Na današnji dan okončana je Bregalnička bitka

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Чуј да признају независност Албаније као аутононе области у Турској, какав карамбол у глави.
Ма прави карамбол, толико да је албански устанак 1912. године званично подржала Србија...односно признање албанске аутономије од Турака билo је ни мање ни више последица свесног деловања Србије.......шта још има у овој "скривеној историји":


https://www.eparhija-prizren.org/branislav-skrobonja-srbija-crna-gora-i-kosovo-pregled-1878-1914/
 
Што се тиче војне конвенције, члан 3 (који си промашио): обавеза Бугарске је да пошаље 200 хиљада војника ако Аустроугарска нападне Србију или окупира Санџак. Како тврдиш да је Бугарска гарантовала све западно од Шара, зашто то није формулисано у члану 3 војне конвенције, на исти начин како је написано у вези са Санџаком?
Oбјављујем овај одломак на бугарском пошто није доступан на српском, превод изнад у тексту:
Нисам га промашио него је мање битан од ових других које сам цитирао а где се виде обавезе потписница.
Вероватно јер је Санџак био гранична територија према Аустроугарској, бранећи њега брани се и све остало што иде јужно од њега.
Много је битнији члан 4.
Члан IV
Ако би Србија и Бугарска по претходном међусобном споразуму објавиле рат Турској, и једна и друга страна обавезне су, ако не буде специјалним споразумом другачије наређено, да од своје мобилизоване војске по чл. I ове Конвенције упуте на Вардарско војиште армију јаку најмање од по (100.000) сто хиљада бораца.
што Бугарска такође није испоштовала па у складу са чланом 10. исте конвенције:
Члан Х
Ратни плен припада оној војсци која га је задобила.
У случају где је плен задобивен у заједничкој борби на једном истом месту - бојишту - он се дели на обе војске сразмерно бројној јачини њихових бораца који су узели непосредно удела у њој.
па како је српска војска сама ослободила Македонију природно је да њој и припадне, поготово после губитака територије западно од Шаре предвиђене уговором.
Што се тиче Албаније, Турска је већ у лето 1912. пристала на албанску аутономију, али без дефинисаних граница.
Велике силе су децембра 1912. званично признале ову аутономију. Е сад, по твојој логици, је Бугарска требалo дa објави рат Великим Силамa!?
Схваташ ли то колико маштарије има у твом расуђивању?
То су Турске унутрашње ствари које трају дужи период, велике силе су се тиме бавиле када је први балкански рат увелико почео и практично цео Балкан ослобођен од турске власти, изузев утврђених градова Скадра, Јањине и Једрена.Балканске савезнице су тај тренутак тромесечног примирја искористиле да се боље припреме за ослобођење и ових градова, а Бугарска је тада тражила српску помоћ у вези Једрена и то и добила.Нису много придавали пажње том мешању великих сила јер су сматрале, све савезнице, да примене модел свршеног чина, војно се утврде тамо где треба и велике силе ће то морати признати као реално стање на терену.
Сада још једном показујеш да тумачиш текст према свом уском разумевању овог проблема. И даље не можеш разумети да текст уговора није нешто што можеш читати како ти одговара.
Питао сам те где у тексту пише да Бугарска „гарантује новостечене територије“ Србије?
Друго, као што се види из оба члана, свака војна помоћ, односно „интервенција“ је само у случају окупације или анексије државних територија или територија под турском влашћу од стране трећих земаља (Велике силе).
Ја бих рекао да га ти не разумеш уопште.Целокупна мука око потписавања тих уговора између балканских земаља је управо била да земље осигурају територијалне добитке у будућем рату, зато су сви ти уговори и конвенције и потписани.

Члан 2.
Обе се Уговоренице такође обавежу да једна друга притекну целокупном својом снагом у помоћ у случају да која велика сила покуша анектовати, окупирати или својом војском посести, макар то само и привремено било, ма који део балканске територије, који стоји данас под влашћу Турске, ако и једна од њих буде то сматрала као противно својим животним интересима и као casus belli.

А шта је формирање Албаније од стране Аустроугарске на простору који је био под турском влашћу, а уговором требао да припадне Србији, него управо то, интервенција са циљем да те територије не припадну Србији, и могући casus belli за рат.
Чак и ако западно од Шар планине би значило (теоретски) читаву обалу Јадрана – ниједан од услова из уговора није испуњен за бугарску војну интервенцију на Јадрану на страни Србије.
Твоје тумачење текста показује зашто и 100 година након овог рата и даље има јасна мистификација, ово је заправо мишљење доста људи овде јер се уклапа у познати наратив "нож у леђа".
Сви услови су били испуњени да Бугарска стане уз Србију тада и брани новоприпојене и ослобођене поседе у том делу Турске као и у било којем другом делу.
Елем ни Србија ни Бугарска нису могле утицати на одлуку Великих сила, а која је била да се формира Албанија на простору који је требао да припадне Србији, и зато је Србија тражила од Бугарске компензацију у Македонији коју је сама и ослободила без бугарске војске.Бугарска је одговорила ножем у леђа и то је историјска чињеница ма колико се ти батргао да то поништиш и омаловажиш и некако разводниш.
Само желим да истакнем да ову расправу водим ради расправе и разјашњавања истине. Нисам на овој теми да бих ти се конкретно супротставио. Разлог за ово је само један, ти си последња особа на овом форуму која ће признати да није у праву. И то је видљиво у многим нашим споровима у којима си једноставно покушавао да се извучеш суманутим понашањем чак и када је деци било јасно да ниси у праву – на пример, падежи у бугарском језику, значење милет и Нишка буна.
Ако си хтео такву расправу онда ниси требао да је водиш као ону прошлу, а исте аргументе си потезао и тамо, и да се још хвалиш како си из ње изашао као неки славом овенчани победник а не као обична кукавица која не зна где удара.
Ма прави карамбол, толико да је албански устанак 1912. године званично подржала Србија...односно признање албанске аутономије од Турака билo је ни мање ни више последица свесног деловања Србије.......шта још има у овој "скривеној историји":
https://www.eparhija-prizren.org/branislav-skrobonja-srbija-crna-gora-i-kosovo-pregled-1878-1914/
Какве везе ово има са Великим силама, признањем Албаније као државе са њихове стране после почетка балканског рата и уговора Србије и Бугарске још пре тога.
 
Ево да се види о чему причамо, а и да покажем да има и на српском.

УГОВОР

О пријатељству и савезу између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске​

Његово Величанство Петар I Краљ Србије и Његово Величанство Фердинанд I Краљ Бугарске, прожети уверењем о заједници интереса и једнакости судбине њихових држава и двају братских народа, српскога и бугарскога, и решени да солидарно, удруженом снагом, те интересе бране и старају се о њиховом свестраном унапређењу, споразумели су се о овоме што следује:

Члан I

Краљевина Србија и Краљевина Бугарска гарантују једна другој државну независност и целокупност државне територије, обвезујући се апсолутно и без икакве ограде да притекну једна другој целокупном својом снагом у помоћ у сваком случају кад би једну од њих напала једна или више других држава.

Члан II

Обе се Уговоренице такође обвезују да једна другој притекну целокупном својом снагом у помоћ у случају да која велика сила покуша анектовати, окупирати или својом војском посести, макар то само и привремено било, ма који део балканеке територије, који стоји данас под влашћу Турске, ако и једна од њих буде то сматрала као противно својим животним интересима и као casus belli.

Члан III

Обе се Уговорнице обвезују да мир не закључују другојаче него заједнички и по претходном споразуму.

Члан IV

Ради потпунога и најцелисходнијег извршења овога Уговора закључиће се Војна конвенција, у којој ће се исцрпно предвидети како све што се с једне и с друге стране имало буде предузимати на случај рата, тако и све што би у погледу војне организације, дислокације и мобилизације трупа, као и односа међу врховним командама, имало да се утврди за времемира, ради спреме за ратно стање и успешно вођење рата.

Војна конвенција ће се сматрати као саставни деа овога Уговора. Њеној ћe се изради приступити најдаље петнаест дана после потписа овога Уговора, а за израду њену оставља се рок од највише два месеца.

Члан V

И овај Уговор и Војна конвенција вредиће од дана потписа па закључно до тридесет првог Децембра хиљаду деветстотина двадесете године. Само накнадним споразумом, изречно утврђеним обема Уговорницама, могу се они продужити и преко тога рока. Али, у случају да се, на дан истека Уговора и Конвенције, Уговорнице затекну у рату или с још неликвидираним стањем после рата, Уговор и Конвенција ћe вредети све док мир не буде закључен и док се стање које је рат донео не ликвидира.

Члан VI

Уговор ће овај бити потписан у два равногласна примерка, оба на српском и бугарском језику. Потписаће гa Владари и Министри Иностраних Дела.

Војну конвенцију такође у два равногласна примерка оба на српском и бугарском језику, потписаће Владари, Министри Иностраних Дела и специјални војни пуномоћници.

Члан VII

Уговор и Конвенција моћи ће се објавити или другим државама саопштити само по претходном споразуму обеју Уговорница и то заједнички и једновремено.

Исто тако само по претходном споразуму моћи ће се ма која друга држава примити у савез.



Састављено у Софији, на дан двадесет деветог Фебруара хиљаду деветстотина дванаесте године.

Петар, с. р. Фердинанд, с. р.

Др. М. Ђ. Миловановић, с. р.Ив. Ев. Гешов, с. р.
 
ТАЈНИ ДОДАТАК

Уговору о пријатељству и савезу између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске​

Члан I

У случају да у Турској настану унутрашњи нереди, који би довели у опасност државне или народне интересе Уговорница или једне од њих, као и у случај у да услед унутрашњих или спољашњих тешкоћа које би за Турску искрсле, одржање статус кво-а на Балканском Полуострву буде доведено у питање – она страна Уговорница, која прва буде дошла до уверења да је потребно услед тога отворити оружану акцију, обратиће се образложеним предлогом другој страни која је дужна одмах ступити у размену мисли и, ако се не би сложила са својом савезницом, дати јој образложени одговор.

