Najbolji ministar

FataMorgen

Legenda
Poruka
64.174
BEOGRAD 26. 12. 2010

PRESS


INTERVJU... Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
Milosavljević: Zdravstvo je najbolje što Srbija ima

Standardni nivo naših zdravstvenih usluga je iznad finansijske moći zemlje. On je bolji nego što nam je zemlja, bolji nego što su nam železnica, putevi, opšta, komunalna higijena, ekonomija
0705-fonet.jpg

Bez obzira na skromna sredstva kojim će raspolagati zdravstveni sistem sledeće godine, ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da će biti nastavljeno ulaganje u projekte, nada se da neće biti nestašice lekova i da će cena participacije ostati na sadašnjem nivou. I smatra da bi ubuduće funkciju ministra zdravlja trebalo da obavlja političar, a da unutar ministarstva bude više stručnjaka.
a1

Budući ministar treba da bude političar, a ne lekar

Da li ste spremni da i u narednom mandatu budete ministar zdravlja?

Ne doživljavam sebe kao političara sto odsto, već kao doktora i profesora koji je sticajem okolnosti ušao u politiku i u njoj ostao duže i dublje nego što je ikad mislio i želeo. Politiku sam doživeo kao profesionalni izazov i priliku da nešto dobro uradim za svoju struku i građane. Nije lako biti ministar zdravlja u koalicionoj Vladi, pri tom dolaziti iz relativno manje članice te koalicije i nemati bogzna kakvu podršku u poslednje dve godine kad je reč o finansijama i ekonomskom razumevanju. Ali se ne predajem tako lako i nikada ne odustajem od onoga što počnem da radim, a s druge strane sve vreme sam spreman na to da je politički angažman privremen i na određeno vreme.

Šta očekujete od novih izbora?

Bilo bi dobro da Srbija ima jednu Vladu sa navršene četiri godine mandata, koja ide na izbore kada za to dođe vreme. Ovoliko nestrpljenja je, nažalost, znak naše političke nezrelosti kao društva. Nikada se nisam puno grabio za ovo mesto. Uvek su me pozivali, a odgovarao sam pozitivno, jer ima još poslova koji treba da se završe.

Koga vidite kao svog naslednika?

Ima mnogo onih koji bi mogli da rade ovaj posao. Mislim da bi u budućnosti ovo mesto trebalo da bude političko, a ne stručno i da više stručnjaka bude u samom ministarstvu.

Da li vam je žao što ste zapostavili gastroenterologiju?

Doktor Milosavljević i profesor Milosavljević sigurno su trpeli zbog ministra Milosavljevića. Trudio sam se da to bude što manje.

Rekli ste da je budžet za zdravstvo za 2011. godinu veći u odnosu na ovu godinu, ali nedovoljan?

Budžet Ministarstva zdravlja za narednu godinu iznosi 15,5, a Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) 195 milijardi dinara. Budžet Ministarstva veći je za trećinu u odnosu na ovu godinu, kada je iznosio 11,7 milijardi dinara. Međutim, od tih 15,5 milijardi dinara, 9,6 milijardi biće uloženo u obnovu kliničkih centara. Problem je u tome što se treću godinu zaredom smanjuju sredstva za plaćanje doprinosa za 1,2 miliona lica koja nemaju sopstvene prihode. Oni će naredne godine imati po 506 dinara, što je veoma malo. U 2007. za njih je bilo izdvojeno 3,3, a u 2008. godini četiri milijarde i zahvaljujući tome funkcionisali su u skromnim ali održivim uslovima. Već prošle godine počelo je odloženo plaćanje lekova na tri meseca i gomilanje obaveza RZZO, koje su poprilične. I to će biti ogromna pretnja u 2011.

Koliko RZZO duguje za lekove?

U novembru je taj dug iznosio oko devet milijardi dinara. Na lekovima teško može da se štedi, ali ne smemo ulaziti ni u dublje dugove. Pogotovo ne smemo da doživimo grčki scenario. Grčka je tri godine gomilala dugove, pa je taj iznos letos dostigao sedam milijardi evra. Možemo prebaciti neka potraživanja iz jedne u drugu godinu, što nažalost i radimo, kao većina zemalja u regionu, pa i u Evropi.

Koliko RZZO troši na lekove?

Troši 16 odsto svog budžeta, koliko i druge zemlje.

Da li nam preti kolaps zdravstvenog sistema?

