Mudrolije - saveti

"Mislila je proći će. Izbledeće vremenom. Ispariće kao para i nestaće sve sto je osećala prema njemu. Njemu je uspelo. Zašto njoj nije? Zašto i nakon godinu dana oseća onu istu bol kao i prvog dana? On ga nema. Nestao je i ne vraća se. Bio i otisao... A za njim ostala je samo pustoš, tuga i devojka skrhana do dna, ostavljena bez srca, nesposobna da zavoli ikada ikoga drugog..." ♥
 
"Znam da ga voliš. - Odakle ti to možeš znati? - Pa znam. Vidi se to. Znam da misliš na njega kada kreneš spavati, i kada se probudiš. Znam da svaki propušteni poziv nadaš se da je od njega. Znam. Znam da tražiš razloge da ti oprosti za sve što si mu uradila, i da ga opravdaš ljudima. Znam da te boli kada vidiš da mu ide bez tebe, a ti još ne možeš nastaviti dalje. Znam da ti nedostaje svaki dan, minut i sekundu. Znam, to se jednostavno vidi. Ispod tog osmeha čuvaš suze u očima, jer te to boli. Znam..." ♥
 
"I onda ce znati. Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.Uzdahnuce, predosecam?Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi... Bice sama, nadam se? Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina...Pokušala je da vikne njegovo ime, ali je kao ukleta gubila dah, želela je da pođe za njim, ali ni to nije umela, pa je i klonula, upravo tako.Umesto prozvanog osmeha odazvale su se krupne nezadržive suze, i nije ni pokušavala da ih zaustavi, kad su već same krenule nek se same i zaustavljaju...Hteo sam samo da joj šapnem poslednji put da je bila moje sve. Pazi mene “bila”, zapravo, bila i ostala moje sve…Taj ožiljak na svojim uspomenama vaša kći uporno tretira kao banalanu ogrebotinu, ali ja za svaki slučaj ne grebuckam suviše po tome. Neke krastice znaju gadno da prokrvave kad im se najmanje nadaš. Čujem da drugima radiš tačno ono šta sam ja tebi uradio. Ludice, trebala si da naučiš nešto iz mojih grešaka, a ne da ih ponavljaš...." ♥
 
"Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa…Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila. Prave si boje dodala na taj portret zivota mog: talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog. A crnu nisi stedela, ali bez nje bi bela jos izbledela - bez crne bela ne bi vredela. Kažu da osetiš kad nekog dragog vidiš poslednji put. Ja to tad nisam osetio, čak ni kao slutnju, ni kao najprikriveniji nagoveštaj... " ♥
 
"Ume li iko da te gleda kao da mu je čitav svet u tvom telu... Da zaboravi da udahne, da te rimuje sa hiljadu sazvežđa... Da te zasmeje do plača, da te rasplače do smeha... Ume li iko da je ovoliko tvoj? Mašta me je upropastila...Uvek sam uz likove smišljao karaktere, boju glasa, male navike i omiljene pisce, i nikad se to nije poklopilo sa njihovim pravim osobinama...Uvek sam ljude zamišljao boljim nego što jesu, i tako sam nekako i prošao.O, da povredio sam je. Nisam to hteo da priznam ni sebi, a još manje njoj. Izgubio bih sve bitke tim priznanjem. A ovako, ne priznajući ni njoj, ni sebi, gubio sam dve najvažnije stvari u životu. Nju i sebe.." ♥
 
293834_442113132486316_1654748253_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top