Quantcast

мудрост

Гром

Ističe se
Poruka
2.846
i jeste i nije, kako ko shvata :)
Или како ко не схвата
Душа је извор осећања тако да се по осећањима суди у каквом је стању душа.
За човека чија је душа постала неспшособна за лепа осећања се каже да је изгубио душу.
Осећања су производ нашег суда јер кроз суд ми дођживљавамо ствари у свом животу.Ало је наш суд добар то ће наша душа зрачити лепим осећањома, А ако је наш суд лош онда су ту Гнев, бес, љутња, мржња,патња, јад.
Када је душа племенита онда зрачи милосрђем, љубављу, достојанством, .душа зрачи животном радошћу. је племенита душа . А живот без радости је смрт, Племенита душа је услов да би смо уживали у животу пуним плућима.
Када гов оримо животној радости онда не мислим на еуфорична осећања кратког даха попут; заљубљености, еуфорије кад добијемо на лото, када купимо нови скупи телефон, Еуфорична осећања су замена за животну радост,Њима је Бог оденуо Сотону да успешно вара људе да уживају у животу.
 

Indigo3

Ističe se
Poruka
2.473
Problem je kod primenljivosti toga koje inace zvuci prilicno ubedljivo:
ако се двоје разумеју онда су и истомишљеници.
Npr., meni su moji istomisljenici uvek bili... tek neinspirativni, a brzo i dosadni. Razgovor koji je sacinjen samo od slaganja je nula zadovoljstva koje razgovor inace treba i moze da pricini.
Ovo potonje je veoma zanimljivo.
champagne1.gif
 

Гром

Ističe se
Poruka
2.846
Nisu svi filozofi ateisti...
Постоје две врсте филозофа: Филозофи атеисти и филозофи верници.
И једни и други своју мисао граде интелектом а базирају је на свом знању
Духован човек не сме себи да дозволи да му се омакне и почне да филозофира,
Нажалост свет је препун филозофа који мисле да су духовни
 

hakim bej

Elita
Poruka
16.677
To je uvek pomešano, smućkano u istom čoveku. Samo ugrađene kočnice mogu čoveka naterati da bude jedno od ta dva - ili filozof ili duhovan - i to samo na kratko, dok se paknovi ne istroše.
Kao mlad sam poželeo da imam kuću na četiri sprata. Sada živim u stanu četvorospratnice. Želja izgleda ispunjena, al kao da nešto nedostaje. :)
Kao u onom vicu kada je crni rob u pustinji poželeo od duha da bude beo, da uvek ima vode i da bar jednom dnevno vidi "onu" žensku stvar, a duh ga je pretvorio u šolju.
 

gost 202584

Poznat
Poruka
7.237
немож неком забранити да се изјашњава...
али је лако будалу прогласити паметним...
мудри су тако разоружани демократијом...
 
Poslednja izmena:

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.297
Ето ти си интуитивно предосећао да је то оно право то што си написао у посту на који ти одговарам.
Надам се да после мог одговора видиш колико је интуитивно знање неопоуздана метода

Kao što sam u komentaru #1.195 već rekao, predosjećaj nije intuicija već duhom, u bljesku doživljeni sadržaj
intuitivno unešenog znanja u naš duh, u našu svjesnost. Intuicija je stoga mehanizam prenošenja duhovnih poruka, znanja.
Naš duh je trenutni odraz stanja projekcije duše-razum-tijela. Taj isti duh je povezan sa cjelovitim duhom univerzuma i sa
samim Bogom, odakle mu ('iz duha jednog ili drugog) i dolaze duhovne poruke, paketići znanja, meže se reći klonirani
sadržaji izvornog znanja koji se u naš duh ubrizgavaju kao cjeline po sebi. Intuicija je stoga prenošenje i ubrizgavanje tih
paketića znanja a mogućena je vezom našeg duha sa cjelovitom hijerahijo duhovnosti i sa samim Bogom, sa Sviješću koja
je izvan hijerhije.

Intuicija nije predosjećaj već mehanizam prenošenja kloniranog sadržaja s drugog nivoa duha, a doživljaj sadržaja koji njom
unosimo u naš duh i stoga istim duhom i čitamo i shvatamo u bljesku jeste pred-osjećaj.

