Мост на Ади сутра у знаку Светог Патрика (!!!???)

barem se ne bori za svoje privilegije kao odredjena ekipa iz patrijarsije... svako vreme nosi drugaciju vrstu borbe, svaka sredina drugi tip a svaki neprijatelj trazi drugaciju strategiju

’ајд’ да се нашалимо. Кажу да се патријарх Павле потписивао са мастилом зелене боје... Да није и то део неке уроте? :D
 
’ајд’ да се нашалимо. Кажу да се патријарх Павле потписивао са мастилом зелене боје... Да није и то део неке уроте? :D

ja ga video kako starina popravlja crep na krovu patrijarsije dok ovi maljchiki, danasnji urotnici stoje ispred i krste se.... pavle je bio jedan a a srpski narod tacno ume da proceni ko je ko...ne mozes ga dvaput prevariti.

mozes drasticno falsifikovati izbore kako te nauce amerikanci ali i tome ce doci kraj
 
ja ga video kako starina popravlja crep na krovu patrijarsije dok ovi maljchiki, danasnji urotnici stoje ispred i krste se.... pavle je bio jedan a a srpski narod tacno ume da proceni ko je ko...ne mozes ga dvaput prevariti.

mozes drasticno falsifikovati izbore kako te nauce amerikanci ali i tome ce doci kraj

То ти је слика Србије. Нема више домаћина, зато се зацарио јајаризам.
 
A taj TV Hram mogu da gledaju svi Srbi ili samo oni samo sa Vracara?

Изгледа да прате форум Крстарице - па пустише неки хор - АЛИ ПРАВОГ СТАЛНОГ ПРОГРАМА НЕМА
а треба и може да га гледа ЦЕО СВЕТ.......па чак и ти........

http://tvhram.rs/
 
Slave li naša braća Irci Svetog Savu?
Sveti Sava je nakon raskola na zapadnu i istočnu cvrku,a sveti Patrik pre...Uveo je monaški
red u Irsku i uostalom,treba da se slavi i u pravoslavlju...
Inače smatram ovo kulturnim i mudrim gestom koji malo košta,a mnogo se vrednuje!
Treba i mi da pokažemo da smo deo sveta,a dan Svetog Patrika je sasvim dobar za to,a sam
Patrik respektabilna ličnost,baš poput Svetog Save,na koje ne može ni jedna ružna reč da padne...

Zanimljivo je da se u ovoj temi niko ne javlja u vezi Keltskog porekla,a to je Savi i Patriku zajedničko...
Neko misli malo dalje od vas,ksenofobi zaulareni...:mrgreen:
 
Sveti Sava je nakon raskola na zapadnu i istočnu cvrku,a sveti Patrik pre...Uveo je monaški
red u Irsku i uostalom,treba da se slavi i u pravoslavlju...
Inače smatram ovo kulturnim i mudrim gestom koji malo košta,a mnogo se vrednuje!
Treba i mi da pokažemo da smo deo sveta,a dan Svetog Patrika je sasvim dobar za to,a sam
Patrik respektabilna ličnost,baš poput Svetog Save,na koje ne može ni jedna ružna reč da padne...

Zanimljivo je da se u ovoj temi niko ne javlja u vezi Keltskog porekla,a to je Savi i Patriku zajedničko...
Neko misli malo dalje od vas,ksenofobi zaulareni...:mrgreen:

Napriča ti tu sada svašta.

Uglavnom, ja baš volem Irce, i smatram da su po mnogo čemu slični nama Srbima, a volem i Ortodox Celts, i simpatično mi je kada oni svirkom obeležavaju Dan Svetog Patrika.

A i na Ginis nisam imun.

Ali da se irski nacionalni praznik obeležava tako da se most u glavnom gradu kiti tim povodom mi stvarno nije baš najjasnije.

Mislim, irski, bilo koji koji nije srpski...isti đavo...
 
2a2ttu.jpg
 
Sveti Sava je nakon raskola na zapadnu i istočnu cvrku,a sveti Patrik pre...Uveo je monaški
red u Irsku i uostalom,treba da se slavi i u pravoslavlju...
Inače smatram ovo kulturnim i mudrim gestom koji malo košta,a mnogo se vrednuje!
Treba i mi da pokažemo da smo deo sveta,a dan Svetog Patrika je sasvim dobar za to,a sam
Patrik respektabilna ličnost,baš poput Svetog Save,na koje ne može ni jedna ružna reč da padne...

Zanimljivo je da se u ovoj temi niko ne javlja u vezi Keltskog porekla,a to je Savi i Patriku zajedničko...
Neko misli malo dalje od vas,ksenofobi zaulareni.
..:mrgreen:

Што год мање лупаш - то боље за тебе !!!


