Nacionalna arheologija

[NickFreakyrgios]

"Kada je Pelješac 1334. godine došao pod okrilje Dubrovačke Republike, Dubrovčani su isprva razmišljali o njegovom osiguranju kopanjem kanala, ali su ubrzo odlučili izgraditi sustav utvrda. Trebale su braniti Pelješac i zaštititi polja soli, stratešku trgovačku robu Dubrovačke Republike.

Uz ulaganje ogromnih sredstava, zaposleni su graditelji: Mihač i župan Bunić iz redova prvih lokalnih projektanta te Talijani Onofrio iz Napulja i Bernardin iz Parme, Francuz Olivier i firentinski Michelozzo, majstori Juraj Dalmatinac i Paskoje Miličević tijekom završnih radova do kraja 15. stoljeća."

https://www.peljesac.org/pages/zidine.html

Al zanimljivo za primjetit kako ste si vi "brinili" za sigurnost Stona i Pelješca pa ste u 100 god napravili jedno veliko ništa za njegovu obranu dok su Dubrovčani izradili ovako nešto čim su došli u njegov posjed. Zlobnik u meni bi reka da se svak pobrinia koliko mu je stalo do tamošnjih posjeda, solane i naroda koji je tamo živia.

​

Какве везе имају Дубровчани са Хрватима?
Према њиховом наративу они су избеглице од Хрвата после пада Салоне.Према другој из Конавала, Епидаура.
Друго ви сте у 15. веку Угарска ми Турска не знам о чему причаш уопште.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да ли ти мислиш да човек треба са сваким твојим клоном да се дружи и губи време и учествује у твојој психо терапији?

Kakvim sad pa klonovima?

 

[Ovi jedan]

Какве везе имају Дубровчани са Хрватима?
Према њиховом наративу они су избеглице од Хрвата после пада Салоне.Према другој из Конавала, Епидаура.
Друго ви сте у 15. веку Угарска ми Турска не знам о чему причаш уопште.

Osim šta su smatrali Hrvatima i tako se izjašnjavali nisu imali više nikakve veze s nama.

 

[NickFreakyrgios]

Osim šta su smatrali Hrvatima i tako se izjašnjavali nisu imali više nikakve veze s nama.

Чекај чекај из средњег века директно на национал романтизам?!?
Ово је бре национална археологија бре!
Имаш тему о Дубровнику настави тамо има тамо меса за препуцавање.

 

[NickFreakyrgios]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[SeverZapad]

Po ostacima iz 7-12. st. koji su tamo pronađeni(starohrvatske crkve, gradovi, grobovi..) jasno ukazuju da narod koji je obitava na Pelješcu istovjetan onome u okolici Splita, Zadra, Kvarnera, Like ili Zagreba. Ako ima nekih poveznica između ljudi u Raškoj s onima na Pelješcu iz tog perioda slobodno me razuvjeri s nekim jasnim dokazima.

Bili nam objasnio šta je to

 

[SeverZapad]

Osim šta su smatrali Hrvatima i tako se izjašnjavali nisu imali više nikakve veze s nama.

Hahahaha

 

[SeverZapad]

@Pumpaj Dinstanović

Мислим да се у овом случају покојни професор Живковић повео за једном теоријском поставком која је нарочито 2000-их па и 2010-их, када је професор био најпродуктивнији, била популарна и примамљива, назвао бих је "хипотеза о доминантним елитама", где се промена политичког, језичког, верског и културног идентитета одређене популације у прошлости готово увек објашњавала искључивим утицајем малобројне елите која намеће своју власт и потом врши утицај "одозгоре надоле", а широке народне масе то прихватају јер је престижно. То је била нека врста одговора на ранију поставку о масовним кретањима и досељавањима популација које онда проузрокују горе наведене промене. То би у генетичком смислу значило да су популације током дугих временских периода биле мање-више хомогене, са повременим упливима са стране (нпр. долазак неке стране малобројне заједнице која се намеће као елитна) који нису значајније мењали већ постојећу структуру. Мени је од почетка та хипотеза у свом апсолутном смислу, где се свака идентитетска промена у прошлости објашњава на тај начин, била нереална и нелогична, и увек сам сматрао да сваки случај треба посматрати засебно, где је увек могло бити и "елитистичких" али и "масовних популационих" елемената. Геномска истраживања су ово само потврдила, чак штавише бих рекао да су донекле и ојачала старију хипотезу о "масовним миграцијама", нарочито када се посматра словенска експанзија током Сеобе народа и раног средњег века. Као што смо већ утврдили на некој од форумских тема, родовско-племенски организовано становништво које се досељава на неки нови простор има знатно већи геномски утицај,односно оставља трајнији траг од малобројнијих заједница које су можда боље организованије и војно супериорније, чиме испуњавају захтеве "елитистичке" хипотезе (нпр. Авари), али је њихово генетичко наслеђе ништавно у односу на претходно поменуте.

