Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
mara`:
Tu Noc Kad Si Se Udavala

Tu noc kad si se udavala
Nitko ne zna zasto si plakala
Da li radi tamjana
Ili starih uspomena.
Tu noc kad si se udavala
Nitko ne zna zasto si plakala
Ili ti je kroz glavu proslo sve.

Tu noc kad si se udavala
Mene pijanog su odnijeli
Moji prijatelji, vjerni psi
Do jutra me tjesili
Da ima milion takvih kao sto si ti
I da cu te preboljeti.

Tu noc kad si se udavala
Meni kroz glavu proslo je ...

Postoje neki drugi svjetovi
Za nas bi bili rajski cvjetovi
O samo da si htjela pobjeci
Ovako stisni zube ne placi.


Tu noc kad si se udavala
Meni kroz glavu proslo je
Tvoje smijesne za maturu haljine
Sandale boje mjesecine.
Kliknite za proširenje...
Boze ,kako je ova pesma tuzna.Jos uz onu melodiju...da se ubijes... :cry: Zato Prljavo kazaliste jednostavno ne smem da slusham...
 
Na Bogojavljensku Noc...
Cudna je prošlosti moc...
Prate me duhovi, ko gladni vukovi...
A moje vreme tinja kao onaj stari trupac bukovi...
Još jutros gurnut u kamin...
Ruža je pupila na mrazu...
I, što bi rekao moj kum: vuce te ðavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum...

Nikad ne pricaju o njoj... A ja se ne raspitkivam...
Ukrstim politru i noc... I na taj krst se, tu i tamo, prikivam...
Vec me i Dunav pretice... Moja me senka spotice...
Al ništa mi se ne tice... I malo šta me pomera i dotice...
Sem, mozda, Nje...

Na Bogojavljensku Noc...
Vašar starudija...
Banda sa studija...
I svi smo na "Pomoz' Bože"...
Silna je ljubavi moc...
U jutra besana još doðe nezvana, i kao provalnik mi pretura po mislima i pesmama...
Al' to je sve što mi može...
.....
Malen je sobicak srce bekrije,
jednu jedinu moze primiti
al bez brige... sve da santa nebo prekrije...
imas di prezimiti.
 
Kad smo vec kod udaje

Racun svedi: šta sad vredi mladost, tricava?
Nevažno je to sve skupa...
Secanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uvelicava...

Oprezno s tom violinom...
Ona cezne za tišinom...
Ko da škakljaš anðelcice vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Nece svet zbog toga stati...
Nece biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg` se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Ceka da se stvari same dese...
Al tuga lepše zvuci kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se do`vati...
Bog je dobar... Kako kome...
Al bolje ne pitaj o tome...
Ucutacu ili cu opsovati...

Polagano, sanji-baci...
Ti si znao šta mi znaci...
Ko da heklaš paucinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...
 
...Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji ...
 
Reci za uspavanku

Hteo bih nekog da uspavam,
kraj nekog da bdijem bih ja.
Tebe bih da mazim, uljuljkavam,
da te pratim u san, iz sna.
Hteo bih u kuci da jedini znam:
noc bese hladna i zla.
I hteo bih da se slusanju dam,
slusanje tebe, sveta, tla.
Dozive kroz noc salje sat,
vreme se providi do dna.
Jos: dole po kog neznanca bat,
i lavez neznanog psa.
Zatim - tisina. Oci bih tada
siroko prostro vrh tvog sna,
da nezno te drze, i puste kada
u mraku se pokrene sta.​
 
U svitanje, u pojati niskoj,
Gde se zlati rogoza gomila,
Sedmoro je štenadi riđaste,
Sedmoro je kučka oštenila.

Ližući ih jezikom crvenim,
Milovala štenad sve do mraka,
I kopneo sneg je zagrejani
Ispod njenog toploga stomaka.

Kad je jato kokošaka lenih
Zadremalo na motki sedeći,
Pošao je seljak natmureni,
Svih sedmoro noseći u vreći.

Mučeći se da im priđe malo,
Trčala je kroz nanose meke...
I dugo je, dugo je drhtalo
Nezamrzlo ogledalo reke.

Kada se natrag vukla po prtini,
Ližući svoje telo oznojeno,
Mesec joj se nad kućom učini
Kao jedno riđe štene njeno.

Gledala je u visinu modru,
Žalosni se urlik dugo čuo,
Tanki mesec klizio po svodu
I u polja za breg utonuo.

