Nacionalna arheologija

[Casual Observer]

Kod naših suseda prosto postoje kanoni pisanja istorigrafskih, filoloških i radova iz oblasti arheologije, sa obaveznim uvodom, razradom i zaključkom na temu Hrvata, Bugara ili Albanaca na pomenutoj teritoriji, u tom i tom periodu. Takođe, obavezno se detaljno “objašnjava” kako je i kada došlo do toga da im te teritorije budu “otete” i slično.

Proveriti slučaj Srema i šta o tome piše u hrvatskim ili bugarskim člancima, ako se uopšte i pomenu Srbi ili Mađarska obavezno se ubacuju i odrednice “okupacija”, “to nije njihov etnički prostor” i ostalo.

 

[Casual Observer]

To je Srbija poznog srednjeg veka.

Pročitaj ponovo šta sam napisao.

Svejedno. Okolina ne propušta baš ni jednu priliku da baš svuda ubacuje svoj nacionalni narativ, makar da su u pitanju najprimitivniji falsifikati ili čiste konstrukcije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Svejedno. Okolina ne propušta baš ni jednu priliku da baš svuda ubacuje svoj nacionalni narativ, makar da su u pitanju najprimitivniji falsifikati ili čiste konstrukcije.

To je po tvom tumačenju, njihovo neotuđivo i potpuno nesporno pravo, ako se dobro sećam.

 

[Casual Observer]

Arheologija nimalo ne pomaže pitanju da li je Aleksandar Veliki bio Grk ili Makedonac.

Kako? Pre nekog vremena sam u vezi Timočana pretraživao Google Scholar, i nađem članak od jednog bugarskog istoričara koji žestoko šiba po Tiboru Živkoviću i Komatini zbog ponavljanja Niderleovog i Šafarikovog (austroslavističkog) kanona o Timočanima kao o “jednom od Sedam slovenskih plemena”: čovek bukvalno ismeva tezu i ukazuje na seriju relativno skoro otkrivenih graničnih fortifikacija iz IX veka, podigla oh je Bugarska država upravo prema tim istom Timočanima: on konstatuje da niko ne gradi utvrđenja prema svojoj terotoriji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako? Pre nekog vremena sam u vezi Timočana pretraživao Google Scholar, i nađem članak od jednog bugarskog istoričara koji žestoko šiba po Tiboru Živkoviću i Komatini zbog ponavljanja Niderleovog i Šafarikovog (austroslavističkog) kanona o Timočanima kao o “jednom od Sedam slovenskih plemena”: čovek bukvalno ismeva tezu i ukazuje na seriju relativno skoro otkrivenih graničnih fortifikacija iz IX veka, podigla oh je Bugarska država upravo prema tim istom Timočanima: on konstatuje da niko ne gradi utvrđenja prema svojoj terotoriji.

Šta arheolodija svedoči od Aleksandrovom ličnom identitetu sve?

 

[Casual Observer]

To je po tvom tumačenju, njihovo neotuđivo i potpuno nesporno pravo, ako se dobro sećam.

Ne, sada još i provociraš zato što je iz priloženog jasno koliko to ima antinacionalizma kod okoline.

Antinacionalizam u Srbiji je samo posledica jugoslovenstva i srpskog samoograničavajuceg narativa nametnutog od titoizma.

 

[Casual Observer]

Šta arheolodija svedoči od Aleksandrovom ličnom identitetu sve?

Ovo nema dodirnih tačaka sa prethodnom konstatacijom da je vladajući oktroisani kanon srpske istoriografije u koliziji i sa nalazima arheologije.

Krajnje providan pokušaj skretanja sa teme.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Krajnje providan pokušaj skretanja sa teme.

Kako hoćeš.

Mislim, generalno nikada nije bilo nešto zabavno niti korisno dopisivati se sa tobom.

 

[Casual Observer]

Arheologija se takođe koristi u svrhe akvizicije i nacionalizacije poželjne prošlosti, ništa manje nego istoriografija, filologija, geopolitičke teorije i ostalo.

 

[iskusni podrumar]

Kako? Pre nekog vremena sam u vezi Timočana pretraživao Google Scholar, i nađem članak od jednog bugarskog istoričara koji žestoko šiba po Tiboru Živkoviću i Komatini zbog ponavljanja Niderleovog i Šafarikovog (austroslavističkog) kanona o Timočanima kao o “jednom od Sedam slovenskih plemena”: čovek bukvalno ismeva tezu i ukazuje na seriju relativno skoro otkrivenih graničnih fortifikacija iz IX veka, podigla oh je Bugarska država upravo prema tim istom Timočanima: on konstatuje da niko ne gradi utvrđenja prema svojoj terotoriji.

O kojem članku ili barem autoru se radi? Ovo za tvrđave mi deluje neuverljivo.

 

[Casual Observer]

O kojem članku ili barem autoru se radi? Ovo za tvrđave mi deluje neuverljivo.

Nisu to bile tvrđave, zemljani bedemi, rampart(s). Na osnovu položaja tri uzastopna pojasa bedemova se prati teritorijalna ekspanzija Bugarske na račun slovenskih Timočana.