Буде ли се споразум за акцију постигао, то ће се доставити до знања Русији, па ако се она не би успротивила, акција ће се отворити према постигнутоме споразуму и инспиришући се у свему осећањима солидарности и заједнице интереса. У противноме случају, ако се споразум не постигне апеловаће се на мишљење Русије, које ће бити, ако се и у колико се Русија изјасни, обавезно за обе Уговорнице.

Не буде ли Русија хтела дати свога мишљења, и ако се споразум између Уговорница не би могао ни после тога постићи, онда, ако би страна, која је за акцију, отпочела сама на своју руку акцију против Турске, друга страна биће дужна држати се пријатељске неутралности према својој савезници, предузети одмах мобилизацију у размерама предвиђеним Војном конвенцијом и притећи свом снагом својој савезници у помоћ, ако би нека трећа држава стала на страну Турске.

Члан II

Све територијалне тековине, које би се задобиле заједничким радом у смислу чл. I и II Уговора као и чл. І овога тајног Додатка, падају под заједничку власт (condominium) обеју савезница и њихова ликвидација извршиће се одмах, а најдаље у року од три месецапошто мир буде успостављен, и то на следећим основама:

Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме, а Бугарска Србији на територију северно и западно од Шаре планине;

Што се тиче територије између Шар планине, Родопе, Архипелага и Охридског Језера, ако би се обе стране увериле да је организовање те територије у засебну аутономну област немогућно с обзиром на опште интересе српске и бугарске народности или из других спољашњих или унутрашњих разлога, то ће се у погледу те територије поступити на основу следећих изјава:

Србија се обавезује да не тражи ништа преко линије обележене на приложеној карти, а која почиње од турско-бугарске границе са Голема Врха (северно од Криве Паланке) и пружа се у опште у југо-западном правцу до Охридског Језера, прелазећи преко врха Китке између села Метежева и Подржикоња, Виса источно од села Нерава, вододелницом до Виса 1.000 северно од села Баштево (Градац Планина) преко села Баштева, између села Лубенци и Петраљице, преко виса Острић 1.000 (Лисац Планина), на вис 1.050 између села Драча и Опиле, преко села Талишманци и Живаљева, на вис 1.050, вис 1.000, преко села Кешани, главном вододелницом Градиште Планине на вис Гориште, преко виса 1.023, вододелницом између Иванковаца и Логинаца, преко Ветерскога и Сопота на Вардар, преко Вардара планинским венцима ка вису 2.550, затим на Поропоље Планину њеном вододелницом између села Крапе и Барбараса, на вис 1.200 између села Јакренова и Дренова, на врх Чесма (1254), вододелницом Баба Планине и Крушкатепеси, између села Сопа и Црске, на врх Протајске Планине источно од села Белице, преко Брежана на вис 1.200 (Илинска Планина), вододелницом, преко виса 1330, на вис 1217, и између села Ливоништа и Горенци до Охридског Језера код манастира Губовци; и Бугарска се обвезује да прими ту границу ако се Његово Императорско Величанство Руски Цар, који ће бити умољен да буде врховни Арбитар по том питању, изјави у корист те линије. Разуме се, да се обе стране обавезују да приме као дефинитивну границу ону линију коју би Његово Императорско Величанство Руски Цар у горе означеним границама нашао да најбоље одговара правима и интересима обеју страна.

Члан III

Препис Уговора с овим тајним Додатком као и Војна конвенција саопштиће се заједнички Царској Руској Влади која ће се у исто време умолити да, примајући иx знању, буде наклона њиховим циљевима, као и да умоли и Његово Императорско Величанство Цара да Он благоволи примити и одобрити улоге, које су како Њему тако и Његовој Влади намењене одредбамауговорним.

Члан IV

Сваки спор, који би се изродио поводом тумачења или извршења ма које одредбе овог Уговора, тајног Додатка и Војне конвенције подноси се на коначно решење Русији, чим једна или друга страна буде изјавила да сматра да је немогуће постићи споразум непосредним преговорима.

Члан V

Ни једна одредба овога тајнога додатка не може се ни предати јавности ни саопштити ма којој другој држави без претходнога споразума двеју Уговорница и пристанка Русије.



Састављено у Софији на дан двадесет деветог Фебруара хиљаду деветстотина дванаесте године.

Петар, с. р. Фердинанд, с. р.

Др. М. Ђ. Миловановић, с. р. Ив. Ев. Гешов, с. р.
 
ВОЈНА КОНВЕНЦИЈА

између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске​

У духу и на основу чл. III Уговора о пријатељству и савезу између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске, а ради што успешнијег вођења рата и што потпунијег остварења циљева, које је савез себи у задатак ставио, утврђују се следеће одредбе које ће се y свему имати обавезну силу и важност као и одредбе самога Уговора.

Члан I

Краљевина Србија и Краљевина Бугарска обавезују се, да у случајевима које предвиђају чл. I и II Уговора о савезу, као и чл. I Тајног додатка тога Уговора, притекну једна другој у помоћ, и то Бугарска снагом од најмање (200.000) две стотине хиљада бораца, а Србија снагом од најмање (150.000) сто педесет хиљада бораца, спремном како за рат на граници, тако и за ратне операције изван граница своје територије.

У овај број не могу се урачунати борци из допунских трупа, ни борци из српског III (трећег) позива ни бугарског ополчења.

Овај број бораца има се извести на границу или преко граница своје државне територије, а у правцу у коме се има да упути према узроку и циљу рата, као и према развоју ратних операција, и то најдаље (21) двадесет и један дан од кад се рат објави или Савезница извести да је настала савезничка обавеза (casus foedoris). Али, и пре истека тога рока, савезничка је дужност, ако се то са природом ратних операција слаже и може успеху рата послужити, да своје трупе и делимично, у мери у којој буду мобилисане и концентрисане изведу на бојиште почев већ од седмог дана када је рат објављен или кад је настао (casus foedoris).

Члан ІІ

Ако би Румунија напала на Бугарску, Србија је обавезна да одмах огласи Румунији рат и своју војску од најмање (100.000) сто хиљада бораца упути противу ње, било на Средњем Дунаву, било на Добруџанском војишту.

На случај акo Турска нападне на Бугарску, Србија се обавезује да упадне у Турску и од своје мобилизоване војске упути најмање (100.000) сто хиљада бораца на Вардарско војиште. Буде ли Србија тада већ у рату с којом другом државом, сама или у савезу с Бугарском, она ће противу Румуније или Турске употребити све трупе које јој буду на слободном располагању.

Члан III

Ако би Аустро-Угарска напала на Србију, Бугарска је обавезна да Аустро-Угарској одмах огласи рат и војску своју од најмање (200.000) две стотине хиљада бораца упути у Србију, те даудружена са српском војском, оперише било дефанзивно било офанзивно против Аустро-Угарске.

Иста обавеза вреди за Бугарску према Србији у случају ако би Аустро-Угарска, под каквим било изговором, с пристанком или без пристанка Турске, ушла војском у Ново-Пазарски Санџак, па би Србија услед тога или Аустро-Угарској објавила рат или би ради заштите својих интереса своју војску у Санџак пребацила, па би се тиме изазвао оружани сукоб између ње и Аустро-Угарске. На случај напада Турске на Србију, Бугарска је обавезна да одмах упадне у Турску, и од своје војске мобилизоване по чл. I ове Конвенције упути на Вардарско војиште армију јаку најмање (100.000), сто хиљада бораца.

Нападне ли Румунија на Србију, Бугарска је обавезна да нападне румунску војску одмах чим буде прешла преко Дунава и територију Србије.

Ако би Бугарска, у ма ком од случајева изложених у овом члану била већ у рату са којом другом државом, сама или заједно са Србијом, она је обавезна, да Србију потпомогне свима својим трупама, које јој буду остале на слободном располагању.

Члан IV

Ако би Србија и Бугарска по претходном међусобном споразуму објавиле рат Турској, и једна и друга страна обавезне су, ако не буде специјалним споразумом другачије наређено, да од своје мобилизоване војске по чл. I ове Конвенције упуте на Вардарско војиште армију јаку најмање од по (100.000) сто хиљада бораца.

Члан V

На случај, ако једна уговорна страна објави рат којој другој држави без претходног споразума и пристанка друге уговорне стране, ова последња ослобађа се од обавеза изложених у чл. I ове Конвенције, али је зато обавезна да према својој савезници одржава пријатељску неутралност за време ратовања, као и да одмах мобилише најмање (50.000) педесет хиљада бораца и концентрише тако како ће најбоље заштитити слободу кретања своје Савезнице.

Члан VI

У заједничком ратовању ни једна од Уговорних страна не може закључити с противником примирје дуже од (24) двадесет и четири часа, без претходног споразума и пристанка друге Уговорне стране.

Преговоре о миру могу Уговорне стране повести и уговор о миру закључити само по претходном споразуму и договорно.

Члан VII

У рату ће војском сваке Уговорне стране командовати и свима њеним операцијама управљати њени властити команданти.

Кад засебни одреди из састава војсака двеју Уговорних страна дејствују против једног и истог објекта, општу команду предузима за јединице исте јачине, командант старији по рангу, а за јединице разне јачине, командант старији, по положају.

Кад се једна или више засебних армија, припадајућих једној савезничкој страни, ставе на расположење другој страни, њима ће командовати њихови властити команданти, који ће се за стратегиско вођење операција, потчињавати Главнокомандујућем оне стране на чије су расположење стављени.

У случају заједничког рата противу Турске, Врховна Команда на Вардарском војишту припада Србији ако на томе војишту буде оперисала њена главна војска, која треба да буде бројно јача од Бугарске војске на том војишту према чл. IV ове Конвенције.

На случај пак, да главна српска војска не оперише на Вардарском војишту и када је на њему бројно слабија од Бугарске, Врховна Команда на томе војишту припашће Бугарској.

Члан VIII

У случају кад трупе обе Уговорне стране стоје под једним командантом, све заповести и наредбе које се односе на стратегиско вођење и заједничке тактичке операције, издаваће се на оба језика - српском и бугарском.