Sveti Patrik otjerao zmije kojih nije ni bilo
slikacitava.php
Prošao je još jedan 17. mart, Dan Svetog Patrika. Dan kada i u našim krajevima, tako daleko od Irske, neki požele da budu - Irci. Taj praznik se slavi širom svijeta, i služi za odmor, opuštanje i opijanje. Nije toliko važno da li će konobar donijeti "Ginis" ili neko drugo pivo.


Ustaljeno je mišljenje da je smisao Dana Svetog Patrika obući nešto zeleno, piti, a idućeg dana se družiti sa mamurlukom i glavoboljom. Međutim, mnoge činjenice o ovom prazniku uglavnom su nepoznate širim slavljeničkim masama.
Neizbježan dio dekoracije Dana Svetog Patrika je - djetelina, negdje sa tri, negdje sa četiri lista. Bez obzira da li ste je zadjenuli za rever ili ukrašava vaše čarape, djetelina je centralni simbol svih događanja vezanih za taj dan.
U starim vremenima, ta biljčica je u Irskoj čak smatrana svetom. Zbog njene boje i oblika, vjerovalo se da predstavlja život i ponovno rođenje. Četiri lista predstavljaju vjeru, ljubav, nadu, i naravno - sreću. Zbog svih tih razloga, djetelina je postala veoma rasprostranjena u irskoj kulturi.


Hektolitri piva su takođe neizbježan dio "tradicije" obilježavanja Dana Svetog Patrika. Da li je to baš tako? Irski parlament je 1903. godine usvojio zakon kojim je taj praznik postao vjerski. To je značilo da su tog dana svi pabovi i krčme morali biti zatvoreni, tako da su pivopije bile uskraćene za taj vid zabave. Ta stroga pravila važila su punih 67 godina, sve do 1970. kada je zakon ukinut pa Dan Svetog Patrika u Irskoj više nije bio vjerski, nego je postao državni praznik.


I dok se Sveti Patrik na ovaj ili onaj način proslavlja od Amerike preko Argentine do Australije i Južne Koreje, samo nekoliko mjesta taj dan obilježavaju kao nacionalni praznik. Pored Irske, 17. mart je nacionalni praznik na malenom ostrvu znanom kao Monserat, odnosno "Smaragdno ostrvo Kariba". Razlog - svojevremeno se mnogo izbjeglica iz Irske naselilo na ovo ostrvo.

Isto važi i za Nju Faundlend i Labrador, gdje se 17. mart obilježava u znak sjećanja na ustanak robova 1798. godine.

Svaki važni događaj prati više ili manje podudarnosti. Ni Dan Svetog Patrika nije izuzetak. U nekoliko okruga Masačusetsa (Somervil, Kembridž i Safolk), američke države gdje je četvrtina stanovnika porijeklom iz Irske, proslavlja se takozvani Dan evakuacije.


I dok je Boston odavno poznat po veličanstvenim obilježavanjima Dana Svetog Patrika, to ne umanjuje značaj koji se pridaje Danu evakuacije. Gle čuda, taj dan se takođe obilježava 17. marta, ali u znak sjećanja na jedan bitan događaj iz istorije. Dakle, 17. marta 1776. godine britanska vojska napustila je Boston, nakon što su borci za nezavisnost Amerike, pod rukovodstvom Henrija Noksa i Džordža Vašingtona, rasporedili tešku artiljeriju oko grada. Skupštine nekoliko okruga u Masačusetsu su 1901. godine proglasile taj dan praznikom. Međutim, mnogi kritikuju njegovo postojanje - navodno je riječ o bacanju para, jer je dan neradan, a plaćen.

Svima je više-manje poznata priča iz irskog folklora, koja kaže da je Sveti Patrik otjerao sve zmije sa irskog ostrva. Ti gmizavci su se, zahvaljujući Patrikovim moćima, podavili u moru. Istina je nešto drugačija: u Irskoj uopšte nema zmija, niti ih je ikad bilo. Riječ je o metafori: zmije su predstavljale paganske običaje i vjerovanja koji su se polako povlačili pred viševjekovnim širenjem hrišćanstva. Upravo je Sveti Patrik bio taj koji je donio Dobru vijest među Irce.

Uz svu tu priču o irskom porijeklu praznika, moglo bi se očekivati da se najmasovnije i najbolje proslave Svetog Patrika održavaju upravo u Irskoj. Međutim, kako istorija kazuje, Irska nije na prvom mjestu lokacija i zemalja koje na taj način njeguju irski ponos, bar kada je riječ o slavljima i festivalima.
Stručnjaci su proveli nekoliko decenija pokušavajući da utvrde tačan datum prvog proslavljanja ovog praznika, i - nisu uspjeli. Prvi zapis o ovom prazniku ostavio je izvjesni Džonatan Svift, koji u svojoj kratkoj zabilješki iz 1713. godine pominje obilježavanje Dana Svetog Patrika u Londonu. Podaci su oskudni: parlament u Vestminsteru je taj dan proglasio praznikom, a pominje se i da su građevine ukrašene u zelenim tonovima.