Ovo je objašnjenje konto tvojih teza o elitama, pogotovo među Srbima...
To je odbačeno, i zastarelo viđenje. Iz navedenih razloga vidiš i zašto.

 

[Kotromanicev sin]

Po ostacima iz 7-12. st. koji su tamo pronađeni(starohrvatske crkve, gradovi, grobovi..) jasno ukazuju da narod koji je obitava na Pelješcu istovjetan onome u okolici Splita, Zadra, Kvarnera, Like ili Zagreba. Ako ima nekih poveznica između ljudi u Raškoj s onima na Pelješcu iz tog perioda slobodno me razuvjeri s nekim jasnim dokazima.

То си ти сада измислио да нешто јасно на нешто указује. Приложи те остатке и неки рад, па да видимо.


Није чак нико од хрватских научника оспоравао да је Стон био српски средњевјековни град. А томе у прилог иду најпоузданији средњевјековни извори. Теби се не свиђа да је био српски, а мени данас хрватски, међутим то је тако.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Pumpaj Dinstanović

Мислим да се у овом случају покојни професор Живковић повео за једном теоријском поставком која је нарочито 2000-их па и 2010-их, када је професор био најпродуктивнији, била популарна и примамљива, назвао бих је "хипотеза о доминантним елитама", где се промена политичког, језичког, верског и културног идентитета одређене популације у прошлости готово увек објашњавала искључивим утицајем малобројне елите која намеће своју власт и потом врши утицај "одозгоре надоле", а широке народне масе то прихватају јер је престижно. То је била нека врста одговора на ранију поставку о масовним кретањима и досељавањима популација које онда проузрокују горе наведене промене. То би у генетичком смислу значило да су популације током дугих временских периода биле мање-више хомогене, са повременим упливима са стране (нпр. долазак неке стране малобројне заједнице која се намеће као елитна) који нису значајније мењали већ постојећу структуру. Мени је од почетка та хипотеза у свом апсолутном смислу, где се свака идентитетска промена у прошлости објашњава на тај начин, била нереална и нелогична, и увек сам сматрао да сваки случај треба посматрати засебно, где је увек могло бити и "елитистичких" али и "масовних популационих" елемената. Геномска истраживања су ово само потврдила, чак штавише бих рекао да су донекле и ојачала старију хипотезу о "масовним миграцијама", нарочито када се посматра словенска експанзија током Сеобе народа и раног средњег века. Као што смо већ утврдили на некој од форумских тема, родовско-племенски организовано становништво које се досељава на неки нови простор има знатно већи геномски утицај,односно оставља трајнији траг од малобројнијих заједница које су можда боље организованије и војно супериорније, чиме испуњавају захтеве "елитистичке" хипотезе (нпр. Авари), али је њихово генетичко наслеђе ништавно у односу на претходно поменуте.

Ovo je objašnjenje konto tvojih teza o elitama, pogotovo među Srbima...
To je odbačeno, i zastarelo viđenje. Iz navedenih razloga vidiš i zašto.

Jesi li kopirao ovaj tekst odnekud?

 

[Ovi jedan]

То си ти сада измислио да нешто јасно на нешто указује. Приложи те остатке и неки рад, па да видимо.


Није чак нико од хрватских научника оспоравао да је Стон био српски средњевјековни град. А томе у прилог иду најпоузданији средњевјековни извори. Теби се не свиђа да је био српски, а мени данас хрватски, међутим то је тако.

Ne znam jel priznaješ ovo kao stručni rad, al virujem da se sve napisamo može argumentirano pobit ukoliko nešto nije točno napisano. Najvažnije za ovu temu je sljedeći citat:
Do početka 20-ih godina 13. stoljeća prostori Humske zemlje bili su pod jurisdikcijom zapadne, odnosno rimske Crkve. Pastoralnu skrb vodila su dvojica biskupa: stonski i dubrovački. Prvi siguran spomen Stonske biskupije susreće se u aktima Splitskoga sabora 928. godine.

