Može li veštačka inteligencija pomoći u prevenciji samoubistava?

[Banovic_Strahinja]

Samoubistvo je jedan od najtežih i najsloženijih problema u javnom zdravstvu. Ključna poteškoća u njegovoj prevenciji je prepoznavanje trenutka kada neko prolazi kroz krizu.

Misli i ponašanje povezano sa samoubistvom mogu se pojaviti i nestati brzo, često neprimetno tokom medicinskih ili terapijskih pregleda, što otežava njihovo otkrivanje standardnim metodama.

Istraživanja su pokazala da ekološka trenutna procena (EMA) može biti siguran način za praćenje rizika od samoubistva, obuhvatajući širok spektar iskustava – od samoubilačkih misli do pokušaja i izvršenog samoubistva.

Studije među odraslima pokazuju da ovakvo praćenje ne povećava rizik, već omogućava detaljniji i personalizovaniji uvid u trenutne emocije i stanje osobe.
Danas koristimo digitalne uređaje za praćenje fizičkog zdravlja, poput brojanja koraka ili praćenja sna. Naučnici sve više istražuju slične metode za razumevanje mentalnog zdravlja.

EMA prikuplja informacije u realnom vremenu o raspoloženju, mislima, ponašanju i okruženju osobe putem pametnog telefona ili nosivog uređaja – aktivno, unosom podataka, ili pasivno, preko senzora.

Jedna uzbudljiva primena je kreiranje adaptivnih intervencija – personalizovanih odgovora u realnom vremenu, direktno dostavljenih na telefon ili uređaj osobe. Na primer, ako podaci ukazuju na znakove uznemirenosti, uređaj može diskretno podstaći osobu da primeni korak iz njenog ličnog plana sigurnosti, koji je ranije osmislila sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Sigurnosni planovi su dokazano korisni alati u prevenciji samoubistva, ali su najefikasniji kada ih osoba može lako pristupiti i koristiti u ključnim trenucima. Ove digitalne intervencije omogućavaju podršku u pravom trenutku, u prirodnom okruženju osobe.

Međutim, ostaju važna pitanja: koji faktori u podacima treba da pokrenu upozorenje? Kada je najbolje ponuditi pomoć? U kom obliku bi ta pomoć trebalo da bude?

Ovo su upravo pitanja na koja veštačka inteligencija (AI) – posebno “mašinsko” učenje – pomaže da se odgovori.

AI “mašinsko“učenje se već koristi za kreiranje modela koji mogu predvideti rizik od samoubistva prepoznajući suptilne promene u osećanjima, mislima ili ponašanju osobe. Takođe se primenjuje za predviđanje stopa samoubistava u širim populacijama.

Ovi modeli su pokazali dobre rezultate na podacima na kojima su trenirani, ali postoje zabrinutosti. Privatnost je jedna od njih, naročito kada su u pitanju društvene mreže ili lični podaci.

Takođe, postoji nedostatak raznolikosti u podacima koji se koriste za obuku ovih modela, što znači da možda neće jednako dobro funkcionisati za sve. Osim toga, izazovno je primeniti modele razvijene u jednom okruženju na drugo.

Ipak, istraživanja pokazuju da modeli mašinskog učenja mogu preciznije predvideti rizik od samoubistva nego tradicionalni alati koje koriste kliničari. Zbog toga smernice za mentalno zdravlje sada preporučuju da se odustane od jednostavnih ocena rizika pri odlučivanju o pružanju nege.

Umesto toga, sugeriše se fleksibilniji, personalizovaniji pristup – zasnovan na otvorenim razgovorima i planiranju zajedno sa osobom koja je u riziku.

Većina istraživanja obuhvatala je osobe koje su primale negu u bolnicama ili klinikama za mentalno zdravlje. U tim okruženjima, ekološka trenutna procena (EMA) pokazala se korisnom u predviđanju samoubilačkih misli nakon otpusta iz bolnice.

Iako su mnoge studije koje smo analizirali izveštavale o tačnosti svojih modela, manje njih se bavilo učestalošću grešaka – poput lažno pozitivnih slučajeva, gde se rizik predvidi iako osoba nije ugrožena, ili lažno negativnih, kada se pravi rizik ne prepozna. Da bismo poboljšali ove aspekte, razvili smo vodič za izveštavanje kako bi buduća istraživanja bila jasnija i sveobuhvatnija.

Jedna od obećavajućih oblasti je korišćenje veštačke inteligencije (AI) kao podrške stručnjacima za mentalno zdravlje. Analizom velikih skupova podataka iz zdravstvenih sistema, AI bi mogla da predvidi kako se osoba oseća i koje terapije bi joj najbolje odgovarale.