Ne. On je na nogama i održiv je. Uspevali smo nekako da plivamo između stena, a da se ne ulupamo. Nadamo se da nećemo ni ove godine.

Na šta ste konkretno mislili kada ste rekli da se postavlja pitanje održivosti zdravstvenog sistema? Kakve su šanse da u 2011. ne poskupi participacija i da RZZO ne probije rok od 90 dana u plaćanju lekova?

To je teško u ovom trenutku predviđati. Svakako bi bilo dobro da ne povećavamo participaciju i nadam se da to nećemo morati. Računi za neplaćene lekove ne mogu da nestanu, ali se mogu prevaliti, ako ne na teret 2011. onda na teret 2012. godine.

Već se mogu čuti najave o nestašicama lekova?

Ko ne bude hteo da radi kako treba, izgubiće licencu. Jer, RZZO kasni sa plaćanjem lekova veletrgovinama tri meseca, a one farmaceutskoj industriji 12 i više meseci.

Kada će biti rešen problem nestašice gaze i da li ste o tome razgovarali sa ekonomskim delom Vlade?

Proizvođači gaze, po meni, dogovorno vrše pritisak na državu sa izgovorom o neuspešnoj berbi pamuka u Pakistanu kako bi im ona priznala veću cenu sirovina. U stvari, znaju da su jedine tri fabrike koje se bave time u zemlji i koje snabdevaju sve srpske bolnice. Ne mogu to da ne notiram kao ozbiljan problem. Ali oni nisu poklonili gazu bolnicama, već im je ona plaćena po ceni sa kojom su pobedili na konkursu. Sada kažu da je ta cena mala. Ja sam poslao pisma ministarstvima trgovine i ekonomije, a zatražiću i od Antimonopolske komisije da analizira tržište.

Da li sada ima gaze u bolnicama?

To je rešeno na kratak rok, dok na srednji nije. Zato, ili će Vlada razgovarati sa proizvođačima, ili ćemo uvesti gazu.

Da li se može desiti da neki od projekata ne budu završeni ili da se od nekih odustane zbog skromnog budžeta?

Nijedan projekat neće trpeti. Polovinom sledeće godine počeće radovi na rekonstrukciji kliničkih centara. U međuvremenu ćemo završavati bolnicu u Vranju, sprovesti hitne radove na zgradi urologije, a počeće sa radom i kardiologija u Užicu. Nabavljaćemo visokosofisticiranu opremu u kliničkim centrima, ulagati u programe „Srbija protiv raka" i „Srbija za zdravo srce", kao i u transplantaciju.
a2

Stiže sirup za decu obolelu od HIV-a

Da li širenjem kapaciteta kardiologije uskoro možemo da očekujemo prestanak slanja pacijenata na operacije u Tursku?

Što pre, to je bolje. Ali ne vidim da od toga treba mnogo da bežimo. Strateški cilj nije da prestanemo sa slanjem pacijenata u Tursku nego da se rešimo lista čekanja.

Kada će početi transplantacija srca u Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj?

U tu priču biće uključeni Klinički centar Srbije i Dečja klinika. Očekujem odmah posle Nove godine da potpišemo sporazum sa klinikom „AKH" u Beču i da prvi ljudi odu tamo na edukaciju.

Da li će ove godine početi plaćanje lekara po učinku?

Već nekoliko godina radimo na tome da stvorimo uslove za kapitaciju. Ona će u domovima zdravlja povećati kvalitet, samim tim što će oni koji rade više - biti više i plaćeni. Sve ćemo učiniti da počnemo sa tim u 2011. godini, a za to je neophodno promeniti Zakon o platama u javnom sektoru.

Kada će deca obolela od HIV-a dobiti adekvatne lekove?

Oni dobijaju lekove u vidu tableta. Postoji problem kod nekoliko male dece za koje bi bilo dobro da taj lek bude sirup. Unazad godinu dana smo naložili RZZO da stavi sirup na „D" listu da bi kao neregistrovan lek mogao da se uveze i kupi. Fond je malo kasnio sa nekim odlukama, ali, po njihovom obećanju, to bi trebalo da se desi ovog meseca.

Zašto tek sada otvoreno govorite o budžetu za zdravstvo?

Sve vreme govorim o tome da ulaganje u zdravlje nije samo javna potrošnja, već ulaganje u održivi ekonomski razvoj. Vlada za to, nažalost, nije imala sluha, a bojim se da to ni ekonomisti ne razumeju. Razumem da je kriza, ali mislim da je ove godine moglo da bude više razumevanja za zdravstvo.

