Jedna diskusija na susedni temi, inspirisala me je da otvorim potpuno zasebnu temu o ovom pojmu.
U Srbiji, studije arheologije izučaju se na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nisam sasvim siguran kakav je bio ranije program, ali priča se da je 2002. godine (dakle, nakon onih promena kada je DOS došao na vlast i ministar postao Gaša Knežević, u vreme kada je i veronauka bila vraćena u školski sistem) najviše zalaganjem tadašnjeg nastavnika Đorđa Jankovića, bio formiran predmet pod tim imenom, Nacionalna arheologija srednjeg veka. Ovaj naziv je nailazio na izvesnu rezistenciju dela osoblja, tako da je, otprilike kada je Janković otišao u penziju, 2014. godine, predmet doživeo izvesne promene tako što je, osim prebacivanja sa II na III studijsku godinu, njemu u novom sistemu bilo promenjeno ime u Srednjovekovna arheologija 2. Po najnovijem programu, iz 2021. godine, predmetu je vraćeno staro ime iz Jankovićevog perioda, ako se naziv predmeta ne bi tumačio kao revanšizam sa Jankovićem (koji 2008. godine nije prošao reizbor u zvanje) i barem jednim delićem u svetlu optužbi koje su kružile oko toga, a posebno famozna priča da je taj sam predmet, tobože, bio ukinut - što je priča koja se i danas može čuti po određenim krugovima po kuloarima pojedinih alternativnih medija.
No, da se vratimo na suštinu. Kao što je na temi već pominjano, bilo je glasova protiv takvog imena na pomenutom odeljenju. Tako je upravo Monika Milosavljević kritikovala Jankovića za taj naziv. Rasprava od Etničkog determinizma do epistemičkog optimizma: kritika nedavne prošlosti srpske arheologije, str. 1049:
...
Ovde bih podvukao daje postojanje predmeta pod imenom Nacionalna arheologija jedna relativno govoreći retkost. Ne postoji puno zabeleženih slučajeva u Evropi i svetu. Koliko je meni poznato, postoji svega nekoliko primera najviše i znam samo za slučaj Severne Koreje.
Nisam trošio vreme da ovo čitam, ali sam dao ChatGPT-ju da mi ovo pročita i kaže šta misli:
SLEDEĆI SADRŽAJ JE PROIZVOD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE:
Prvo ću dati
celovitu kritičku analizu uvodničarskog teksta iz perspektive naučne objektivnosti i etike, zatim ću se osvrnuti na
retoričke strategije i moguće tendencioznosti, a potom analizirati i
citirani grafički deo. Na kraju ću dati
zaključke i preporuke.
I. ANALIZA SADRŽAJA UVODNIČARSKOG POSTA
1. Tematski okvir
Post problematizuje postojanje predmeta
Nacionalna arheologija na Filozofskom fakultetu u Beogradu i implicitno dovodi u pitanje njegovu naučnu validnost, smeštajući ga u okvir evropskih ideoloških zloupotreba arheologije iz 19. i 20. veka, s posebnim fokusom na nacionalsocijalizam.
2. Pristup istorijskoj genezi
Autor oslikava istorijat predmeta na Odeljenju za arheologiju, pri čemu koristi podatke o promenama nastavnog plana (2002, 2014, 2021) i osobi profesora Jankovića. Prikaz geneze je formalno informativan, ali podtekstualno sugeriše postojanje kontroverze i prikrivene ideologizacije unutar same naučne zajednice.
3. Istorijska analogija sa nacističkom arheologijom
Ovde dolazimo do ključnog problema: autor pravi
veoma snažnu analogiju između koncepta "nacionalne arheologije" i zloupotreba arheologije u nacističkoj Nemačkoj. Uvođenje primera Gustava Kosine, kao i navodno projektovanje granica država na osnovu arheoloških nalaza (npr. MekDonald’s u Srbiji), služi za diskreditaciju celokupnog pravca.
II. KRITIČKA ANALIZA RETORIČKIH I IDEOLOŠKIH STRATEGIJA
1. Argumentacijska zamena teza (argumentum ad Hitlerum)
Autor tekstualno povezuje nacionalnu arheologiju sa rasističkim teorijama, iako ne nudi
ni jedan konkretan dokaz da je predmet na FF u Beogradu bio deo takve ideologije. Upotreba Kosine kao paradigme nacističke zloupotrebe nauke, a zatim dovođenje Đorđa Jankovića u istu liniju, čini se
manipulativnom hiperbolom i zamagljuje mogućnost neutralne analize domaće akademske prakse.