Međutim, da bi ovo funkcionisalo, stručnjaci moraju imati poverenje u tehnologiju. Tu na scenu stupa objašnjiva AI – sistemi koji ne samo da daju rezultat već i objašnjavaju kako su do njega došli. To olakšava kliničarima da razumeju i koriste AI uvide, slično kao što danas koriste upitnike i druge dijagnostičke alate.

Samoubistvo je razoran globalni problem, ali napredak u AI i praćenju u realnom vremenu donosi novu nadu. Ovi alati nisu univerzalno rešenje, ali mogu omogućiti pružanje podrške u ključnim trenucima na način koji dosad nije bio moguć.

 

[Banovic_Strahinja]

1. Da li biste dozvolili da AI prati vaše emocije i mentalno stanje u realnom vremenu? Zašto da ili zašto ne?

2. Kako biste se osećali kada biste znali da AI analizira vaše raspoloženje na osnovu podataka sa vašeg telefona ili pametnog sata?

3. Da li biste više verovali AI analizi vašeg mentalnog zdravlja ili ljudskom stručnjaku?

4. Postoje li aspekti vašeg mentalnog zdravlja koje nikada ne biste želeli da AI analizira?

 

[Juzer Nejm]

1. Da li biste dozvolili da AI prati vaše emocije i mentalno stanje u realnom vremenu? Zašto da ili zašto ne?

Ne bih dozvolio, nemam poverenja u takve stvari.

2. Kako biste se osećali kada biste znali da AI analizira vaše raspoloženje na osnovu podataka sa vašeg telefona ili pametnog sata?

Vrlo nelagodno. Prešao bih odmah na klasičan telefon (ne smart).

3. Da li biste više verovali AI analizi vašeg mentalnog zdravlja ili ljudskom stručnjaku?

Ljudski stručnjak. Mada ko može bolje da razume moja osećanja od mene samog?

4. Postoje li aspekti vašeg mentalnog zdravlja koje nikada ne biste želeli da AI analizira?

Ne bih želeo da bilo šta analizira, a što se tiče moje ličnosti, mojih emocija i moga ja.

 

[Banovic_Strahinja]

Ne bih želeo da bilo šta analizira, a što se tiče moje ličnosti, mojih emocija i moga ja.

Cak i pod uslovom da bi to bilo npr na stetu tvog mentalnog stanja ili ako bi to pomoglo da resi neke tvoje probleme ili poboljsa kvalitet zivota, nivo zadovoljstva?

Mnogo ljudi koristi pametne satove i telefone da osmatraju rad srca, puls, krvni pritisak itd… I to je cesto vrlo korisno, ne vidim zasto se tehnologija ne bi koristila i za resavanje mentalnih problema ili sprecilo samoubistvo.
Naravno ima i opasnosti u vezi svega toga, i opasnost od dustopijskog sveta kakvog ga je opisao A. Huxley u “Vrlom novom svetu”- no kao sto rece Teofrastus Bombastus fon Paracelzus- razlika izmedju otrova i leka je- doza. Tako da samo ne treba preterati i ta tehnologija ce biti vrlo korisna.

 

[Juzer Nejm]

Cak i pod uslovom da bi to bilo npr na stetu tvog mentalnog stanja ili ako bi to pomoglo da resi neke tvoje probleme ili poboljsa kvalitet zivota, nivo zadovoljstva?

Mnogo ljudi koristi pametne satove i telefone da osmatraju rad srca, puls, krvni pritisak itd… I to je cesto vrlo korisno, ne vidim zasto se tehnologija ne bi koristila i za resavanje mentalnih problema ili sprecilo samoubistvo.
Naravno ima i opasnosti u vezi svega toga, i opasnost od dustopijskog sveta kakvog ga je opisao A. Huxley u “Vrlom novom svetu”- no kao sto rece Teofrastus Bombastus fon Paracelzus- razlika izmedju otrova i leka je- doza. Tako da samo ne treba preterati i ta tehnologija ce biti vrlo korisna.

Ne može AI da dodirne nečiju dušu. Čoveku treba volja za životom, pronaći to nešto što će ga održati u životu, a to AI ne ume da učini. Može čak i odmognuti jer čovek može reći "Na šta sam ja spao. Bez prijatelja, bez ikoga, pričam sa kompjuterom. Nisam vredan ničije pažnje..."

Nikada ne bih polagao nade u AI za takve stvari. Isključivo čovek, čovek, čovek. Imaš nacionalnu SOS liniju pa probaš tamo, ako još imaš malo vatre u sebi. Nekada zaista samoubistvo jeste izlaz usled spleta okolnosti koje su nepodnošljive. Teisti će biti izrazito protiv toga, ali nekada je besmisleno živeti život koji je van svake kontrole i mogućnosti da se promeni.

