мудрост

Boljarin:
Bog nije duhovnost vec zamena za nepoznato u sebi.

Oni koji ne osecaju duhovnost u sebi drze se boga.
Kliknite za proširenje...

idi... :lol:

boga osecas ili ne , nema treceg...i te kako je poznato to osecanje onima koji ga u sebi nose...nepoznato ima konotaciju intrige a svaka intriga nije deo nase duhovne spoznaje...ukratko-ako te bog pomiluje dok izlazis iz plodove vode znaces ko je i ko ga nosi na slican nacin u sebi...
 
Filozofi nisu mudri jer previše umuju i gomilaju djubre u svom umu. Da bi bio mudar moraš odbacivati a ne dodavati i gomilati znanja. Jer vrhovna istina i mudrost se spoznaju i sticu u trenucima Tišine i delotvorne praznine uma...
 
Da, mada bolje reci da ja tako smatram ( kao i mnogi zen mudraci, bivsi mislioci, mistici itd) zato sto je sve ostalo samo igra uma. Npr filozofija nikog nije transformisala, ali tisina jeste, jer tek kad se primire sve misli opaza se uzvisenost postojanja ovde i sada. Sve ostalo je puki intelektualizam koji nikud ne vodi, vec coveka tera da stalno postavlja pitanja na koja nema konacnog odgovora. I Niceov Zaratustra kaze: "Napustio sam dom učenjaka i zalupio vrata za sobom." On je zavrsio sa ucenjastvom i pozajmljenim znanjem (jer 99 posto znanja koje sticemo na zemlji, nisu nasa vec pozajmljena), jer to nije mesto gde se moze naci mudrost, to je samo mesto gde se o njoj moze raspravljati i umovati ali gde se ne moze doci do zakljucka. A istinska mudrost je bez reci, ne moze se opisati koristeci nas jezik, to je vise ono sto ispunjava i hrani bez reci. U potpunoj tišini kad um prestane da tandrče, covek postaje svestan velicine prostora u kojem je a koji je mnogo lepsi nego sto se moze zamisliti, tada covek postaje svestan sebe i posmatra sebe, a spoznaj sebe je vrhovno nacelo mudrosti. U gomili i sa pozajmljenim mislima zivis kolektivnu svest, a u tisini i sa sobom individualnu svest.
 
Mushin:
Da, mada bolje reci da ja tako smatram ( kao i mnogi zen mudraci, bivsi mislioci, mistici itd) zato sto je sve ostalo samo igra uma. Npr filozofija nikog nije transformisala, ali tisina jeste, jer tek kad se primire sve misli opaza se uzvisenost postojanja ovde i sada. Sve ostalo je puki intelektualizam koji nikud ne vodi, vec coveka tera da stalno postavlja pitanja na koja nema konacnog odgovora. I Niceov Zaratustra kaze: "Napustio sam dom učenjaka i zalupio vrata za sobom." On je zavrsio sa ucenjastvom i pozajmljenim znanjem (jer 99 posto znanja koje sticemo na zemlji, nisu nasa vec pozajmljena), jer to nije mesto gde se moze naci mudrost, to je samo mesto gde se o njoj moze raspravljati i umovati ali gde se ne moze doci do zakljucka. A istinska mudrost je bez reci, ne moze se opisati koristeci nas jezik, to je vise ono sto ispunjava i hrani bez reci. U potpunoj tišini kad um prestane da tandrče, covek postaje svestan velicine prostora u kojem je a koji je mnogo lepsi nego sto se moze zamisliti, tada covek postaje svestan sebe i posmatra sebe, a spoznaj sebe je vrhovno nacelo mudrosti. U gomili i sa pozajmljenim mislima zivis kolektivnu svest, a u tisini i sa sobom individualnu svest.
Kliknite za proširenje...

Слажем се с тобом.
Ја имам обичај кад се пробудим да се и не умивам одмах, прво попијем кафицу и за то време док интелект још спава човека обасјава Божија всетлост. Чуда сам се нагледао у тим тренуцима.
Кад кажем нагледао то је гледање умом у духовни свет, То је прави свет у коме постоје планине, мора воде. животиње итд.
Оно што је вода у овом свету у духовном свету је вера. Кроз веру бивамо опрани духовном водом и крштени духовно.
Крв су осећања. Дрвеће су духовно узрасле особе , ум је духовни желудац, Срце је центар наше пажње, наш фокус.
Виноград, маслина, лоза све то постоји у духовном свету, И човек кога обасјава Божија светлост има чему да се диви и ужива док посматра све то.
 