Nikolay Hrissimov (Veliko Tărnovo) https://orcid.org/0000-0002-9084-667X

Some Questions about the Slavic Tribes that participated in the Anti-Bulgarian Uprisings along the Mid-Danube in the First Decades of the 9th Century
https://bibliotekanauki.pl/articles/31234091.pdf

@Mrkalj, @АнаиванГорд, @Лекизан, @Сребрена, @Старо Браничево

 

[iskusni podrumar]

Nisu to bile tvrđave, zemljani bedemi, rampart(s). Na osnovu položaja tri uzastopna pojasa bedemova se prati teritorijalna ekspanzija Bugarske na račun slovenskih Timočana.

Pogledajte prilog 1800899

Nikolay Hrissimov (Veliko Tărnovo) https://orcid.org/0000-0002-9084-667X

Some Questions about the Slavic Tribes that participated in the Anti-Bulgarian Uprisings along the Mid-Danube in the First Decades of the 9th Century
https://bibliotekanauki.pl/articles/31234091.pdf

@Mrkalj, @АнаиванГорд, @Лекизан, @Сребрена, @Старо Браничево

Razumem. Ali konkretno, koji su to lokaliteti? Budimo oprezni ovde. Arheolozi neretko mešaju i gvozdenodobne gradine za ranosrednjovekovna utvrđenja, naročito ako ne prethode arheološka iskopavanja, koja su, prema broju poznatih lokaliteta, srazmerno retka.

 

[Casual Observer]

Razumem. Ali konkretno, koji su to lokaliteti? Budimo oprezni ovde. Arheolozi neretko mešaju i gvozdenodobne gradine za ranosrednjovekovna utvrđenja, naročito ako ne prethode arheološka iskopavanja, koja su, prema broju poznatih lokaliteta, srazmerno retka.

“Oprezni”? Datiranje starine graničnih nasipa pomoću ugljenika C 14 nije dovoljno?

U bugarskoj istoriografiji i arheologiji o tome nema baš nikakve sumnje.

 

[Casual Observer]

Razumem. Ali konkretno, koji su to lokaliteti? Budimo oprezni ovde. Arheolozi neretko mešaju i gvozdenodobne gradine za ranosrednjovekovna utvrđenja, naročito ako ne prethode arheološka iskopavanja, koja su, prema broju poznatih lokaliteta, srazmerno retka.

Svako “mešanje” je apsolutno isključeno, u pitanju su Ostrovski, Hajredinski i Lomski nasip, starost pomenutih graničnih zemljanh nasipa je metodom radioaktivnog ugljenika C14 datirana između 767. i 900. AD, granice osnovne teritorije Prvog bugarskog carstva/kanata u doba kanova Kruma, Omurtaga i Tervela:

Osim par bugarskih nacionalističkih novokomponovanih istoričara-amatera, koji inače dolaze u najoštriji sukob i sa savremenom lingvistikom i sa nalazima Benja Coneva o apsolutno nebugarskom poreklu rubnih zapadnojužnoslovenskih (tzv. ч/џ) govoraovo baš niko ne dovodi u pitanje:

https://bibliotekanauki.pl/articles/31234091.pdf

 

[iskusni podrumar]

Svako “mešanje” je apsolutno isključeno, u pitanju su Ostrovski, Hajredinski i Lomski nasip, starost pomenutih graničnih zemljanh nasipa je metodom radioaktivnog ugljenika C14 datirana između 767. i 900. AD, granice osnovne teritorije Prvog bugarskog carstva/kanata u doba kanova Kruma, Omurtaga i Tervela:

Pogledajte prilog 1801447

Osim par bugarskih nacionalističkih novokomponovanih istoričara-amatera, koji inače dolaze u najoštriji sukob i sa savremenom lingvistikom i sa nalazima Benja Coneva o apsolutno nebugarskom poreklu rubnih zapadnojužnoslovenskih (tzv. ч/џ) govoraovo baš niko ne dovodi u pitanje:
Pogledajte prilog 1801450

https://bibliotekanauki.pl/articles/31234091.pdf

To me je zanimalo. Izgleda da ima osnove ovoj pretpostavci. Ali, svakako savetujem oprez, naročito sa bugarskim i mađarskim autorima.

 

[iskusni podrumar]

Ono što se recimo u Srbiji naziva “štetnom pseudonaukom” i autohtonizmom je recimo u susednoj Bugarskoj i Albaniji službena istina i jedini dopušten narativ. Tako se u Bugarskoj Tračani smatraju precima Bugara, i pomoću pantrakizma dokazuju sanstefanske teritorijalne ambicije, u Albaniji se i Iliri, i Dardanci i Peonci smatraju za čiste Albance i to niko niti dovodi u pitanje, niti uopšte sme.

Samo se u Srbiji propoveda bezuslovno, automatsko i nadasve pokorno i pogruženo prihvatanje svih postulata okolnih nacionalnih mitologija.

Ovo je naročito izraženo pri lakomislenoj percepciji mađarstva kod ''dekadentnih Beograđana'', koji pred očima imaju Atilin pa Petefijev narod, sklon konjima i dobroj kuhinji, sa predispozicijom za lepim ženama u crvenim čizmicama. Poneki srpski štreber seti se Videotona i to je to. Istina je, na veliku žalost, posve drugačija...