Jao mili boze koliko ostrascenosti na ovu temu. Pre nego sto bilo sta napisem reci cu da sam po nacionalnosti Srbin po veri pravoslavac a po profesiji istoricar. Nazalost mogu reci da su vecina stvari koje je izneo ovaj zivac tacne. Poenta je da li je to napisao da bi nas prosvetlio ili provocirao. Vecina tih podataka moze se naci i kod srpskih istoricara a i kod ljudi iz tog vremena (Vuk Karadzic, prota Matija Nenadovic itd.) Kada govorimo o petovekovnom prisustvu Turaka na ovim prostorima (ne o petovekonoj vladavini
) moramo pre svega uzeti u obzir dužinu tog perioda. Kao sto danas nisu iste prilike kao pre 15 godina, kao sto se period 1950-tih razlikuje od 1890-tih, tako se i tih pet vekova medjusobno mnogo razlikuju.
Citao sam post od ovog zivca vezan za Kosovski boj i srpske sultanije i uvideo mnogo gluposti ( sta tek da kažem za tvrdnju da su muslimani otkirili Ameriku i da je Kolumbo naisao na džamiju na Kubi
) ali i nesto istine pa tako prilazim i ovom postu. Ono sto me vise zabrinjava je to da jedan musliman zna vise o najvecim srpskim istorijskim dogadjajima (Srpski ustanci) od ljudi koji se kunu u srpstvo i pravoslavnu veru a koje ja nazivam profesionalnim patriotama
.
Dolazak Turaka na Balkan u XIV veku promenio je istorijski tok cele Evrope a posto se trudimo da budemo deo iste ta promena nije zaobisla ni ove krajeve. Turci su organizaciono, birokratski, vojno i pravno gledano bili pravo osveženje za ove krajeve koji su nakon smrti cara Dusana postali cirkus sa primesama latinoamericke TV novele. Ako neko smatra da je tamo neki kmet iz Svilajnca živeo bolje pod knezom Lazarom nego pod Osmanlijama (Turci su grupa naroda kao Sloveni) grdno se vara. Osmanlisjkim osvajanjem Srbije prestali su stalni pljackaski upadi akindžiija (sto bi mi Srbi nazvali paravojne dobrovoljacke formacije) tako da je život prosecnog poljoprivrednika postao mnogo laksi. Pojavom jake centralizovane države njegovi porezi su umanjeni, jer je u raspaloj Srbiji morao da placa svakom srpskom nazovi junaku koji bi sa naoružanom pratnjom prosao kroz njegovu zemlju. Osmanlije su ceo administrativni, birokratski i poreski sistem nasledili od Vizantinaca (koji je izdržao zub vremena) a koji je po obicnog seljaka bio mnogo bolji nego feudalni. Mislim da ni pojava bogatih turskih vojnika, spahija i begova nije ni preterano smetala srpskim trgovcima (koji konacno imaju sta da trguju) i zanatlijama (koji konacno imaju kupce za svoju robu). Srpski vojnici i vojvode postali su deo tada najmocnije vojske na svetu bez ikakvih promena po svoj nacin života (ostala su im imanja samo su ih Turci nazivali hriscanskim spahijama, vera naravno pravoslavna). Da stvar bude jos bolja Osmanlije su narod podelile u dve grupacije raju koja nema radnu obavezu prema spahiji vec prema državi kojoj i placa porez, a država od tog poreza daje spahiji mesecnu platu. Porez se naplacivao ne po glavi stanovnika nego je porez placao samo zdrav i za rad sposoban muskarac (nista deca, žene, bogalji, starci i retardirani). U prevodu spahija nema potrebe da izrabljuje svoju raju (sto je država ostro kažnjavala) i da tako rizikuje njihov odlazak sa zemlje jer dobija istu mesecnu platu koliki god da je