Mushin:
Da, mada bolje reci da ja tako smatram ( kao i mnogi zen mudraci, bivsi mislioci, mistici itd) zato sto je sve ostalo samo igra uma. Npr filozofija nikog nije transformisala, ali tisina jeste, jer tek kad se primire sve misli opaza se uzvisenost postojanja ovde i sada. Sve ostalo je puki intelektualizam koji nikud ne vodi, vec coveka tera da stalno postavlja pitanja na koja nema konacnog odgovora. I Niceov Zaratustra kaze: "Napustio sam dom učenjaka i zalupio vrata za sobom." On je zavrsio sa ucenjastvom i pozajmljenim znanjem (jer 99 posto znanja koje sticemo na zemlji, nisu nasa vec pozajmljena), jer to nije mesto gde se moze naci mudrost, to je samo mesto gde se o njoj moze raspravljati i umovati ali gde se ne moze doci do zakljucka. A istinska mudrost je bez reci, ne moze se opisati koristeci nas jezik, to je vise ono sto ispunjava i hrani bez reci. U potpunoj tišini kad um prestane da tandrče, covek postaje svestan velicine prostora u kojem je a koji je mnogo lepsi nego sto se moze zamisliti, tada covek postaje svestan sebe i posmatra sebe, a spoznaj sebe je vrhovno nacelo mudrosti. U gomili i sa pozajmljenim mislima zivis kolektivnu svest, a u tisini i sa sobom individualnu svest.
Kliknite za proširenje...

Uzvišeno govoriti o normalnom i obićnom nije baš mudro iako,priznajem,neukom i može da naliči...
I nije Niče rekao da je Zaratustra (duhovni,transcentetirajući Niče!) zalupio vrata nauci da ne bi slušao pametne stvari,već da bi slušao ,gledao ,osećao prirodu
u sebi...
No ,nevažno šta je rekao Niče u Also sprache...
Važnije je šta svako od nas nalazi kao mudrost,kao esenciju sveta (da li samo u sebi ili i u verifikaciji senzacija ?) u tišini ili u frci (u kojima se mnogi bolje i snalaze jer
imaju brojne sinapse pa su im i perfpformanse nabudžene) kako ko i kako se svet doživljava...
Naime,doživljaj sveta iako slićan po senzacijama,nije po događajima!
Nije isti Magelanu koji je oplovio svet i osuđeniku na giljotinu u Versaju...
Zaratustri svet izgleda iskvaren i zaglupljen iz rakursa njegove pećine,jer neometano može da bistri
sva sranja one civilizacije,a da je u toj pećini našao blago cara Solomona,vrli Niče bi pisao sam sebi ljubavna pisma
sva ona koja nije uspeo napisati Lu Salome (jadan...)...:manikir:
 
Gde je mudrost? U savijaci.

Bacis malo brasna da se ne zalepi,
izmesas sastojke i umesis
rasiris, prernes umotas,pritisnes,
ugrejes, pa smanjis.

Tek izadje nesto mudro iz rerne,
a nije zbog cutanja, nego zbog slusanja.

Bba Darinka je mudrac.
 
Mushin:
Filozofi nisu mudri jer previše umuju i gomilaju djubre u svom umu. Da bi bio mudar moraš odbacivati a ne dodavati i gomilati znanja. Jer vrhovna istina i mudrost se spoznaju i sticu u trenucima Tišine i delotvorne praznine uma...
Kliknite za proširenje...

Dragoljub69:
Baš si siguran da je u tišini uma kvaka?:lol:
Kliknite za proširenje...

Čak i starom delu Biblije stoji jedan stih (ako ga se ispravno sećam glasi ovako): "Sedi mirno i znaj, ja sam Bog."
Prilagođeno današnjem jeziku i rečima te poimanju to bismo radije rekli; 'Sedi smireno u tišini i upoznaćeš mene Boga.'

Zašto je tako neophodno?

Jednostavno što je čovek duhovno Biće/Duša večito i besmrtno i on kao takvo Biće traži Sebe, svoj pravi Put ka Samo-Realizaciji i ka spoznaji Boga a to znači ka Realizaciji Bog-Svesti.
Jedino ovaj poslednji stadijum daje pojedincu sve ono što je iznosio i iz čega je crpio svoje znanje i razumevanje ne samo Zaratustra već i Sokrat, Pitagora, Plato(n), Apolonijus iz Tijane, Sv. Pavle i stotine ili možda hiljade drugih širom sveta, znanih i neznanih.