 

[Banovic_Strahinja]

Ne može AI da dodirne nečiju dušu. Čoveku treba volja za životom, pronaći to nešto što će ga održati u životu, a to AI ne ume da učini. Može čak i odmognuti jer čovek može reći "Na šta sam ja spao. Bez prijatelja, bez ikoga, pričam sa kompjuterom. Nisam vredan ničije pažnje...

Poenta je da AI moze “prepoznati” krizne situacije i pomoci da se brze i efikasnije ublazi ili resi problem ili cak spreci problem u odredjenim slucajevima.

Tehnologija itekako moze da “dirne” neciju dusu- npr tehnologija vec sada moze da izleci depresiju u vrlo kratkim vremenu- no to je sve jos u probnim fazama i poprilicno nedostupna tehnologija, uglavnom ono sto mi smatramo za “dusu” je ljudski mozak.

U svakom slucaju- ne vidim zasto se neko ne bi uz pomoc tehnologije izlecio od depresije i ziveo sretniji zivot?

Slazem se da tehnologija ne treba i ne sme i zapravo i ne moze da zameni ljudske odnose.

 

[Džudi S]

Mogu da zamislim da to Al može. Da prati emocije i mentalno stanje u realnom stanju.

Ali, ne bih želela da me prati, jer ne znam da li je on i kako povezan sa nekim članom porodice ili sa lekarom.

Šta Al može konkretno da uradi ukoliko se neko nalazi na mostu i želi da skoči i na taj način izvrši suicid? Ili da skoči sa desetog sprata svoje zgrade?

Al je verovatno koristan za lečenje blažih oblika nekih psihičkih poremećaja, ali i tada ljudi više veruju drugim ljudima, tj psiholozima i psihijatrima.

 

[Атомик™]

ne

 

[Banovic_Strahinja]

Šta Al može konkretno da uradi ukoliko se neko nalazi na mostu i želi da skoči i na taj način izvrši suicid? Ili da skoči sa desetog sprata svoje zgrade?

Nije se potencijalni samoubica odjednom popeo na vrh zgrade, barem ne u ogromnoj vecini slucajeva, hiljade stvari mu je proslo kroz glavu pre toga i mnogo jakih emocija- AI moze registrovati te emocije i poslati SOS signal.

Nece podaci biti dostupni svakom, tj ne bi trebalo, prostora za zloupotrebu ima kao u svemu- no nemoraju se ostvariti.
Na kraju krajeva- ne vidim zbog cega toliko skrivati svoja osecanja- bolje je kad bliski ljudi znaju (manje-vise) situaciju, nije sramota imati neki problem, npr biti depresivan ili nesto drugo- sramora je kad se problem moze resiti, a ne resava se nego se istresa na nekoga drugoga- a obicno su to prijatelji i najblizi.

 

[Mecenaa]

1. Da li biste dozvolili da AI prati vaše emocije i mentalno stanje u realnom vremenu? Zašto da ili zašto ne?

2. Kako biste se osećali kada biste znali da AI analizira vaše raspoloženje na osnovu podataka sa vašeg telefona ili pametnog sata?

3. Da li biste više verovali AI analizi vašeg mentalnog zdravlja ili ljudskom stručnjaku?

4. Postoje li aspekti vašeg mentalnog zdravlja koje nikada ne biste želeli da AI analizira?

1.da zato što nema natezanja samo sortiraj i prikuplja info i na istoku njih reaguje.
2.AI iz podataka iz mojih telefona teško može da dodje do relevantnih podataka.sve mi jedno
3.ljudski stručnjak ima jednu glavnu manu.covek je.AI je mašina koja obrađuje podatke i bez emocija ih prezentuje.
4.naravno ni AI i ljudski stručnjak.
Ja sam inace nepoverljiv prema AI ali eto menjam misljenje

 

[Zelena milja]

Ne može.
Bez emocija, informacije i analiza ne znače mnogo.

