Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.596
Slikar, pisac, prevodilac, ilustrator, grafičar, novinar, kelner, Srbin Mojsijeve vere, ali i tvrdokorni komunista i revolucionar, sve je to bio Moše Pijade.
Tito je imao veliko poverenje u Mošu Pijadea, jer je uvek „bio na liniji partije"
„Smatrao ga je starim komunistom i čovekom kod koga nije prepoznavao neke ambicije za vlašću".
Njegovo obrazovanje i poznavanje svetskih prilika činilo ga je delom intelektualne „elite koja je znala da usmeri, mogla i rečju ili pogledom da utiče na neke odluke".
„Zato je Titu bilo stalo da Moša Pijade uvek bude tu, kao neko uporište
Dimić
„Pijade je simbol velikog idealizma i neprestane borbe.
Zvonimir Levačić Ševa
Četnički pokret ni približno nije imao osobu takvog intelektualnog kapaciteta kao sto je bio Moša Pijade.
Predrag Raos
Moša Pijade je rođen kao najmlađe dete 4. januara 1890. u Beogradu u porodici sefardskih Jevreja.
Njegov deda došao je u Srbiju sa područja Bugarske, a otac Samuilo Pijade razvijao je porodični biznis - bio je bogati trgovac.
Deca su u porodici Pijade odmalena naučili, pored srpskog, i španski, ali i nemački, zahvaljujući dadilji Nemici.
Slikarstvu i umetnosti Mošu je učio najstariji brat David.
U gimnaziji je bio član literarne đačke grupe Nada u kojoj su stasavali, između ostalih, i Mihailo Petrović Alas, Jovan Skerlić i Petar Kočić.
Već u to vreme, zagreva se za socijalističke ideje.
Umesto šećerlema, „taj suvonjavi gimnazijalac" za 14. rođendan častio je sebe požutelom knjigom Karl Marks kapital - kratak izvod Gabrijela Devilj, piše Nešović.
Na prvoj strani napisao je i posvetu - „Ovu knjigu poklanja Moša Pijade samom sebi na rođendan 22. 12. 1903. Beograd".
Posle gimnazije upisuje umetničku školu, ali već 1906, odlazi u Minhen da studira slikarstvo.
Međutim, njegov otac je ubrzo bankrotirao, pa više nema novca za nastavak školovanja.
Iz Nemačke odlazi u Pariz na godinu dana, a zatim u Bretanju, gde usavršava slikanje pejzaža.
Tito i Moša za pre rata
Po zabrani KPJ-a u Kraljevini Jugoslaviji, Pijade krajem 1922. godine priprema osnivanje Nezavisne radničke partije Jugoslavije.
On je uređivao i list ove partije Radnik, a kada su i njega vlasti zabranile, počeo je da izdaje Okovani radnik.
Kada je 1925. osuđen na 20 godina robije zbog političkih stavova i vođenja ilegalne štamparije u kojoj su se pripremali komunistički leci, reagovao je čak i tadašnji tabloidni i komunistima nenaklonjeni novinar Krsta Cicvarić.
On piše da je Moša Pijade „srpski Trocki", i da njegova krivica ne zaslužuje ni kaznu od nekoliko meseci, piše Nešović.
Odslužio je ukupno 14 godina - u zatvorima u Glavnjači, Lepoglavi, Topčideru i Sremskoj Mitrovici, kao i logoru u Bileći.
U Sremskoj Mitrovici je 1927. organizovao štrajk glađu u zatvoru kako bi komunisti dobili status političkih osuđenika i bolje uslove tamnovanja.
Marksov Kapital preveo je zajedno sa partijskim drugom Rodoljubom Čolakovićem.
Radio je pod brojnim pseudonimima, a možda je najpoznatiji onaj iz Drugog svetskog rata - čiča Janko.
U zatvorskoj ćeliji, osnovao je i radnički univerzitet na kom su se školovali komunisti.
U hrvatskom zatvoru Lepoglava 1930. upoznaje osuđenika Josipa Broza u plavoj radničkoj bluzi.
„Najzad smo ga upoznali. Tu su nam dali pantalone koje su jedva dolazile do kolena, neke velike cipele, tako da smo izgledali kao prava čudovišta. Broz se smejao našem izgledu", pisao je Pijade, citira Nešović.
Tokom godinu dana zajedničke robije nastaje prijateljstvo za ceo život.
„Tokom svih godina i posle rata, u odnosu Tita sa Mošom nije bilo oscilacija.
Nacističko bombardovanje 6. aprila 1941. Pijade dočekuje u Beogradu.
Da će nemački avioni štuke zasuti bombama jugoslovensku prestonicu načuo je prethodne večeri u kafani od policajca i posle se često šalio da „treba i policiji nekad verovati".
