Haldejska pozadina Uskrsa
Aleksandar Hislop u knjizi "Dva Vavilona" kaže: "Uskrsu na samom njegovom celu piše haldejsko poreklo. Uskrs ("Easter") je glavom i bradom Astarota, a to je jedna od titula boginje Beltis, carice nebeske..." (str. 103).
Drevni narodi su nadevali razlicita imena istim paganskim božanstvima. Fenicani su tu boginju zvali Astarota. Ista se pojavljuje pod imenom "Ištar" na spomenicima iz stare asirske prestonice Ninive koje je otkrio Lajard prilikom arheoloških iskopavanja (Ostin Lajard, "Niniva i Vavilon", tom II, str. 629). Bog Val (spomenut u Starom Zavetu), poznat je i po imenu "Moloh". Vecni Bog je osudio cara Solomuna zbog prinošenja žrtava Molohu i drugim paganskim bogovima (Prva Knjiga o carevima 11:1-11, narocito 7. stih gde je Moloh nazvan "gadom"). Zbog toga je Solomunovom sinu bilo oduzeto izraelsko carstvo.
Val - olicenje sunca - je glavno božanstvo u drevnom haldejskom idolopoklonickom sistemu obožavanja sunca, a Astarota je njegova pratilja, to jest žena. Hislop piše: "Festival poznat kao Uskrs, o kome piše 'Istorija Crkve', u trecem i cetvrtom veku prilicno se razlikovao od ovog koji danas slave rimska i protestantske i ostale crkve. U to vreme ovaj praznik nije bio poznat po imenu koje bi ukazivalo na boginju Ištar ili vaskrsnuce boga sunca, vec su ga zvali - Pasha! Mnogi koji ispovedahu hrišcansku religiju svetkovali su Pashu od najranije pojave hrišcanstva. U pocetku, Pasha se slavila kada i jevrejski Pesah - dan kada je raspet Hristos
Istorijska pozadina Uskrsa
Uskrs
Kao i u slucaju Bozica, postoje obicaji vezani za Uskrs koje ne nalazimo u Bibliji (npr. uskrsnja jaja, zecevi itd.). Ti obicaji takodje poticu iz paganstva. Obeležavanje Uskrsa zapravo je pocelo davno pre rodjenja, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista! Obicaji vezani za Uskrs poticu od prolecnih paganskih svetkovina u vezi kulta plodnosti. Mnogi paganski narodi verovali su da bozanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se radja na prolece. Uporedo sa tim je umiralo i ponovo se radjalo sunce kao simbol zivota.
Po vavilonskom verovanju, Tamuz, bog plodnosti i kiše, svake godine je umirao na jesen, kada vegetacija prolazi, i ponovo se radjao na prolece. To je predstavljalo smenu godišnjih doba. Vavilonska i asirska boginja proleca i plodnosti nazivana je Ištar. Ona je simbolizovala Majku Zemlju i prirodne cikluse plodnosti na njoj. Po tom verovanju boginja Istar je naricala za Tamuzom i prizivala njegovo ponovno rodjenje. (Odatle obicaj opisan u Jezekilju 8:14.) Istar je takodje bila boginja ljubavi, i svetkovine u njenu cast cesto su bile pracene ritualnom prostitucijom.
Drugi narodi su Tamuza i Istar nazivali Val i Astarota, Adonis i Afrodita, Atis i Sibela, Oziris i Isis, Saturn i Venera, itd. Astarota je nazivana još i "carica nebeska". Paganski narodi su na prolece održavali svetkovine u cast Astarote. Kao simboli plodnosti na tim svetkovinama korisæena su jaja i zecevi, a takodje su obilovale orgijama. Bog je na više mesta u Bibliji osudio perverzne svetkovine odrzavane u èast Vala i Astarote.
