali nikako da nadjes
Istinski put
Do mene

Jer
Ti poznajes uklesne i utrle pute
I niti ijedan drugi
(A mali su zapravo i jalovi
Bez obzira koliko su
Za tebe
Oholog i jakog
I preteski
I
dugi)

Ti poznajes samo one puteve
Sto prolaze
Od srca
I
Oka
Ali to nije sve

Ima putova sto su se ispruzili pred nama
Bez javnog traga kolovoza
Bez voznog reda
Bez vremena
I roka

Ti mislis da je tvoja putanja do ubogog mene
Veoma sigurna i chesna
Ona sto dolazi
S lijeva
Ili
Zdesna

Zavaravas se stalno da do mene treba ici
Smjerovima slicnim
Sa sjevera
Ili
Juga

Ali to nije sve

Kuga
Oci uvijek
Pametno mi trazi
Ispod ustalasale na vjetru razi
Iz korijena zemlje gdje se zgusla tmina

A iz bezmjernih visina
Odozgora
Pritiskivati
Grudi
Najjace
Moze
Mora

Ali to nije sve

Ti ne znas zakon raskrsnice
Izmedju svjetlila
I tmice

Ali to nije sve

Jer najmanje znas da u svome zicu
Najteza hrvanja su
I ratovi pravi
U samome bicu
Ti ne znas dakle da zlo si moje najmanje
Izmedju mnogih
Mojih
Velikih
Zala

Ti ne znas s kim imas posla

Ti ne znas nista o mojoj mapi putova
Ti ne znas da put od tebe do mene
Nije isto sto i put
Od mene
Do tebe

Ti ne znas nista o mome bogatstvu
Skrivenom za tvoje mocne oci
(Ti ne znas da meni je
Mnogo vise
Nego sto mislis
Sudbina
Namrijela
I dala)

Ti si nakanio da me pod svaku cijenu unistis
Ali nikako da nadjes istinski put
Do mene

(Shvatam te:
Covjek si u jednom prostoru i vremenu
Sto zivis tek sada i ovdje
I ne znas za bezgranicni
Prostor vremena
U kojem se nalazim
Prisutan
Od dalekog jucer
Do dalekog sjutra
Misleci
O tebi

Ali to nije sve)

Mak Dizdar
 
MISLIM NA TEBE


U MENE MOZES UVEK BITI SIGURNA,
TI , JEDINA LJUBAVI MOJA ,
I TO JE SVE,SHTO MOGU DA PRUZIM ,
TEBI...


MISLIM NA TEBE SVAKOG TRENA,
ALI TI TO NE SMEM RECI,
MISLIM , JER TU JE,
BOJAZAN MOJIH OSECANJA.

NE TRAZIM SRECU
KOD TEBE SKRIVENU,
MISLIM NA TEBE,
JEDINA LJUBAVI MOJA...

NESMEM PRIZNATI SEBI,
MISLI CUTE BOJE SE DA MISLE O TEBI,
NA PRVI SUSRET STAVLJENO JE SVE,
TEZE JE KAO NIKAD PRE,

Pesma je prepisana od nepozantog autora iz 1981 godine.Trudicu se da nadjem lepshu i bolju ako
vam se ova ne svidja...Pesma ima josh 4 strofe...
 
Kao sto neko vec rece ovdje, naj pjesma je stvar trenutka…Volim ljubavnu poeziju i nikad dosta novih , neprocitanih stihova…
Trenutno sam ,, u fazi’’ pjesme ,,Kula ljubavi” , kojoj ne znam autora…

,,Ocajavam, sto nismo sami, danonocno
i sto ce mjesec, gost nebeski, k nama
i sto ce grohot grada srusiti sve nocno
i sto ce zora rasuti sto nije tama…