Члан IX

Војска једне Уговорне стране у односу на своју исхрану и издржавање у опште, на настањивање, лечење и пренос рањених и болесних или сахрану помрлих војника, на пренос ратних потреба и томе подобно, уживаће на територији друге Уговорне стране иста права и исте олакшице и у свему исти поступак као и војска ове последње, управљајући се према законима и прописима земаљским. У том циљу, све земаљске власти дужне су да укажу своју помоћ Савезничкој војсци.

Плаћање свију потреба Bpшиће свака страна за себе, према месним ценама, првенствено готовим новцем а изузетно и боновима издаваним по нарочито усвојеном начину.

Транспортовање трупа и свега ратног материјала, хране и осталих потреба железницом и трошкове око тога, сноси она страна на чијој се територији ово врши.

Члан Х

Ратни плен припада оној војсци која га је задобила.

У случају где је плен задобивен у заједничкој борби на једном истом месту - бојишту - он се дели на обе војске сразмерно бројној јачини њихових бораца који су узели непосредно удела у њој.

Члан XI

За време ратовања свака Уговорна страна, имаће стално свога Делегата у штабу Врховне и Армиских Команада, која ће одржавати везу између обе војске у сваком погледу.

Члан XII

Стратегиске операције и случајеви који нису овде предвиђени а тако исто и спорови који би се могли појавити, расправљаће се заједничким споразумом обе Врховне Команде.

Члан XIII

О подели мобилизоване војске по чл. I ове Конвенције и груписању њеном на просторији за концентрацију у случајевима изложеним у предњим члановима; о путевима, које би требало поправити или изнова направити ради брзога извршавања концентрације на граници и даљега оперисања, споразумеваће се и утврдити што је потребно за извршење, Начелници Ђенералштабова Савезничких војсака, одмах по закључењу ове Конвенције.

Члан XIV

Ова Конвенција вреди од дана кад буде потписана и траје све док буде у снази Уговор о савезу и пријатељству, коме се као саставни део додаје.



Београд, 29 (двадесет деветог) априла 1912.

Петар, с. р.Фердинанд, с. р.

Др. М. Ђ. Миловановић, с. р. Ив. Ев. Гешов, с. р.

Ђенерал Р. Путник, с. р.Ђенерал-мајор Фичев, с. р
 
,,.српско-бугарска заједница, ако обе савезнице буду вршиле и према себи самима и једна према другој своје дужности, биће кадра да Балканско Полуострво избрише из списка земаља које поткусуривају освајачке рачуне Великих Сила. А у тренутку кад се општа европска ситуација поправи и кад Русија буде поново добила онај положај и утицај, који јој њена снага и њезини неисцрпни извори додељују, тако да Балканско Полуострво буде заклоњено од једностраних интервенција аустро-угарских, удружена Србија и Бугарска биће једине у стању прибирати око себе све балканске снаге, које ће саме, не тражећи никакве туђинске помоћи него задовољавајући се само немешањем у корист Турске, срушити и Отоманску империју и на њеним, рушевинама обновити своје независне државе и своје народне културе."

Милован Миловановић у свом Мемоару значај стварања савеза с Бугарском.
 
Ево из политичке конвенције између Србије и Црне Горе ко треба да реши спорове уколоко до њих дође:
Члан VI
Границе између савезних српских Краљевина имају се регулисати путем једне заједничке комисије.
Ако ли се пак комисија не би сложила оставља се да ријеши Краљ Грчке и Краљ Бугарске о нашим међусобним границама.
 
Нисам га промашио него је мање битан од ових других које сам цитирао а где се виде обавезе потписница.
Вероватно јер је Санџак био гранична територија према Аустроугарској, бранећи њега брани се и све остало што иде јужно од њега.
Много је битнији члан 4.
Члан IV
Ако би Србија и Бугарска по претходном међусобном споразуму објавиле рат Турској, и једна и друга страна обавезне су, ако не буде специјалним споразумом другачије наређено, да од своје мобилизоване војске по чл. I ове Конвенције упуте на Вардарско војиште армију јаку најмање од по (100.000) сто хиљада бораца.
што Бугарска такође није испоштовала па у складу са чланом 10. исте конвенције:
Члан Х
Ратни плен припада оној војсци која га је задобила.
У случају где је плен задобивен у заједничкој борби на једном истом месту - бојишту - он се дели на обе војске сразмерно бројној јачини њихових бораца који су узели непосредно удела у њој.
па како је српска војска сама ослободила Македонију природно је да њој и припадне, поготово после губитака територије западно од Шаре предвиђене уговором.

Није мање важно, напротив. Члан 3 конкретно говори о одговорности Бугарске да гарантује територије у корист Србије. Овде се јадранска обала уопште не помиње.
Члан 4 уопште није тема разговора – то што Бугарска није испунила овај члан није битнo за нашу расправу, која се односи на такозване "гаранције" за јадранску обалу.
Не знам ни зашто цитираш чланак о ратном плену (Члан 10) , који нема апсолутно никакве везе са овим о чему причамо.
"Природна" логика која ти одговара је твоја тачка гледишта, не треба је мешати са оним што пише у уговору.

То су Турске унутрашње ствари које трају дужи период, велике силе су се тиме бавиле када је први балкански рат увелико почео и практично цео Балкан ослобођен од турске власти, изузев утврђених градова Скадра, Јањине и Једрена.Балканске савезнице су тај тренутак тромесечног примирја искористиле да се боље припреме за ослобођење и ових градова, а Бугарска је тада тражила српску помоћ у вези Једрена и то и добила.Нису много придавали пажње том мешању великих сила јер су сматрале, све савезнице, да примене модел свршеног чина, војно се утврде тамо где треба и велике силе ће то морати признати као реално стање на терену.
То су унутрашњи ствари, али аутономију Албаније признају велике силе а не само Аустрија. Притом, без војне интервенције и окупације. А ако томе додамо да се јадранска обала нигде посебно не помиње у уговору - нема ваљаних основа да се за њу траже гаранције.
Бугарска је тражила помоћ од Срба као савезника, јер су Турци били још далеко од пораза, а опсада Једрена им даје времена да се припреме за озбиљнији отпор.
Србија је зависила од тога да Турска буде поражена у Тракији, иначе њени нови добици не би били остварени.
Истовремено, после октобра, Србија на Косову готово да није наишла на озбиљан војни отпор, а потом је без борбе заузела Драч и суседну обалу. Ионако је Бугарска желела услугу од Србије, али је сама Србија била веома заинтересована да Турци буду потпуно поражени.

Ја бих рекао да га ти не разумеш уопште.Целокупна мука око потписавања тих уговора између балканских земаља је управо била да земље осигурају територијалне добитке у будућем рату, зато су сви ти уговори и конвенције и потписани.

Члан 2.
Обе се Уговоренице такође обавежу да једна друга притекну целокупном својом снагом у помоћ у случају да која велика сила покуша анектовати, окупирати или својом војском посести, макар то само и привремено било, ма који део балканске територије, који стоји данас под влашћу Турске, ако и једна од њих буде то сматрала као противно својим животним интересима и као casus belli.

А шта је формирање Албаније од стране Аустроугарске на простору који је био под турском влашћу, а уговором требао да припадне Србији, него управо то, интервенција са циљем да те територије не припадну Србији, и могући casus belli за рат.

Сви услови су били испуњени да Бугарска стане уз Србију тада и брани новоприпојене и ослобођене поседе у том делу Турске као и у било којем другом делу.
Елем ни Србија ни Бугарска нису могле утицати на одлуку Великих сила, а која је била да се формира Албанија на простору који је требао да припадне Србији, и зато је Србија тражила од Бугарске компензацију у Македонији коју је сама и ослободила без бугарске војске.Бугарска је одговорила ножем у леђа и то је историјска чињеница ма колико се ти батргао да то поништиш и омаловажиш и некако разводниш.
У члану 2, који читаш као гаранцију, ради се о међусобној подршци у случају спољне војне интервенције, односно ако Аустрија или било која друга велика сила уђе са војском у турске земље. Овде посебно важно је „у случају анексије или окупације војном силом“. Ово стално игноришеш. То је главни услов који мора бити испуњен да би овај члан функционисао.
Покушаваш да промениш садржај овог чланка односно, ево Аустрија је некако овде интервенисала, али сам чланак врло јасно каже: анексија, окупација - освајање војском.
Дакле, испада да читаш текст како ти одговара, што сам ти и рекао на почетку. Чињеница да је Аустрија интервенисала овде на политички начин и подржала албанску независност није, на основу овог уговора, довољан услов да се Бугарска умеша у сукоб. О томе није сама одлучила Аустрија, већ све велике силе, укључујући и Русију. Став Аустрије и Италије никоме није био новост, а сама Србија је помагала Албанцима да добију аутономију од Турака. Нешто што је касније одиграло улогу против ње.

Ако си хтео такву расправу онда ниси требао да је водиш као ону прошлу, а исте аргументе си потезао и тамо, и да се још хвалиш како си из ње изашао као неки славом овенчани победник а не као обична кукавица која не зна где удара.
Па не знам, објаснио сам све логично и са освртом документу, ти као и пре две године примењујеш своје тумачење које је засновано на „виктимизацији Србије“. Штавише, никада нисам тврдио да Бугарска није прекршила споразум. Исто тако, ни Србија ту није без грешке.

Какве везе ово има са Великим силама, признањем Албаније као државе са њихове стране после почетка балканског рата и уговора Србије и Бугарске још пре тога.
Па како да нема – сам увек плачеш како је Аустрија у 20. веку направила заверу за стварање Велике Албаније на територији Србије, а испада да је и пре тога сама Србија новцем и оружјем подржавала aлбанце, па чак се и разговарало о учешћу редовних cрпске трупе у помоћи aлбанцима.

Шта сам урадиш себи, не може ти нико други..........
 
Poslednja izmena:
,,.српско-бугарска заједница, ако обе савезнице буду вршиле и према себи самима и једна према другој своје дужности, биће кадра да Балканско Полуострво избрише из списка земаља које поткусуривају освајачке рачуне Великих Сила. А у тренутку кад се општа европска ситуација поправи и кад Русија буде поново добила онај положај и утицај, који јој њена снага и њезини неисцрпни извори додељују, тако да Балканско Полуострво буде заклоњено од једностраних интервенција аустро-угарских, удружена Србија и Бугарска биће једине у стању прибирати око себе све балканске снаге, које ће саме, не тражећи никакве туђинске помоћи него задовољавајући се само немешањем у корист Турске, срушити и Отоманску империју и на њеним, рушевинама обновити своје независне државе и своје народне културе."