prihod sa zemlje. Spahiluk nije bio nasledan pa je sultan po smrti spahije spahiluk davao nekom drugom. Sva zemlja smatrala se državnim vlasnistvom a sultan je spahijama samo ustupao zemlju da bi ovi sakupljali porez. Verovatno mislite pa nije ovo toliko lose ali gresite jer je druga grupa stanovnika koji su se nazivali vlasima prosla jos bolje. Oni su živeli u pogranicnim delovima Turske i nisu živeli na spahiluku vec na sopstvenoj zemlji placali su porez po kuci a ne po glavi a zauzvrat su cuvali granicu od Ugara. Sve ove okolnosti su u XV i XVI veku napravile populacioni bum u srpskom narodu. Kada se granica turske pomerila na sever i zapad i kada su Srbi izgubili status vlaha i kad su morali da postanu raja i obradjuju zemlju, oni su lepo spakovali kofere i krenuli ka novoj granici sa Austrijom ne bili pobegli od najgoreg srpskog neprijatelja pluga i motike
, i eto Srba u Vojvodini i Ugarskoj. Cak ni najplodnije tle u Evropi nije od Srbina moglo da napravi poljoprivrednika. Oni koji nisu uspeli da dobiju status vlaha kod Osmanlija otisli su jos koji kilometar dalje i vlaski status (malo gori doduse jer je pokatolicenje bilo stvarna opasnost za razliku od islamizacije) dobili od Austrije. I tako se stvorila Vojna krajina a sa njom i srpski narod u Slavoniji i Dalmaciji. Sve pogranicne sukobe vodili su Srbi izmedju sebe. Neki genijalac je ovde napisao da su Osmanlije proterivali Srbe u Ugarsku. Cak i najgluplji Turcin morao je da bude svestan jednostavne jednacine sto manje naroda to manje prihoda. Ne samo da je bio svestan nego su Osmanlije imali kao vojne ciljeve upade u Ugarska naseljena mesta i otimanje stanovnistva. A to isto su radili i Ugari i cak se time hvalili u svojim ratnim dokumentima, tipa usli smo u Grocku i oteli Turcima 3000 seljaka.
XVI vek bio je zlatni vek i za jos jednu važnu srpsku instituciju a to je Pecka patrijarsija. Pametne Osmanlije setise se da 1557 obnove patrijarsiju uz uslov da im ona placa godisnji porez. Turci lepo odlucise da centar bude u Peci i otud naziv Pecka patrijarsija (jednostavno naziv za tursku fiskalnu jedinicu koji nije postojao u srednjovekovnoj Srbiji a taj naziv se za divno cudo održao do danas iako svi ostali pravoslavci imaju nazive poput bugarska patrijarsija, gruzijsaka, ruska itd). Pored toga sto su dozvolili potptupnu sloboduu veroispovesti i slobodu da podižu crkve gde im je volja Pecki patrijarh (inace pežorativni naziv umesto srpski) je imao potpunu slobodu da stvara nove episkopije i postavlja episkope gde god žive Srbi u okviru Osmanske carevine. Imala je vise od 45 episkopija a njena jurisdikcija prostirala se od severne Grcke i Ohridskih jezera do Bratislave na severu, na istoku od Vlaske i Vidina do Žumberka u danasnjoj Sloveniji. Ali kao i u životu sve sto je lepo ne traje vecno. Kada je Osmanlijska carevina pocela da slabi ni Srbima se nije bolje pisalo. Birokratski i administrativni aparat je poceo da biva sve korumpiraniji pa su spahije novcem i vojnom snagom od države otimale spahiluke koji su postali nasledni a sa nijma i raju kojoj se crno pisalo. Sada je Srbin placao porez i državi i svom spahiji za koga je sada morao da bolje rinta jer je ovaj naravno hteo vece prihode.