U toj tišini mnogi koje su proglašavali misticima - zato što čovek iz svoje humane svesti nije znao ništa dalje od svog uma koji je jedino skladiše spolja prihvaćenih informacija- govorili su da sedeći u tišini slušaju Melodiju Sfera ili Muziku Sfera.

Šta su zapravo slušali?
Upravo ono što piše i u Bibliji; "Ko sluša Reč Boga taj nikada više neće umirati!"

Ta Reč ili Glas Boga nije ništa drugo do ista suština života koja je širom sveta i tokom vremena nazivana drugačijim imenima. To je ta suština koja je nosioc sveznanja, mudrosti, moći i ona je ta koja hrani svakog od nas a da nismo ni svesni.

To je ta jedina suština života kojoj čovek - i jedino Njoj - može i treba poveriti svoje poverenje da ga dovede do najviše realizacije?
Čega?
Svesti, ljubavi, mudrosti i duhovne slobode.

Nevolja je što današnji tragaoci za tim najvišim stadijumom realizacije, zavedeni mnogim istočnjačkim pričama, ne sagledavaju da je neophodno usput odraditi svu svoju karmu iz ranijih života. Odrada karme pojedincu omogući da u sebi odradi neophodnu pripremu ili udari temelj da može prihvatiti tu visoku svest. Bez toga i dalje sve ostaje u pustim i praznim snovima.

Pojedinac u saradni sa ovom suštinom života, prihvata njeno vođenje da svesnim radom i saradnjom sve to ostvari još u ovom životu.

Šta je sve neophodno da odradi pojedinac to će dobijati preko noćnih i budnih snova da sagleda sa čime se mora suočiti.
Šta se na kraju dobija, ili kakvo stanje u sebi pojedinac ostvaruje?

Pročisti svoje fizičko telo, svoje Emocionalno telo (Astralno) zatim Kauzalno i na kraju svoje Mentalno telo ili Um u okviru čega isprazni magacin svog podsvesnog dela uma koji je kao takav zasebni omotač oko nas Duše pa se i zove Eteričko telo.

To su sve pripreme da bi se pojedinac mogao pripremiti za Samo-Realizaciju i da sebe zna kao duhovno Biće/Dušu.
Onaj ko je za ovo spreman i oseća potrebu taj već oseća da treba i mora eksperimentisati ili je vođen svojom intuicijom i on prepoznaje u rečima drugih ili u knjigama koje uzme čitati da li tu ima istine ili ne.
Golim umom se ne traži istina života, ali se umom rešavaju uglavnom egzistencijalni problemi ovoga sveta.
Uistinu, pojedinac koristeći svoju svest moći će uvek nalaziti bolja i plodonosnija rešenja koja će biti uvek sve bliža najvišim duhovnim zakonima a to je da naše misli, reči i dela budu za dobrobit celine i ni na čiji račin. Uvek naša potreba treba i mora biti zadovoljena našim radom, našim naporima ili plaćena našim ušteđenim novcem.

Najviše stanje svesti, mudrosti i ljubavi od nas zahteva odgovarajući stadijum odgovornosti.
Zato se i kaže da je ovo put ka totalnoj odgovornosti.
Zašto? Zato što je ovaj svet mesto gde mi kao lopovi, otimači i prevaranti učimo na svojoj koži da naš izbor mora biti upravo ono što je ljubav i totalna odgovornost.
Svetovi koje nazovi filozofi nazivaju nesaznajnim uvek ostaju da budu takvi zato što se u njih ulazi potpuno čistog srca a to znači sa najvišim stadijumom ljubavi i odgovornosti.
Onaj ko voli istinu i ko ima ljubavi prema ljudima i ostalim živim svetom oko sebe već u veliko gradi sebi put ka najvišim realizacijama.
Šta je sa ostalima?
Ništa posebno, jer u ovom svetu se možemo vrteti u vlastitoj mizeriji do besvesti i do mile volje sve dok jednoga dana ne izbalansiramo sebe dovoljno da nam se pruži ponuda da svesno možemo raditi na sebi kada i sami potražimo nešto drugačije. To drugačije je uvek ta zastrašujuća tišina o kojom i polemišemo.