Милован Миловановић у свом Мемоару значај стварања савеза с Бугарском.
Миловановић је умро непосредно пре почетка рата, а Гешов се повукао из политике под притиском Фердинандових ратних паса.
Тиме је урушена и оно мало преостале наде да Бугарска и Србија нађу заједнички језик.
 
У бечким архивима очигледно не постоји такав документ који би потврдио оно што покушаваш да сугеришеш.
Оптужбе за план истребљења Срба заснивају се на врло једнострано тумаченој изјави аустријског конзула, у којој се, међутим, не помиње никакав план. Штавише, сама архива није доступна на интернету, а није могуће пронаћи ни оригинални текст на немачком.
Nije dostupno na internetu? Jeste, samo treba platiti skeniranje i ostalo, za Univerzitete je procedura veoma prosta.

Što se tiče planova, njoh nije moguće naći u Bečkim arhivima, to se krije u Sofiji: bez obzira na sve tvrdnje o “potpunom otvaranju arhiva” ni dan danas nije moguće dobiti uvod u dokumente koji se odnose na bugarsku politiku denacionalizacije i bugarske nacionalne propagande i “prosvete” na okupiranim područjima Kraljevine Srbije, a posebno ne na ono što se odnosi na teritoriju tzv. “Moravske vojnoinsoekcione oblasti”.

Jedino što je dostupno su vojne arhive iz kojih najjasnije sledi da stanovništvo koje su Bugari “ smatrali za bugarsko” sebe ne smatra za Bugare, naprotiv.

A1A10358-FEA3-4458-B63D-E3FBA32971E1.jpeg
 
Настављаш као покварена плоча – понављам, да ли је било Срба у Македонији није питање.
Срби је у сваком случају било, као што и други народи, али нису били бројни, па нису ни уврштени у рану статистику. Први статистички подаци с краја 19. века показују да, у ствари, Срби нису више од 3-4 одсто целокупног становништва Македоније.
Покушај да се становништво Македоније у 19. веку прикаже као претежно српско лишено је икаквог ослонца у статистичким, етнографским и лингвистичким подацима. То је јасно објашњено у науци и ти си једини од ретких овде који наставља да машта.
Покушај да се становништво Македоније у 19. веку прикаже као претежно српско лишено је икаквог ослонца у статистичким, етнографским и лингвистичким подацима. То је јасно објашњено у науци и ти си једини од ретких овде који наставља да машта.
O kakvim osloncima govori neko ko za “bugarske dijalekte” proglašava govore koji nisu međusobno dovoljno razumljivi ni sa severozapadnim bugarskim, da ne pominjem standardni bugarski jezik?

Ili neko ko se “oslanja” na “etnografske procene” austrougarskog službenika Feliksa Kanica, Jevrejina koji je iz karijerizma prešao na katolicizam i čije je sve etnografsko delovanje bilo usmereno na pridobijanje katolika Dragana Cankova i prvo katolika pa onda anglikanca Stojana Čomakova za ulazak Bugara u sferu uticaja Austrougarske?

EC69D623-BD0D-4E88-B7AC-76A235A89B87.jpeg



A good painter and drawer, Kanitz was also the author of a number of black and white drawings related to the life in the Balkans. Born a Jew, he later converted to Christianity.[1] Between 1870 and 1874 he was the first custodian of the Anthropologisch-Urgeschichtliches Museum in Vienna.[2] He died in the Austrian capital on 8 January 1904.
 
Poslednja izmena:
Миловановић је умро непосредно пре почетка рата, а Гешов се повукао из политике под притиском Фердинандових ратних паса.
Тиме је урушена и оно мало преостале наде да Бугарска и Србија нађу заједнички језик.
Pa kako uskladiti ove Ferdinandove ratne pse i tvoje neprestane tvrdnje o ‘bugarskom karakteru moravskih govora’ za koje sam Conev otvoreno kaže da su bugarski samo zato što su to govori stanovništva koje živi na delu Kraljevine Srbije koje je bugarska vojska bila zaposela i još uvek ih je držala u trenutku dok je pisao?

Kako bi bez tih ratnih pasa Conev uopšte došao u priliku da piše o bugarskim karakterima govora i da nalazi “bugarske dijalekte” u kojima je veliko jer prešlo u malo još dok su Sloveni živeli u Panoniji? Oni “jednojerovi” pravopisi? Ili je samo trebalo proglasiti i srpsku istoriju za “bugarsku”?
 
Poslednja izmena:
Није мање важно, напротив. Члан 3 конкретно говори о одговорности Бугарске да гарантује територије у корист Србије. Овде се јадранска обала уопште не помиње.
Члан 4 уопште није тема разговора – то што Бугарска није испунила овај члан није битнo за нашу расправу, која се односи на такозване "гаранције" за јадранску обалу.
Не знам ни зашто цитираш чланак о ратном плену (Члан 10) , који нема апсолутно никакве везе са овим о чему причамо.
"Природна" логика која ти одговара је твоја тачка гледишта, не треба је мешати са оним што пише у уговору.
Дао сам ти сада све чланове па читај.Бугарска је итекако била гарант да ће Србији припасти територије западно од Шаре док ће за област јужно до договорене линије посредовати руски цар, а дање на исток припасти све Бугарској.Уговор је и потписан из разлога да се дефинишу тачно територијални добици у будућем рату са Турцима ианче га не би ни потписивали.
Јел гарантовала Србија Бугарској онда њене територијалне добитке у том рату или није?
То су унутрашњи ствари, али аутономију Албаније признају велике силе а не само Аустрија. Притом, без војне интервенције и окупације. А ако томе додамо да се јадранска обала нигде посебно не помиње у уговору - нема ваљаних основа да се за њу траже гаранције.
Бугарска је тражила помоћ од Срба као савезника, јер су Турци били још далеко од пораза, а опсада Једрена им даје времена да се припреме за озбиљнији отпор.
Србија је зависила од тога да Турска буде поражена у Тракији, иначе њени нови добици не би били остварени.
Истовремено, после октобра, Србија на Косову готово да није наишла на озбиљан војни отпор, а потом је без борбе заузела Драч и суседну обалу. Ионако је Бугарска желела услугу од Србије, али је сама Србија била веома заинтересована да Турци буду потпуно поражени.
Наравно да су унутрашње ствари које немају везе са ставом Великих сила, оне чак покушавају да спрече балкански рат у пораз Турске, тек пошто је балкански рат почео они покушавају да спрече балканске савезнике да остваре своје територијалне добитке и тако ојачају, једна од тих ствари је била стварање државе Албанцима што наравно уговорима између балканских савезница није ни било предвиђено.
Јесте тражила помоћ иако Србија уговором није била обавезна да јој изађе у сусрет, него је шта више Бугарска била обавезна да са Србијом ослобађа Македонију као што није урадила и тако није поштовала Војну конвенцију.Србија јој је ипак послала целу армију у помоћ.
О чему ти причаш, све балканске земље су биле заитересоване да Турска буде поражена, због тога су и ушли у рат, то је био општи војни циљ а не само српски, како би касније могле по споразуму да поделе ослобођене области.
То је ствар војних операција а не потписаних уговора пре рата, после Кумановске битке и турског пораза претила је опасност да турске снаге на Косову остану одсечене па су се повлачиле на нове положаје убрзано.
У члану 2, који читаш као гаранцију, ради се о међусобној подршци у случају спољне војне интервенције, односно ако Аустрија или било која друга велика сила уђе са војском у турске земље. Овде посебно важно је „у случају анексије или окупације војном силом“. Ово стално игноришеш. То је главни услов који мора бити испуњен да би овај члан функционисао.
Покушаваш да промениш садржај овог чланка односно, ево Аустрија је некако овде интервенисала, али сам чланак врло јасно каже: анексија, окупација - освајање војском.
Дакле, испада да читаш текст како ти одговара, што сам ти и рекао на почетку. Чињеница да је Аустрија интервенисала овде на политички начин и подржала албанску независност није, на основу овог уговора, довољан услов да се Бугарска умеша у сукоб. О томе није сама одлучила Аустрија, већ све велике силе, укључујући и Русију. Став Аустрије и Италије никоме није био новост, а сама Србија је помагала Албанцима да добију аутономију од Турака. Нешто што је касније одиграло улогу против ње.
Да, те територије је Бугарска гарантовала да ће после рата припасти Србији, а ово и јесте грубо мешање Великих сила у послове балканских држава.Наравно нико није могао предвидети тада да ће Велике силе створити на том простору другу државу и зато се то и није нашло у уговору него је овако формулисано.Све је јасно ако се не манипилише текстом као што ти радиш.
Став Великих сила, сем Русије која гледа да уништи Турску, је био да Турска опстане управо као брана руским аспирацијама на Босфор и Дарданеле, и зато им пораз Турске никако није одговарао и њено истеривање из Европе.Са друге стране створиле би се јаке балканске државе које би запречиле пролаз Аустроугарској ка Солуну, ни то није било прихватљиво.Турска политика према Албанцима која траје више деценија и укључује неке аутономије унутар Турске за њих треба да минимизује словенски фактор у Турској пре свега и пацификује тај простор који је већ постао буре барута, то нема везе са политиком Великих сила али су свако гледали да то искористе када су већ ствари кренуле низбрдо по њих избијањем балканског рата.
Па не знам, објаснио сам све логично и са освртом документу, ти као и пре две године примењујеш своје тумачење које је засновано на „виктимизацији Србије“. Штавише, никада нисам тврдио да Бугарска није прекршила споразум. Исто тако, ни Србија ту није без грешке.
Логично је све ако та документа посматраш у склопу тадашњих догађаја и никако другачије.Не знам шта ти значи виктимизација Србије везано за ово, али да ње није било не би било ни балканског савеза, ни победа у том рату, а Турска би још увек била на Балкану, једино се Србија водила општим интересима балканским земаља, сви остали својим уско националним.Не очекујем да кажеш хвала.
Па како да нема – сам увек плачеш како је Аустрија у 20. веку направила заверу за стварање Велике Албаније на територији Србије, а испада да је и пре тога сама Србија новцем и оружјем подржавала aлбанце, па чак се и разговарало о учешћу редовних cрпске трупе у помоћи aлбанцима.
Шта сам урадиш себи, не може ти нико други..........
Лепо нема, Албанци су за Аустрију били само средство а не циљ.Аустрија је те просторе видела временом као своје, поготово после уједињења Немачке и Италије, Албанци су требали само да послуже сврси и ослабе суседне словенске земље и то је све, отуда еманцимација Албанаца од стране Бечког двора, јер ако то не ураде они, урадиће Италија или Британија за своје потребе.Не треба да чуди што је први владар Албаније, после оног комитета доведеног из Аустрије био управо Немац.Како су балканске земље ојачале наравно да су подржавали јединство Турске, када је Турска била пред поразом у овом рату вратили су се албанском фактору, па бугарском где је такође на власти немачка династија како би све то растурили, што се поклопило са бугарском мегаломанијом.
Миловановић је умро непосредно пре почетка рата, а Гешов се повукао из политике под притиском Фердинандових ратних паса.
Тиме је урушена и оно мало преостале наде да Бугарска и Србија нађу заједнички језик.
Миловановић је министар спољних послова Србије и особа која је главни креатор уговора са Бугарском и балканског савеза, и поред противљења многих у Србији да се Бугарској дају толики уступци, без њега не би било ни уговора ни савеза ни ослобођења тих територија од Турака.Тако да је итекако знао о чему говори, али није доживео да види реализацију свог дела.
 