Pregled starohrvatskih crkvi na obali i otocima kroz neke njihove "zakonitosti" odnosno na način, oblik, položaj gradnje

Nakovana, iako se radi o naselju u kojem se živilo još u antička vrimena pronađeni su neki ostaci(grobovi, nakit..) koji nam jasno govore da se tamo obitavalo i u srednjem vijeku. Nedaleko od naselja nalazila se i crkvica koja je ako se na varam karakteristična za Hrvate tog doba.

Rotonda je crkva za koju se sa sigrunošću ne može reći kad je rađena, a spada u rijetke primjerke osmeroapsidne crkve kakvih je malo ne samo kod nas.

Ne mogu pronaći nikakve fotografije crkvice sv. Jurja u Janjini koja potječe iz 9. ili 10. st. pa prilažem bar ovaj tekst u kojem se mogu vidit neki predmeti koji su tamo pronađeni i koji se također vežu za naše ljudu u tom periodu. Nema nažalost nikakvih fotografija ni za rano srednjovjekovno groblje Bagruša, al virujem da u priloženom radu ne bi tribalo bit zamjerki(s tim da u njemu imaju grafike s nalazišta). Ubacit ću i ovaj tekst za župu sv. Marije Magdalene koja se prvi put spominj krajem 13.stoljeća jer to je sve šta pronalazim.

Nadam se da je ovo dovoljno, a ukoliko tribaš još nekih dokaza morat ćeš otić do kojeg našeg muzeja

 

[Kotromanicev sin]

Ne znam jel priznaješ ovo kao stručni rad, al virujem da se sve napisamo može argumentirano pobit ukoliko nešto nije točno napisano. Najvažnije za ovu temu je sljedeći citat:
Do početka 20-ih godina 13. stoljeća prostori Humske zemlje bili su pod jurisdikcijom zapadne, odnosno rimske Crkve. Pastoralnu skrb vodila su dvojica biskupa: stonski i dubrovački. Prvi siguran spomen Stonske biskupije susreće se u aktima Splitskoga sabora 928. godine.

Pregled starohrvatskih crkvi na obali i otocima kroz neke njihove "zakonitosti" odnosno na način, oblik, položaj gradnje

Nakovana, iako se radi o naselju u kojem se živilo još u antička vrimena pronađeni su neki ostaci(grobovi, nakit..) koji nam jasno govore da se tamo obitavalo i u srednjem vijeku. Nedaleko od naselja nalazila se i crkvica koja je ako se na varam karakteristična za Hrvate tog doba.

Rotonda je crkva za koju se sa sigrunošću ne može reći kad je rađena, a spada u rijetke primjerke osmeroapsidne crkve kakvih je malo ne samo kod nas.

Ne mogu pronaći nikakve fotografije crkvice sv. Jurja u Janjini koja potječe iz 9. ili 10. st. pa prilažem bar ovaj tekst u kojem se mogu vidit neki predmeti koji su tamo pronađeni i koji se također vežu za naše ljudu u tom periodu. Nema nažalost nikakvih fotografija ni za rano srednjovjekovno groblje Bagruša, al virujem da u priloženom radu ne bi tribalo bit zamjerki(s tim da u njemu imaju grafike s nalazišta). Ubacit ću i ovaj tekst za župu sv. Marije Magdalene koja se prvi put spominj krajem 13.stoljeća jer to je sve šta pronalazim.

Nadam se da je ovo dovoljno, a ukoliko tribaš još nekih dokaza morat ćeš otić do kojeg našeg muzeja

Све је то у реду. То су вјерске прилике које су се мјењале с времена на вријеме.


Стефан Немања је крштен први пут као римокатолик или рецимо његов син Вукан Немањић је основао барску надбискупију и био папин вјерни римокатолик, па нико те околности не веже за Хрвате. Вјерске прилике у развијеном средњем вијеку су се често мијењале зависно од мјеста до мјеста, и то није доказ некакве етничке припадности као што то нпр. имамо данас.

Међутим, занемарити DAI и друге византијске изворе који свједоче о етничкој припадности Захумљана је, по мени, лицемјерно.

Такођер повеље владарске куће Косача и друге дипломатске исправе су од јако велике важности за ову тематику. А те исправе, на баш том простору, помињу само Србе и Влахе.

 

[FDDD]

Све је то у реду. То су вјерске прилике које су се мјењале с времена на вријеме.


