мудрост

[Гром]

Mudrost je primjena apsolutnih znanja.

Nije stoga mudrost primjena bilo kojih znanja, jer tad bi i ratnik i ubica bili mudraci, jer eto znaju kako da koriste sredstva za ostvarenje svojih ciljeva.

Apsolutna znanja (istina) nam u naš duh i konsekventno u naš razum intuicijom dolaze iz Svijesti apsoluta... iz Boga... koji jesmo.

Не иде то тако, Прво се у нашем уму роди идеја која може да буде и откровење од Бога, Наш интелект има обичај да одбацио сваку идеју која се коси са нашом истином, па тако многе добре идеје буду одбачене јер нас интелект убеди да ине нису вредне пажње. Наш интелект обично каже: боже какве све глупости мени падају на памет, Е ту на сцену ступа интуиција; То је предосећај који нам говори да можда и нисмо у праву и да ту треба мало дубље загребати. Постоје механизми којима наш интелект брани нашу истину и идентитет који је на њој изградио и ако нема интуиције у духовности нема шта да се тражи. Ја сам овде на форуму изнео гомилу идеја од којих застаје дах, Али услед недостатка интуиције оне су остале незапажене, Колико сам само изругивања претрпео због тих Божанских откровења, А она су као кад једеш најслађу хрену, као мед кад се густира,
А Христос је рекао за свој народ: Мед и млеко јешће док их не одведем у земљу из које су узети, Ја сам нудио мед али је се њиме мало људи засладило јер нема интуиције. Свакако да идеје треба да прођу процес расуђивања да би се видело да ли су то оне праве, Зато сам рекао да је интуиција непоуздана метода

 

[Обилић]

да ли је филозофија мудра ил није?
да ли су филозофи мудри ил нису?
има ли разлике између филозофије и мудрости?

Мудрост је кад размишљајући о нечему,
неком проблему,
идеш у "муда" - у прапочетке и праузроке.

Што дубље идеш - мудрији си !

Ипак, дужан сам једно ограничење горњем ставу
које ћу сликовито да оредставим :
Кажу да су Совјети, пре педесетак година
осмислили начин да бушећи Земљу, продру јако дубоко.

Међутим !

Бушилица је на десетом километру почела да скреће
и ту није било помоћи !

Дакле,
размишљаш, идеш у прапочетке и праузроке,
али да ниси скренуо негде успут ?

Е то зна неко ко те посматра са стране
и ко је већ туда прошао и на циљ дошао.
Ако таквог нема,
време ће потврдити или оповрћи твоје закључке !

Ипак, рекао бих,
свака анализа проблема и "копање" по њему је мудровање.
Било са тачним резултатом или без.

Ах да, а филозофија ?

Па и филозофија је мудровање,
само што се филозофско размишљање своди на пар питања
која филозофи обрађују кроз историју,
тако да Маричино дубоко размишљање о кривом кур цу
ипак није филозофија
мада јесте мудровање !

 

[KPCTAHK]

Za gluve i glupe najbolji odgovor je ćutanje ...

 

[KPCTAHK]

"Čovek se rodi kao genije, a umre kao idiot."- Čarls Bukovski

 

[KPCTAHK]

"Čovjekovo pravo na istinu nije ništa manje sveto od prava na život."- Vesna Parun

 

[Гром]

"Čovjekovo pravo na istinu nije ništa manje sveto od prava na život."- Vesna Parun

Само што та права ретко ко користи
Као што рече Христос ономе који га је молио да му допусти да прво сахрани оца па ће онда ићи за њим: остави мртве нека сахрањују своје мртве а ти хајде за мном. Хотећи да му каже: ајде за мном у живот

 

[Обилић]

"Čovjekovo pravo na istinu nije ništa manje sveto od prava na život."- Vesna Parun

Ако прихватимо ово моје доње тумачење појма "истина"
боље ћемо схватити ове Веснине речи !

Истина је тачка гледишта !

Дакле човекова потреба за својим местом под сунцем
и својом стабилношћу је заиста од егзистенцијалне важности !