Дао сам ти сада све чланове па читај.Бугарска је итекако била гарант да ће Србији припасти територије западно од Шаре док ће за област јужно до договорене линије посредовати руски цар, а дање на исток припасти све Бугарској.Уговор је и потписан из разлога да се дефинишу тачно територијални добици у будућем рату са Турцима ианче га не би ни потписивали.
Јел гарантовала Србија Бугарској онда њене територијалне добитке у том рату или није?
Лекизане, не знам више како да ти се објасним. Уговор је потписан како би се утврдиле границе територија које би иначе могле бити спорне између две стране. Наиме, Македонија је подељена на две зоне – бугарску (на коју Србија нема претензија) и спорну (предмет арбитраже). Што се тиче Косова и Санџака, то су територије које Бугарска признаје Србији (нема претензија) (северно и западно од Шаре ). Бугарска се такође обавезује да ће војном силом подржати Србију у случају инвазије Аустроугарске преко Cанџака.
Гаранције из члана 2 примењују се само у случају да трећа сила интервенише са трупама у сукобу
на територији Турске или угрози суверенитет једне од две земље.

Зашто стално мораш да измишљаш ствари које нису у уговору?

Наравно да су унутрашње ствари које немају везе са ставом Великих сила, оне чак покушавају да спрече балкански рат у пораз Турске, тек пошто је балкански рат почео они покушавају да спрече балканске савезнике да остваре своје територијалне добитке и тако ојачају, једна од тих ствари је била стварање државе Албанцима што наравно уговорима између балканских савезница није ни било предвиђено.
Јесте тражила помоћ иако Србија уговором није била обавезна да јој изађе у сусрет, него је шта више Бугарска била обавезна да са Србијом ослобађа Македонију као што није урадила и тако није поштовала Војну конвенцију.Србија јој је ипак послала целу армију у помоћ.
О чему ти причаш, све балканске земље су биле заитересоване да Турска буде поражена, због тога су и ушли у рат, то је био општи војни циљ а не само српски, како би касније могле по споразуму да поделе ослобођене области.
То је ствар војних операција а не потписаних уговора пре рата, после Кумановске битке и турског пораза претила је опасност да турске снаге на Косову остану одсечене па су се повлачиле на нове положаје убрзано.
Албанска независна држава је проглашена тек јула 1913. у Лондону.
Тада је и Србија добила целу Вардарску Македонију, Косово и Санџаке.
Бугарска није послала 100.000 војника на македонски фронт, то је тачно. Али сада не причамо о томе. Постоје информације да је ова тачка неколико пута мењана током сусрета Путника и Фичева. Ово је званичан став бугарске стране. Управо ту спорну тачку Србија је искористила за ревизију уговора. Спорови по војној конвенцији не могу се користити за једнострани раскид уговора, већ их морају решити обе команде како је наведено у члану 12.

Да, те територије је Бугарска гарантовала да ће после рата припасти Србији, а ово и јесте грубо мешање Великих сила у послове балканских држава.Наравно нико није могао предвидети тада да ће Велике силе створити на том простору другу државу и зато се то и није нашло у уговору него је овако формулисано.Све је јасно ако се не манипилише текстом као што ти радиш.
Ово што пишеш је детињаста глупост. Бугарска нигде у уговору није гарантовала да ће нове територије на јадранској обали или било где другде припасти Србији. Бугарска је само признала Србији право на територије (северно и западно од Шаре) и обавезала се да ће послати трупе у случају војне интервенције треће силе. Не може бити јасније од тога. И не можеш да маштати и мењати текст како ти одговара

Став Великих сила, сем Русије која гледа да уништи Турску, је био да Турска опстане управо као брана руским аспирацијама на Босфор и Дарданеле, и зато им пораз Турске никако није одговарао и њено истеривање из Европе.Са друге стране створиле би се јаке балканске државе које би запречиле пролаз Аустроугарској ка Солуну, ни то није било прихватљиво.Турска политика према Албанцима која траје више деценија и укључује неке аутономије унутар Турске за њих треба да минимизује словенски фактор у Турској пре свега и пацификује тај простор који је већ постао буре барута, то нема везе са политиком Великих сила али су свако гледали да то искористе када су већ ствари кренуле низбрдо по њих избијањем балканског рата.
Ово опет нема везе са темом, већ са твом перцепцијом „лошег Запада“. који је овде увек деловао само на штету словенских народа, а пре свега Србије.
Ништа од овога што си горе написаo не може се користити као аргумент, напротив, показује да покушаваш да разводниш разговор својим размишљањем о контексту овог времена.

Логично је све ако та документа посматраш у склопу тадашњих догађаја и никако другачије.Не знам шта ти значи виктимизација Србије везано за ово, али да ње није било не би било ни балканског савеза, ни победа у том рату, а Турска би још увек била на Балкану, једино се Србија водила општим интересима балканским земаља, сви остали својим уско националним.Не очекујем да кажеш хвала.
Виктимизација се зове претварање Србије у главну жртву и коришћење овог аргумента за читање уговора на начин који фаворизује твоју страну. Ово није ништа друго до логичка грешка која се зове „замена тезe“ заснована на жељи да се догађаји прикажу како ти одговара.
То што се само Србија водила балканским интересима је, најблаже речено, цинично, другим речима – нема везе са стварним догађајима.

Лепо нема, Албанци су за Аустрију били само средство а не циљ.Аустрија је те просторе видела временом као своје, поготово после уједињења Немачке и Италије, Албанци су требали само да послуже сврси и ослабе суседне словенске земље и то је све, отуда еманцимација Албанаца од стране Бечког двора, јер ако то не ураде они, урадиће Италија или Британија за своје потребе.Не треба да чуди што је први владар Албаније, после оног комитета доведеног из Аустрије био управо Немац.Како су балканске земље ојачале наравно да су подржавали јединство Турске, када је Турска била пред поразом у овом рату вратили су се албанском фактору, па бугарском где је такође на власти немачка династија како би све то растурили, што се поклопило са бугарском мегаломанијом.
Опет - скретање са теме и опет лупетање о Аустроугарској.
Зар ниси схватио да си одлучио да "образујеш" погрешну особу. Прочитао сам све на ову тему у последњих 10-15 година, а још увек нисам видео чак ни наговештај (ни у српском званичном наративу) да је Бугарска прекршила уговор јер није успела да обезбеди српско освајање Јадрана.
Дакле,ако имаш шта да кажеш на ову тему – добро – иначе боље ћути.
 
Poslednja izmena:
Лекизане, не знам више како да ти се објасним. Уговор је потписан како би се утврдиле границе територија које би иначе могле бити спорне између две стране. Наиме, Македонија је подељена на две зоне – бугарску (на коју Србија нема претензија) и спорну (предмет арбитраже). Што се тиче Косова и Санџака, то су територије које Бугарска признаје Србији (нема претензија) (северно и западно од Шаре ). Бугарска се такође обавезује да ће војном силом подржати Србију у случају инвазије Аустроугарске преко Cанџака.
Гаранције из члана 2 примењују се само у случају да трећа сила интервенише са трупама у сукобу
на територији Турске или угрози суверенитет једне од две земље.

Зашто стално мораш да измишљаш ствари које нису у уговору?
Не треба ништа да објашњаваш него да читаш чланове а они су јасни и написани су са одређеном сврхом.
Јесте и ту спада и територија до Јадранског мора како би Србија изашла на море, и то је западно од Шаре и турска територија у то време.
117618126.jpg

Албанска независна држава је проглашена тек јула 1913. у Лондону.
Тада је и Србија добила целу Вардарску Македонију, Косово и Санџаке.
Бугарска није послала 100.000 војника на македонски фронт, то је тачно. Али сада не причамо о томе. Постоје информације да је ова тачка неколико пута мењана током сусрета Путника и Фичева. Ово је званичан став бугарске стране. Управо ту спорну тачку Србија је искористила за ревизију уговора. Спорови по војној конвенцији не могу се користити за једнострани раскид уговора, већ их морају решити обе команде како је наведено у члану 12.
Зашто је онда спомињеш везано за српско-бугарски споразум који је склопљен још раније и без икаквог утицаја на њега.
Лондонским уговором Србија није добила ништа, прочитај бар шта тамо стоји.
Ево ти тачке 6.
Дискусија међу балканским савезницима
"Поступање Конференције амбасадора у односу на Албанију умногоме је додатно отежало ситуацију, јер је тиме Србија била спречена да прошири своју територију на запад до Јадрана и остала би јој само релативно мала накнада за своје жртве у рату, осим ако се Бугарска не би могла навести да пристане на модификацију српско-бугарског уговора од 13. марта 1912, на шта она није била вољна да пристане."