Pošto su paganski narodi vec odrzavali svetkovine u cast smrti i vaskrsenja svog božanstva, prilikom formalnog primanja hrisæanstva mnogi od njih su zadržali svoje paganske obicaje koje su sada primenjivali na smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Npr. engleski naziv za Uskrs, "Easter", najverovatnije potice od keltskog oblika imena Istar - "Eostre". Postoje mnoge slicnosti izmedju nekadašnjih paganskih obicaja i današnjih obicaja u vezi Uskrsa. Uoci prolecne ravnodnevice, paganski narodi su pocinjali post, kao što i hrišcani danas poste 40 dana pre Uskrsa. Neki pagani bi isekli drvo, odneli ga u hram, obesili na njega figuru mladog boga i pevali žalosne pesme zbog njegove smrti. Hriscani danas pevaju zalosne pesme na Veliki petak.
Zatim bi figura mladog boga bila skinuta sa drveta i sahranjena u sumrak. Njegovi postovaoci su pevali zalosne pesme oko groba do dugo u noc, a pred zoru su palili veliku vatru. Tako i neki hriscani danas pale vatre na Uskrs. Zatim bi pagani otkopali figuru svog boga i proslavljali njegovo vaskrsenje, a svestenik je tom prilikom dodirivao njihove usne balsamom. Izgleda da su neki od obicaja u vezi Uskrsa preneti direktno iz paganstva, sa idejom da se pagani pridobiju za hrisæanstvo. I danas se u južnoj Italiji, Grckoj i na Siciliji Uskrs obelezava na nacin slican nekadašnjim svetkovinama u cast boga Adonisa.
Nigde u Bibliji nije zapisano da su rani hriscani obelezavali Hristovo vaskrsenje svetkujuci Uskrs na ovakve nacine. Umesto toga, oni su obeležavali Hristovu smrt na nacin koji je sam Hristos uspostavio, koristeci simbole beskvasnog hleba i bezalkoholnog vina na obredu svete vecere (Matej 26:26-28, 1. Korincanima 11:23-26). Uspomena na Hristovu smrt i vaskrsenje je takodje i obred krstenja uronjavanjem (Rimljanima 6:3-5). Mnogi hriscani održavali su svetu veceru i na jevrejski praznik Pashe, naravno bez prinošenja žrtava, znajuci da je Hristos nase pravo Pashalno Jagnje (1. Korincanima 5:7).
Kao deo pokusaja da se pagani pridobiju za hriscanstvo, prolecne paganske svetkovine u cast vaskrsenja bozanstva plodnosti postepeno su spojene sa jevrejskom Pashom i tako je svetkovanje Pashe pretvoreno u svetkovanje Uskrsa. Vremenom, pod uticajem antisemitizma, hriscani su razdvojili datum obeležavanja Uskrsa od datuma jevrejske Pashe. Iz istih razloga mnogi hriscani napustili su svetkovanje subote, koju je rana Crkva držala kao dan odmora, i umesto toga poceli su da svetkuju nedelju. Neke hriscanske vodje iz drugog veka smatrali su da svako moze slobodno da izabere vreme i nacin služenja Bogu. Zelju hriscana da se razlikuju od Jevreja povecala su i progonstva nakon jevrejskih ustanaka protiv Rimljana 64.-70. i 132.-135. godine.
Treba primetiti da obredi opisani u Bibliji, hriscanski obred svete vecere i jevrejska Pasha, obeležavaju Hristovu smrt, dok Uskrs stavlja naglasak na Hristovo vaskrsenje. Meðutim, nigde u Bibliji ne postoji nalog da se nekim posebnim praznikom obelezava Hristovo vaskrsenje! Umesto toga, sam Hristos i apostol Pavle pozvali su verne da obelezavaju Hristovu smrt. Time se, naravno, ne umanjuje veliki znacaj Njegovog vaskrsenja. Ali Božja ljubav prema gresnicima pokazala se pre svega kroz Hristovu smrt, i Biblija stavlja naglasak na taj dogadjaj. Mnogi detalji u vezi Njegove smrti unapred su opisani u Starom zavetu. Hristovom smrcu zadovoljena je najveca potreba covecanstva - potreba za Spasiteljem.
