монаштво или брак?

шта би сте радије изабрали?

  • монаштво

  • брак


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
A ти?Љубопитљивост није врлина.Слажем се да неможеш никог да присиљаваш на нешто,ако тај неко то неће.Али монаштво је сигурнији пут,а и већа је награда на Небу.

нисам, ал не знам, што избегаваш да ми одговориш.
и монаштво и брак, имају исти циљ.
слажем се да је монаштво сигурнији пут, али је и тежи и опаснији.
 
ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН КАСИЈАН
ПРЕГЛЕД ДУХОВНЕ БОРБЕ

I
ЦИЉ И СВРХА ПОДВИЖНИШТВА

2. Сврха нашег подвижничког живота јесте Царство Божије, а циљ - чистота срца, без које није могуће постићи ту сврху. Приковавши наш поглед на тај циљ, ми треба да најтачније усмеравамо наш живот, као по правој линији. И уколико се наша мисао макар мало уклони од њега, треба да је, као по неком правилу, одмах исправљамо, враћајући се на његово сагледавање.
3. Тако учи и свети Павле када онима који су примили благи јарам Христов говори: Имате плод свој на освећење, а крај живот вечни (Рим.6,22). Тиме он као да каже: ваш циљ је - чистота срца, а сврха - живот вечни. Према томе, ми треба да се свом снагом држимо онога што нас може усмерити ка том циљу, тј. ка чистоти срца, а оно што нас одвлачи од њега - да избегавамо као погибељно и штетно. Јер, ми све чинимо и подносимо ради њега. Наиме, да бисмо сачували постојану чистоту срца ми напуштамо родитеље, отаџбину, чинове, богатство, утехе овога света и сва задовољства. Уколико, дакле, овај циљ увек будемо имали у сећању - сва наша дејства и помисли биће усмерени ка његовом достизању. Међутим, уколико он не буде непрестано стајао пред нашим очима, сви наши трудови и усиља биће узалудно протраћени, будући да нису били усмерени само на њега.
4. Према томе, ради те чистоте треба све да чинимо и желимо. Ради ње треба да идемо у пустињу, ради ње да се држимо постова, бдења, трудова, телесног сиромаштва, читања и других врлина. Тиме своје срце треба да учинимо слободним од свих погубних страсти и сачувамо га таквим. Ради тог главног циља, тј. чистоте срца, треба да предузимамо постове, бдења, отшелништво, поучавање у Светом Писму. Због њих не треба да допуштамо себи да оштетимо ту главну врлину. Јер, уколико се у нама сачува неповређеном ова главна врлина, неће бити никакве штете ако неки од наведених подвига у извесном случају по неопходности буде изостављен. Међутим, ми нећемо имати никакве користи уколико све њих одржимо, а њу једину нарушимо. Стога све треба да се чини ради ње. (Подвизи) нису савршенство, већ средства за [постизање] савршенства. Стога ће се онај ко на њима буде зауставио стремљење свога срца (задовољивши се њима као највишим добром) узалудно трудити, будући да га неће пружити до постигнућа сврхе ради које су они и пожељни.


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Dobrotoljublje/dobro203.htm

Драгоцена премудрост Божија, кроз светоотачка уста изречена.

:hvala:
 
нисам, ал не знам, што избегаваш да ми одговориш.
и монаштво и брак, имају исти циљ.
слажем се да је монаштво сигурнији пут, али је и тежи и опаснији.

Немају исти циљ, него исту сврху.

Циљ монаштва је увишенији (прочитај оно изнад болдовано у цитату светог Јована Касијана) .
 
A ти?Љубопитљивост није врлина.Слажем се да неможеш никог да присиљаваш на нешто,ако тај неко то неће.Али монаштво је сигурнији пут,а и већа је награда на Небу.

Тачно куме, љубопитивост није врлина, већ страст, поникла на празнословљу и нечувању очију, уста и слуха.
 
Чини ми се да се неки ужасавају од самог помена монаштва.:think:

За монаштво треба чврста одлука, много одрицања и још што шта.

Треба јака воља за монаштво, а људи су раслабљени због света у коме живе.
 
Poslednja izmena:
За монаштво треба чврста одлука, много одрицања и још што шта.

Треба јака воља за монаштво, а људи су раслабљени због света у коме живе.

Али им је и свест таква да верују да је само ово што видимо сав живот
 
Poslednja izmena:
...čitajući ovu temu, shvatio sam da i sami oni, koji su se odlučili na monaški život, ako im ovde na reč možemo verovati, nisu shvatili suštinu monaštva,...
Monaštvo je stanje duha i posvećenje Bogu 24 sata a ne ,,zjakavljenje,, zadovoljenju potreba nezadovoljnog im duha!
 