Predosjećanje postoji s razlogom da nam omogući orijentaciju pri intelektualnom prevodu intuitivno unešenog sadržaja u naš
duh. Iz duha se, intuitivno unešena znanja, 'spuštaju u razum' i postavljaju u njihov logički red. Bez tog reda nije ih moguće
razumjeti. Raz-umjeti uistinu znači raz-staviti, raz-članiti to 'jedno', cjelinu, i postaviti ga/je u logički red. Jedino tako intuitivno
znanje postaje korisno u praksi. Upravo tu predosjećaj igra vitalnu ulogu. Predosjećaj je zvijezda vodilja koju biće mora da
pratida bi ostvarilo intelektualni, logički prevod iz kojeg će se kao rezultat prevoda prema biću vratiti izvještaj o izvršenoj radnji
(u ovom slučaju o prevodu); osjećanje. Osjećanje se mora poklopiti sa predosjećanjem kako bi smo bili sigurni da smo
intuitivno unešeno znanje intelektom apsolutno korektno postaviLi u njegov logički red.

Nije čudo da mnogi mislioci poistovjećuju sadrđžaj duha sa haosom. To je zato što im je centar volje i pažnje fiksiran u razumu.
Razum prepoznaje samo red, logički red. Duhovno znanje je sasvim drugačijeg karaktera. U duhu su sva znanja nedjeljiva a
ipak apsolutno neosporiva i tačna.



Надам се да после мог одговора видиш колико је интуитивно знање неопоуздана метода
Nadam se da poslije ovog objašnjenja vidiš i zašto. :)
Dakle, postoji izvijesna majstorija prevođenja intuitivnih znanja u njihov logički red.
I kao i u svemu majstor se postaje kroz praksu.
 

Metronomy

Veoma poznat
Poruka
13.420
Dakle, mudrost....mozda sam i pisao na ovoj temi, ali letimicno nisam video.
Mudrost ti je pogled na svet dovoljno sirok da pokrije sve aspekte zivota, pa i duhovnost, ali svakako da ima specijalizovanih mudrosti.
Samo filozofiranje nije mudrost, a daleko od toga da samo nauka ili iskustvo mogu da budu velika mudrost...mogli bi da budu specijalizovana mudrost kao skupljeno znanje i iskustvo u nekim oblastima.
Recimo da umesto Hriscanske filozofije zivljenja mozemo postaviti naziv Hriscanska mudrost, kao ogranicen oblik mudrosti...jer i preklapanjem sa drugim verskim filozofijama ipak ostajemo u ogranicenom pojasu mudrosti, koju ne cini samo saznanje, vec i primena. Pa je mudrost primena saznanja, ali i neznanja...u koje ulazi verovanje u nesaznajno, pa je hriscanstvo samo jedan oblik tog verovanja.
Sama po sebi mudrost je izmisljotina intelekta i zato je u granicama uzrocnoposledicnih veza. Naravno da je specijalizovana mudrost dublja od personalne mudrosti koja moze, a ne mora da bude sira.
Kao i svaka ljudska izmisljotina mudrost nema preterano veliki znacaj u zivotu coveka, pa je na neki nacin samo nacin uredjenja ili nacin olaksanja zivota. Recimo mudro je ne filozofirati ili mudro je ne komunicirati, a najmudrije ziveti sam u svom svetu i posvetiti se smo sebi, svojim percepcijama i vizijama. To je mudrost egoizma. Izlaskom iz mudrosti egoa, mudrost gubi jedno svojstvo, a to je samodovoljnost kao najvisi oblik mudrosti. Ostalo su mudrosti filozofije, nauke, vere ili negacija istih. U svakom slucaju mudrost je precenjena, cesto zloupotrebljena i , negde sam naucio, da je ljudima duha, nepotrebna
Samo filozofiranje nije mudrost, a daleko od toga da samo nauka ili iskustvo mogu da budu velika mudrost...mogli bi da budu specijalizovana mudrost kao skupljeno znanje i iskustvo u nekim oblastima.
Recimo da umesto Hriscanske filozofije zivljenja mozemo postaviti naziv Hriscanska mudrost, kao ogranicen oblik mudrosti...jer i preklapanjem sa drugim verskim filozofijama ipak ostajemo u ogranicenom pojasu mudrosti, koju ne cini samo saznanje, vec i primena. Pa je mudrost primena saznanja, ali i neznanja...u koje ulazi verovanje u nesaznajno, pa je hriscanstvo samo jedan oblik tog verovanja.
Sama po sebi mudrost je izmisljotina intelekta i zato je u granicama uzrocnoposledicnih veza. Naravno da je specijalizovana mudrost dublja od personalne mudrosti koja moze, a ne mora da bude sira.
Kao i svaka ljudska izmisljotina mudrost nema preterano veliki znacaj u zivotu coveka, pa je na neki nacin samo nacin uredjenja ili nacin olaksanja zivota. Recimo mudro je ne filozofirati ili mudro je ne komunicirati, a najmudrije ziveti sam u svom svetu i posvetiti se smo sebi, svojim percepcijama i vizijama. To je mudrost egoizma. Izlaskom iz mudrosti egoa, mudrost gubi jedno svojstvo, a to je samodovoljnost kao najvisi oblik mudrosti. Ostalo su mudrosti filozofije, nauke, vere ili negacija istih. U svakom slucaju mudrost je precenjena, cesto zloupotrebljena i , negde sam naucio, da je ljudima duha, nepotrebna.
 

