Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
A koliko si imala ljubavnika?

A koliko si imala ljubavnika? I gdje si sve sa njima
spavala? i šta su ti sve govorili? i kako, kako je bilo, Daj mi mira.
Čuješ, daj mi mira. Fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene na kutiju od cipela.
Pisamca o vjernoj ljubavi sakrivena po manžetnama i u
policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik, po svim kutovima, idi,
izleti kroz prozor, neka te odnese propuh, idi, nemam vremena,
idi, moram se ispavati, nemam vremena, rasplini se
rastopi se negdje pod tom narandzastom svetiljkom,
izgubi se medju slovima ove glupe knjige što je čitam.


Idi, ne volim te, ništa neću, ništa te ne pitam, to me ne zanima,


fućkam ti na te tvoje adrese i brojeve telefona, i sijed
i sijed ću te voleti, no za ime Isusovo


koliko,




koliko si ih imala?





Sotola
 
Samoća je uvek poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.


Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kada ljudi što od mržnje gore,
u postelji jednoj moraju da noće.



Tada dolaze valovi samoće...


Rainer Maria Rilke
 
Cujes li...

Cujes li kako traze stvarnost,
rascupane, divlje,
one, sjene, sto ih nas dvoje stvaramo
u ovom neizmjernom krevetu udaljenosti?
Vec umorne od beskraja, od vremena
bez mjere, u anonimnosti,
ranjene golemom ceznjom materije,
hoce imena, granice, dane.
Vise ne mogu
zivjeti tako: na rubu
gdje umiru sjene, a to je nistavilo.
Pritrci, podji sa mnom.
Pruzi ruke, pruzi im svoje tijelo.
Potrazit cemo za njih
boju, datum, grudi, sunce.
Neka otpocinu u tebi, budi njihova put.
Smirit ce se njihova velika, nemirna pomama,
dok ih grcevito stiscemo
medju nasim tijelima,
gdje ce naci hranu i spokoj.
Konacno ce usnuti u nasem snu
zagrljenom, zagrljene. I tako,
kad se odijelimo, kad se budemo hranili
samo sjenama, izdaleka,
one,
konacno ce imati sjecanja, i proslost
od mesa i kosti,
vrijeme njihova zivota u nama.
I njihov tjeskobni san
sjena ponovno ce znaciti povratak
u ovu tjelesnost, smrtnu i ruzicastu,
gdje ljubav stvara svoju beskonacnost.



Pedro Salinas
 
Kad bi ti znala

Kad bi ti znala da ovo
tesko jecanje, koje stisces
svojim rukama, da ova
suza koju brises
poljupcima,
dolaze od tebe, jesu ti,
bol, koju si pretvorila u suze
moje, jecaje moje.
Tada
ne bi vise pitala
proslost, nebesa,
celo, pisma,
sto mi je, zasto trpim.
I potpuno smirena,
u tom dubokom miru
svjetlosti i znanja
ljubila bi me vise
i ocajnicki.
S ocajem covjeka
koji nema kod sebe
drugog bica, druge boli:
koji je konacno sam
sa svojom patnjom.
Zeljan da nadje utjehu
u nekom drugom nestvarnom
za veliku bol koja je tvoja
PS
 
Zlatni oblak

Ulazio sam u ovu ženu
kao u crkvu
njeni ljubavni šapati dizahu
himnu u slavu savršenstva

neka je navek hvaljen oblak
dragi prijatelji neka je hvaljen oblak
spreman da rodi zabludu
zvezda koje će se vratiti na nebo

ali ta žena me iščekivaše
sa svećama upaljenim na planini
stizao sam kao princ sumraka
i smrt neka je isto hvaljena

draga naš je život bio zlatni oblak
anđeli su bdeli nad našim srećnim
padom u vreme koje danas
plače kao ničije dete

Dan Laurencin
:heart:
 
Ne zna se sta je lakse ovoga jutra, taj vetric ili rosa.
Iza zastora, ustajem sama.
Cvrkuce zuja, cvece se smesi.
Kome li, samo, ovo prolece dodje?

Na vidiku, prolecno sunce.
Sunce vec zalazi za vidikom.
Cuje se zuja - kao da suza klizi niz najdivniji cvet.


Li Sang Jin
 
NE BUDI DALEKO OD MENE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casuu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vjede u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda
 
Ne marim da pijem, al` sam pijan cesto.
U graji, bez druga, sam, kraj pune case.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem. Al` kad pridje tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne ocaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan zivot, i njime se krece;
Uzvik ga prolama: "Nece biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti nece."


I ja zalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave, tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi.


I zeleci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zazelim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.


Vladislav Petkovic Dis
 
Trazim rijec
kroz stijene,
ispod krte tisine
sto se unutra lomi...

