Претапање Срба у друге нације и веру, дешава се од најранијег
времена српске историје у свим деловима Европе...
И што је разумљиво, највећи утицај на овај процес имали су они,
који су својим империјалистичким присуством, временски, најдуже остали на
просторима који су вековима одређивали српске земље, а то су Турци.
Својим продирањем на запад прво су померали српске границе
на Балкану, а самим тим и Српски живаљ, давајући на тај начин
на значају неким мањим групама народа, као што су Албанци,
који су одма прихватили ислам и тим чином добили повлашћени положај
код нових господара. Са Албанцима су остајали многи Срби, често
и вiђенији, који су са променом вере, задржавали позиције које су до тада имали.
Свакако, да је најпознатији међу њима Скендербег, син Ивана Кастриота, који је владао
у Маћи и Умнестији. Мајка му је била Војислава, кћи господара Полога,
једног дела Маћедоније и Бугарске.
Напредовањем Турске ка западу, вековима се српски живаљ,
масовно у таласима померао ка западу или преко Дунава, док су многи остајали
прихватајући нову веру и обичаје.
И ако су одбацили крст, многи, вековима, па и данас, предањем са колена на колено,
чувањем иконе свеца ког су славили као КРСНУ СЛАВУ, и данас знају,
ко су, одакле потичу, како су им се презивали преци. Знају, да су им преци били
хришћани и Срби. Сигуран сам, да је један од најпознатијих Срба
муслиманске вероисповести био Мехмед Паша Соколовић.
У исту групу бих сврстао и Мешу Селимовића и једног од највећух
уметника данашњице Емира Кустурицу.
Горе наведени, умни људи, цењени у Србији и свету, су доказ, да ми Срби
не бисмо смели одбацивати наше сународнике друге вере. Они су доказ, да и после
неколико векова, потомак неког Србина, који је из неког разлога променио веру,
може да се врати у Српски корпус.
Турци су прихватили веру од Арапа, ал су остали Турци....
Шиптара има разних вера....ал су и даље Шиптари....Французи су из моде седамдесетих
година прелазили на Ислам, али су остајали Французи.
Само код нас Срба се променом вере мењала и нација. Наша црква се
олако одрицала тих људи и није их прихватала у српски корпус.
Мишљења сам, да би данас морали на посебан начин да се окренемо ка њима,
да их на посебан начин прихватамо, да их на посебан начин
усмеравамо ка хришћанским вредностима,
јер ипак, они су наши, додуше, посебни, али су Срби.
A to stvarno pise u knjigama. Npr. Olga Pjanovic - Srbi narod najstariji.