Ocajavam sto znam da ces sutra odjednom
sa drugima se sliti u jedan talas pjene,
i bit ces medu njima, bit ces s njim jedno
i tako ces bar na cas zaboraviti mene…
O, da smo sami, gdje u kuli, u visokoj,
gdje vjecno krvav kondir boji sjene svoda
gdje sutra vraca jucer, gdje je noc i spokoj,
i gdje se cuje kako sumi voda…

I otrgnuti od svih,
izvan Vaseljene.
Ja tvoj, a ti moja , sami… tek nas dvoje
zavladali bismo vjecnoscu svog trena
i godine bi tekle kao dani da stoje…”
 
MALA KAVANA

Mala kavana. Treperenje sunca
I stol u kutu za dvoje--
Pa ti me ljubiš, zbilja me ljubiš,
Drago, jedino moje?!

Mjesece u meni ljubav je rasla,
Al nikome to ne htjedoh reći.
Bio sam sam, ispijen od čežnja,
A tako blizu sreći.

Da l' mogao sam slutiti ovoga jutra,
Blijed od probdite noći,
Da ću ti šaptati riječi,
Sanjane u samoći?

I da ću tog jutra, što će se vječno
U riznici srca da zlati,
Naić na ruku toplu i spremnu
Da stisak mi dršćući vrati?

-- Dobriša Cesarić
 
Ne daj se Ines


Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
Drukcijim pokretima i navikama
Jer jos ti je soba topla
Prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si vise ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
Po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljedeceg jutra oko devet do stanice
I rusi se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
Kao list niz jednu beogradsku padinu
u vecernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines


Dugo je pripremano nase poznanstvo
I onda slucajno uz vrucu rakiju
I sa svega nekoliko recenica, lose prikrivena zelja
Tvoj je nacin gospodje i obrazi seljanke
Prostakuso i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
I moja soba objesena u zraku kao naranca
Kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovicka
Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva
Upotreba zajednicke kupaonice
I "Molim Vas, ako netko trazi"


Ne daj se Ines


Evo me ustajem tek da okrenem plocu
Da li je to nepristojno u ovakvom casu
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdrazi pocetak
Raspolazem s jos milion njeznih
I bezobraznih podataka nase mladosti
Koja nas pred vlastitim ocima vara, i krade, i napusta


Ne daj se Ines


Poderi pozivnicu, otkazi veceru, prevari muza
Odlazeci da se pocesljas u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice


Znam da ce jos biti mladosti,
Ali ne vise ovakve - u prosjeku 1938
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta ce mi mladost tesko pasti
A bit ce ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno

A ponovo pocinje kisa,
Kao sto vec kisi u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se mijesaju
Glas majke prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Jos malo setnje uz more i gotovo


Ne daj se Ines

Aresen Dedic
 
USPAVANKA DRAGOJ

Kada sklopis oci
I kada zaspis
Umorna i krhka utones u san
Cijelu noc cu bdjeti kraj tebe
Spokojno da docekas dan

A kada se probudis
I otvoris oci
Carobna i slatka zakoracis u dan
Umjesto dorucka cu ti poljubac dati
Da ti zivot pretvorim u san








Dok sam te imao



jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao


Pero Zubac
 
Arsen Dedic
PONOVO TI GOVORIM LJUBAVI MOJA


Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije putovanja i svog zivota pusta,
ljubavnu pjesmu ponovo ti pisem
poslije pjesama iskustva.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
onaj kom je bilo premalo da voli
ponovo je ovdje pred vratima tvojim
i ponovo spreman da te moli.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poceo sam sjajno da ponizavam i grijesim
gotovo pri kraju i gotovo mrtvac
na pocetku tu sam da se tjesim.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
na obratnom putu pretvorenim u tamu
poslije sedam mora i vlastite zemlje
dosao sam umrijet u tvom stanu.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
negdje sam vec bio, sad ostavljam sve to
da ti poslije srece, hrabrosti i znanja
da ti poslije svijeta vratim tvoje mjesto.

Ponovo ti govorim ljubavi moja
poslije loseg drustva, vina, nocas stojim
sam pred tvojim licem spreman da ti kazem
kao prvi puta opet: Ja te volim!
 