Tito i Moša za vreme rata
Već narednih dana, odlazi u Crnu Goru, gde učestvuje u organizaciji Trinaestojulskog ustanka.
Za to vreme, stradala je gotovo čitava njegova porodica - u logoru na beogradskom Sajmištu sestre Šelika i Micika i braća Josif i David, dok je treći brat Velizar streljan u Nišu.
Ostale su žive samo dve bratanice - jedna u partizanima, jedna u Švajcarskoj.
Bio je je jedan od glavnih organizatora prvog zasedanja Antifašističkog veća nove Jugoslavije u Bihaću 1942, ustanovljenog kao najviši organ vlasti.
Kao iskusni novinar, koji je redovno pratio i Radio Berlin i Radio Moskvu i znao koliko su mediji važni - sledeće godine je pokrenuo Tanjug - Telegrafsku Agenciju Nove Jugoslavije.
Oni koji ga još pamte, sećaju se da su ga svi rado slušali - trudio se da govori jasnim i razumljivim jezikom.
U novoj jugoslovenskoj državi rođenoj po završetku rata, pored brojnih funkcija, ona koju je najviše voleo bila je, današnjim političkim rečnikom, otvorena kancelarija - ljudi su mogli da mu se požale na probleme koji ih muče, a on se trudio da ih reši. Srpski naro je jako voleo Mošu Pijade i zavli su ga iz milošte Čika Janko.
Preminuo je iznenada od srčanog udara 15. marta 1957. u Parizu, na povratku kući.
Posebnim avionom JAT-a stiglo je telo na aerodrom u Batajnici.
Dok su posmrtni ostaci bili izloženi u Domu Savezne skupštine, počast mu je odalo 100.000 građana,
Tito i Moša posle rata
https://www.planplus.rs/novi-pazar/ulica/mose-pijade/607502619
https://www.planplus.rs/futog/ulica/mose-pijade/822315481
https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/3/15/167/
https://en.wikipedia.org/wiki/Moša_Pijade
https://magazinplus.eu/mosa-pijade-narodni-heroj/
https://srbijavesti.rs/na-danasnji-dan-umro-cica-janko-mosa-pijade/
https://www.jewishvirtuallibrary.org/pijade-mo-x0161-a
Tito je imao veliko poverenje u Mošu Pijadea, jer je uvek „bio na liniji partije"
„Smatrao ga je starim komunistom i čovekom kod koga nije prepoznavao neke ambicije za vlašću".
Njegovo obrazovanje i poznavanje svetskih prilika činilo ga je delom intelektualne „elite koja je znala da usmeri, mogla i rečju ili pogledom da utiče na neke odluke".
„Zato je Titu bilo stalo da Moša Pijade uvek bude tu, kao neko uporište
Dimić
„Pijade je simbol velikog idealizma i neprestane borbe.
Zvonimir Levačić Ševa
Četnički pokret ni približno nije imao osobu takvog intelektualnog kapaciteta kao sto je bio Moša Pijade.
Predrag Raos
Moša Pijade je rođen kao najmlađe dete 4. januara 1890. u Beogradu u porodici sefardskih Jevreja.
Njegov deda došao je u Srbiju sa područja Bugarske, a otac Samuilo Pijade razvijao je porodični biznis - bio je bogati trgovac.
Deca su u porodici Pijade odmalena naučili, pored srpskog, i španski, ali i nemački, zahvaljujući dadilji Nemici.
Slikarstvu i umetnosti Mošu je učio najstariji brat David.
U gimnaziji je bio član literarne đačke grupe Nada u kojoj su stasavali, između ostalih, i Mihailo Petrović Alas, Jovan Skerlić i Petar Kočić.
Već u to vreme, zagreva se za socijalističke ideje.
Umesto šećerlema, „taj suvonjavi gimnazijalac" za 14. rođendan častio je sebe požutelom knjigom Karl Marks kapital - kratak izvod Gabrijela Devilj, piše Nešović.
Na prvoj strani napisao je i posvetu - „Ovu knjigu poklanja Moša Pijade samom sebi na rođendan 22. 12. 1903. Beograd".
Posle gimnazije upisuje umetničku školu, ali već 1906, odlazi u Minhen da studira slikarstvo.
Međutim, njegov otac je ubrzo bankrotirao, pa više nema novca za nastavak školovanja.
Iz Nemačke odlazi u Pariz na godinu dana, a zatim u Bretanju, gde usavršava slikanje pejzaža.
Tito i Moša za pre rata
Po zabrani KPJ-a u Kraljevini Jugoslaviji, Pijade krajem 1922. godine priprema osnivanje Nezavisne radničke partije Jugoslavije.