Put i način postoje. Pitanje je samo da li pojedinac procenjuje da treba da se otisne na taj put. Odnosno, da li je u njemu narasla potreba za tim putem.
 
louiskrstic:
Čak i starom delu Biblije stoji jedan stih (ako ga se ispravno sećam glasi ovako): "Sedi mirno i znaj, ja sam Bog."
Prilagođeno današnjem jeziku i rečima te poimanju to bismo radije rekli; 'Sedi smireno u tišini i upoznaćeš mene Boga.'

Zašto je tako neophodno?

Jednostavno što je čovek duhovno Biće/Duša večito i besmrtno i on kao takvo Biće traži Sebe, svoj pravi Put ka Samo-Realizaciji i ka spoznaji Boga a to znači ka Realizaciji Bog-Svesti.
Jedino ovaj poslednji stadijum daje pojedincu sve ono što je iznosio i iz čega je crpio svoje znanje i razumevanje ne samo Zaratustra već i Sokrat, Pitagora, Plato(n), Apolonijus iz Tijane, Sv. Pavle i stotine ili možda hiljade drugih širom sveta, znanih i neznanih.

U toj tišini mnogi koje su proglašavali misticima - zato što čovek iz svoje humane svesti nije znao ništa dalje od svog uma koji je jedino skladiše spolja prihvaćenih informacija- govorili su da sedeći u tišini slušaju Melodiju Sfera ili Muziku Sfera.

Šta su zapravo slušali?
Upravo ono što piše i u Bibliji; "Ko sluša Reč Boga taj nikada više neće umirati!"

Ta Reč ili Glas Boga nije ništa drugo do ista suština života koja je širom sveta i tokom vremena nazivana drugačijim imenima. To je ta suština koja je nosioc sveznanja, mudrosti, moći i ona je ta koja hrani svakog od nas a da nismo ni svesni.

To je ta jedina suština života kojoj čovek - i jedino Njoj - može i treba poveriti svoje poverenje da ga dovede do najviše realizacije?
Čega?
Svesti, ljubavi, mudrosti i duhovne slobode.

Nevolja je što današnji tragaoci za tim najvišim stadijumom realizacije, zavedeni mnogim istočnjačkim pričama, ne sagledavaju da je neophodno usput odraditi svu svoju karmu iz ranijih života. Odrada karme pojedincu omogući da u sebi odradi neophodnu pripremu ili udari temelj da može prihvatiti tu visoku svest. Bez toga i dalje sve ostaje u pustim i praznim snovima.

Pojedinac u saradni sa ovom suštinom života, prihvata njeno vođenje da svesnim radom i saradnjom sve to ostvari još u ovom životu.

Šta je sve neophodno da odradi pojedinac to će dobijati preko noćnih i budnih snova da sagleda sa čime se mora suočiti.
Šta se na kraju dobija, ili kakvo stanje u sebi pojedinac ostvaruje?

Pročisti svoje fizičko telo, svoje Emocionalno telo (Astralno) zatim Kauzalno i na kraju svoje Mentalno telo ili Um u okviru čega isprazni magacin svog podsvesnog dela uma koji je kao takav zasebni omotač oko nas Duše pa se i zove Eteričko telo.

To su sve pripreme da bi se pojedinac mogao pripremiti za Samo-Realizaciju i da sebe zna kao duhovno Biće/Dušu.
Onaj ko je za ovo spreman i oseća potrebu taj već oseća da treba i mora eksperimentisati ili je vođen svojom intuicijom i on prepoznaje u rečima drugih ili u knjigama koje uzme čitati da li tu ima istine ili ne.
Golim umom se ne traži istina života, ali se umom rešavaju uglavnom egzistencijalni problemi ovoga sveta.
Uistinu, pojedinac koristeći svoju svest moći će uvek nalaziti bolja i plodonosnija rešenja koja će biti uvek sve bliža najvišim duhovnim zakonima a to je da naše misli, reči i dela budu za dobrobit celine i ni na čiji račin. Uvek naša potreba treba i mora biti zadovoljena našim radom, našim naporima ili plaćena našim ušteđenim novcem.