moj drugi nalog

Primećen član
Poruka
896
Mudrost je sposobnost razlikovanja dobra od zla.
Za razlikovanje često nije važan razvijen intelekt, dovoljno je imati koren reci mudrost.

Filosofija je nesto drugo, njen je koren u sumnji, i kada je okrenuta ka unutra hrabrog može dovesti do mudrosti.
 

Гром

Ističe se
Poruka
2.846
Kao što sam u komentaru #1.195 već rekao, predosjećaj nije intuicija već duhom, u bljesku doživljeni sadržaj
intuitivno unešenog znanja u naš duh, u našu svjesnost. Intuicija je stoga mehanizam prenošenja duhovnih poruka, znanja.
Naš duh je trenutni odraz stanja projekcije duše-razum-tijela. Taj isti duh je povezan sa cjelovitim duhom univerzuma i sa
samim Bogom, odakle mu ('iz duha jednog ili drugog) i dolaze duhovne poruke, paketići znanja, meže se reći klonirani
sadržaji izvornog znanja koji se u naš duh ubrizgavaju kao cjeline po sebi. Intuicija je stoga prenošenje i ubrizgavanje tih
paketića znanja a mogućena je vezom našeg duha sa cjelovitom hijerahijo duhovnosti i sa samim Bogom, sa Sviješću koja
je izvan hijerhije.

Intuicija nije predosjećaj već mehanizam prenošenja kloniranog sadržaja s drugog nivoa duha, a doživljaj sadržaja koji njom
unosimo u naš duh i stoga istim duhom i čitamo i shvatamo u bljesku jeste pred-osjećaj.

Predosjećanje postoji s razlogom da nam omogući orijentaciju pri intelektualnom prevodu intuitivno unešenog sadržaja u naš
duh. Iz duha se, intuitivno unešena znanja, 'spuštaju u razum' i postavljaju u njihov logički red. Bez tog reda nije ih moguće
razumjeti. Raz-umjeti uistinu znači raz-staviti, raz-članiti to 'jedno', cjelinu, i postaviti ga/je u logički red. Jedino tako intuitivno
znanje postaje korisno u praksi. Upravo tu predosjećaj igra vitalnu ulogu. Predosjećaj je zvijezda vodilja koju biće mora da
pratida bi ostvarilo intelektualni, logički prevod iz kojeg će se kao rezultat prevoda prema biću vratiti izvještaj o izvršenoj radnji
(u ovom slučaju o prevodu); osjećanje. Osjećanje se mora poklopiti sa predosjećanjem kako bi smo bili sigurni da smo
intuitivno unešeno znanje intelektom apsolutno korektno postaviLi u njegov logički red.

Nije čudo da mnogi mislioci poistovjećuju sadrđžaj duha sa haosom. To je zato što im je centar volje i pažnje fiksiran u razumu.
Razum prepoznaje samo red, logički red. Duhovno znanje je sasvim drugačijeg karaktera. U duhu su sva znanja nedjeljiva a
ipak apsolutno neosporiva i tačna.