Nemo, ko od milostinje bedne,
Kada kamen bace joj iz šale
U sneg su se pseće oči njene
Kao zlatne zvezde skotrljale.


Sve knjige ovog sveta
usrećit te neće,
ipak, svaka te krišom
k tebi samom skreće.

Sunce, mesec i zvezde,
sve što trebaš, tu je,
jer i svetlo koje želiš,
u tebi stanuje.

I mudrost, koju ti tražiš
po knjižnicama grada,
sija ti sa svakog lista-
jer je tvoja sada.


Stojim i slušam huku
valova što obalu tuku,
u ruci se mojoj ljeska
pregršt zrnca zlatnog peska-
Koliko ih je! Ali gle kako
curi mi u dubinu svako,
dok plačem tako-dok plačem tako!
Ne mogu ih zadržat, Bože!
Zar spasit ne mogu bar jedno,
od vala što ih čeka žedno?
Zar sve što vidimo, il' tu
jesmo,to tek je san u snu?


Do vidjenja druze, dovidjenja!
U zivotu ima mnogo zala
svaki korak prati nova patnja
na ovom svijetu srece nemam ja.
Do vidjenja! Tiho gasnu svijece
pred moj put u mrak i vjecni san.
citav zivot cekah malo srece
al' u noci ipak ostah sam...
Do vidjenja bez stiska, bez rijeci
cemu bol i vrelih suza zar?
Za nas nije nista novo mrijeti
ni sam zivot nije nova stvar!


Konce koji nas krecu djavo spusta i dize
Pronalazimo drazi u svemu sto je gadno
Bez groze se spustamo niz mracno grotlo smradlo
i svakog smo dana za korak paklu blize
 
Ti si moj trenutak,i moj sen,i sjajna
moja rec u sumu;moj korak,i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna,nema i daleka-
jer je san o sreci visi nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost;neka
tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
ti bese misao moja ocarana;
simvol svih tastina porazan i leden,

a ti ne postojis nit si postojala;
rodjena u mojoj tisini i cami,
na suncu mog srca ti si samo sjala:
jer sve sto ljubimo stvorili smo sami...
 
The worst that I've ever been hurt in my life
The first time I ever wanted to die
Was the night when you told me you loved someone new
And asked me if I could forget

When I stop dreaming
That's when I'll stop loving you

I'd be like a flower unwanted in spring
Alone and neglected transplanted in vain
To a garden of sadness where it's pedals will fall
In the shadow of undying pain

You can teach the flowers to bloom in the snow
You may take a pebble and teach it to grow
You can teach all the raindrops to return to the clouds
But you can't teach my heart to forget

The Louvin Brothers.... When I Stop Dreaming
 
Izludi me divljom zeljom u ocima,
navedi da te budna sanjam nocima.
Ljubi me nezno, nezno bez nemira,
nateraj da drhtim od tvojih dodira.
Otupi mi svest, ne dozvoli da pulsira,
naredi joj molim te da meditira.
Miluj mi telo napaceno slatkim mislima,
probudi ga vec jednom snaznim rukama.
Oseti strast u mojim venama,
uzivaj u telu koje se uvija,
utoli glad u ovim grudima,
glad za strascu sto te obuzima.
Ne obaziri se na moje potmulo jecanje,
to je samo stvarnost utopljena u mastanje.
Grubo me prikuj za pod svojim telom,
oseti ludacki vapaj u telu vrelom.
Sada se prepusti njihanju mog probudjenog tela,
ono sad plese u ritmu vatre i pepela.
Dozvoli da u tebi uzivam sva,
da te zezem vatrom svog poludelog sna,
da te osetim do samog dna,
da mi se zamagli pred ocima.
Napokon upoznaj moje skriveno Ja
topi se u lavini neznih treptaja,
dok ne kriknem do vecnosti teskim uzdahom,
dok ne klonem zadovoljno pod tvojim teretom.
Poljubi me nezno, jos malo miruj na meni,
secanje ce vecnosti da te nameni.
___
 
,,...Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska

(...)

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska..."
 
Šantić:

"Ne vjeruj

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime;-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo, gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te!- U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t'jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna,
Ona samo plamti, silna, neoprezna,..":D
 
D. Maksimović:

"
STREPNJA

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima vise draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva! :D
 
Predosecanje,Desanka Maksimovic

Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek

S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom

Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen,cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
305
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
413
Džudi S
Džudi S

Back
Top