Odluka Jehove Boga da svog jedinog Sina posalje da strada i umre za gresnike, rizikujuci da Ga zauvek izgubi, još je vrednija divljenja nego moc koju je Stvoritelj pokazao nad smrcu. Hristova smrt je garancija spasenja vernih, jer je njome placena cena za naše grehe. U Otkrivenje 20:5 je opisano prvo vaskrsenje, tj vaskrsenje onih koji imaju nebesku nadu i koji ce vladati sa Hristom na nebu; njihov broj je ogranicen 144000 prema Otkrivenju 14:1; dok ostali imaju nadu vaskrsenja na zemlji u buducnosti…U Bibbliji imamo takodje vaskrsenja koji su se odigrala pre Hristovog vaskrsenja (Matej 27:52, Jovan 11:43-44, Luka 7:14-15, 8:52-55, 2. Carevima 13:21). Za Hristovo vaskrsenje Biblija jednostavno kaže: "Nije ni bilo moguce da Ga sveze smrti zadrze." (Dela 2:24)
Premeštanjem naglaska praznika sa smrti na vaskrsenje, rani hriscani priblizili su se paganima a razdvojili se od Jevreja. Medjutim, postepeno su izgubili iz vida glavni cilj Hristove zrtve: placanje cene za greh i omogucavanje pobede nad grehom. U uskrsnjim porukama, i uopste u danasnjem tradicionalnom hriscanstvu, vrlo retko se pominje potreba za promenom zivota, napustanje greha, opravdanje kroz veru u zasluge Isusa Hrista i slicne biblijske istine. Hristovo vaskrsenje je divan i ogroman dokaz Božje moci nad smrcu. Ali, jedini nacin da mi budemo vaskrsnuti za život je da se pokajemo za grehe i, zahvaljujuci Hristovoj smrti, budemo pomireni sa Bogom!
Kao simboli Uskrsa cesto se koriste jaja i zecevi. U tradicionalnoj narodnoj religiji jaje je bilo simbol plodnosti, cistote i ponovnog rodjenja. Koristilo se u nekim magijskim obredima sa zeljom da obezbedi lepo vreme, rast vegetacije, da stiti od nesrece, za gledanje u buducnost itd. Da bi pridobila pagane, Crkva se nije protivila koriscenju jaja u uskrsnjim obicajima vec je iskoristila slicnost simbolike jajeta sa Hristovim vaskrsenjem. U nekim narodima na Uskrs je popularna sunka, pošto su paganski narodi svinju smatrali simbolom srece?!? Zecevi su bili simbol plodnosti u drevnom Egiptu, zbog svoje velike moci razmnožavanja. Medjutim, Bog je obecao da ce blagosloviti svoj narod plodnoscu ako Mu budu poslusni (npr. 5. Mojsijeva 7:12-14), dakle On nije tražio nikakve simbole vec samo poslusnost iz ljubavi. Koriscenjem paganskih simbola pri bogosluženju slavi se stvorenje umesto Stvoritelja (Rimljanima 1:21-25) i pokazuje neverovanje u Njegova obecanja.
zakljucak
Ocigledno je da slavljenje Uskrsa, datum tog praznika i mnogi obicaji vezani sa njim nemaju nikakve veze sa biblijskim hrisccanstvom, vec poticu iz paganstva!
Zazto je sve ovo bitno za nas danas, koji se vise ne secamo paganske pozadine tih praznika? Formalno proglasavanje nekog obicaja za hriscanski ne cini ga zaista hriscanskim. Prilagodjavanje Bozjih svetkovina onima u cast paganskih bozanstava, i izmisljanje obicaja da bi se zamenili oni koje je Bog dao, je prestup prve i druge od Deset Bozjih zapovesti.