Najviše stanje svesti, mudrosti i ljubavi od nas zahteva odgovarajući stadijum odgovornosti.
Zato se i kaže da je ovo put ka totalnoj odgovornosti.
Zašto? Zato što je ovaj svet mesto gde mi kao lopovi, otimači i prevaranti učimo na svojoj koži da naš izbor mora biti upravo ono što je ljubav i totalna odgovornost.
Svetovi koje nazovi filozofi nazivaju nesaznajnim uvek ostaju da budu takvi zato što se u njih ulazi potpuno čistog srca a to znači sa najvišim stadijumom ljubavi i odgovornosti.
Onaj ko voli istinu i ko ima ljubavi prema ljudima i ostalim živim svetom oko sebe već u veliko gradi sebi put ka najvišim realizacijama.
Šta je sa ostalima?
Ništa posebno, jer u ovom svetu se možemo vrteti u vlastitoj mizeriji do besvesti i do mile volje sve dok jednoga dana ne izbalansiramo sebe dovoljno da nam se pruži ponuda da svesno možemo raditi na sebi kada i sami potražimo nešto drugačije. To drugačije je uvek ta zastrašujuća tišina o kojom i polemišemo.

Put i način postoje. Pitanje je samo da li pojedinac procenjuje da treba da se otisne na taj put. Odnosno, da li je u njemu narasla potreba za tim putem.
Kliknite za proširenje...

Христос је говорио мало другачије, Чини Божију вољу и разумећеш је ли Његова наука од Бога. Само у уму човека који тежи добру који је спреман да прашта, који је милостив рађаће се идеје које ће омогућити разунмевање Божанског бића и Његове науке. Мир кооји долази од праштања, неосуђивања, од поверења у Бога ће довести ум на праву фреквенцију да чује Божији глас и идеје којима ће му Бог објаснити себе, И сви који не иду тим путем филозофирају о Богу и да су га разумели. Узалуд празнина ума и медитације у тишини ако се Бог не открије чпвеку. Онда имамо приче о реинкарнацијама и што је баби мило то се баби снило. Душа се не сељака из тела у тело. то је својствено за духове. А духови су Божији службеници који покрећу тело и утичу на понашање. Духови могу да иду из тела у тело по службеној дужности. И будући да имају свест о многим инкарнаццијама они то користе да заводе лакомислене да реинкарнације заиста постоје за нас и за наше душе.
У хипнози и стањима измењене свести духови оживљавају успомене из ранијих инкарнација и лакомисленог тако варају да се опусти: ако не успеш у овом животту успећеш у другом.
Уживај сад а следеећи живот се посвети духовности, ионако ништа не губиш, имаш вечност пред собом.
 