Стефан Немања је крштен први пут као римокатолик или рецимо његов син Вукан Немањић је основао барску надбискупију и био папин вјерни римокатолик, па нико те околности не веже за Хрвате. Вјерске прилике у развијеном средњем вијеку су се често мијењале зависно од мјеста до мјеста, и то није доказ некакве етничке припадности као што то нпр. имамо данас.

Међутим, занемарити DAI и друге византијске изворе који свједоче о етничкој припадности Захумљана је, по мени, лицемјерно.

Такођер повеље владарске куће Косача и друге дипломатске исправе су од јако велике важности за ову тематику. А те исправе, на баш том простору, помињу само Србе и Влахе.

Ma baš "starohrvatske". Ni od bilo kakvih drugih slovenskih masa (Srba) u tom zaledju, nego baš starohrvatske. Povijesničar sa Temua. A dokazi sa hercegbosna foruma.

 

[zakopinjo]

Al zanimljivo za primjetit kako ste si vi "brinili" za sigurnost Stona i Pelješca pa ste u 100 god napravili jedno veliko ništa za njegovu obranu dok su Dubrovčani izradili ovako nešto čim su došli u njegov posjed. Zlobnik u meni bi reka da se svak pobrinia koliko mu je stalo do tamošnjih posjeda, solane i naroda koji je tamo živia.

​

Koji mi? Niko ovde nema 700+ godina.

Sta ce humskim knezevima takvo utvrdjenje na Stonu? Sta tacno treba da zastite i od koga?

Ne znam jel priznaješ ovo kao stručni rad, al virujem da se sve napisamo može argumentirano pobit ukoliko nešto nije točno napisano. Najvažnije za ovu temu je sljedeći citat:
Do početka 20-ih godina 13. stoljeća prostori Humske zemlje bili su pod jurisdikcijom zapadne, odnosno rimske Crkve. Pastoralnu skrb vodila su dvojica biskupa: stonski i dubrovački. Prvi siguran spomen Stonske biskupije susreće se u aktima Splitskoga sabora 928. godine.

Pregled starohrvatskih crkvi na obali i otocima kroz neke njihove "zakonitosti" odnosno na način, oblik, položaj gradnje

Nakovana, iako se radi o naselju u kojem se živilo još u antička vrimena pronađeni su neki ostaci(grobovi, nakit..) koji nam jasno govore da se tamo obitavalo i u srednjem vijeku. Nedaleko od naselja nalazila se i crkvica koja je ako se na varam karakteristična za Hrvate tog doba.

Rotonda je crkva za koju se sa sigrunošću ne može reći kad je rađena, a spada u rijetke primjerke osmeroapsidne crkve kakvih je malo ne samo kod nas.

Ne mogu pronaći nikakve fotografije crkvice sv. Jurja u Janjini koja potječe iz 9. ili 10. st. pa prilažem bar ovaj tekst u kojem se mogu vidit neki predmeti koji su tamo pronađeni i koji se također vežu za naše ljudu u tom periodu. Nema nažalost nikakvih fotografija ni za rano srednjovjekovno groblje Bagruša, al virujem da u priloženom radu ne bi tribalo bit zamjerki(s tim da u njemu imaju grafike s nalazišta). Ubacit ću i ovaj tekst za župu sv. Marije Magdalene koja se prvi put spominj krajem 13.stoljeća jer to je sve šta pronalazim.

Nadam se da je ovo dovoljno, a ukoliko tribaš još nekih dokaza morat ćeš otić do kojeg našeg muzeja

Sta je poenta boldovanog? Da su svi katolici Hrvati?


Inace, crkvu u Oslju je posetio istrazivac Lejf Erikson gde vodi jedan vrlo dubokouman razgovor sa jednom Grkinjom.

 

[FDDD]

Такођер повеље владарске куће Косача и друге дипломатске исправе су од јако велике важности за ову тематику. А те исправе, на баш том простору, помињу само Србе и Влахе.

Naravno, tu treba tražiti istinu a ne ostacima crkava koje genije proglasi za starohrvatske.
@Zvonimir Božić kao i uvek u pravu za ovog tipa. On ih detektuje u sekundi

 

[Ovi jedan]

Све је то у реду. То су вјерске прилике које су се мјењале с времена на вријеме.


Стефан Немања је крштен први пут као римокатолик или рецимо његов син Вукан Немањић је основао барску надбискупију и био папин вјерни римокатолик, па нико те околности не веже за Хрвате. Вјерске прилике у развијеном средњем вијеку су се често мијењале зависно од мјеста до мјеста, и то није доказ некакве етничке припадности као што то нпр. имамо данас.