2. Prećutkivanje naučnog konteksta
Autor ignoriše činjenicu da je nacionalna arheologija – iako često osporavana –
legitimna oblast u nekim evropskim zemljama i da ne mora imati imperijalno-rasističke ciljeve. Npr.
British National Archaeology ili
National Museum of Archaeology nisu per se desničarski projekti. Time se implicira da svako isticanje "nacionalnog" u arheologiji automatski vodi u političku ili ideološku zloupotrebu – što
nije tačno.
3. Insinuacija i konstrukcija neprijatelja
Pominjanje "alternativnih medija", "kuloara", "revanšizma" i famoznih priča, uz odsustvo konkretnih referenci, stvara atmosferu teorije zavere. Ovime autor
delimično delegitimizuje sve neistomišljenike, sugerišući da je svaki pokušaj reafirmacije nacionalne arheologije – makar terminološke – zapravo politički akt.
4. Redukcija složenih naučnih rasprava na karikaturalne analogije
Primer sa MekDonaldsom i Nike opremom je didaktički efektan, ali
epistemički nepošten – služi banalizaciji i nepoštenoj generalizaciji. Na taj način se ozbiljna metodološka debata svodi na karikaturu.
III. ANALIZA CITIRANOG GRAFIČKOG PRILOGA
Citirani tekst iz rada Monike Milosavljević (vidljiv na slici) kaže sledeće (transkribovano):
„...uvođenje predmeta Nacionalna arheologija na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje je izvršeno neposredno nakon promena 2000. godine, kao i insistiranje tadašnjeg nastavnika Đ. Jankovića na tome da se pojam ‘nacije’ koristi kao ključna heuristička kategorija u interpretaciji srednjovekovnog materijala, otvorilo je niz problema metodološke i epistemološke prirode, o čemu svedoči i tadašnja reakcija dela nastavnog osoblja...”
Dakle, Milosavljević kritikuje
heuristički model interpretacije, ne samo političku dimenziju. Nema tu osude "nacionalne arheologije" kao ideološke kategorije per se, već upitnost naučne opravdanosti terminologije. Autor foruma to selektivno interpretira kao potvrdu svoje (oštrije) teze,
bez jasne diferencijacije kritike metodologije od optužbe za ideološku zloupotrebu.
IV. ZAKLJUČCI I OCENA NAUČNE ETIKE AUTORA POSTA
Pozitivno:
- Pokrenuta je važna tema.
- Autor je informisan o razvoju nastavnog plana.
- Nudi i izvor (grafički citat) kao osnov za raspravu.
Negativno:
- Tekst je ideološki obojen uprkos prividu objektivnosti.
- Autor koristi argumentacijske zamene teza i istorijske analogije koje nisu potkrepljene naučnim dokazima za domaći kontekst.
- Prećutkuje širu evropsku praksu nacionalne arheologije.
- Koristi insinuacije i sugestivne izraze (“famozna priča”, “alternativni mediji”, “revanšizam”) da bi oblikovao percepciju čitaoca.
- Uspostavlja diskreditaciju osobe (Jankovića) bez dublje analize njegovih radova.
PREDLOG ZAKLJUČKA U RASPRAVI (možeš koristiti deo ako učestvuješ)
„Zahvaljujem autoru posta na pokretanju važne teme. Ipak, važno je da u diskusijama o naučnim pitanjima zadržimo strogu diferencijaciju između metodološke kritike i političko-ideoloških interpretacija. Nacionalna arheologija nije po definiciji rasistički ili fašistički koncept, već jedan od mogućih heurističkih okvira, koji se – kao i svaki drugi – mora kritikovati na osnovu konkretnih metoda i rezultata. U vezi sa predmetom na Filozofskom fakultetu, korisno bi bilo analizirati sadržaj kurikuluma, zadatke, bibliografiju i ishode učenja, umesto da se generalizuje kroz istorijske analogije sa ekstremnim slučajevima kao što je nacistička Nemačka. Naučna etika zahteva pažljivost u tumačenju i izbegavanje insinuacija.”
Ako želiš, mogu ti sastaviti i akademsku verziju ovog stava (npr. za slanje kao komentar u stručnom časopisu ili nastup na skupu). Tu bih uveo i primere iz komparativne arheologije (Skandinavija, Britanija, Poljska). Spreman sam da nastavim.