Како се храни ум

Господ Бог има три лица, Отац Син и Св. Дух
Исус Христ је једно од та три лица. Син или ум Божји.
Будући да смо створени по обличју Божјем и ми имамо три лица па самим тим и ум.
Ми као Божанско биће би требало да господаримо умом али то није случај.
Да би смо уопште дошли у сутуацију да владамо умом,морамо прво направити дистанцу између нас као Божанског Бића и нашег ума.
Ум је тако направљен и осмишљен да прерађује информације које му ми дамо посвећујући пажњу стварима. Он онда као што желудац вари храну, па је разлаже на разне материје, не правећи разлику између корисних и штетних. Тако ум разлаже објекат пажње на информације, које ми доживљавамо као идеје, не правећи разлику између корисних и штетних.
Свако може да примети да му се у сличним ситуацијама јављају сличне идеје.
Ако погледамо неки филм наш ум ће после премишљати о њему. Или ако обнажену згодну жену видимо.
Невоља је што ум ради по навици, и тражи храну која му се свиђа, па се труди да усмери нашу пажњу у потрази за храном и ми постајемо робови нашег ума. Јер нисмо свесни да ми као Божанско биће имамо власт да усмеримо пажњу тамо где ми хоћемо, а не где ум хоће.
Свако ко је покушао да поради на контроли својих мисли могао је да примети да то не иде лако. Једноставно не можемо контролисати шта ће ум извући из хране коју смо му пажњом дали. Он ће из ње извући све што тамо има. Он нема свест о томе која идеја је добра а која лоша, па да их раздвоји. Ми смо та свест која треба да одради тај посао. И као што постоје органи у телу који врше разврставање на лоше материје и добре, тако и ми треба да бдимо над умом и да одабирамо идеје које ћемо прихватити или одбацити,
Десет Божјих Заповести су морални закон који је најбоље мерило у оцењивању каквоће идеја.
Дакле наш посао је двострук. Прво морамо да пазимо чему посвећујемо пажњу; јер на тај начин хранимо ум који је незајажљив. А друго, да пазимо шта је ум издвојио из хране коју смо му дали.
Шта раде монаси? Удаље се од света и читају реч Божју. Практично хране свој ум једноличном храном, посте духовно и постају Свеци.
Ове ствари ми је Бог дошашнуо и узео сам да то проверим па сам престао да гледам телевизију, да читам часописе, склањао сам поглед кад видим згодно женско, уклањао се кад чујем да се неко препире, читао сам само Св. Писмо и Добротољубље. И мој ум је почео да рађа другачије мисли, једноставно, видео сам славу Божју.
Немамо шта ми да контролишемо ум, сем да нам у потрази за храном не одвуче пажњу на храну на коју је навикао. Он савршено ради свој посао, али ми не радимо свој посао; јер нисмо ни свесни себе као свести која храни ум. Нисмо свесни Бога у себи.
Мењање навика и уверења је мукотрпан посао али кад доведемо свој ум у стање да се он осврће да чује наше мишљење добили смо Сина Божјег.
Будући да смо кроз Исуса Христа и ми умови Божји.Да би смо постали Синови морамо да се покоримо Богу. Јер нам Исус Христ показао какав је Син.
Зашто да се покоримо? Јер ми кад мислимо, то радимо кроз ум. А једини начин да свој ум покоримо себи је да ми сами будемо покорни. Јер док размишљамо да се покоримо ми то радимо кроз ум и ум то на крају прихвата то као навику.
Кад кроз молитву мислимо, нека буде воља твоја, и тражимо Божју вољу ми у свом уму стварамо навику да се осврће и тражи шта је наша воља као свести која му је претпостављена.
Вера у Исуса Христа је вера да смо умови Божји, створени да стварају мисли. И као што свесни људи одбацују штетне мисли; тако ћемо и ми бити одбачени ако их производимо. Погледајмо на примеру св. Писма како то изгледа. Читајући св. Писмо, које је Реч Божја, и као такво је духовна храна; јер Је Исус Христ рекао када је ломио хлеб за време тајне вечере: ово је за вас тело моје. Јер Реч је се отелотворила у Христу, по Јовановом Јеванђељу. Дакле Реч Рожја је Христос и она је Духовна храна.
Док читамо Св. Писмо ми хранимо свој ум, наш духовни желудац. Ту храну Ум вари и из ње издваја идеје. Ум не сортира идеје већ то треба ми да урадимо, као што у телу бубрези изврше сортирање материја па се прво издвоје штетне, па тек онда витамини крећу кроз крвоток до ћелија. Тако ако ми после варења Божје Речи у нашем уму не издвојимо штетне идеје ми ћемо њима нахранити наше Духовно тело. И то се дешава интелектуалцима,( моја дефиниција интелектуалца је да су то људи који не користе разум, већ се у својим размишљањима ослањају на интелект), они не проверавајући каквоћу идеја које се рађају у њиховом уму, нахране своје духовно тело овим лошим идејама. Разум је посебна врста свести која нам омогућава да преиспитујемо идеје које се рађају у нашем уму. Јер кад год себи поставимо питање: јесам ли ја у праву за ово или оно, или што мислим ово или оно, ми очекујемо од те друге свести да нам каже своје мишљење о одређеној идеји која се јавила у нашем уму. Дакле ослањајући се на разум ми се ослањамо на Господа који живи у нама и део је нашег бића као лице које препознајемо као Бога Оца у нама. Човек верник не тумачи Св. Писмо, он се храни Божанским тајнама. Јер вером он одбацује лоше идеје као нуспродукт процеса варења и сачека Божанске тајне да њима нахрани своје духовно тело. Оно што ни на крај памети Људима не дође то је Господ Бог припремио онима који га љубе.