Bio jednom jedan pjesnik,
al’ nejaka njegova rijec
bila je pala
na ledenu zemlju.
I neki ljudi su je podigli,
i procitali,
i zapamtili,
i bacili, zgazili...


Pjesnik je i dalje zivio,
i svaka nova njegova rijec,
kao olovo ispadala je
iz njegovih umornih,
nemocnih ruku,
i svaka njegova rijec,
bez milosti,
bila je izgazena
nogama slabijih...


Zaphod Biblbroks
 
SAN

Kad zatvorim oci uvijek si tu,
Uz mene...
Lezimo na krevetu, nagi
Tvoje toplo tijelo
Uz moje
Isprepletenih ruku,
Stopljenih dusa…
Moja glava je na Tvojim grudima
Osluskujem Tvoje disanje
Otkucaje Tvoga srca
(o kuca li jos uvijek samo
za mene?)
Silovite i sigurne...
Ti se igras s mojom kosom
I uzaludno se boris protiv sna
Upijam tvoj miris,
Tako drag i blizak
Gubim se…
I ponovno sam sretna kao nekad...
Kao prvi put
Jer volim...


Bruna
 
TMURNO NEBO

Tajanstvene zjene maglom prekrivene,
Jesu li ti plave, sive il zelene?
Sad gledaju njezno, sad zure okrutno,
Odrazuju nebo nehajno i mutno.

Ti si kao mlaki, natmureni dani,
Kad sred srca grca jad neisplakani,
A neznane boli po zivcima ruju,
Sto se duhu snenom ludo ismjehuju.

Ponekad si nalik na divne obzore,
Gdje lomace sunca u maglini gore.
U kakvom si sjaju, oroseni kraju,
Kad te s nujno svoda ognji obasjaju!

O zeno opasna, o carobne klime
Kako snijeg tvoj voljet i stud grobne zime?
O da li cu od nje, mrazne, neumolne,
Izmamiti slasti opojne i bolne?

Charles Baudelaire
 
Zbogom

Zbogom ! ...Nikada možda neću
Tvoj niti više čuti glas,
Nikada neće ruka moja ,
Grleći tebe u samoći
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti će ikada više moći
Čarobna senka tavne noći
U zagrljaju naći nas ...

I sve to zašto?Ja sam znao:
Tuga i radost-sve je san .
I dok sam slatki san sniv'o
s dragošću ja sam očekiv'o
Rastanka našeg tužan dan.

Tako pobožno fakir pada.
Služeći verno Bogu svom :
Svršetak igre smrt mu sprema,
Al' on od smrti straha nema ,
Nego se gordo sreta sa njom.

Vojislav Ilić
 
Epitaf za suze boje runolista

Jos mi ponekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi rijeci
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noc malena moja."

Udje u oci,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noc maleni moj."

Negde jos ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noc malena moja."

Imas suzu
boje runolista
kosulju,
neki smijesan kroj. . .

ti isti, ja,
sebi ni slicna:
"Laku ti noc maleni moj."

da li cu te
jos jednom sresti
ili ces zauvijek
nestati k'o Troja. . .

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noc malena moja."

Na po' si puta
a vec na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noc maleni moj."

M.B.Romanov
 
POSLAO SAM TEBI
Poslao sam leptira
Tebi
Leptir mi se vratio
Noseci tvoje ime
Zatim je odleteo od mene

Poslao sam svog vernog psa
Tebi
Pas mi se vratio
Noseci deo tvojih snova
Zatim je pobegao od mene

Poslao sam svog najboljeg druga
Tebi
Moj drug se vratio
Noseci par tvojih reci
Ali ono najbolji
Izgubilo se negde

Poslao sam svoje srce
Tebi
Moje srce se nije vratilo.

M. Marinovic
:heart:
 
Lorelaj

Ja ne znam šta treba da znaci
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj prici
Jednako umujem.
Tu mirno protice Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brega igra
Poslednji suncev zrak.
A na tom bregu se vidi
lepote devojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu cešlja vlas.
Sa zlatnim cešlja je cešljem,
I peva još uz to,
A glas od pesme zvuci
Silno i cudesno.
Ladara u malom cunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stene ne gleda dole,
Bec gore gleda on.
I sad ladaru i camcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pesmom
Ucini Lorelaj.

Imaš biser...

Imaš biser, dijamante
I sve za cim svet uzdiše;
Ti najlepše oci imaš -
Moja mila, šta ceš više?
Tvoje mile, divne oci
Iz srca mi izmamiše
Bezbrojne i vecne pesme -
Moja mila, šta ceš više?
Tvoje mile, divne oci
Mnogim bolom mene biše;
Ti me njima upropasti -
Moja mila, šta ceš više?

