Па добро ако си ограничен ниси глуп, то признавање тих територија и јесте гарантовање другој страни да ће доћи у њихов посед, колико пута то треба да ти се напише.Бугарска и Србија тим уговором деле територију Турске коју планирају да ослободе у будућем рату, с тога се и одричу територија преко поменуте линије док оно што нису успеле да поделе јер се нису договориле стављају под спорну територију јел то толико тешко да се разуме.
Питао сам врло јасно – објасни публици како "признање права" на територију значи "гаранцију добијања" те територије. Ово си већ десет пута поновио као поремећен, али нам још увек ниси изнео своју логику ? На чему се заснива? Твоје одлично владање семантиком или твоје одличне аналитичке вештине.
Сигуран сам да се 99 посто форумаша овде уопште не слаже са тобом. Није ти први пут да се брукаш пред публиком, већ су се навикли на тебе и гледају циркус.
Како није битно, изјавио си тоталну неистину да Србија и Бугарска уговором деле територију Македоније, што није тачно јер деле целокупну територију Турске.То где иде линија разграничења потпуно је небитно за ову причу, могли су да се договоре и да иде по 40. паралели или неком другом линијом небитно.Уосталом у уговору нигде нема Македоније измислио си је, иначе би показао овде где се то Македонија спомиње у тексту.
Па они деле територију Турске, али управо у Македонији се сукобљавају два интереса или тамо где је заједничка граница, а не Санџак, Косово или Јадран. A ти можеш је звати како год хоћеш.
То није важно за нашу расправу, престани да скрећеш са теме.
Какве везе има са ким ратују, са Турцима или Албанцима у турској војсци или као турски башибозук, нису Срби савезници са Албанцима и не деле територију Турске са њима него са Бугарима.А Бугари су им гарантовали да ће све западно од поменуте линије припасти Србији, као што стоји у уговору, нигде не помињу Албанце нити рачунају на њим сем као непријатеље.Бугарске гаранције за то спадају под други члан главног уговора и Србија није напала Албанце или Албанију него Турску, у свом фантазирању заборавио си докле си стигао.
Па од Призрена до Драча Срби скоро да нису наишли на отпор. Нису се борили против регуларне турске војске јер они су били у јужној Албанији. Срби се углавном сукобљавају са албанским паравојним групама које нису биле део турске војске. У исто време, Албанци су већ у лето добили аутономију од Турака. Па зар онда морамо да их сматрамо Турцима? Јасно је да су Срби журили да се пробију на јадранску обалу јер су сматрали да ће мир легитимисати територије које су биле под контролом Савезника у тренутку његовог потписивања.
Опет кажем да је текст означен црвеном бојом неоснован и погрешан, чак и да га напишеш сто пута, ништа се неће променити.
То је главна намера ових уговора, и јасно је као дан, подела територије после ослобођења, наравно да је дефинисано поред тога и како треба водити војне операције с тим у вези и како их заштитити од страних фактора, како њих тако и матичне земље потписнице.Наравно да је предходила рату замлато, како другачије, ниједна није хтела да ратује док не сазна шта јој припада после ослобођења тих територија, а саме нису биле довољно јаке до спороведу то свака за себе.Русија треба да одлучи око спорне зоне, члан 2. тајног угвоора, остало су Србија и Бугарска поделиле како је наведено, што се тиче поделе територија.Русија се обавештава и у вези повода за рат на одобравање, то је у члану 1. тајног уговора.
Бугарска и Србија су најпре закључиле овај уговор са циљем међусобне заштите својих граница и очувања заједничких интереса, с обзиром на нестабилну политичку ситуацију у Османском царству. Подела територија је део споразума који предвиђа случајеве у којима може доћи до сукоба интереса – управо тамо где се очекује да Бугарска и Србија имају заједничку границу.
За српски Јадран нема гаранција ни од кога, па ни од Русије, нема плана, нема изричитог помена ове територије. Србија је деловала сама без савезника (ако не рачунамо Црну Гору) и није ни од кога тражила помоћ, нити је са било ким преговарала о свом плану како је то било предвиђено уговором. Признавање права Србије на територију северно и западно од Шар планине ни на који начин не значи да Бугарска гарантује добијање ових територија, јер за то мора постојати заједнички војни план, претходно договорен и описан у уговора, као у случају Санџака.