Имати своју тачку, и бити стабилан у њој - ммм ... токо добро звучи !

 

[flaj]

Mudrost je esencija iskustva i znanja koja ima vrednost univerzalne istine, dalekovida je i vidovita.
Zna odgovore na pitanja koja će joj tek biti postavljena.
Izrečena jezgrovito, pretvara se u izreku ili poslovicu i postaje kolektivno intelektualno nasledstvo.

"Zalud knjiga gde pameti nema"
"Bolje je s mudrim plakati, nego s ludim pevati" - srpske narodne poslovice

 

[Гром]

Ако прихватимо ово моје доње тумачење појма "истина"
боље ћемо схватити ове Веснине речи !

Истина је тачка гледишта !

Дакле човекова потреба за својим местом под сунцем
и својом стабилношћу је заиста од егзистенцијалне важности !

Имати своју тачку, и бити стабилан у њој - ммм ... токо добро звучи !

Шта је онда заблуда, истина настала после блуда?
Ако је заблуда наша истина, каква ће бити наша тачка гледишта?

 

[Обилић]

Шта је онда заблуда, истина настала после блуда?
Ако је заблуда наша истина, каква ће бити наша тачка гледишта?

Види, значење појединих речи можеш наћи у њиховом корену,
али то је тако опаснооооо ... уф !

Кажем ја једном другару чињеницу да је значење многих речи у њиховом корену,
и ради провере те теорије питам га :
- Хајде сад сам реци шта је уметност ?
А он ће као из топа :
- То је нешто уметнуто у природу !

Тада сам схватио да је опасно "наоружавати" вишим знањима неталентовану гомилу
( исто као што не сме свака земља на планети да има А-бомбу ) !

"Уметност" не долази од "уметнути", већ од "умеће" !
Уметност је врхунско умеће, ето.

Е сад заблуда !
Немам добар превод, али ми се чини да тај појам не треба посматрати преко речи "блуд".

Кажеш "Ако је заблуда наша истина ..."
Сада ми једино пада на памет да заблуда не може бити наша истина,
али лажима можемо довести некога у заблуду.

И сад се појављује потреба да објасним појам "лаж" ( супротност речи истина ).

Дакле лаж је када имаш своју тачку гледишта
али не извештаваш тачно оно што видиш са свог видиковца.

Е тако можеш довести некога у заблуду.
Али признајем, о заблуди нисам размишљао ... хмммм ....

 

[KPCTAHK]

Etika je vrhunac filozofiranja, a logika i fizika su samo sredstva da se pronađe smisao života...

 

[KPCTAHK]

Ravnodušnost je kada se forma i ideja podnose, ali premalo je želje da se lepo uobliče i ostvare ...

 

[JA KOJI JESAM]

Истина је тачка гледишта !

Tačka gledišta je tačka gledišta, dakle mjesto odakle gledaš. To nije istina.
Istina je znanje o onome što gledaš, o tački iz koje gledaš i o sebi koji gledaš.

Čim si pomenuo tačku iz koje gledaš ukazao si i na subjekat kao i na objekat koji gledaš,
dakle ukazao si na relativnost subjektivnog znanja prouzrokovanu posmatranjem objekta
u prostoru i svog odnosa prema njemu. Istina stoga, do koje u toj tački gledišta dođeš, je
relativna tvom odnosu, tvom viđenju, poziciji, i tvojim znanjima o sebi u datoj tački (poziciji).
Pošto je to znanje relativno, ono se i ne ne može nazvati istinom, jer relativnost znanja
pobija značenje i smisao riječi istina.

Ali ako već i koristimo termin 'relativna istina' onda je jasno da postoji i apsolutna istina.
Šta je to onda apsolutna istina? Šta bi se uopšte trebalo zvati istinom?

Istina je istost znanja, a istost znanja se ne može pronaći niti u jednoj jedinoj tački gledišta.