Немају исти циљ, него исту сврху.
Циљ монаштва је увишенији (прочитај оно изнад болдовано у цитату светог Јована Касијана) .

игра речи или термина на српском језику, свеједно.
циљ је задобијања Царства Божијег.
при том мислимо на два пута.
брачни лакши али дужи, и монашки тежи али краћи.
и један и други посути су искушењу и падовима до задобијања циља.
не треба ништа идеализовати.

Чини ми се да се неки ужасавају од самог помена монаштва.

Боже сачувај, откуд ти то.(ако на мене циљаш):eek:


Тачно куме, љубопитивост није врлина, већ страст, поникла на празнословљу и нечувању очију, уста и слуха.

овде се не ради ни ко је зилот, екумениста, паписта, ревнитељ, комуниста, демократа, црни, плави... већ о једној елементарној људскости и пристојности.
кад год си ми поставио неко питање увек сам ти уљудно колко могу, одговорио, без сувишних етикирања.
ако сам нешто страшно и саблазно питао, ок извињавам се.:worth:

Не бацајте бисере пред свиње.Шта ја да кажем мм противнику?

е видиш у томе и јесте проблем, што барем ја, тебе не доживљавам као неког противника, нападника, него пре свега као личност створену по лику и облику Божјем, у којем се ма колико то сулудо теби изгледало, радујем ако пронађем у твојим коментрима, нешто што садржи светоотачки начин размишљања.
Христос је рекао и волите и благосиљајте непријатеље своје, а шта ћемо сад са тим?:think:

Ћутање је најбољи одговор на глупо и провокативно питање.

често, ћутање значи и потврда питања.
у реду ако је питање било толико тешко и мучно и гази нечији интегритет и приватност личности, нудим извињење, најмање ми је била та намера.
како год хоћете.
 
Poslednja izmena:
A cemu ovo "ILI" ?
Monastvo "ili" brak
Put obozenja jednak je i za monastvo i za brak kao i za ni jedno od toga dvoga - u krajnjem slucaju. Tezinu tog puta i iskusenja nije moguce definisati odabirom jednog ili drugog. Ne postoji elitni, laksi i manje trnovit put. Sve ima svoje iskusenje.

Monastvo - je nacin zivljenja (u smislu obozenja) i nije Sv. Tajna.
Brak - je Sveta Tajna i nacin zivljenja (u smislu obozenja)

Sta je ciji odabir u tome - stvar je licnosti. Moze biti i jedno i drugo. Moze neko iz braka da se zamonasi - kao sto imamo puno primjera u nasoj istoriji. A imamo i primjer "prvog "stanovnika" Carstva Nebeskog", za kojeg se ne kaze da je bio zenjen (mozda i jeste) a monaski sigurno zivio nije. Nego nam se svjedoci uloga pokajanja.
 
Put obozenja jednak je i za monastvo i za brak kao i za ni jedno od toga dvoga - u krajnjem slucaju. Tezinu tog puta i iskusenja nije moguce definisati odabirom jednog ili drugog. Ne postoji elitni, laksi i manje trnovit put. Sve ima svoje iskusenje.

Монашки живот је трновитији.Монашки живот омогућава достизање савршенства још овде на земљи.Монаштво и брак имају своје поређење у оној причи о сејачу где неко класје има у себи 30 зрна,а друго 60 и треће сто.Оно прво је од 30 је брак,а ово последње од 100 зрна је монаштво.Монаштво је Божанска установа.
 
Монах припада анђелском чину и [води] анђелски живот, који се остварује у вештаственом и прљавом телу. Монах је човек који се држи само Божијих заповести и речи, у свако време, на сваком месту, у сваком послу. Бити монах значи непрестано приморавати природу и неуморно бдети над својим чулима. Монах има посвећено тело, очишћена уста и просвећен ум. Монах је преболна душа, стално обузета сећањем на смрт, било да бди или да спава. Одвајање од света јесте хотимична мржња на оно што људи у свету хвале, и порицање природе ради постигнућа оног што је натприродно.

http://forum.krstarica.com/showthread.php/410814-монаштво-или-брак/page18

Ипак ниси у праву да је и браку и монаштву пут обожења подједнак.
 
Човек је створен да учествује са Богом у стварању,а за то је предвиђена брачна заједница.Нема лепше од тога него имати своју децу,жену и породицу.Кад се то има ,онда се разуме зашто је Бог створио човека. Много су веће шансе да се осети сва пуноћа и лепота живота(иако је свет отпао и суров и влада смрт на сваком ћошку), него кад је сам.

Али, монаштво треба да дође у обзир тек ако човек има објективне проблеме услед којих није у могућности да формира своју породицу(не залазим да ли су духовни или неки други проблеми).
 