Међутим, занемарити DAI и друге византијске изворе који свједоче о етничкој припадности Захумљана је, по мени, лицемјерно.

Такођер повеље владарске куће Косача и друге дипломатске исправе су од јако велике важности за ову тематику. А те исправе, на баш том простору, помињу само Србе и Влахе.

Ne možeš uzet iz DAI-a samo ono šta ti odgovara, a odbacit sve ono što ne uklapa u neku vašu već zacrtanu priču pa na taj način gledat na povijesna događanja. Ili ignorirat druge izvore i arheološke nalaze koji govore suprotno od toga. I kad smo već kod toga jel ima negdi dostupan prijevod DAI-a na srpski jer ne mogu nać, a nešto me zanima?

Ono šta ja pokušavam reć je to da svi dosadašnji arheološki nalazi na tom području pokazuju da je tamo živia isti narod ka i u ostalim dijelovima Hrvatske i di smo već tad obitavali jer se crkve, grobovi, pronađeni predmeti podudaraju na svim tim lokacijama. Postoje li nalazi u Srbiji ili na Kosovu za koje se može reć da se podudaraju s ovima na Pelješcu na takav isti ili sličan način?

 

[SeverZapad]

Jesi li kopirao ovaj tekst odnekud?

Da, pa očito je.
Al' to je jako dobro objašnjenje.

 

[SeverZapad]

Ne možeš uzet iz DAI-a samo ono šta ti odgovara, a odbacit sve ono što ne uklapa u neku vašu već zacrtanu priču pa na taj način gledat na povijesna događanja. Ili ignorirat druge izvore i arheološke nalaze koji govore suprotno od toga. I kad smo već kod toga jel ima negdi dostupan prijevod DAI-a na srpski jer ne mogu nać, a nešto me zanima?

Ono šta ja pokušavam reć je to da svi dosadašnji arheološki nalazi na tom području pokazuju da je tamo živia isti narod ka i u ostalim dijelovima Hrvatske i di smo već tad obitavali jer se crkve, grobovi, pronađeni predmeti podudaraju na svim tim lokacijama. Postoje li nalazi u Srbiji ili na Kosovu za koje se može reć da se podudaraju s ovima na Pelješcu na takav isti ili sličan način?

Šta to upućuje na Hrvate, koji arheološki nalazi?koji grobovi sa tog područja?

 

[Ovi jedan]

Koji mi? Niko ovde nema 700+ godina.

Sta ce humskim knezevima takvo utvrdjenje na Stonu? Sta tacno treba da zastite i od koga?

Sta je poenta boldovanog? Da su svi katolici Hrvati?


Inace, crkvu u Oslju je posetio istrazivac Lejf Erikson gde vodi jedan vrlo dubokouman razgovor sa jednom Grkinjom.

Podjebajem malo

Inače Ston je bia(a i danas) je poznat po proizvodnji soli i zbog toga su ponajprije dignute zidine kako bi se dodatno zaštili posjedi od provala. Inače prva u Europi, a moguće i u svitu.

Nisam tia reć da su svi katolici Hrvati nego da su nalazi na Pelješci istovjetni onima u ostatku ondašnje Hr.

 

[SeverZapad]

Podjebajem malo

Inače Ston je bia(a i danas) je poznat po proizvodnji soli i zbog toga su ponajprije dignute zidine kako bi se dodatno zaštili posjedi od provala. Inače prva u Europi, a moguće i u svitu.

Nisam tia reć da su svi katolici Hrvati nego da su nalazi na Pelješci istovjetni onima u ostatku ondašnje Hr.

Nalazi čega?

 

[Ebisclaus]

Ma baš "starohrvatske". Ni od bilo kakvih drugih slovenskih masa (Srba) u tom zaledju, nego baš starohrvatske. Povijesničar sa Temua. A dokazi sa hercegbosna foruma.