Gdje se onda istost znanja može pronaći?
Istost znanja se pronalazi u Svijesti apsoluta.
Svijest je stoga ono što je istina dok sva znanja koja potiču iz tačke gledišta nisu ništa drugo
do učvršćena ubjeđenja o nečemu prouzrokovana nivoom svjesnosti.
Svjesnost se stoga može nazvati relativnom a Svijest apsolutnom istinom našeg bića.

Zašto je Svijest apsolutna istina?
Zato što se Svijest, kao znanje-o-sebi ili duh postojanja prema apsolutu (postojanju) uzdiže samo
onda kada apsolut voljom vrati pažnju u sebe-postojanje. Postojanje je besprostvorno, bezvremeno,
nestvorivo i nepromjenjivo jedno, biće koje iz svoje Svijesti (Jastva) projektuje cjelovitu stvarnost a
svoje prisustvo u stvorenom potvrđuje sa Ja jesam. U policentričnoj realnosti stvorenog svaki centar
(subjekat) ima i svoj individualni duh, svjesnost kojom apsolut svjedoči trenutnom stanju projekcije
duše-razum-tijela.

 

[Гром]

Види, значење појединих речи можеш наћи у њиховом корену,
али то је тако опаснооооо ... уф !

Кажем ја једном другару чињеницу да је значење многих речи у њиховом корену,
и ради провере те теорије питам га :
- Хајде сад сам реци шта је уметност ?
А он ће као из топа :
- То је нешто уметнуто у природу !

Тада сам схватио да је опасно "наоружавати" вишим знањима неталентовану гомилу
( исто као што не сме свака земља на планети да има А-бомбу ) !

"Уметност" не долази од "уметнути", већ од "умеће" !
Уметност је врхунско умеће, ето.

Е сад заблуда !
Немам добар превод, али ми се чини да тај појам не треба посматрати преко речи "блуд".

Кажеш "Ако је заблуда наша истина ..."
Сада ми једино пада на памет да заблуда не може бити наша истина,
али лажима можемо довести некога у заблуду.

И сад се појављује потреба да објасним појам "лаж" ( супротност речи истина ).

Дакле лаж је када имаш своју тачку гледишта
али не извештаваш тачно оно што видиш са свог видиковца.

Е тако можеш довести некога у заблуду.
Али признајем, о заблуди нисам размишљао ... хмммм ....

Може све да се провери ако човек мало прати своје мисли.
Још док се спремамо да учинимо неко зло ми имамо борбу у својим мислима,и пред савешћу оправдавамо то што хоћемо да урадимо. Ако победи савест то се уграђује у нашу истину а ако победи интелект онда истина мења и настаје заблуда, Кад лажемо, крадемо, ми чиномо блуд а после блуда наша истина буде трајно измењена и она постаје заблуда

 

[Crni_Georgije]

Шта је онда заблуда, истина настала после блуда?
Ако је заблуда наша истина, каква ће бити наша тачка гледишта?

Paraistina,mada si u pravu to jeste istina nakon bluda,na primer nakon rukobluda zabluda je da si **** iz tvoje tačke gledišta

 

[Гром]

Сем Заблуде постоји још једна врста погрешне истине а то је предрасуда. предрасуде су идеје које нису прошле процес расуђивања него су прихваћене истант услед вере неком ауторитету, Ми док одрастамо не проверавамо и не расуђујемо ставове наших родитеља и кронваспитање ми прихватамо многе ствари а да оне нису прошле процес расуђивања. Наши учитељи су такође ауторитети од који прихватамо ствари без расуђивања И на крају када одрастемо ми имамо Истину која је састављена од предрасуда, заблуда, и убећења . И будући да ми о свом животу и догађајима у њему судимо на основу истине која је у нама то лоша истина зна да буде стални извор стресова и лоших осећања која ће наш живот обојити сивим бојама, постајемо трајно незадовољни својим животом, Постајемо робови своје искривљене истине и погрешним вредностима које нас притискају да више и не успевамо да се носимо са животом, Савијени до земље под теретом своје истине ми у другима тражимо кривце за своју злу судбину несвесни свога удела у томе. А христос каже: Ја сам Истина, вратите се мени, зашто да страдате.