Zbog toga što ste operisali diskus herniju u Nemačkoj kritikovala vas je javnost, a sada se o dolasku stranog lekara zbog predsednika ćuti. Kako komentarišete to?

Sada je jedino važno da se predsednik što pre oporavi. Što se moje operacije tiče, to je bio jedan izuzetan sticaj okolnosti. Imao sam ponudu da tu uslugu, koju tog trenutka nisam mogao da dobijem u svojoj zemlji i za šta sam imao potvrdu doktora, uradim u Nemačkoj. Tamo sam operisan pre svega zahvaljujući prijatelju koji mi je učinio da dobijem brzu uslugu po tri puta nižoj ceni. Trudio sam se zbog toga da građani ne snose neki teret, kao ni moja porodica. Pokušao sam da izdržim sav taj javni odijum koji je bio i neprijatan i prijatan, i do određene mere ga razumem.

Koje su to grane medicine koje bi naši lekari trebalo da usavršavaju uz pomoć stranih stručnjaka?

Ne postoji nijedna grana u kojoj nam ne treba pomoć sa strane. Jer, mi smo mala, siromašna zemlja i dobro je da imamo kontakte i da znamo gde su najbolji. Voleo bih da kažem da smo mi najbolji, iako ne znam nijednog lekara koji je otišao van granica naše zemlje, a da nije mogao da nađe posao i da se afirmiše. Sutra ja da odem u London, Berlin, Pariz, biću prepoznat. Standardni nivo naših zdravstvenih usluga je iznad finansijske moći zemlje. On je bolji nego što nam je zemlja, bolji nego što su nam železnica, putevi, opšta, komunalna higijena, ekonomija. On je jedna od najboljih stvari koje Srbija ima, jer to što mi kao doktori radimo u svetu se vrednuje. Na ekonomskom samitu u Davosu od 133 zemlje, srpski zdravstveni sistem je zauzeo 46 mesto. To, međutim, ne znači da sam najbolji na svetu. Zato su mešanje kvaliteta i razmena iskustava potrebni.

Ljubinka Račić

Najbolje zdravstvo,najbolji ministar......
 

Bolja Srbija

Ističe se
Poruka
2.378
BEOGRAD 26. 12. 2010

PRESS


INTERVJU... Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
Milosavljević: Zdravstvo je najbolje što Srbija ima

Standardni nivo naših zdravstvenih usluga je iznad finansijske moći zemlje. On je bolji nego što nam je zemlja, bolji nego što su nam železnica, putevi, opšta, komunalna higijena, ekonomija
0705-fonet.jpg

Bez obzira na skromna sredstva kojim će raspolagati zdravstveni sistem sledeće godine, ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da će biti nastavljeno ulaganje u projekte, nada se da neće biti nestašice lekova i da će cena participacije ostati na sadašnjem nivou. I smatra da bi ubuduće funkciju ministra zdravlja trebalo da obavlja političar, a da unutar ministarstva bude više stručnjaka.
a1

Budući ministar treba da bude političar, a ne lekar

Da li ste spremni da i u narednom mandatu budete ministar zdravlja?

Ne doživljavam sebe kao političara sto odsto, već kao doktora i profesora koji je sticajem okolnosti ušao u politiku i u njoj ostao duže i dublje nego što je ikad mislio i želeo. Politiku sam doživeo kao profesionalni izazov i priliku da nešto dobro uradim za svoju struku i građane. Nije lako biti ministar zdravlja u koalicionoj Vladi, pri tom dolaziti iz relativno manje članice te koalicije i nemati bogzna kakvu podršku u poslednje dve godine kad je reč o finansijama i ekonomskom razumevanju. Ali se ne predajem tako lako i nikada ne odustajem od onoga što počnem da radim, a s druge strane sve vreme sam spreman na to da je politički angažman privremen i na određeno vreme.

Šta očekujete od novih izbora?

Bilo bi dobro da Srbija ima jednu Vladu sa navršene četiri godine mandata, koja ide na izbore kada za to dođe vreme. Ovoliko nestrpljenja je, nažalost, znak naše političke nezrelosti kao društva. Nikada se nisam puno grabio za ovo mesto. Uvek su me pozivali, a odgovarao sam pozitivno, jer ima još poslova koji treba da se završe.

Koga vidite kao svog naslednika?