Србија је искористила чињеницу да није добила територију Дримске области као што је требало а да је сама ослободила Македонију без учешћа бугарске војске и сматрала је да је у тим околностима то поштено.
Ово што пишеш је детињаста глупост. Бугарска нигде у уговору није гарантовала да ће нове територије на јадранској обали или било где другде припасти Србији. Бугарска је само признала Србији право на територије (северно и западно од Шаре) и обавезала се да ће послати трупе у случају војне интервенције треће силе. Не може бити јасније од тога. И не можеш да маштати и мењати текст како ти одговара
Па ако дајеш право неком на неку територију то значи да гарантујеш да ће та територија припасти тој земљи, шта друго.
Шта би јел гарантовала Србија Бугарској њене територијалне добитке у том рату или није?Да ли је то могла да мења.
Ово опет нема везе са темом, већ са твом перцепцијом „лошег Запада“. који је овде увек деловао само на штету словенских народа, а пре свега Србије.
Ништа од овога што си горе написаo не може се користити као аргумент, напротив, показује да покушаваш да разводниш разговор својим размишљањем о контексту овог времена.
Има везе са политиком великих сила према овом простору која је била таква каква јесте, а Велике силе си ти убацио у разговор иако оне немају везе са самим српско-бугарским споразумом, а покушавајући да албанским питањем још више релативизујеш дискусију.
Виктимизација се зове претварање Србије у главну жртву и коришћење овог аргумента за читање уговора на начин који фаворизује твоју страну. Ово није ништа друго до логичка грешка која се зове „замена тезe“ заснована на жељи да се догађаји прикажу како ти одговара.
То што се само Србија водила балканским интересима је, најблаже речено, цинично, другим речима – нема везе са стварним догађајима.
То да је Бугарска одговорна за почетак другог балканског рата и то на онакав гнусан начин на који је започео је историјска чињеница и ти ту ништа променити не можеш, а то ти видим највише и смета.Поред Србије Бугарска је напала и Грчку тако да је и Грчка оштећена страна.Иначе никада било који рат није праведније решен него овај.
Зар ниси схватио да си одлучио да "образујеш" погрешну особу. Прочитао сам све на ову тему у последњих 10-15 година, а још увек нисам видео чак ни наговештај (ни у српском званичном наративу) да је Бугарска прекршила уговор јер није успела да обезбеди српско освајање Јадрана.
Дакле,ако имаш шта да кажеш на ову тему – добро – иначе боље ћути.
Јесам јер је тебе немогуће образовати.Можда си читао али разумео свакако ниси.
То никада нисам написао измишљаш.Написао сам да је Бугарска поделила простор Балканске Турске са Србијом тако да све територије западно од Шаре припадну Србији и да је Бугарска била гарант тога, то стоји у уговору.Ревизију уговора је тражила Србија јер то није добила.
Бугарска је yato прекршила Војну конвенцију везано за Македонију и то сам написао.
 
Не треба ништа да објашњаваш него да читаш чланове а они су јасни и написани су са одређеном сврхом.
Јесте и ту спада и територија до Јадранског мора како би Србија изашла на море, и то је западно од Шаре и турска територија у то време.
Pogledajte prilog 1586690

Зашто је онда спомињеш везано за српско-бугарски споразум који је склопљен још раније и без икаквог утицаја на њега.
Лондонским уговором Србија није добила ништа, прочитај бар шта тамо стоји.
Ево ти тачке 6.
Дискусија међу балканским савезницима
"Поступање Конференције амбасадора у односу на Албанију умногоме је додатно отежало ситуацију, јер је тиме Србија била спречена да прошири своју територију на запад до Јадрана и остала би јој само релативно мала накнада за своје жртве у рату, осим ако се Бугарска не би могла навести да пристане на модификацију српско-бугарског уговора од 13. марта 1912, на шта она није била вољна да пристане."

Србија је искористила чињеницу да није добила територију Дримске области као што је требало а да је сама ослободила Македонију без учешћа бугарске војске и сматрала је да је у тим околностима то поштено.

Па ако дајеш право неком на неку територију то значи да гарантујеш да ће та територија припасти тој земљи, шта друго.
Шта би јел гарантовала Србија Бугарској њене територијалне добитке у том рату или није?Да ли је то могла да мења.

Има везе са политиком великих сила према овом простору која је била таква каква јесте, а Велике силе си ти убацио у разговор иако оне немају везе са самим српско-бугарским споразумом, а покушавајући да албанским питањем још више релативизујеш дискусију.

То да је Бугарска одговорна за почетак другог балканског рата и то на онакав гнусан начин на који је започео је историјска чињеница и ти ту ништа променити не можеш, а то ти видим највише и смета.Поред Србије Бугарска је напала и Грчку тако да је и Грчка оштећена страна.Иначе никада било који рат није праведније решен него овај.

Јесам јер је тебе немогуће образовати.Можда си читао али разумео свакако ниси.
То никада нисам написао измишљаш.Написао сам да је Бугарска поделила простор Балканске Турске са Србијом тако да све територије западно од Шаре припадну Србији и да је Бугарска била гарант тога, то стоји у уговору.Ревизију уговора је тражила Србија јер то није добила.
Бугарска је yato прекршила Војну конвенцију везано за Македонију и то сам написао.
Raspravljaš sa čovekom koji nikako da prežali katastrofu Bugara na Bregalnici i poraz ideje “Trećeg bugarskog carstva”. Ideja je bila zagrabiti što veći deo Makedonije da bi Bugarska bila bar dva puta veća od Srbije i sa preko dvostruko većom populacijom, a onda planiranu podelu Srbije sa Austrougarskom ruskim velikobugarima (tzv “slavjanofili”) prodavati kao “spasavanje slovenske stvari”.
 
Не треба ништа да објашњаваш него да читаш чланове а они су јасни и написани су са одређеном сврхом.
Јесте и ту спада и територија до Јадранског мора како би Србија изашла на море, и то је западно од Шаре и турска територија у то време.
Многе ствари су западно од Шаре. И део Косова. Опет, већ сам рекао, чак и ако западно од Шаре значи јадранску обалу од Скадра до Драча, где пише да Бугарска гарантује да ће Србија добити ове територије после рата? Генерално, чини ми се да не знаш шта значи реч „гарантирати“. Али то је друга тема.

Зашто је онда спомињеш везано за српско-бугарски споразум који је склопљен још раније и без икаквог утицаја на њега.
Лондонским уговором Србија није добила ништа, прочитај бар шта тамо стоји.
Ево ти тачке 6.
Дискусија међу балканским савезницима
"Поступање Конференције амбасадора у односу на Албанију умногоме је додатно отежало ситуацију, јер је тиме Србија била спречена да прошири своју територију на запад до Јадрана и остала би јој само релативно мала накнада за своје жртве у рату, осим ако се Бугарска не би могла навести да пристане на модификацију српско-бугарског уговора од 13. марта 1912, на шта она није била вољна да пристане."
Нигде нисам написао Лондонски уговор из маја 1913. Научи да читаш оно што други пишу. Јасно пише јул 1913. у Лондону. Реч је о састанку великих сила 29. јула, који је изазван приближавањем краја балканског сукоба (Бугарска је већ тражила примирје) и има за циљ да одлучи о статусу турских земаља. На овом састанку је објављена резолуција за стварање независне албанске државе. Русија је обавештена о одлуци, а недељу дана касније уследио је мировни споразум у Букурешту, где је Србија добила нове територије.

Стално измишљаш текстове који не постоје или их стављаш тамо где им није место.
Ево оригиналног члана 6 Лондонског уговора на енглеском. Као што видиш, на њему је написано нешто сасвим друго.
Зашто увек мораш да мутиш воду са оваквим постовима. Количина не чини квалитет.

"VI.
His Majesty the Emperor of the Ottomans and their Majesties the Allied Sovereigns declare that they refer the matter of settling questions of a financial nature resulting from the war which is ended and from the above-mentioned cessions of territory to the International Commission convened at Paris, to which they have deputed their representatives"

Србија је искористила чињеницу да није добила територију Дримске области као што је требало а да је сама ослободила Македонију без учешћа бугарске војске и сматрала је да је у тим околностима то поштено.
То нема везе са обавезом Србије и Бугарске да једна другој признају територије дефинисане уговором. Горе наведено се односи искључиво на стварање повода за ревизију и раскид уговора.

Па ако дајеш право неком на неку територију то значи да гарантујеш да ће та територија припасти тој земљи, шта друго.
Шта би јел гарантовала Србија Бугарској њене територијалне добитке у том рату или није?Да ли је то могла да мења.
Имаш, као што сам рекао, озбиљне проблеме са разумевањем основних појмова: гарантовати (тј. обезбедити) није исто што и признати нечије право на нешто.
Предлажем да отвориш српски речник и образујеш се пре него што наставиш да се срамотиш овде у јавности.

Има везе са политиком великих сила према овом простору која је била таква каква јесте, а Велике силе си ти убацио у разговор иако оне немају везе са самим српско-бугарским споразумом, а покушавајући да албанским питањем још више релативизујеш дискусију.
Поменуо сам их јер стално тврдиш како је Аустрија сама одлучила и да је албанско пиће нешто што нико није предвидео током рата. Србија је била веома свесна албанског питања, чак су покушавали да купе Албанце на својој страни подржавајући их оружјем и новцем. Аустрија је заиста водећа сила у решавању албанског питања, али је и Русија пристала. Види Сазоновљеву преписку коју сам објавио овде.
Дакле, албанско питање није одједном пало с неба, нити би Бугарија могла да гарантује Србији јадранске територије ако то сама Русија није могла.
И пошто стално наводиш за пример да је тобоже контекст времена најважнији и по њему треба читати уговор, како је онда у наведеном случају Бугарска могла да гарантује нешто што сама Русија није могла. Ако се томе дода да се нигде у споразуму не помиње Јадран - јасно је да је твоје тумачење споразума лишено сваке основе.