Nadam se da poslije ovog objašnjenja vidiš i zašto. :)
Dakle, postoji izvijesna majstorija prevođenja intuitivnih znanja u njihov logički red.
I kao i u svemu majstor se postaje kroz praksu.
Оно што ти пишеш је чиста филозофија, а за филозофирање није потребна интуиција него да се заљубишу неку идеју која ти се свиди, И онда за ту заљубљеност која је стзварно осећање ти мислиш да је интуитивнон знање, То је брате интуитивно незнање, Тако раде сви филозофи.
Можеш ли да схватиш шта приочам? сумњам јер за то је потребна интуиција које ти нажалост немаш.
 

Гром

Ističe se
Poruka
2.846
Mudrost je sposobnost razlikovanja dobra od zla.
Za razlikovanje često nije važan razvijen intelekt, dovoljno je imati koren reci mudrost.

Filosofija je nesto drugo, njen je koren u sumnji, i kada je okrenuta ka unutra hrabrog može dovesti do mudrosti.
Је нисам срео ни једног мудрог филозофа. Тако да ова твоја прича не стоји. Или си духован или си филозоф, За мудрост је потребна духовност а не филозофија. Иако је значење филзофије љубав према мудрости филозофи ту љубав немају, они имају љубав према филозофирању што је љубав према глупости
 

Гром

Ističe se
Poruka
2.846
Dakle, mudrost....mozda sam i pisao na ovoj temi, ali letimicno nisam video.
Mudrost ti je pogled na svet dovoljno sirok da pokrije sve aspekte zivota, pa i duhovnost, ali svakako da ima specijalizovanih mudrosti.
Samo filozofiranje nije mudrost, a daleko od toga da samo nauka ili iskustvo mogu da budu velika mudrost...mogli bi da budu specijalizovana mudrost kao skupljeno znanje i iskustvo u nekim oblastima.
Recimo da umesto Hriscanske filozofije zivljenja mozemo postaviti naziv Hriscanska mudrost, kao ogranicen oblik mudrosti...jer i preklapanjem sa drugim verskim filozofijama ipak ostajemo u ogranicenom pojasu mudrosti, koju ne cini samo saznanje, vec i primena. Pa je mudrost primena saznanja, ali i neznanja...u koje ulazi verovanje u nesaznajno, pa je hriscanstvo samo jedan oblik tog verovanja.
Sama po sebi mudrost je izmisljotina intelekta i zato je u granicama uzrocnoposledicnih veza. Naravno da je specijalizovana mudrost dublja od personalne mudrosti koja moze, a ne mora da bude sira.
Kao i svaka ljudska izmisljotina mudrost nema preterano veliki znacaj u zivotu coveka, pa je na neki nacin samo nacin uredjenja ili nacin olaksanja zivota. Recimo mudro je ne filozofirati ili mudro je ne komunicirati, a najmudrije ziveti sam u svom svetu i posvetiti se smo sebi, svojim percepcijama i vizijama. To je mudrost egoizma. Izlaskom iz mudrosti egoa, mudrost gubi jedno svojstvo, a to je samodovoljnost kao najvisi oblik mudrosti. Ostalo su mudrosti filozofije, nauke, vere ili negacija istih. U svakom slucaju mudrost je precenjena, cesto zloupotrebljena i , negde sam naucio, da je ljudima duha, nepotrebna
Samo filozofiranje nije mudrost, a daleko od toga da samo nauka ili iskustvo mogu da budu velika mudrost...mogli bi da budu specijalizovana mudrost kao skupljeno znanje i iskustvo u nekim oblastima.
Recimo da umesto Hriscanske filozofije zivljenja mozemo postaviti naziv Hriscanska mudrost, kao ogranicen oblik mudrosti...jer i preklapanjem sa drugim verskim filozofijama ipak ostajemo u ogranicenom pojasu mudrosti, koju ne cini samo saznanje, vec i primena. Pa je mudrost primena saznanja, ali i neznanja...u koje ulazi verovanje u nesaznajno, pa je hriscanstvo samo jedan oblik tog verovanja.
Sama po sebi mudrost je izmisljotina intelekta i zato je u granicama uzrocnoposledicnih veza. Naravno da je specijalizovana mudrost dublja od personalne mudrosti koja moze, a ne mora da bude sira.
Kao i svaka ljudska izmisljotina mudrost nema preterano veliki znacaj u zivotu coveka, pa je na neki nacin samo nacin uredjenja ili nacin olaksanja zivota. Recimo mudro je ne filozofirati ili mudro je ne komunicirati, a najmudrije ziveti sam u svom svetu i posvetiti se smo sebi, svojim percepcijama i vizijama. To je mudrost egoizma. Izlaskom iz mudrosti egoa, mudrost gubi jedno svojstvo, a to je samodovoljnost kao najvisi oblik mudrosti. Ostalo su mudrosti filozofije, nauke, vere ili negacija istih. U svakom slucaju mudrost je precenjena, cesto zloupotrebljena i , negde sam naucio, da je ljudima duha, nepotrebna.
Мудрост је уметност живљења и знање потекло из мудрости увек говори о животу. Ако мудрост може да буде Хришћанска или муслиманска или мека друга мудрост онда то више није мудрост него филозофирање. Живот има тачно одређене законитости по којима се одвија, или пливаш или се давиш,
 