Mala Kavana

Mala kavana. Treperenje sunca
I stol u kutu za dvoje -
Pa ti me ljubis, zbilja me ljubis,
Drago, jedino moje?!

Mjesece, ljubav je u meni rasla,
Al' nikom to ne htjedoh reci.
Bio sam sam, ispijen od ceznja,
A tako blizu sreci.

Da l' mogo sam slutiti ovoga jutra,
Blijed jos od probdite noci,
Da cu ti saptati rijeci,
Sanjane u samoci?

I da cu tog jutra, sto ce se vjecno
U riznici srca da zlati,
Naic' na ruku toplu i spremnu
Da stisak mi drscuci vrati?

- - Dobriša Cesarić
 
Ekspres za sever


Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

(Miroslav Antić)
 
Daleko u nama


Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva

Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali

Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi

Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko

Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
na jug se sele

Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju

Koraci tvoji pevaju
u mome telu

Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu

I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca

Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio

Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio

Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio

Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj

Livadu mi prostireš
na grudima svojim

Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš
(Vasko Popa)
 
LJUBAV

O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi, da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.

Aleksa Šantić
 
TRAZIM ULICU ZA SVOJE IME

Setam gradom nase mladosti
i trazim ulicu za svoje ime.

Velike bucne ulice - njih prepustam velikanima
istorije.
Dok je istorija trajala sta sam ja radio?
Prosto tebe voleo.

Malu ulicu trazim, obicnu, svakodnevnu,
kojom se, neopazeni od sveta,
mozemo prosetati i posle smrti.

U pocetku ona ne mora imati mnogo zelenila,
cak ni svoje ptice.
Vazno je da u njoj, bezeci pred hajkom,
uvek mognu da se sklone i covek i pas.

Bilo bi lepo da bude poplocana,
ali, na kraju, ni to nije ono najvaznije.

Najvaznije je to
da u ulici s mojim imenom
nikada nikog ne zadesi nesreca.

Izet Sarajlic
 
CEKANJE

Cekam u senci jednog starog duda
Da mesec zadje i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi sto kroz noc krivuda,
Da sidjes k meni ceznjivom i samom.

Cekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Vec zora svice, blede mlecni puti,
A ja jos cekam, - i vecno bih cek’o!

O, sto je to sto mene veze sada
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemocna izdise i pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred cudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha,
Posrcem, klecam, dokle me privlace,
ko provalija tamna i duboka,
I dok strasnim prelivima mrace,
Tvoja dva crna neumitna oka...


Milan Rakic
 
Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša

šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.




- MIROSLAV ANTIC
 
Preporucujem ljubavnu poeziju misticara Dzalaludina Rumija. Necete se pokajati. Evo primera. Oprostite sto je na Engleskom jeziku.

This is love:

to fly toward a secret sky,

to cause a hundred veils to fall each moment.

First, to let go of live.

In the end, to take a step without feet;

to regard this world as invisible,

and to disregard what appears to be the self.


Heart, I said, what a gift it has been

to enter this circle of lovers,

to see beyond seeing itself,

to reach and feel within the breast.


Rumi
 
ludo dete:
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota
I s njom spava, nevidjena, njena lepota.
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna,
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

(iz pesme "Mozda spava" Vladislava Petkovica DIS-a)
Kliknite za proširenje...


POEZIJA JE SAMO ZA RETARDIRANE HOMOSEKSUALCE!!!
SAMO VAS GLEDAM KAKO OVDE BALJEZGATE!!!
NAPASETE MI SE OKO DJOKE I VI I VASA POEZIJA!!!
SVI STE VI GOMILA GLODARA I GOVANA!!!
 
kewa:
POEZIJA JE SAMO ZA RETARDIRANE HOMOSEKSUALCE!!!
SAMO VAS GLEDAM KAKO OVDE BALJEZGATE!!!
NAPASETE MI SE OKO DJOKE I VI I VASA POEZIJA!!!
SVI STE VI GOMILA GLODARA I GOVANA!!!
Kliknite za proširenje...