A sad nesto o janjicarima. Oni su postali rak rana Osmanske carevine vec krajem XVII veka sa kojom ni sultan nije znao kako da izadje na kraj. To je postala banda pljackasa koja je gledala sto manje da ratuje a sto vise da lumpuje po Carigradu. Kad god bi neko pokusao da im oduzme privilegije ili smanji plate jer je država u finansijskoj krizi
oni bi se digli na oružje pa su cak i uspeli da posmenjuju nekoliko reformatorski raspoloženih sultana. Problem je resen tek sredinom XIX veka tako sto je reformisana Osmanska vojska (po ugledu na Zap. Evropu) postavila celu Carigradsku artiljeriju na brda oko janjicarske kasarne. I dok su janjicari ispijali svoju platu ovi drugi su otvorili paljbu i to im se toliko dopalo da nisu prestali sve do ujutru(bolje ne rizikovati). Ovaj dan ima posebno ime u Turskom kalendaru a bukvalni prevod bi bio srecan dogadjaj
. Danak u krvi je izmisljotina, vec porodice koje nisu mogle da se prehrane svoju decu su davali zulumcarima znajuci da im je to jedini nacin da to dete preživi. S obzirom na reputaciju janjicara medju njima je sigurno bilo dosta Srba. Situacija u Carevini krajem XVIII veka postaje kriticna. Centralna vlast ne kontrolise bar cetvrtinu državne teritorije, a kakve smo srece mi Srbi se nadjosmo u toj jednoj cetvrtini. Posle poslednjeg Austro-Turskog rata 1791 u Srbiji i Bugarskoj glavu rec vodili su janjicari i razne turske verzije Arkana, kapetana Dragana itd.(Osman-Pazvanoglu, dahije itd.). Punih pet godina oni ratuju sa sultanom sa promenljivim uspehom a Srbi za rat nece ni da cuju kažu to su Turska posla. Ali pametni Selim III postavi za Beogradskog pasu Hadži-Mustafa pasu i stvari krenu nabolje za Srbe. Ne bi li ih pridobio na svoju stranu poklonio nam je potpunu samoupravu, smanjenje poreza, Srbi sami biraju knezove a knezovi sakupljaju poreze, Turci ne smeju da ulaze u srpska sela i ostale neverovatne ustupke o o kojima su drugi sultanovi podanici mogli samo da sanjaju. Zauzvrat Srbi moraju da oforme narodnu miliciju koja ce da ratuje zajedno sa sultanom protiv pobunjenika. Ali cekajte pa odakle nama Srbima oružje, ali mislili su Osmanlije i na to pa su nas do zuba naoružali. Niste valjda mislili da su puske iz Prvog ustanka proizvedene u Zastavi ili da su nam braca Rusi dali. Punih dest godina trajao je sukob sa dahijama kada je konacno sultan prihvatio poraz 1801 a Hadži-Mustafa pasi je odrubljena glava kao simpatizeru Srba. Inace on je u srpskom narodu upamcen po dobru koji mu je dao nadimak srpska majka. Cak ni vecina kasnijih srpskih vladara nije dobila tako lepo priznanje od svog naroda (Milos Obrenovic, kralj Milan, kralj Aleksandar, kralj Aleksandar Karadjordjevic, Milosevic, da tu stanem
.). Srbijom su sada vladale dahije a narod je bio na ivici egzistencijie. Ustanak je poceo pod parolom borbe protiv dahija, Karadjordje je dobio podrsku iz Carigrada a ustanici su tražili ista ona prava koja su imala pod Hadži-Mustafa pasom. Tek kad su nam brojne pobede udarile u glavu i kad su nas Rusi povukli za nos (po ko zna koji put) ustanak je postao borba protiv sultana i borba za nezavisnost, a posle smo se cesali i gde nas ne svrbi. Postignuce Drugog ustanka je samo potvrdjivanje onih parola pod kojima je Prvi ustanak zapocet.
bio je siroko prihvacen i kod nas. Glavne mete bili su unijatski svestenici, sakupljaci poreza i seoski svaleri. 
.