Metronomy

Veoma poznat
Poruka
13.420
Мудрост је уметност живљења и знање потекло из мудрости увек говори о животу. Ако мудрост може да буде Хришћанска или муслиманска или мека друга мудрост онда то више није мудрост него филозофирање. Живот има тачно одређене законитости по којима се одвија, или пливаш или се давиш,
Mudro kolega, mudro...
 

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.297
Оно што ти пишеш је чиста филозофија, а за филозофирање није потребна интуиција него да се заљубишу неку идеју која ти се свиди, И онда за ту заљубљеност која је стзварно осећање ти мислиш да је интуитивнон знање, То је брате интуитивно незнање, Тако раде сви филозофи.
Можеш ли да схватиш шта приочам? сумњам јер за то је потребна интуиција које ти нажалост немаш.

Šta je razlog tvojoj srdžbi?
Zar u komentaru na koji sam komentarisao nisi rekao da je intuicija nepouzdana? Jesi. A sad se evo oslanjaš upravo na nju. Eh, vidiš, da si bolje pročitao šta sam na to pisao vidio bi da sam objasnio zašto neko može smatrati intuiciju nepouzdanom. Evo, rezimirat’ ću sve napisano ukratko:

Intuicija je nepouzdana samo u slučaju kad (zbog ne znanja šta treba da slijedimo) intelektom ne možemo apsolutno korektno prevesti intuitivno unešena znanja našeg duha u našu razumsku stvarnost.

Stoga, nepouzdanost “intuitivnog metoda” (kako ti kažeš) ne možeš pripisivati intuiciji već sebi (biću koje je koristi) koji u datom nivou svjesnosti intelektom ne znaš kako da čitaš intuitivno unešeni sadržaj.

Da bi bila korisna u praksi intuitivna znanja moraju da se postave u njihov logički red. Tek tada predosjećaj ima svoj istinski značaj; on biva “Sjever” na kompasu duše. Sjever na kompasu i Sjever na Zemlji (predosjećaj i osjećanje) moraju da se poklope kako bi smo uspješno pronašli željeni cilj, u ovom slučaju značenje intuitivnog sadržaja. Ako se to ne desi taj bljesak (predosjećaj) kojim nam se intuitivni sadržaj otkriva ostaje nerazumljem, misterija, i stoga ne služi iskonskoj namjeni našeg bića; da pomaže u navigaciji i nadgradnji svjesnosti kroz životna iskustva.
 

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.297
Mudrost je primjena apsolutnih znanja.

Nije stoga mudrost primjena bilo kojih znanja, jer tad bi i ratnik i ubica bili mudraci, jer eto znaju kako da koriste sredstva za ostvarenje svojih ciljeva.

Apsolutna znanja (istina) nam u naš duh i konsekventno u naš razum intuicijom dolaze iz Svijesti apsoluta... iz Boga... koji jesmo.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.