Ima mnogo onih koji bi mogli da rade ovaj posao. Mislim da bi u budućnosti ovo mesto trebalo da bude političko, a ne stručno i da više stručnjaka bude u samom ministarstvu.

Da li vam je žao što ste zapostavili gastroenterologiju?

Doktor Milosavljević i profesor Milosavljević sigurno su trpeli zbog ministra Milosavljevića. Trudio sam se da to bude što manje.

Rekli ste da je budžet za zdravstvo za 2011. godinu veći u odnosu na ovu godinu, ali nedovoljan?

Budžet Ministarstva zdravlja za narednu godinu iznosi 15,5, a Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) 195 milijardi dinara. Budžet Ministarstva veći je za trećinu u odnosu na ovu godinu, kada je iznosio 11,7 milijardi dinara. Međutim, od tih 15,5 milijardi dinara, 9,6 milijardi biće uloženo u obnovu kliničkih centara. Problem je u tome što se treću godinu zaredom smanjuju sredstva za plaćanje doprinosa za 1,2 miliona lica koja nemaju sopstvene prihode. Oni će naredne godine imati po 506 dinara, što je veoma malo. U 2007. za njih je bilo izdvojeno 3,3, a u 2008. godini četiri milijarde i zahvaljujući tome funkcionisali su u skromnim ali održivim uslovima. Već prošle godine počelo je odloženo plaćanje lekova na tri meseca i gomilanje obaveza RZZO, koje su poprilične. I to će biti ogromna pretnja u 2011.

Koliko RZZO duguje za lekove?

U novembru je taj dug iznosio oko devet milijardi dinara. Na lekovima teško može da se štedi, ali ne smemo ulaziti ni u dublje dugove. Pogotovo ne smemo da doživimo grčki scenario. Grčka je tri godine gomilala dugove, pa je taj iznos letos dostigao sedam milijardi evra. Možemo prebaciti neka potraživanja iz jedne u drugu godinu, što nažalost i radimo, kao većina zemalja u regionu, pa i u Evropi.

Koliko RZZO troši na lekove?

Troši 16 odsto svog budžeta, koliko i druge zemlje.

Da li nam preti kolaps zdravstvenog sistema?

Ne. On je na nogama i održiv je. Uspevali smo nekako da plivamo između stena, a da se ne ulupamo. Nadamo se da nećemo ni ove godine.

Na šta ste konkretno mislili kada ste rekli da se postavlja pitanje održivosti zdravstvenog sistema? Kakve su šanse da u 2011. ne poskupi participacija i da RZZO ne probije rok od 90 dana u plaćanju lekova?

To je teško u ovom trenutku predviđati. Svakako bi bilo dobro da ne povećavamo participaciju i nadam se da to nećemo morati. Računi za neplaćene lekove ne mogu da nestanu, ali se mogu prevaliti, ako ne na teret 2011. onda na teret 2012. godine.

Već se mogu čuti najave o nestašicama lekova?

Ko ne bude hteo da radi kako treba, izgubiće licencu. Jer, RZZO kasni sa plaćanjem lekova veletrgovinama tri meseca, a one farmaceutskoj industriji 12 i više meseci.

Kada će biti rešen problem nestašice gaze i da li ste o tome razgovarali sa ekonomskim delom Vlade?

Proizvođači gaze, po meni, dogovorno vrše pritisak na državu sa izgovorom o neuspešnoj berbi pamuka u Pakistanu kako bi im ona priznala veću cenu sirovina. U stvari, znaju da su jedine tri fabrike koje se bave time u zemlji i koje snabdevaju sve srpske bolnice. Ne mogu to da ne notiram kao ozbiljan problem. Ali oni nisu poklonili gazu bolnicama, već im je ona plaćena po ceni sa kojom su pobedili na konkursu. Sada kažu da je ta cena mala. Ja sam poslao pisma ministarstvima trgovine i ekonomije, a zatražiću i od Antimonopolske komisije da analizira tržište.

Da li sada ima gaze u bolnicama?

To je rešeno na kratak rok, dok na srednji nije. Zato, ili će Vlada razgovarati sa proizvođačima, ili ćemo uvesti gazu.

Da li se može desiti da neki od projekata ne budu završeni ili da se od nekih odustane zbog skromnog budžeta?