Vi ste kao ona gospodja. Pita ona autora recnika zasto je stavio bezobrazne reci u njegov recnik i napisao njihovo znacenje. Autor joj kaze. "Pa vi gospodjo mora da ste ih trazili".
 
Otvoren Krug Ljubavi


Upita me:
"Kako znaš kada voliš?"


"Ne znam!" - slažem...



Sebi šapnem:
Volim kako kažeš molim,
zadrhtim kada te osjetim kraj sebe,
obožavam kada se zastidiš
mog vragolastog pogleda,
kao krhka djevojčica.


Čeznem za tobom kada te nemam,
dovoljno je jednostavno da si kraj mene,
da dišeš.


Ako ćemo iskreno
• ja te VOLIM!


Znam to od prvog trena kada te ugledah,
znam po onom otkucaju srca
smještenom u najskrivenijem
dijelu mene,
u onom drhtaju sa početka priče.


I po tome što me misao o tebi budi,
misao o tebi me uspavljuje.
Volim te u tvom koračanju,
volim u boji tvojih očiju.
Volim te onako samo za sebe.


" Kako znaš kada voliš?"
upita me i doda,
"Misliš li da to što zadrhtim
kada ga vidim
znači da ga volim?"


DA, dušo, ako zadrhtiš,
onda ga voliš
skoro onoliko koliko
ja volim tebe..., pomislim!
 
Lezacemo jedno pored drugog u nekom polumraku i pricati.
Jako tiho i blisko.
Dodirivacu te dok budes govorila.
Nezno.
Samo jagodicama prstiju.
Ispitivacu njima tvoje lice.
Usne.
Ocne kapke.
Vrhove usiju i onaj deo tacno iza njih.

Na svakom delu tvog lica zadrzacu se citavu vecnost da bih kasnije kad
ne budes pored mene i kad zatvorim oci
mogao tacno da te docaram.

Vrat.

Ramena.

Prelazicu rukama preko celog tvog tela.

Blago.
Polako.
Nevino.
Decije.
Ispitivacemo i otkrivati jedno drugo.
Ljubicemo se samo vrhovima usana.

Dacu ti svu neznost ovog sveta.

Dacu ti svu nevinost koju imam.

I kad budem spustio ruku na tvoje grudi i kad ona klizne izmedju tvojih
nogu, opet ce sve biti potpuno nevino.
Otvaracu te kao najnezniji cvetic koji postoji.

Ti i jesi cvet.

Vreme ce stajati.
Postojace samo neznost.
Bliskost.
Toplina.
Ispunjenost.

Zatvoricu oci i tako zatvorenih ociju videcu te isto onako jasno
kao da te
gledam.

Samo vrhovima prstiju.

I pricaces mi sta zelis.
Sta volis.
Ko si.
Gde si.
Zasto si.
Govorices recima, pokretima, mirisima, slutnjama.

Otkricu tada na tebi neki deo tvog tela koji ce zauvek ostati moj.
Bez obzira na sve, nosicu ga u sebi i kad secanje na nas bude samo
slatka
izmaglica.
Mozda ce to biti tvoj bok, mozda deo ledja, mozda deo butine.
Ili sake, stopala.
Ali taj deo ce uvek biti samo moj ma sa koliko muskaraca budes bila.

I kad budes resila da odes iz mog zivota...

Hrabrija,
Jaca,
Samouverenija,
Neranjiva,
Pomirena,
Svoja,
Slobodna,

... bicu srecan.

Tebe vise niko nikad nece imati.

Ja ne zelim da te imam.
Ja hocu da ti se dam.

I tada ces znati sta je ljubav.
Shvatices da mogu da se vole samo oni koji su slobodni.
Shvatit ces da nema ljubavi tamo gde postoji zavisnost.

I kad nekom budes rekla da ga volis, govorices mu to puna i jaka

(autor nepoznat)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top