Prva parada u čast tog praznika u Njujorku je održana 1762. godine. Danas Njujork svakog 17. marta priređuje najveće parade na svijetu, sa gotovo tri miliona posjetilaca i uz 150 hiljada učesnika.

Kad smo već pomenuli kolorit, iako se smatra da uz Patrika neizbježno ide zelena boja, u ranija vremena mnogo popularnija u vrijeme tog praznika je bila - plava.
U irskom folkloru, zelena je boja besmrtnih i vila, a često je povezuju sa novim životom i rađanjem usjeva. Međutim, neki smatraju da nositi zelenu boju znači prizivati nesreću, jer ona predstavlja doba u kome Irska nije bila slobodna zemlja.

Plava boja je postajala zastupljenija kada su vojnici nosili "plavu boju Svetog Patrika" na uniformama. Pored toga, kada se britanski kralj Henri Osmi proglasio vladarem Irske, koristila se zastava sa zlatnom harfom na plavoj pozadini.
I naposljetku, osoba po kojoj se naziva jedan od najpoznatijih praznika, uopšte nije bio Irac. Sveti Patrik je ustvari bio škotskog porijekla, a istoričari i biografi se spore oko mjesta njegovog rođenja; jedni kažu da je to bila Škotska, a drugi Vels.

Njegovo ime čak nije ni bilo Patrik, nego Mevin Sukat. Kada mu je bilo 16 godina, otet je i prodat kao rob u Irsku. Kasnije je odlučio da krene putem duhovnosti, pa je postao sveštenik u biskupiji Okser, i tada je uzeo ime Patricijus, odnosno - Patrik.
Protesti
Dok je Irska još bila pod upravom Britanaca, svako malo održavani su mirni protesti lokalnog stanovništva, a neizbježan dekor na kragnama, kaputima i sličnim odjevnim predmetima bila je djetelina.
Preveo: Milenko Kindl​
 
Овде се подигла превелика, али стварно претерана фрка без икаквог доброг разлога. Питање нит је верско, нит политичко, већ чисто комерцијално.

Већ неколико година уназад, у Београду се у марту месецу, око ирског националног празника св. Патрика, одржава фестивал ирске културе. Ирска култура и традиција су на неки начин постали trade mark, прилично су комерцијализовани и ту се врте лепе паре. Док је некада раније Irishness био "бренд" који се може продати у земљама које су препуне ирских емиграната, задњих пар деценија је дошло до продора тог "бренда" на глобалном нивоу. Код нас чак може да се говори и о некој врсти подкултуре, око које се окупљају људи фасцинирани ирском (или шире - келтском) културом и наслеђем. У томе нема ничег лошег.

"Озелењавање" моста на Ади је, у том смислу, само употпуњавање фестивала који се одржава у Београду, и то би ваљало схватити као даље унапређење фестиивала, а који је свакако део туристичке понуде. Немам појма да ли постоје слични фестивали у окружењу, али верујем да се фестивал не би организовао у континуитету неколико година, да не доноси приходе. Обзиром да је Ирска веома, веома скупа дестинација за људе из овог региона, који би можда волели да дођу у додир са ирском културом, ово може бити врло добра пословна иницијатива. Опет, не знам колико је фестивал добро промовисан ван Србије.

Према томе, не ради се ни о каквом покушају индоктринације Срба, или одвраћању од наше традиције. Посебно стога, што ако неко нема такве амбиције, да намеће своју културу, да асимилује друге народе и томе слично, онда су то Ирци. :D

Са друге стране, келтско наслеђе нама и није страно. Као што знамо из историје, још пре римске власти над овим просторима, много раније, овде су живела и келтска племена. Многи топоними у Србији имају келтско порекло. Ниш, Сингидунум,... Тара. У ствари, у Ирској и постоји "света" планина Тара. Такође, по оним истраживањима днк, код 8% Срба се налази келтски ген. Према томе, није та традиција нама баш ни толико страна. :D

Свети Патрик, он је светитељ и Православне Цркве. Ирци га прослављају као национални празник, јер је покрстио њихове претке и установио Цркву на Смарагдном острву. Колико је Православна Црква у Србији чувала национални идентитет Срба под мухамеданском окупацијом, на сличан начин је и Римокатоличка Црква у Ирској представљала отпор протестантској окупацији. То је чак и много јаче изражено код Ираца у односу на Србе, јер су Енглези кроз разне облике репресије успели чак и да сузбију и скоро истребе употребу ирског језика у Ирској.