Како наш ум вари храну

Већ сам написао да се наш ум храни кроз нашу пажњу, и све чему ми посветимо пажњу ће бити храна за наш ум, и то се зове паша, као што овце пасу. Овце су и преживари, што ће рећи да кад напуне желудац храном оне ту храну док леже у доколици враћају у уста и преживају, прежвакавају. То и ми радимо духовно, када снабдемо ум кроз пажњу храном, после у доколици поново враћамо сцене у прежвакавамо у мислима храну разлажући на тај начин храну на идеје које се у нашем уму обликују у мисли о том догађају коме смо посветили пажњу. Тако ако погледамо неки добар филм, ми ћемо неминовно после о њему премишљати. или ако присуствујемо некој свађи, или тучи. Чиме год ми нахранили ум ми ћемо после то у уму преживати. И зато је Господ нас назвао овцама а себе пастиром; јер Он који је Реч Божја је храна за нас и наш Пастир. Ми можемо на прежвакавање узети и храну коју мо већ једном прежвакали вративши је у ум из сећања, али она неће бити иста као први пут јер је већ једном прежвакана. И то можемо урадити безброј пута али је храна увек другог укуса јер ми узимамо у разматрање и идеје које смо претходни пут издвојили из хране па сада и њих прежвакавамо. Зато пост за људе који су се духовно родили подразумева једну сасвим нову димензију у погледу храњења свог бића и изимања хране уопште.


Да би наш ум почео да се бави оним што смо прочитали у Светом Писму, ми морамо да се потрудимо да у нашем уму немамо друге хране, коју би он радије варио; јер ум ради по навици. Па ће он покушати да избегне да вари храну која му није по укусу и чини му се као мало тврђа, тако што ће сварити само храну на коју је већ навикао. Тако да се духовни пост намеће као решење којим ћемо натерати наш ум да вари баш ону храну коју ми желимо. Духовни пост значи бдети над сопственом пажњом и не давати је оним догађајима који могу послужити као непримерена храна у време поста, на тај начин терајући наш ум да вари баш ону храну који ми желимо, у овом случају Реч Божју. Јер Реч Божја је духовни хлеб а вера је духовна вода и када наш ум кроз веру вари Реч Божју, тада смо ми на посту који можемо назвати постом на хлебу и води. У време таквог поста, сваки Хришћанин ће се нахранити Божанским Тајнама и осведочиће се да је Реч Божја права храна.
А за време Тајне вечере Христос је поред ломљења хлеба и речи: ово је за вас тело моје, подигао и чашу вина говорећи: ово је за вас крв моја. Крв новог савеза
А посто је материјални свет устројен по узору на небо, на духовни свет, погледајмо какво је вино и нашем свету да би смо схватили какво је то духовно вино, о коме Христос говори.
Кад се неко напије вина, тада му је све лепо, ништа ну није прљаво ни ружно( у ружна жена њему постаје лепа)ничег се не стиди, постаје храбар и ничег се не плаши, радостан је и весео. И ако се упитамо шта то у духовном свету може учинити да човек постане такав? доћи ћемо до одговора да само истинска љубав може учинити да се човек тако осећа. Што ће рећи да је Божја Љубав крв Христова и да је она крв Новог Савеза који је Господ Бог кроз Исуса Христа успоставио са људима.
Крв Новог савеза која се пролива за многе. Вино које ће опити масе, духовни опијум.
Тако да онај ко чини добра дела пуна љубави према ближњима, пије Крв Христову, духовно вино. постећи духовно и хранећи се Речју Божјом једе Хлеб Духовни, такав човек је се и причестио духовно, јер ће се у његовом уму рађати идеје и мисли какве се не рађају у умовима других људи који само посте телесно. Те нове идеје и мисли пуне љубави и радости, су честице Божанске Трпезе, оно право причешће. Ко тако приступа Св. писму зна да се писмо не тумачи ни буквално ни алегоријски, већ да је оно духовна храна
Созерцавање
 
Vera je ubeđenje da je nešto pretpostavljeno istina,dok mudrost sačekuje strpljivo da se ostina sama pokaže
znajući gde,kada i kako da to sačeka.Mudrosti je slutnja (intuicija) od nemale pomoći,ali se mudar čovek čak,
ni u nju ne pouzdava,već je strpljiv i otvoren za sve mogućnosti,opcije.
Meni je vaša vera samo jedna od mnogih opcija...Ne kažem da nije,ali sačekaću da se pokaže...
 
Dragoljub69:
Vera je ubeđenje da je nešto pretpostavljeno istina,dok mudrost sačekuje strpljivo da se ostina sama pokaže
znajući gde,kada i kako da to sačeka.Mudrosti je slutnja (intuicija) od nemale pomoći,ali se mudar čovek čak,
ni u nju ne pouzdava,već je strpljiv i otvoren za sve mogućnosti,opcije.
Meni je vaša vera samo jedna od mnogih opcija...Ne kažem da nije,ali sačekaću da se pokaže...
Kliknite za proširenje...