Heinrich Heine
 
Sergej Jesenjin:

SVE ŠTO ŽIVI OŽILJAK IMA

Sve što živi ožiljak ima,
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja medj' svima
bio bih hulja i lopov znam.

Mršav i rasta odveć malena,
medj' decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena,
vrać'o sam se ja i pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč cedjahu usne krvavo-tmaste:
-Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste-

Pa i sada, kada se bez traga
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadašnje crte
kavgadžije, nemirka, delije.

Kao nekad imam hrabrost mušku,
al' nov korak moj se drukče sluša…
Dok mi nekad razbijaše njušku,
sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć' se raste:
-Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
A već sutra, sve će da zaraste!-
 
IGRAJ SE SAMNOM

Kad bih ti rekla da te volim
i da cu zauvijek ostati s tobom,
rekla bih ti istinu.
Takva je moja ljubav;
nikad se nije zacela,
nikad se nije promijenila
i nikad nije nestala.

Kad bih ti rekla da odlazim
i da cu dugo bez tebe putovati,
rekla bih ti istinu.
Takvo je moje srce;
oduvijek zaigrano,
oduvijek nemirno
i u stalnom pokretu.

Ali, kad bih ti rekla tko sam
i pokazala ti svoje lice,
tad bih te slagala!
Jer uloge su moje bezbrojne,
a ni jedna od njih
cijelu me ne otkriva.

Igraj ih samnom, ljubavi!
Igraj ih u novim igrama
i nemoj posustati.
Jer, doista,
ja nemam samo tri lica
- ni deset ih tisuca ne bi dostajalo!

Kad bih ti rekla da te volim
i da cu zauvijek ostati s tobom,
rekla bih ti istinu.
Ali, budi me spreman slijediti.
Svakog jutra.
Svakog dana i svake večeri
budi spreman krenuti
i ponovo traziti moje lice.
Lice Trojedne, Tisucjedne,
nestalne i vjecne,
jedine svoje ljubavi.

A.P.Kezele
 
CAS IZ PESNIŠTVA
Sedimo na beloj klupi
Ispod Lenauovog poprsja

Ljubimo se
I onako uzgred govorimo
O stihovima

Govorimo o stihovima
I onako se uzgred ljubimo

Pesnik gleda nekud kroz nas
Kroz belu klupu
Kroz šljunak na stazi

I tako lepo cuti
Lepim bakarnim usnama

U Gradskoj bašti u Vršcu
Ja polako ucim
Šta je u pesmi glavna stvar.

Vasko Popa
 
DESANKA MAKSIMOVIC

PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
 
Moderna Pevacica:
Meni je on dosadan. Mracan, prazan, Rus.
Kliknite za proširenje...

U prvom i trećem ne opažam ništa loše, ovo drugo je po meni malo subjektivno.

Kad je kniževnost u pitanju svako ima pravo na svoj stav, kao i na to da nečiji ne prihvati. U tom smislu poštujem tvoje mišljenje, ali ostajem pri svojem. Dakle, po meni je Jesenjinova poezija izuzetna.

I da napravim malu digresiju, na kojoj mi, nadam se, nećete zameriti, jer iako odstupa od koncepcije same teme ipak ne odudara mnogo od onog što otkriva njen naslov. Nema dobrih i loših knjiga ili autora, svaka knjiga je onoliko dobra koliko njen čitalac iz nje može izvući. Što kod pojedinačnih slučajeva ume da varira u širokom opsegu. Dakle na ovom polju nema naglašene univerzalnosti. Možemo govoriti samo o raspodeli u kojoj postoje dominantni pravci, pa otuda su neki pisci i njihova dela daleko cenjeniji od nekih drugih, što naravno ne znači da se svakome mora dopadati ono što neko drugi uzdiže.

Recimo neće svako sa jednakim interesom, pa čak ni na isti način, čitati neku naučno-popularnu knjigu. Oni stručniji će imati daleko kritičniji osvrt, dok oni koji to nisu možda u istom pronađu nadahnuće da to postanu. Neki možda uopšte ne vole poeziju zbog načina na koji se odnose prema književnosti ili svetu uopšte, što ne znači da su dela koja oni odbace zaista loša, kao ni da nešto što određena osoba istakne mora da bude dobro za sve. Nekima je nauka suvoparna i okarakterisali bi je kao dosadnu. Meni je ona sve obratno od toga. Analogno važi i u domenu književnosti. Sve su to samo mnjenja, koja su tačna u jednoj i potpuno banalna u nešto drugačijoj prespektivi.

Uostalom, sve što sam napisao ovde je samo moj stav, pa samim tim je podložno principima onog što je sadžano u izloženom, odnosno isto tako ne mora važiti za sve :).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
316
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
425
Džudi S
Džudi S

Back
Top