А људи мисле да су спасени самим тим што верују у Христа, Али се грдно варају: ако научени његовом речју не почну да чине шта је добро никада неће доћи до промене истине у њима а без промене од заблуде ка истини нема спасења. мора доћи до обнове ума да би човек био спасен.

 

[gost 202584]

верници не верују у исуса, сидарту, мухамеда...
верници не верују христосу, буди, алаху...
верници верују у храм и одору.

 

[Обилић]

Tačka gledišta je tačka gledišta, dakle mjesto odakle gledaš.
To nije istina.
Istina je znanje o onome što gledaš, o tački iz koje gledaš i o sebi koji gledaš.
...

Ма неее !
Кажем ја да не може свако ...

Слушај вамо !
Када један ваљак посматрају два посматрача,
један види круг - а други правоугаоник.
Јел' тако ?

Па који је у праву, који говори истину ?
Хаха, па обојица говоре истину, своју субјективну.

Постоји и објективна истина ?
( то је оно што ти називаш "апсолутна" )

Постоји.
Скуп тих субјективних ... тралалала ...

Мораш овако, једноставно да размишљаш,
и једноставно да објашњаваш.

Тада ћу ја видети да ти то знаш.

 

[Обилић]

Може све да се провери ако човек мало прати своје мисли.
Још док се спремамо да учинимо неко зло ми имамо борбу у својим мислима,и пред савешћу оправдавамо то што хоћемо да урадимо. Ако победи савест то се уграђује у нашу истину а ако победи интелект онда истина мења и настаје заблуда, Кад лажемо, крадемо, ми чиномо блуд а после блуда наша истина буде трајно измењена и она постаје заблуда

Не знам шта си овде рекао,
матор и лењ сам да разгрћем.
А искуство ме учи да и не треба то да радим, али ево прилике да ти разјасним један појам
који си употребио.

Савест.

Убеђен сам да долази од старословенске речи севаст
што је значило судија.

Сад думај.

 

[JA KOJI JESAM]

Ма неее !
Кажем ја да не може свако ...

Слушај вамо !
Када један ваљак посматрају два посматрача,
један види круг - а други правоугаоник.
Јел' тако ?

Па који је у праву, који говори истину ?
Хаха, па обојица говоре истину, своју субјективну.

Постоји и објективна истина ?
( то је оно што ти називаш "апсолутна" )

Постоји.
Скуп тих субјективних ... тралалала ...

Мораш овако, једноставно да размишљаш,
и једноставно да објашњаваш.

Тада ћу ја видети да ти то знаш.

Ne. Ne govorim objektivnoj istini, jer takva istina ne postoji. Nije li ti dovoljno da umišljaš da postoji subjektivna istina, a ako već i kažeš i zamisliš da postoji subjektivna istina šta misliš onda šta je to “objektivna” istina?

Kažeš, to je skup svih subjektivnih... tra-la-la-la... a ti-subjekat si vjerujem taj koji u sebi sadrži taj skup... genijalno, nema šta.

To bi dakle bila istina za koju subjekat misli da je istina svih subjekata ili možda slika stvarnog stanja objekta zamišljena u razumu subjekta ali bez uplitanja iz njegove subjektivne pozicije?

Shvataš li apsurd svoje tvrdnje? Ne shvaraš, znam. Zato i tvrdiš ono što tvrdiš.

...
Ne. Objektivna istina ne postoji, to je uobrazilja subjekta. Subjekat, u svojoj “subjektivnoj istini” uopšte ne može niti zamisliti objektivnost stvarnosti? To što zamišlja je i dalje je subjektivna uobrazilja nečeg “objektivnog”. Subjekat i dalje objektiviše stvarnost.

...
Apsolutna istina je izvan stvarnosti koju kao subjekat možeš zamisliti i objektivisati. Ona je istost znanja proistekla povratkom volje i pažnje iz projektovane stvarnosti Jastva (subjekta) u apsolut. Tada se dešava za razum subjekta nezamislivo; nestaju subjekti i objekti, a u pažnji se pojavljuje i prosvjetljava ono-što-jeste, samo biće-apsolut. U prosvjetljenju apsoluta uzdiže se Svijest koju kao subjekti razumom ne možemo izmaštati.