Разумевање увек дође изнутра из човековог ума. Ми овде пишемо ал то су само као неке назнаке куда би то све могло да води. Нема то никаквог значаја док се не појави разумевање у самом човеку.
 
Гром:
Разумевање увек дође изнутра из човековог ума. Ми овде пишемо ал то су само као неке назнаке куда би то све могло да води. Нема то никаквог значаја док се не појави разумевање у самом човеку.
Kliknite za proširenje...
Dok se praktićno ne potvrdi-nema praktićnog značaja...:lol:
 
20171116_031746.jpg
 
Гром:
Разумевање увек дође изнутра из човековог ума. Ми овде пишемо ал то су само као неке назнаке куда би то све могло да води. Нема то никаквог значаја док се не појави разумевање у самом човеку.
Kliknite za proširenje...

Zašto pišeš kad nema nikakvog značaja?
 
Dragoljub69:
Vera je ubeđenje da je nešto pretpostavljeno istina,dok mudrost sačekuje strpljivo da se ostina sama pokaže
znajući gde,kada i kako da to sačeka.Mudrosti je slutnja (intuicija) od nemale pomoći,ali se mudar čovek čak,
ni u nju ne pouzdava,već je strpljiv i otvoren za sve mogućnosti,opcije.
Meni je vaša vera samo jedna od mnogih opcija...Ne kažem da nije,ali sačekaću da se pokaže...
Kliknite za proširenje...

Hajde već jednom nauči da ostavljaš prazan prostor iza tačke ili zareza. Ne možeš reći da je to tipkarska greška. Konstantno to činiš. To otežava čitanje, odvajanje riječi.
...
Slutnja nije intuicija.
Intuicija je nesumnjivo znanje o nečemu ili pak o događaju unešeno iz jednog duha u drugi. Cjelovito znanje o nečemu se pri tom unosi u naš duh. Našim razumom ga ne možemo sagledati u trenu jer ga razum mora proslijediti kroz logički niz, a za logički niz je potrebno vrijeme. Razumom ga u trenu unošenja ne možemo sagledati ali ga našim duhom prihvatamo i vidimo kao jasnu cjelinu i pri tom apsolutno znamo njegovo značenje. To znanje se predočava osjećanjem cjelovitog doživljaja a kasnije tek našim razumom imamo mogućnost da tu unešenu cjelinu, koja je za naš razum u formi haosa, postavimo u logički red. Intuitivno unešeni sadržaj shvatamo (sveobuhvatamo) našim duhom a razumom ga postavljamo u logički red i tek tad ga razumijemo. Oni koji nemaju razvijenu intuiciju i znanje o tome kako intuicija funkcioniše smatraju to nekakvim maglovitim znanjem ili kao ti ovdje, slutnjom. Posveti svoju pažnju intuiciji u momentu kad osjetiš da je aktivna i nećeš je više doživljavati slutnjom već sredstvom infromisanja koje prevazilazi granice tvog razuma. Prevoditi intuitivna znanja u logički niz je vještina koja se mora iskristalisati. To se čini dopuštanjem, prepuštanjem i neprikosnovenim povjerenjem u svoju Višu Svjesnost. Pri tom se uvijek mora pratiti ono isto osjećanje koje se pojavilo pri aktiviranju intuicije. Kada se vibracija osjećanja logički obrađenog niza izravna sa vibracijom osjećanja intuitivno unešenog znanja znak je da je intuitivno znanje korektno prenešeno u naš razum. Nema tu nikakve slutnje. Postoji jasan princip i proces.
 
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM:
Zašto pišeš kad nema nikakvog značaja?
Kliknite za proširenje...

Зато што речи знају да наведу човека да се змисли на неку тему и да нађе разумевање. Ма да се чешће дешава да умови одбацују све оно што руши истину који су сами изградили. Али има људи отвореног срца, трагаоци, и њима ово што пишемо може да буде згодан путоказ куда да трагају.
 
:ok:...
Гром:
Зато што речи знају да наведу човека да се змисли на неку тему и да нађе разумевање. Ма да се чешће дешава да умови одбацују све оно што руши истину који су сами изградили. Али има људи отвореног срца, трагаоци, и њима ово што пишемо може да буде згодан путоказ куда да трагају.
Kliknite za proširenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top