 

[Атомик™]

roboti lekari

 

[pesho]

Otudjenost je vecinom razlog suicidalnih namera ne moze uzrok otudjenosti otklanjati posledice

 

[Banovic_Strahinja]

Ja sam inace nepoverljiv prema AI ali eto menjam misljenje

Nacin upotrebe i kolicina upotrebe je kljuc, odnosno treba imati meru- i tehnologija moze biti korisno upotrebljena, ali i zloupotrebljena kao i sve ostalo.
Npr meni je internet fantasticna stvar- mozes naci miloion korisnih informacija, kad sam bio klinac na neka pitanja nisam mogao naci odgovora, ili sam morao vrtiti po enclikopediji pa ako je odgovor tamo onda dobro, mada su i tamo informacije bile sture, inace ucenje s interneta je zapravo mnogo prirodnije nego u skoli- tj kad npr otvoris vikipediju i otvoris jedan clanak pa onda drugi i onda imas 1o otvorenih tabova- to je zapravo najefikasniji i najbolji nacin ucenja.
Pocetkom proslog veka je ljudski zivotni vek bio nesto vise od 40 godina, a zahvaljujuci tehnologiji je mnogo produzen i mnogo bolji kvalitet zivota jer je manje teskih fizickih poslova i vecina ljudi vise na radi po njivama.

Ne može.
Bez emocija, informacije i analiza ne znače mnogo.

Analiza je pocetna tacka, bez analize nema uspesnog resenja bilo kojeg problema, a po mom misljenju emocije su samo povratne informacije.

Otudjenost je vecinom razlog suicidalnih namera ne moze uzrok otudjenosti otklanjati posledice

Mora se od nekuda krenuti, prvo se mora razluciti zasto je problem nastao, i mora se naci uzrok tj koren problema- zasto je ta osoba bila usamljena?
kako je doslo do toga i kako otkloniti uzroke?
A osoba moze biti suicidalna iz vise razloga- moze biti disbalans neuroprenosnika u mozgu (dopamin, serotonin, norepinefrin itd...) koji pak moze biti uzrokovan drugim stvarima npr hormonalni disbalans- posto hormoni uticu na neuroprenosnike, a onda ovi uticu na raspolozenje itd..
Genetsko nasledje moze biti uzrok i niz drugih stvari.
U vecini promasenih lecenja je problem sto nije nadjensrz problema, tj koren problema- i zapravo se lece simptomi, a ne uzroci.

 

[Džudi S]

Nije se potencijalni samoubica odjednom popeo na vrh zgrade, barem ne u ogromnoj vecini slucajeva, hiljade stvari mu je proslo kroz glavu pre toga i mnogo jakih emocija- AI moze registrovati te emocije i poslati SOS signal.

Nece podaci biti dostupni svakom, tj ne bi trebalo, prostora za zloupotrebu ima kao u svemu- no nemoraju se ostvariti.
Na kraju krajeva- ne vidim zbog cega toliko skrivati svoja osecanja- bolje je kad bliski ljudi znaju (manje-vise) situaciju, nije sramota imati neki problem, npr biti depresivan ili nesto drugo- sramora je kad se problem moze resiti, a ne resava se nego se istresa na nekoga drugoga- a obicno su to prijatelji i najblizi.

Da li se SOS signal šalje nekom članu porodice, policiji? Pitam, jer ako Al zna da neko želi da izvrši suicid mora da pošalje signal bliskim osobama osobe koja želi da se ubije. I mora da zna i policija koja dolazi i pregovara sa potencijalnim samoubicom, a zatim ga odvodi na lečenje.

Možda nisi najbolje razumeo moj prvi post. Ne krijem emocije, loše raspoloženje i sl. Prva sam protiv stigmatizacije i autostigmatizacije. Mislim da sam to ponovila ovde, na potforumu bar 5 puta.

Samo me zbunjuje šta konkretno radi Al osim što dobija saznanja o nečijem zdravlju.

 

[Zelena milja]

U svakom slucaju- ne vidim zasto se neko ne bi uz pomoc tehnologije izlecio od depresije i ziveo sretniji zivot?

Na koji način bi tehnologija mogla lečiti depresiju?
Za poboljšanje nečijeg mentalnog stanja, potrebno je drugo ljudsko biće. Razgovor. Slušanje. Podrška.

 

[Juzer Nejm]

Poenta je da AI moze “prepoznati” krizne situacije i pomoci da se brze i efikasnije ublazi ili resi problem ili cak spreci problem u odredjenim slucajevima.

Kako AI može prepoznati krizne situacije? Ljudi mogu biti ekstremno tužni, a opet ne misliti o suicidu. Jedino da mi ugrade čip direktno u mozak i da mi nekako čitaju misli.

Nece podaci biti dostupni svakom, tj ne bi trebalo, prostora za zloupotrebu ima kao u svemu- no nemoraju se ostvariti.

Ne verujem kompanijama jer su x puta pokazalo da su nedostojni poverenja i da zloupotrebljavaju sve podatke.