Svijest je apsolutna istina, a apsolutna je zato što je nestvoriva, nepromjenjiva, zato što je postojeća kao i samo postojanje (biće-apsolut), svaki put kad postojanje iz projekcije jastva vrati volju i pažnju u sebe isti sadržaj se prosvjetljava i ista Svijest se prema njemu uzdigne u prosvjetljenju. Iako je Svijest osnova i esencija kreacije ona ne prolazi kroz promjene, ostaje ista dok ono što prolazi kroz promjene jeste njen klonirani sadržaj. Odatle i tvoje i moje Ja kao subjekti nisu ništa drugo do klonirana individualizovana znanja, individualni klonovi iz cjeline kloniranog Jastva. Zato, kada pukne balon koji se stvara oko tog klona i sam klon nestaje a ostaje ogoljena istina o sebi, koja nipočemu nema sličnosti sa stvorenom egoističnom, subjektivnom predstavom. To je zato što pucanjem balona nestaje pozicija u kojoj se volja fiksirala i firmiraka subjejat, te se gubitkom pozicihe volja vraća svom apsolutnom (izvodnom) centru. Kad god da se to desi, ma iz koje projektivane pozicije da se vrati izvoru, u izvoru se stapa u jednotu prema kojoj se uvijek, nepogrešivo, uzdiže isto znanje o sebi-izvoru; Svijest.

To je apsolutna istina.

 

[JA KOJI JESAM]

Не знам шта си овде рекао,
матор и лењ сам да разгрћем.
А искуство ме учи да и не треба то да радим, али ево прилике да ти разјасним један појам
који си употребио.

Савест.

Убеђен сам да долази од старословенске речи севаст
што је значило судија.

Сад думај.

Pa da, ubijeđen si.
A sudija i duhovnost ne idu.
Sud je razum idu.
A šta ide?
Duhovnost i Svijest idu, ruka u ruku.
Svijest je apsolutni duh ili “Sveti duh” božiji.

Pošto Svijest nije odlika čovjeka već odlika duha božijeg (dakle apsolutni duh), “čovjek” može biti samo u otvorenoj vezi sa Bogom kroz duh (Svjesnost sa Sviješću).


Nije li Savjest matrica kroz koju nadgledamo svoj izbor i svoje ponašanje u skladu sa božijom voljom, sa božijim duhom, božanskim principima, Sviješću? Jeste.

Dakle, Savjest ili Savest je izvedeni pojam iz objašnjenja njegove svrhe: Moja Svjesnost u otvorenoj vezi SA Sviješću. Aktivirana Savjest je uistinu otvoreni portal kroz koji Svijest djeluje na našu volju kroz naš duh; kroz svjesnost. Sa(S)vijest ili Sa(S)vest bi bilo bliže obješnjenu Savjesti ili Savesti.

Postoji i druga opcija:
Savjest=Sav jest.

Sav=čitav, cjelovit u svom duhu možeš biti samo uz prisustvo Svijesti.

Nije čudo da se za ljude koji se ponašaju nesavjesno kaže “nije čitav”.

 

[Гром]

Tačka gledišta je tačka gledišta, dakle mjesto odakle gledaš. To nije istina.
Istina je znanje o onome što gledaš, o tački iz koje gledaš i o sebi koji gledaš.

Čim si pomenuo tačku iz koje gledaš ukazao si i na subjekat kao i na objekat koji gledaš,
dakle ukazao si na relativnost subjektivnog znanja prouzrokovanu posmatranjem objekta
u prostoru i svog odnosa prema njemu. Istina stoga, do koje u toj tački gledišta dođeš, je
relativna tvom odnosu, tvom viđenju, poziciji, i tvojim znanjima o sebi u datoj tački (poziciji).
Pošto je to znanje relativno, ono se i ne ne može nazvati istinom, jer relativnost znanja
pobija značenje i smisao riječi istina.