То да је Бугарска одговорна за почетак другог балканског рата и то на онакав гнусан начин на који је започео је историјска чињеница и ти ту ништа променити не можеш, а то ти видим највише и смета.Поред Србије Бугарска је напала и Грчку тако да је и Грчка оштећена страна.Иначе никада било који рат није праведније решен него овај.
Ево опет – зашто сад причаш о стварима које нисам ни негирао па и нису тема. Напад Бугарске на њене савезнике није ни на који начин повезан са питањем бугарских "гаранција" за Јадран, већ директно за неспремност Србије да испуни главни и најважнији део споразума о подели Македоније.
 
Написао сам да је Бугарска поделила простор Балканске Турске са Србијом тако да све територије западно од Шаре припадну Србији и да је Бугарска била гарант тога, то стоји у уговору.Ревизију уговора је тражила Србија јер то није добила.
Па још горе – тврдиш да је Србија имала право да претендује на целу Македонију јер Бугарска није испунила нешто што није ни експлицитно поменуто у самом уговору, нити је то у пракси било могуће, без сагласности Русије.
Aли то ипак треба тумачити на твој "исправан" начин, јер Србија не може бити крива?
 
Многе ствари су западно од Шаре. И део Косова. Опет, већ сам рекао, чак и ако западно од Шаре значи јадранску обалу од Скадра до Драча, где пише да Бугарска гарантује да ће Србија добити ове територије после рата? Генерално, чини ми се да не знаш шта значи реч „гарантирати“. Али то је друга тема.
Западно је Дримска област, Косово и Метохија су северно, научи стране света да се не брукаш и у том погледу.

Тајни додатак
Уговору о пријатељству и савезу између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске

Члан II
Све територијалне тековине, које би се задобиле заједничким радом у смислу чл. I и II Уговора као и чл. І овога тајног Додатка, падају под заједничку власт (condominium) обеју савезница и њихова ликвидација извршиће се одмах, а најдаље у року од три месецапошто мир буде успостављен, и то на следећим основама:
Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме, а Бугарска Србији на територију северно и западно од Шаре планине;
Ти ћеш баш да ме научиш шта значи која реч....
Нигде нисам написао Лондонски уговор из маја 1913. Научи да читаш оно што други пишу. Јасно пише јул 1913. у Лондону. Реч је о састанку великих сила 29. јула, који је изазван приближавањем краја балканског сукоба (Бугарска је већ тражила примирје) и има за циљ да одлучи о статусу турских земаља. На овом састанку је објављена резолуција за стварање независне албанске државе. Русија је обавештена о одлуци, а недељу дана касније уследио је мировни споразум у Букурешту, где је Србија добила нове територије.
Стално измишљаш текстове који не постоје или их стављаш тамо где им није место.
Ево оригиналног члана 6 Лондонског уговора на енглеском. Као што видиш, на њему је написано нешто сасвим друго.
Зашто увек мораш да мутиш воду са оваквим постовима. Количина не чини квалитет.
"VI.
His Majesty the Emperor of the Ottomans and their Majesties the Allied Sovereigns declare that they refer the matter of settling questions of a financial nature resulting from the war which is ended and from the above-mentioned cessions of territory to the International Commission convened at Paris, to which they have deputed their representatives"
Па какве везе и то има српско-бугарским споразумом из 1912, то је већ крај другог балканског рата.Како су то балкански савезници знали да ће Велике силе јула 1913 да формирају Албанију......
Поента приче је била да Србија на крају првог балканског рата Лондонским уговором из маја 1913 није добила ништа, то је остављено балканским савезницима да се споразумевају, изузимајући Албанију која је формирана у границама које одреде Велике силе и територије источно од линије Енос-Мидија која треба да остане Турцима, као и свих острва у Егејском мору чији положај треба да одреде Велике силе изузев Крита и Атоса која треба да припадну савезницима.
Да моја грешка, оно што сам поставио је део неког извештаја са тих преговора.
После другог балканског рата ствар је јасна.
То нема везе са обавезом Србије и Бугарске да једна другој признају територије дефинисане уговором. Горе наведено се односи искључиво на стварање повода за ревизију и раскид уговора.
А ко каже да има, ја сам ти одговорио на то што си писао о поводу за ревизију, а повод јесте формирање Албаније од стране Великих сила и одузимање територија које је српска војска ослободила.
Имаш, као што сам рекао, озбиљне проблеме са разумевањем основних појмова: гарантовати (тј. обезбедити) није исто што и признати нечије право на нешто.
Предлажем да отвориш српски речник и образујеш се пре него што наставиш да се срамотиш овде у јавности.
Предлажем да ми одговориш коначно на питање, јел гарантовала Србија Бугарској њене територијалне добитке у том рату или није?Да ли је то могла да мења и шта је значило то што Бугарској даје право источно од оне линије, или смо постали мутави одједном!
Поменуо сам их јер стално тврдиш како је Аустрија сама одлучила и да је албанско пиће нешто што нико није предвидео током рата. Србија је била веома свесна албанског питања, чак су покушавали да купе Албанце на својој страни подржавајући их оружјем и новцем. Аустрија је заиста водећа сила у решавању албанског питања, али је и Русија пристала. Види Сазоновљеву преписку коју сам објавио овде.
Дакле, албанско питање није одједном пало с неба, нити би Бугарија могла да гарантује Србији јадранске територије ако то сама Русија није могла.
И пошто стално наводиш за пример да је тобоже контекст времена најважнији и по њему треба читати уговор, како је онда у наведеном случају Бугарска могла да гарантује нешто што сама Русија није могла. Ако се томе дода да се нигде у споразуму не помиње Јадран - јасно је да је твоје тумачење споразума лишено сваке основе.
Није албанско питање пало са неба свакако, са њим су били упознати и балкански савезници, али код поделе турских територија приликом закључења ових уговора они се нису обазирали на то и нису предвиђали било какву албанску државу, чак су то гледали да спрече капираш.Албанију формирају Велике силе тек после ових ратова што се косило са уговорима које су потписале балканске савезнице пре него што су кренуле у рат за ослобођење истих, јел треба да ти цртам.
Ево опет – зашто сад причаш о стварима које нисам ни негирао па и нису тема. Напад Бугарске на њене савезнике није ни на који начин повезан са питањем бугарских "гаранција" за Јадран, већ директно за неспремност Србије да испуни главни и најважнији део споразума о подели Македоније.
Зато што си помињао неку виктимизацију Србије, заборављаш о чему си писао.
Па још горе – тврдиш да је Србија имала право да претендује на целу Македонију јер Бугарска није испунила нешто што није ни експлицитно поменуто у самом уговору, нити је то у пракси било могуће, без сагласности Русије.
Aли то ипак треба тумачити на твој "исправан" начин, јер Србија не може бити крива?
Читаш ли ти шта се пише овде уопште или си у својој глави већ зацртао нешто па нема потребе!
На шта је Србија претендовала то је у оном уговору и наведено, а само то је битно.После интервенције Великих сила и стварања Албаније тражила је ревизију у складу са новим околностима, али с еипак није сетила да без посредовања руског цара и објаве рата нападне Бугарску.Тако да не видим за шта треба да буде крива.
 
Западно је Дримска област, Косово и Метохија су северно, научи стране света да се не брукаш и у том погледу.

Тајни додатак
Уговору о пријатељству и савезу између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске

Члан II
Све територијалне тековине, које би се задобиле заједничким радом у смислу чл. I и II Уговора као и чл. І овога тајног Додатка, падају под заједничку власт (condominium) обеју савезница и њихова ликвидација извршиће се одмах, а најдаље у року од три месецапошто мир буде успостављен, и то на следећим основама:
Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме, а Бугарска Србији на територију северно и западно од Шаре планине;
Ти ћеш баш да ме научиш шта значи која реч....
Исцрпио сам све могућности за интелектуалну и аргументовану расправу. Зар заиста нема ко други да ти објасни да мешаш бабе и жабе...
Понављам.... "гарантирати" и "признати право" нису иста ствар.
Да ли је ово заиста немогуће разумети?


Па какве везе и то има српско-бугарским споразумом из 1912, то је већ крај другог балканског рата. Како су то балкански савезници знали да ће Велике силе јула 1913 да формирају Албанију......
Није албанско питање пало са неба свакако, са њим су били упознати и балкански савезници, али код поделе турских територија приликом закључења ових уговора они се нису обазирали на то и нису предвиђали било какву албанску државу, чак су то гледали да спрече капираш.Албанију формирају Велике силе тек после ових ратова што се косило са уговорима које су потписале балканске савезнице пре него што су кренуле у рат за ослобођење истих, јел треба да ти цртам.
Овде се ради о томе да је аустријски став о Албанији познат најмање од последње деценије 19. века. Тим пре што су Италија и Аустрија 1909. закључиле уговор по коме се територијалне промене на Балкану не могу вршити без њихове сагласности. Треба поменути и албански устанак из 1910. године, који је био много пре Блаканских ратова. Стога је ризик везан за освајање турских територија на подручју које су оспоравале велике силе био веома познат, а у последње 2 године пре рата и сам албански национализам је допринео коначном решавању овог питања.
Из тог разлога Бугарска није била у позицији да даје гаранције за ове територије.

Поента приче је била да Србија на крају првог балканског рата Лондонским уговором из маја 1913 није добила ништа, то је остављено балканским савезницима да се споразумевају, изузимајући Албанију која је формирана у границама које одреде Велике силе и територије источно од линије Енос-Мидија која треба да остане Турцима, као и свих острва у Егејском мору чији положај треба да одреде Велике силе изузев Крита и Атоса која треба да припадну савезницима.
Да моја грешка, оно што сам поставио је део неког извештаја са тих преговора.
После другог балканског рата ствар је јасна.
Па, како није добила ништа? Косово и Санџак су ништа? Њих нико у ствари није оспоравао. Осим тога, спорна област у северном делу Македоније још је требало да буде решена арбитражом. Дакле, Србија би у сваком случају добила много од онога што је желела.

Предлажем да ми одговориш коначно на питање, јел гарантовала Србија Бугарској њене територијалне добитке у том рату или није?Да ли је то могла да мења и шта је значило то што Бугарској даје право источно од оне линије, или смо постали мутави одједном!
Ево ти опет лупаш ....Није дала гаранцију. Нигде нема таквог израза "даје право", што би заправо значило да је Бугарска поседовала ове територије да би дала право Србији. У уговору пише "признаје право".
Колико пута ово мора да се понови?