Ne nego su to sve starosrpske kao crkva sv. Spasa na Cetini. Lik izmislio Končarevićev ljetopis u kojem piše da je katolik Tvrtko išao graditi pravoslavnu crkvu na Cetini tamo negdje 1390e. I to sa westwerkom (valjda jedina pravoslavna crkva na svijetu sa westwerkom). Arheološke nalaze poput epitafa itd se ignoriraju poput činjenice da je građena u predromaničkom stilu, dakle nikako ne može imati veze sa Tvrtkom. Niti je u njegovo vrijeme bilo pravoslavaca na tom području. Kao šlag na torti ste u prošlom stoljeću počeli ilegalnim sahranjivanjem ispred crkve i “šminkanjem” kako biste crkvu dodatno uzurpirali

O babskim pričama i mitovima oko Krupe, Krke i Dragović da ne govorimo. Zadužbina Jelene, sestre cara Dušana Istoričari sa temua

 

[FDDD]

Ono šta ja pokušavam reć je to da svi dosadašnji arheološki nalazi na tom području pokazuju da je tamo živia isti narod ka i u ostalim dijelovima Hrvatske i di smo već tad obitavali jer se crkve, grobovi, pronađeni predmeti podudaraju na svim tim lokacijama.

Ko to kaže da je tu svuda živeo "isti narod" i to hrvatski? Koji radovi, koji su dokazi, daj baš me zanima. Opet baljazganja sa hercegbosna foruma ili slično?

Postoje li nalazi u Srbiji ili na Kosovu za koje se može reć da se podudaraju s ovima na Pelješcu na takav isti ili sličan način?

Koja je veza izmedju severa Hrvatske i Pelješca osim pripadnosti Rimu?

 

[FDDD]

Nisam tia reć da su svi katolici Hrvati nego da su nalazi na Pelješci istovjetni onima u ostatku ondašnje Hr.

Istovetno da su skoro sve pravili Romani / Mlečani.

 

[FDDD]

Ne nego su to sve starosrpske kao crkva sv. Spasa na Cetini. Lik izmislio Končarevićev ljetopis u kojem piše da je katolik Tvrtko išao graditi pravoslavnu crkvu na Cetini tamo negdje 1390e. I to sa westwerkom (valjda jedina pravoslavna crkva na svijetu sa westwerkom). Arheološke nalaze poput epitafa itd se ignoriraju poput činjenice da je građena u predromaničkom stilu, dakle nikako ne može imati veze sa Tvrtkom. Niti je u njegovo vrijeme bilo pravoslavaca na tom području. Kao šlag na torti ste u prošlom stoljeću počeli ilegalnim sahranjivanjem ispred crkve i “šminkanjem” kako biste crkvu dodatno uzurpirali

O babskim pričama i mitovima oko Krupe, Krke i Dragović da ne govorimo. Zadužbina Jelene, sestre cara Dušana Istoričari sa temua

Nepismeni stvoru, pitao sam za dokaze tvrdji o istovetnosti naroda od Dubrovnika do severa Dalmacije

 

[NickFreakyrgios]

Ne nego su to sve starosrpske kao crkva sv. Spasa na Cetini. Lik izmislio Končarevićev ljetopis u kojem piše da je katolik Tvrtko išao graditi pravoslavnu crkvu na Cetini tamo negdje 1390e. I to sa westwerkom (valjda jedina pravoslavna crkva na svijetu sa westwerkom). Arheološke nalaze poput epitafa itd se ignoriraju poput činjenice da je građena u predromaničkom stilu, dakle nikako ne može imati veze sa Tvrtkom. Niti je u njegovo vrijeme bilo pravoslavaca na tom području. Kao šlag na torti ste u prošlom stoljeću počeli ilegalnim sahranjivanjem ispred crkve i “šminkanjem” kako biste crkvu dodatno uzurpirali

O babskim pričama i mitovima oko Krupe, Krke i Dragović da ne govorimo. Zadužbina Jelene, sestre cara Dušana Istoričari sa temua

Јоој бре те ствари не оспорава ни хрватска историјографија.
Оно што се новије појавило у науци да је Твртков утицај на православце у Далмацији био много већи него Душанов.
Где је чак населио Србе у Далмацију наравно не на противљење Хрвата који су му добровољно пришли на нивоу свих већих градова и центара користећи рат за угарски престо који је послужко и Твртку и Хрватима да се осамостале.


Што се тиче Хрвата око Нина и предроманичних цркава и архитектуре можемо закључити да су били на врло високом нивоу и да је немогуће да су се покрстили у 9. веку преко неких франачких мисионара већ одаје утисак заједнице која је дуже време живела у коализији са Францима.
Који су својевремено били најмодернија и најнапреднија католичка држава са развијеним култовима и хришћанством које је једино као такво постојало у Ватикану.
Али далеко од тога да све предроманичке цркве на Балкану можеш приписати Хрватима као да староседеоци и романско становништво није постојало пре њих.