Na kraju krajeva- ne vidim zbog cega toliko skrivati svoja osecanja- bolje je kad bliski ljudi znaju (manje-vise) situaciju, nije sramota imati neki problem, npr biti depresivan ili nesto drugo- sramora je kad se problem moze resiti, a ne resava se nego se istresa na nekoga drugoga- a obicno su to prijatelji i najblizi

Nije sramota da čovek zna, svakako. Ali sam protiv svakog AI mešanja u sve to. Hajde da ljudskost našu zadržimo za nas, a ne da sve što imamo prepustimo mašinama. Ali sam i dalje pri stavu da mašina nikako ne može prepoznati šta je kritična situacija.

 

[Banovic_Strahinja]

Na koji način bi tehnologija mogla lečiti depresiju?
Za poboljšanje nečijeg mentalnog stanja, potrebno je drugo ljudsko biće. Razgovor. Slušanje. Podrška.

Na vise nacina, vec se neke metode koriste ali su dosta nedostupne i jos se vrse istrazivanja- npr Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) je jedna od metoda,
radi se na mislim da se to zove “Terapeutske memorije” tj ljudima npr s PTSD-om se oslabi veza s traumaticnim dogadjajem ili se nekim osobama mogu ubaciti pozitivnija “secanja”- odnosno kao u filmu “Totalni opoziv” gde umesto godisnjeg ti ubace memoriju da si bio na godisnjem- naravno s Svarcenegerom se to iskomplikovalo…

Razgovor, slusanje, podrska pomaze- ali koliko su zaista efikasni? Tj to pomaze, ali koliko ublazava simptome, I nazalost nema svako pristup nekim dragim ljudima.

 

[Banovic_Strahinja]

Ali sam protiv svakog AI mešanja u sve to. Hajde da ljudskost našu zadržimo za nas, a ne da sve što imamo prepustimo mašinama. Ali sam i dalje pri stavu da mašina nikako ne može prepoznati šta je kritična situacija.

U pocetku industrijske revolucije su neki razbijali masine jer su se bojali da ce vecina ljudi ostati bez posla- no ekonomija je evoluirala i zapravo veliki broj (mislim vecina) strucnjaka kaze da ce se ubuduce- sve vise ljudi baviti drugim ljudima npr u zdravstvu, nezi starijih itd…
Odavno koristimo tehnologiju za lecenje i pomoc- tehnologija je samo suplement.

 

[Banovic_Strahinja]

Da li se SOS signal šalje nekom članu porodice, policiji?

Za sada je to u ranim fazama, uglavnom koliko sam razumeo ljudi s dugogodisnjim problemima npr pacijenti iz mentalnih institucija s svojim terapeutom naprave nekakav program i plan akcije i kada pametni uredjaj registruje odredjene emotivne reakcije i aktivira se i onda ta osoba radi po njegovom licnom planu, (koji god to plan bio).

 

[Juzer Nejm]

U pocetku industrijske revolucije su neki razbijali masine jer su se bojali da ce vecina ljudi ostati bez posla- no ekonomija je evoluirala i zapravo veliki broj (mislim vecina) strucnjaka kaze da ce se ubuduce- sve vise ljudi baviti drugim ljudima npr u zdravstvu, nezi starijih itd…
Odavno koristimo tehnologiju za lecenje i pomoc- tehnologija je samo suplement.

Nijedan AI ne može zameniti utreniranog profesionalca kada je u pitanju psihologija, kao što nijedan robot ne može zameniti iskreni prijateljski zagrljaj. Moramo biti realni šta AI jeste, čemu služi. A ne da guramo u svim mogućim oblastima samo jer nam je tako lakše.

 

[Zelena milja]

Razgovor, slusanje, podrska pomaze- ali koliko su zaista efikasni?

Najefikasniji način.

 

[Džudi S]

Za sada je to u ranim fazama, uglavnom koliko sam razumeo ljudi s dugogodisnjim problemima npr pacijenti iz mentalnih institucija s svojim terapeutom naprave nekakav program i plan akcije i kada pametni uredjaj registruje odredjene emotivne reakcije i aktivira se i onda ta osoba radi po njegovom licnom planu, (koji god to plan bio).

Ako je u ranim fazama ispitivanja, možda će na kraju ispitivanja naučnici utvrditi da li je Al bolji psiholog od pravog psihologa, čoveka.

Ovde u Srbiji, te tehnologije stižu kasnije.

Primer je robot usisivač. Dok su ga u Japanu i ostalim bogatim zemljama uveliko koristili, kod nas je aktuelan od pre par godina.

Primer je možda banalan, ali je istinit.

U razvijenijim državama uveliko se koristilo ispitivanje gena zbog koga dolazi do retkih bolesti. Mislim da taj postupak naši stručnjaci rade od nedavno.