Зато што си помињао неку виктимизацију Србије, заборављаш о чему си писао.
Па војни план у Македонији нема везе са тим што тврдиш да је Бугарска гарантовала јадранску обалу.
Пошто ово друго нигде није фиксирано ни у једном уговору, остаје да је Србија користила несклад у броју војника које је Бугарска послала на македонски фронт као једини разлог за ревизију уговора.

Читаш ли ти шта се пише овде уопште или си у својој глави већ зацртао нешто па нема потребе!
На шта је Србија претендовала то је у оном уговору и наведено, а само то је битно.После интервенције Великих сила и стварања Албаније тражила је ревизију у складу са новим околностима, али с еипак није сетила да без посредовања руског цара и објаве рата нападне Бугарску.Тако да не видим за шта треба да буде крива.
То што Србију у овом случају не сматраш ни за шта кривом показује твој однос према историји. Ти мислиш да само Србија има право на своје етничке територије, а Бугари у Македонији и Албанци који на овим местима живе 1000 година немају. Кућни форум ти даје удобност и сигурност да никада нећеш бити на погрешној страни.
Желим само да подсетим да је средином децембра 1912 Пашић изјавио да Србија намерава да задржи све територије које је освојила оружјем. Ово је пре званичног проглашења албанске државе. У наредних 6 месеци, Србија је тражила ревизију уговора, наводећи неиспуњавање услова о броју бугарских војника у Македонији, али је истовремено одбила да се повуче из Македоније како је предвиђено уговором, и уместо тога је започела административни попис македонског становништва.
Генерално, односи између две земље 1913. године су били потпуни фијаско, а за то су криве владе обе земље.
Ово је и закључак руске стране по овом питању.
 
Poslednja izmena:
На шта је Србија претендовала то је у оном уговору и наведено, а само то је битно
Евидентно је у овом спору да историјске догађаје сматраш великом неправдом према Србији, а на тај начин апсолутно све остало остаје на периферији. Управо и то да руско-турски рат није вођен за ослобођење етничких српских територија у Помoрављу, да Балкански рат није вођен само и искључиво са циљем да Србија добије своје територије. Отуда, наравно, тражиш ове непостојеће гаранције у уговору, да би потврдио свој став - ето, оне су према нама били непоштене и ми смо узели „наше“.
Међутим, ово размишљање и став је један од главних разлога, на почетак 21. века, који је довео Србију до статуса једне од најнезначајнијих земаља у Европи.
 
Poslednja izmena:
Исцрпио сам све могућности за интелектуалну и аргументовану расправу. Зар заиста нема ко други да ти објасни да мешаш бабе и жабе...
Понављам.... "гарантирати" и "признати право" нису иста ствар.
Да ли је ово заиста немогуће разумети?
Не видим неке аргументе да си приложио ни до сада а и са логиком не стојиш баш најбоље очигледно.У ситуацији када две земље деле територију коју намеравају да ослободе признати неком право на одређену област значи управо гарантовати да ће у случају ослобођења та земља то и добити, бар што се тиче самих потписница.
Овде се ради о томе да је аустријски став о Албанији познат најмање од последње деценије 19. века. Тим пре што су Италија и Аустрија 1909. закључиле уговор по коме се територијалне промене на Балкану не могу вршити без њихове сагласности. Треба поменути и албански устанак из 1910. године, који је био много пре Блаканских ратова. Стога је ризик везан за освајање турских територија на подручју које су оспоравале велике силе био веома познат, а у последње 2 године пре рата и сам албански национализам је допринео коначном решавању овог питања.
Из тог разлога Бугарска није била у позицији да даје гаранције за ове територије.
Какве везе то има са српско-бугарским уговором аман!Тај уговор уопште не спомиње Албанце, ниједна земља савезница не рачуна на Албанце а поготово не на њихову државу на том простору у било ком облику.Они територију Турске деле између себе и због тога потписују уговоре како би се знало шта је чије када се ослободе ти простори.Једино што је тачно јесте да су очекивано мешање Великих сила у проблеме на Балкану као и албанско питање убрзали припреме за рат и то је све.Рецимо за разлику од Србије и Бугарске које су овим уговором дефинисале своје територије после рата, Бугарска и Грчка својим споразумом то нису урадиле, практично се све свело на војну конвенцију, па су настали неспоразуми између њих још за време трајања рата.
Па, како није добила ништа? Косово и Санџак су ништа? Њих нико у ствари није оспоравао. Осим тога, спорна област у северном делу Македоније још је требало да буде решена арбитражом. Дакле, Србија би у сваком случају добила много од онога што је желела.
Сад ти не читаш шта је написано, Лондонским уговором из маја 1913 Србија није добила ништа јер тај уговор ништа од тога није ни дефинисао сем онога што сам поменуо, све остало су требале да реше балканске савезнице.Србија је највише желела излаз на море и зато је и правила онолике уступке Бугарској у Македонији, а то су јој Велике силе одузеле.Косово и Санџак су међусобно поделиле Србија и Црна Гора.
Ево ти опет лупаш ....Није дала гаранцију. Нигде нема таквог израза "даје право", што би заправо значило да је Бугарска поседовала ове територије да би дала право Србији. У уговору пише "признаје право".
Колико пута ово мора да се понови?
То није тачно, Бугарска није могла да поседује области којих се одрекла у уговору и на које је дала право Србији чак и да их је она ослободила, то је била сврха уговора и поделе територија.Дакле ти сматраш да би Србија могла да заузме и територије источно од договорене линије јер је ето само дала право Бугарској на њих а није јој ништа гарантовала, јел тако!А како је њена војска ослободила Македонију због чега је онда Бугари траже!?
109366637.jpg

Па војни план у Македонији нема везе са тим што тврдиш да је Бугарска гарантовала јадранску обалу.
Пошто ово друго нигде није фиксирано ни у једном уговору, остаје да је Србија користила несклад у броју војника које је Бугарска послала на македонски фронт као једини разлог за ревизију уговора.
Написао си да ја браним улогу Србије као неке жртве у тим догађајима и зато сам то написао, прочитај поново коментаре.Уз то не видим никакву кривицу Србије са тим у вези опет понављам.
И ово сам ти одговорио, Србија је остала ускраћена за излаз на море и велику територију од Шаре до Јадрана са које је морала да се повуче, и зато је тражила компензацију од Бугарске у Македонији коју је ионако сама ослободила без бугарске војске иако Војном конвенцијом није тако требало да буде.Због чега је Србија сама ослободила Македонију, па зато што Бугарска није ни послала своју војску тамо, узузев 7.рилске дивизије у почетку која се врло брзо вратила под бугарску команду и придружила осталим бугарским дивизијама у јурњави за Солун.
То што Србију у овом случају не сматраш ни за шта кривом показује твој однос према историји. Ти мислиш да само Србија има право на своје етничке територије, а Бугари у Македонији и Албанци који на овим местима живе 1000 година немају. Кућни форум ти даје удобност и сигурност да никада нећеш бити на погрешној страни.
Желим само да подсетим да је средином децембра 1912 Пашић изјавио да Србија намерава да задржи све територије које је освојила оружјем. Ово је пре званичног проглашења албанске државе. У наредних 6 месеци, Србија је тражила ревизију уговора, наводећи неиспуњавање услова о броју бугарских војника у Македонији, али је истовремено одбила да се повуче из Македоније како је предвиђено уговором, и уместо тога је започела административни попис македонског становништва.
Генерално, односи између две земље 1913. године су били потпуни фијаско, а за то су криве владе обе земље.
Ово је и закључак руске стране по овом питању.
У овом случају не сматрам јер не видим никакав разлог за то.Не, ја то нисам написао, убацујеш ми речи у уста које нису тачне што ти није први пут.Ја само гледам шта пише у уговорима и на шта су се две стране потписнице обавезале.А због чега Пашић то не би изјавио, ако је та изјава уопште тачна, у том тренутку српска војска је ослободила Македонију, а по уговору савезнице треба да држе све ослобођене територије све до коначног уговора о миру са Турском, тада је наступило тромесечно примирје и пропали преговори па нови сукоби.Тада су Велике силе обелоданиле своје планове о стварању Албаније и да балканске савезнице ипак неће задржати све територије које су ослободиле, тако да је Пашић пре мислио на Дримску област него на Македонију коју ће поделити са Бугарском када се Турска преда.Тако да јој је ипак послао целу армију под Једрене после тога.
Као што рекох разлог за ревизију је био ускраћивање територија Србији на Јадрану, са тим се кршење Војне конвенције од стране Бугара у Македонији приликом њеног ослобођења само поклопило како би се тамо тражила проширења ради компензације.Бугари нису хтели ни да сачекају интервенцију руске стране која је хтела да сачува савез него су напали Србију пре тога.
Евидентно је у овом спору да историјске догађаје сматраш великом неправдом према Србији, а на тај начин апсолутно све остало остаје на периферији. Управо и то да руско-турски рат није вођен за ослобођење етничких српских територија у Помoрављу, да Балкански рат није вођен само и искључиво са циљем да Србија добије своје територије. Отуда, наравно, тражиш ове непостојеће гаранције у уговору, да би потврдио свој став - ето, оне су према нама били непоштене и ми смо узели „наше“.
Међутим, ово размишљање и став је један од главних разлога, на почетак 21. века, који је довео Србију до статуса једне од најнезначајнијих земаља у Европи.
Као што рекох правда је задовољена на крају другог балканског рата тако да нема за чим ту да се жали, једини који треба да ставе прст на чело су сами Бугари јер су тиме доста изгубили, сем територија и вечни белег издајника и превртљиваца.
Српско-бугарски споразум је јасан тако да немам намеру да се понављам, и то сви могу да прочитају, а ти се слободно на некој другој теми поново позови на твоја пискарања овде као што си позвао и на она на предходној теми па изјави како си и овде издоминирао.

Видим Бугарска је баш значајна, поштеди ме твојих фантазија.
 

Back
Top