За оне који не знају, у самој Ирској на дан светог Патрика, традиционално се одржавају параде по градовима. На тим парадама дефилују, између осталих, и представници разних имигрантских заједница, демонстрирајућии свој идентитет и присуство у Ирској. Такав је обичај.

Елем, ако схватимо коначно да се ради о једном потенцијално захвалном пословном подухвату, онда можемо да се посветимо нашем правом проблему. Лепо каже човек:
Није проблем ни у светом Патрику, ни у ционистима, ни у домаћим квислинзима, ни у екуменистима, него је проблем у нама, мени и теби.

Свети Патрик је био православни хришћанин и велики човек, што ја и ти и било ко други са овог форума никад нећемо бити.

Што је свети Сава за нас Србе, то је свети Патрик за Ирце и ако баш терамо тук на лук онда испада да је нама, данашњим Србима,

свети Патрик ближи него данашњим Ирцима, јер ми исповедамо исту веру као свети Патрик, а не они.

А што се тиче 17. марта нема ништа лоше у томе да се подсетимо на велико дело и велики подвиг тог свеца, али је страшно лоше

ако се не подсетимо шта се збило 17. марта 2004 на Косову и Метохији, ако ћутке у забораву у свеопштој анестезији као зомбији,

као зомби појединци, као зомби народ, као зомби држава пређемо преко тога.

То што смо се подсетили на светог Патрика Бог нам сигурно неће узети за зло, али наш заборав, наше немо одобравање и прихватање злочина,

нашу равнодушност према злу, наше пристајање на зло, то не може никако изаћи на добро. Ни нама данас, ни нашим потомцима сутра.

Март је месец који су задњих пар деценија у Србији обележили неки други фестивали, фестивали насиља, разарања и трагедије. Почев од оног 9. марта, када су на демонстрацијама погинули један полицајац и један потпуно невини младић, преко почетка НАТО бомбардовања 24. марта, па све до шиптарског, масовног иживљавања над Србима и српским наслеђем, баш тог 17. марта 2004. године. Али ми смо чудан народ, те од свих тих ужаса, највише пажње посвећујемо парастосу убијеном премијеру, сумњивог наслеђа и још сумњивије биографије. Увек ћу се сећати тог марта 2004. године, када су у "Утиску недеље", између осталих, било два предлога: управо извршено насиље Шиптара над Србима, српским црквама и манастирима и егзодус Срба и као други предлог, годишњица атентата на др. Ђинђића. "Утисак недеље" тада изабран, био је годишњица атентата.

О чему ми онда, овде причамо ?

a mislis da nece biti slicne price kad se krene slicno ko sto mita rece sa bajramom?
Ако успеш од бајрама да направиш лукративну туристичку атракцију, онда можда. Само ми се чини да од тог посла нема ништа, јер је овде "радио Техеран" већ прилично излизана "културна" категорија.

Све у свему, да се смиримо и не дајемо овом фестивалу ирске културе непотребно и погрешно тумачење. Имамо ми праве проблеме.
 
Овде се подигла превелика, али стварно претерана фрка без икаквог доброг разлога. Питање нит је верско, нит политичко, већ чисто комерцијално.

Већ неколико година уназад, у Београду се у марту месецу, око ирског националног празника св. Патрика, одржава фестивал ирске културе. Ирска култура и традиција су на неки начин постали trade mark, прилично су комерцијализовани и ту се врте лепе паре. Док је некада раније Irishness био "бренд" који се може продати у земљама које су препуне ирских емиграната, задњих пар деценија је дошло до продора тог "бренда" на глобалном нивоу. Код нас чак може да се говори и о некој врсти подкултуре, око које се окупљају људи фасцинирани ирском (или шире - келтском) културом и наслеђем. У томе нема ничег лошег.

"Озелењавање" моста на Ади је, у том смислу, само употпуњавање фестивала који се одржава у Београду, и то би ваљало схватити као даље унапређење фестиивала, а који је свакако део туристичке понуде. Немам појма да ли постоје слични фестивали у окружењу, али верујем да се фестивал не би организовао у континуитету неколико година, да не доноси приходе.
................
Са друге стране, келтско наслеђе нама и није страно. Као што знамо из историје, још пре римске власти над овим просторима, много раније, овде су живела и келтска племена. Многи топоними у Србији имају келтско порекло. Ниш, Сингидунум,... Тара. У ствари, у Ирској и постоји "света" планина Тара. Такође, по оним истраживањима днк, код 8% Срба се налази келтски ген. Према томе, није та традиција нама баш ни толико страна. :D
...................

Елем, ако схватимо коначно да се ради о једном потенцијално захвалном пословном подухвату, онда можемо да се посветимо нашем правом проблему. Лепо каже човек:
................
.

Аууууууууу......... ала је теби добро У МОЗГУ...... свака част.......:dash::dash::dash:
 

Back
Top