Као што рекох, ова линија поделе на карти иде на арбитражу код цара, без икаквих питања. Али обе стране су имале руско уверавање да ће цар одлучити што је могуће ближе ономе што је унапред договорено.Опет ниси довољно прочитао, па и даље лупаш.
Има право да организује власт, а то је и радила војна управа тамо, Србија их је анектирала тек после рата са Бугарском.То по уговору потпада под заједнички рад, али тамо заједничког рада није било, такође по уговору, јер то није као што смо рекли бугарска војска ни ослобађала па се тамо није ни налазила.Познато нам је неколико извора о том попису и поред тога, и о томе смо разговарали али авај, ти више волиш турске егзархистичке пописе.
Није битно да ли је имала или није и шта ти мислиш, важно је шта пише у уговору. Пошто си сам отворио питање о заједничкој власти, онда је исправно да се овај принцип примени и на територију Македоније коју су заузеле српске трупе.
Где је било „заједнички рад” то пише у уговору, а ако постоји спор, о томе одлучују обе стране. Штавише, уговор остаје на снази све док се формално не ревидира.
За нашу дискусију није битно који извори постоје за овај попис.
Све западно и северно од поменуте линије, а Војном конвенцијом Бугарска и не треба да ослобађа те просторе, него Србија и Црна Гора, и ти се сада чудиш што није била ангажована тамо, циркус.Па ваљда је интерес и Бугарске био да Турска буде поражена било где, и на Косову, и у Санџаку и у Дримској области.Па што није заједнички деловала Бугарска тамо према тој конвенцији?
Дакле, заједничке војне операције на јадранској обали су између Србије и Црне Горе. Стога су они сами себе директни гаранти ових теитрорија. На поменутом подручју крајем новембра 1912. године није било озбиљнијег турског војног присуства, ако га је уопште било, изузев опкољеног гарнизона у Скадру. Последња битка у којој је учествовала регуларна турска војска била је на југу између Елбасана и Берата. Дакле, дуж коридора Призрен-Драч није било регуларне турске војске, односно није било потребе да неко чисти територије од Турака и чува бугарске леђа.
Пошто Бугарска признаје право Србији на ове територије, из овога не могу произаћи никакве гаранције. Као што Србија није Бугарској гарантовала земље у Тракији. Чињеница да је Србија послала трупе у Једрене била је последица бугарског захтева за тешком артиљеријом, а као што си већ приметио, Србија није имала обавезу да шаље помоћ.
Дефинисан је заједнички рад и односи се на територију коју буду ослободиле обе војске заједно, тако да ће обе земље делити власт на том простору док се оне не поделе према уговору пошто Турска потпише мир.Како је Војна конвенција предвиђала дејство српске и бугарске војске у Повардарју тамо је требала бити и та територија заједничког рада и заједничке власти, наравно нико пре рата није знао колика ће та област бити и колико ће територије савезници ослободити уопште, међутим пази сад бугарска војска уопште није учествовала у ослобађању тих простора тако да Вардарска Македонија није део заједничког рада, иако је по уговору требало добар део те територије да припадне њој.Гаранције за све ослобођене области следе из члана 2. уговора као што сам већ рекао.
Можда ти разумеш српски али ти је ова материја шпанско село.
Ајде сад мораш да сломиш језик - Повардарије. Ко тако говори? Услови и одредбе уговора, као што сам горе написао, обавезујући су за обе стране док се уговор не ревидира. Да ли Бугарска није испунила услов требало је да се одлучи међусобно, како је предвиђено уговором, а не једнострано. Присвајање целе Македоније као компензације било је апсолутно неспојиво са циљевима и прелиминарним споразумима овог уговора, иу то нема сумње. Ко год и шта год да говори.
У члану 2. нема гаранција за ослобођене територије, постоји само линија поделе, на основу које 1) Србија се обавезује да не тражи ништа југоисточно од линије и 2) Бугарска се обавезује да прихвати ову линију ако руски цар одлучи у њену корист.
Као што сам рекао, све остало је веома претерана верзија коју је представио неко са логичким способностима ученика шестог разреда.