Ali ako već i koristimo termin 'relativna istina' onda je jasno da postoji i apsolutna istina.
Šta je to onda apsolutna istina? Šta bi se uopšte trebalo zvati istinom?

Istina je istost znanja, a istost znanja se ne može pronaći niti u jednoj jedinoj tački gledišta.

Gdje se onda istost znanja može pronaći?
Istost znanja se pronalazi u Svijesti apsoluta.
Svijest je stoga ono što je istina dok sva znanja koja potiču iz tačke gledišta nisu ništa drugo
do učvršćena ubjeđenja o nečemu prouzrokovana nivoom svjesnosti.
Svjesnost se stoga može nazvati relativnom a Svijest apsolutnom istinom našeg bića.

Zašto je Svijest apsolutna istina?
Zato što se Svijest, kao znanje-o-sebi ili duh postojanja prema apsolutu (postojanju) uzdiže samo
onda kada apsolut voljom vrati pažnju u sebe-postojanje. Postojanje je besprostvorno, bezvremeno,
nestvorivo i nepromjenjivo jedno, biće koje iz svoje Svijesti (Jastva) projektuje cjelovitu stvarnost a
svoje prisustvo u stvorenom potvrđuje sa Ja jesam. U policentričnoj realnosti stvorenog svaki centar
(subjekat) ima i svoj individualni duh, svjesnost kojom apsolut svjedoči trenutnom stanju projekcije
duše-razum-tijela.

Ајде не филозофирај мајке ти.
Не може човек да буде на једном брду а да гледа са другог брда. Тамо где јеси ту је и твоја тачка гледишта, А Истина је оно место где смо ми као узмови. И немој ми више што на ум то на друм, нисмо на прел,.размисли мало пре него одговориш. Не мораш да напишеш прву мисао која ти падне на памет

 

[Гром]

...
Ne. Objektivna istina ne postoji, to je uobrazilja subjekta. Subjekat, u svojoj “subjektivnoj istini” uopšte ne može niti zamisliti objektivnost stvarnosti? To što zamišlja je i dalje je subjektivna uobrazilja nečeg “objektivnog”. Subjekat i dalje objektiviše stvarnost.

Ти мешаш тачност чињеница са истином зато ништа и не капираш.
Ружа може да буде црвена, мирисна, без трња, то су чињенице али то није истина, Истина је наш однос према тој ружи, шта ми видимо у тој ружи, и нема апсолутне истине.
Твој интелект те заслепљује да не видиш основне ствари

 

[Metronomy]

Mudrost je esencija iskustva i znanja koja ima vrednost univerzalne istine, dalekovida je i vidovita.
Zna odgovore na pitanja koja će joj tek biti postavljena.

Recimo da je to mudrost
Izrečena jezgrovito, pretvara se u izreku ili poslovicu i postaje kolektivno intelektualno nasledstvo.
Da li je onda, jedini problem mudrosti znati izvuci istinu iz etera u kome se svi nalazimo ili je mudrost znati iskoristiti tu istinu?

"Zalud knjiga gde pameti nema"
"Bolje je s mudrim plakati, nego s ludim pevati" - srpske narodne poslovice

Recimo da je to mudrost. Znaci li to da je sva mudrost vec postojeca i da je skup sablona proizaslih iz iskustva u nekom drugom vremenu od naseg i na nama je samo da ih primenimo, budemo mudri i zivimo srecno i zadovoljno?
Da li takva pretpostavka univerzalne istine moze biti samo skupljena u masi istina "naroda"?

 

[KPCTAHK]

Recimo da je to mudrost.

Nije, meni se na takve definicije Mudrosto smije, mada teško mi je, ali biće, nema hiće, ako "bildamo" moždane vijuge, a ne mlohave mišiće, Bog nam to otkriće, ako pažljivo shvatimo šta uopšte znači, naročito ako se to pravilno protumači, SOPHIA PERENNIS ... To nam je dar od Boga, života mi moga ... Uskoro, ako Bog da, šta je Mudrost definisaći vam ja...