On je uređivao i list ove partije Radnik, a kada su i njega vlasti zabranile, počeo je da izdaje Okovani radnik.
Kada je 1925. osuđen na 20 godina robije zbog političkih stavova i vođenja ilegalne štamparije u kojoj su se pripremali komunistički leci, reagovao je čak i tadašnji tabloidni i komunistima nenaklonjeni novinar Krsta Cicvarić.
On piše da je Moša Pijade „srpski Trocki", i da njegova krivica ne zaslužuje ni kaznu od nekoliko meseci, piše Nešović.
Odslužio je ukupno 14 godina - u zatvorima u Glavnjači, Lepoglavi, Topčideru i Sremskoj Mitrovici, kao i logoru u Bileći.
U Sremskoj Mitrovici je 1927. organizovao štrajk glađu u zatvoru kako bi komunisti dobili status političkih osuđenika i bolje uslove tamnovanja.
Marksov Kapital preveo je zajedno sa partijskim drugom Rodoljubom Čolakovićem.
Radio je pod brojnim pseudonimima, a možda je najpoznatiji onaj iz Drugog svetskog rata - čiča Janko.
U zatvorskoj ćeliji, osnovao je i radnički univerzitet na kom su se školovali komunisti.
U hrvatskom zatvoru Lepoglava 1930. upoznaje osuđenika Josipa Broza u plavoj radničkoj bluzi.
„Najzad smo ga upoznali. Tu su nam dali pantalone koje su jedva dolazile do kolena, neke velike cipele, tako da smo izgledali kao prava čudovišta. Broz se smejao našem izgledu", pisao je Pijade, citira Nešović.
Tokom godinu dana zajedničke robije nastaje prijateljstvo za ceo život.
„Tokom svih godina i posle rata, u odnosu Tita sa Mošom nije bilo oscilacija.
Nacističko bombardovanje 6. aprila 1941. Pijade dočekuje u Beogradu.
Da će nemački avioni štuke zasuti bombama jugoslovensku prestonicu načuo je prethodne večeri u kafani od policajca i posle se često šalio da „treba i policiji nekad verovati".
Tito i Moša za vreme rata
Već narednih dana, odlazi u Crnu Goru, gde učestvuje u organizaciji Trinaestojulskog ustanka.
Za to vreme, stradala je gotovo čitava njegova porodica - u logoru na beogradskom Sajmištu sestre Šelika i Micika i braća Josif i David, dok je treći brat Velizar streljan u Nišu.
Ostale su žive samo dve bratanice - jedna u partizanima, jedna u Švajcarskoj.
Bio je je jedan od glavnih organizatora prvog zasedanja Antifašističkog veća nove Jugoslavije u Bihaću 1942, ustanovljenog kao najviši organ vlasti.
Kao iskusni novinar, koji je redovno pratio i Radio Berlin i Radio Moskvu i znao koliko su mediji važni - sledeće godine je pokrenuo Tanjug - Telegrafsku Agenciju Nove Jugoslavije.
Oni koji ga još pamte, sećaju se da su ga svi rado slušali - trudio se da govori jasnim i razumljivim jezikom.
U novoj jugoslovenskoj državi rođenoj po završetku rata, pored brojnih funkcija, ona koju je najviše voleo bila je, današnjim političkim rečnikom, otvorena kancelarija - ljudi su mogli da mu se požale na probleme koji ih muče, a on se trudio da ih reši. Srpski naro je jako voleo Mošu Pijade i zavli su ga iz milošte Čika Janko.
Preminuo je iznenada od srčanog udara 15. marta 1957. u Parizu, na povratku kući.
Posebnim avionom JAT-a stiglo je telo na aerodrom u Batajnici.
Dok su posmrtni ostaci bili izloženi u Domu Savezne skupštine, počast mu je odalo 100.000 građana,
Tito i Moša posle rata
MOŠA PIJADE - sahrana i poslednja počast u Beogradu 1957
Ulica Moše Pijade
36300 Novi Pazarhttps://www.planplus.rs/novi-pazar/ulica/mose-pijade/607502619
Ulica Moše Pijade
21410 Futoghttps://www.planplus.rs/futog/ulica/mose-pijade/822315481
ОШ " МОША ПИЈАДЕ " - Дебељача
https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/3/15/167/
https://en.wikipedia.org/wiki/Moša_Pijade
https://magazinplus.eu/mosa-pijade-narodni-heroj/
https://srbijavesti.rs/na-danasnji-dan-umro-cica-janko-mosa-pijade/
https://www.jewishvirtuallibrary.org/pijade-mo-x0161-a