Nijedan projekat neće trpeti. Polovinom sledeće godine počeće radovi na rekonstrukciji kliničkih centara. U međuvremenu ćemo završavati bolnicu u Vranju, sprovesti hitne radove na zgradi urologije, a počeće sa radom i kardiologija u Užicu. Nabavljaćemo visokosofisticiranu opremu u kliničkim centrima, ulagati u programe „Srbija protiv raka" i „Srbija za zdravo srce", kao i u transplantaciju.
a2

Stiže sirup za decu obolelu od HIV-a

Da li širenjem kapaciteta kardiologije uskoro možemo da očekujemo prestanak slanja pacijenata na operacije u Tursku?

Što pre, to je bolje. Ali ne vidim da od toga treba mnogo da bežimo. Strateški cilj nije da prestanemo sa slanjem pacijenata u Tursku nego da se rešimo lista čekanja.

Kada će početi transplantacija srca u Dečjoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj?

U tu priču biće uključeni Klinički centar Srbije i Dečja klinika. Očekujem odmah posle Nove godine da potpišemo sporazum sa klinikom „AKH" u Beču i da prvi ljudi odu tamo na edukaciju.

Da li će ove godine početi plaćanje lekara po učinku?

Već nekoliko godina radimo na tome da stvorimo uslove za kapitaciju. Ona će u domovima zdravlja povećati kvalitet, samim tim što će oni koji rade više - biti više i plaćeni. Sve ćemo učiniti da počnemo sa tim u 2011. godini, a za to je neophodno promeniti Zakon o platama u javnom sektoru.

Kada će deca obolela od HIV-a dobiti adekvatne lekove?

Oni dobijaju lekove u vidu tableta. Postoji problem kod nekoliko male dece za koje bi bilo dobro da taj lek bude sirup. Unazad godinu dana smo naložili RZZO da stavi sirup na „D" listu da bi kao neregistrovan lek mogao da se uveze i kupi. Fond je malo kasnio sa nekim odlukama, ali, po njihovom obećanju, to bi trebalo da se desi ovog meseca.

Zašto tek sada otvoreno govorite o budžetu za zdravstvo?

Sve vreme govorim o tome da ulaganje u zdravlje nije samo javna potrošnja, već ulaganje u održivi ekonomski razvoj. Vlada za to, nažalost, nije imala sluha, a bojim se da to ni ekonomisti ne razumeju. Razumem da je kriza, ali mislim da je ove godine moglo da bude više razumevanja za zdravstvo.

Zbog toga što ste operisali diskus herniju u Nemačkoj kritikovala vas je javnost, a sada se o dolasku stranog lekara zbog predsednika ćuti. Kako komentarišete to?

Sada je jedino važno da se predsednik što pre oporavi. Što se moje operacije tiče, to je bio jedan izuzetan sticaj okolnosti. Imao sam ponudu da tu uslugu, koju tog trenutka nisam mogao da dobijem u svojoj zemlji i za šta sam imao potvrdu doktora, uradim u Nemačkoj. Tamo sam operisan pre svega zahvaljujući prijatelju koji mi je učinio da dobijem brzu uslugu po tri puta nižoj ceni. Trudio sam se zbog toga da građani ne snose neki teret, kao ni moja porodica. Pokušao sam da izdržim sav taj javni odijum koji je bio i neprijatan i prijatan, i do određene mere ga razumem.

Koje su to grane medicine koje bi naši lekari trebalo da usavršavaju uz pomoć stranih stručnjaka?

Ne postoji nijedna grana u kojoj nam ne treba pomoć sa strane. Jer, mi smo mala, siromašna zemlja i dobro je da imamo kontakte i da znamo gde su najbolji. Voleo bih da kažem da smo mi najbolji, iako ne znam nijednog lekara koji je otišao van granica naše zemlje, a da nije mogao da nađe posao i da se afirmiše. Sutra ja da odem u London, Berlin, Pariz, biću prepoznat. Standardni nivo naših zdravstvenih usluga je iznad finansijske moći zemlje. On je bolji nego što nam je zemlja, bolji nego što su nam železnica, putevi, opšta, komunalna higijena, ekonomija. On je jedna od najboljih stvari koje Srbija ima, jer to što mi kao doktori radimo u svetu se vrednuje. Na ekonomskom samitu u Davosu od 133 zemlje, srpski zdravstveni sistem je zauzeo 46 mesto. To, međutim, ne znači da sam najbolji na svetu. Zato su mešanje kvaliteta i razmena iskustava potrebni.

Ljubinka Račić


Najbolje zdravstvo,najbolji ministar......


Ovaj čovek je pre svega BEZOBRAZAN ....
 

Top