Човек је створен да учествује са Богом у стварању,а за то је предвиђена брачна заједница.Нема лепше од тога него имати своју децу,жену и породицу.Кад се то има ,онда се разуме зашто је Бог створио човека. Много су веће шансе да се осети сва пуноћа и лепота живота(иако је свет отпао и суров и влада смрт на сваком ћошку), него кад је сам.

Али, монаштво треба да дође у обзир тек ако човек има објективне проблеме услед којих није у могућности да формира своју породицу(не залазим да ли су духовни или неки други проблеми).

Онда ти не познајеш православље.
 
Монашки живот је трновитији.Монашки живот омогућава достизање савршенства још овде на земљи.Монаштво и брак имају своје поређење у оној причи о сејачу где неко класје има у себи 30 зрна,а друго 60 и треће сто.Оно прво је од 30 је брак,а ово последње од 100 зрна је монаштво.Монаштво је Божанска установа.

Da. Bog nam u Svetom Pismu jasno i konkretno otkriva da je monastvo kao tezi put ipak najiispravniji i najbrzi za dolazak do Njegovog Carstva. Cak je i u pricama to rekao. Naravno ''kao kroz maglu'' jer ce se ono pojaviti neki vijek nakon Vaskrsnuca Njegovog Sina. Ipak Sveto Pismo je vrlo jasno i decidno i u Njemu Bog ustanovljava, za nas jos uvijek nevidljivo, ali ustanovljava Svoju ustanovu - monastvo. Posto je On to licno ucinio, monastvo nije Sv. Tajna.

Svadba u Kani Galilejskoj je nesto drugo. Tu je jasno predstavljeno da je brak nuzno zlo i snishodjenje ljudskim nemocima. Jesta konkretna prica, ali ... Ali ona je data da bi se ispunila, poput starog zakona u Hristu, ali tek nakon Njega nekih par vjekova. Ono jeste blagoslovljeno ali ...

Eto, tako treba tumaciti Sv. Pismo. Ustvari, kako vam volja, jer ovde evidentno vlada demokratija kao prekrasan plod zapodnog drustva. Oni su vec izdigli celibat iznad svega. Dakle, na volju vam ...
 
Da. Bog nam u Svetom Pismu jasno i konkretno otkriva da je monastvo kao tezi put ipak najiispravniji i najbrzi za dolazak do Njegovog Carstva. Cak je i u pricama to rekao. Naravno ''kao kroz maglu'' jer ce se ono pojaviti neki vijek nakon Vaskrsnuca Njegovog Sina. Ipak Sveto Pismo je vrlo jasno i decidno i u Njemu Bog ustanovljava, za nas jos uvijek nevidljivo, ali ustanovljava Svoju ustanovu - monastvo. Posto je On to licno ucinio, monastvo nije Sv. Tajna.

Svadba u Kani Galilejskoj je nesto drugo. Tu je jasno predstavljeno da je brak nuzno zlo i snishodjenje ljudskim nemocima. Jesta konkretna prica, ali ... Ali ona je data da bi se ispunila, poput starog zakona u Hristu, ali tek nakon Njega nekih par vjekova. Ono jeste blagoslovljeno ali ...

Eto, tako treba tumaciti Sv. Pismo. Ustvari, kako vam volja, jer ovde evidentno vlada demokratija kao prekrasan plod zapodnog drustva. Oni su vec izdigli celibat iznad svega. Dakle, na volju vam ...

Све што Бог чини јесте Света Тајна.Кад би познавао мало боље православну духовност знао би да монах при примању Велике Схиме добија уз себе не виђену Божју Благодат за борбу са страстима.Чак трајно довија седам Светих Анћела који остају уз њега цео његов живот.
 
Malo duzi tekst

Monastvo i brak



Ko nije sjedinjen uzama braka, kaze Sv. Jovan Zlatoust, sobom ne predstavlja
celog (coveka) vec je lisen polovine. Muz i zena su jedan covek. Ovde je
vazno da napomenemo da oni hriscani koji se odluce da prime monaski zavet,
nisu usamljeni, odnosno ne predstavljaju pola coveka. Monasi i monahinje na
postrizenju dobijaju svoju drugu, duhovnu polovinu od samog Gospoda Isusa
Hrista. Tako oni predstavljaju i zive savrsenijim oblikom zivota o kome
govori apostol Pavle: "A zivim - ne vise ja, nego zivi u meni
Hristos(Gal.2:20). Sv. Atanasije Veliki u svojoj Poslanici monahu Amunu
veoma lepo govori o putevima bracnog i monaskog zivota pa kaze: postoje dva
puta u zivotu, jedan umereni i zivotu prikladni, misli se na brak, a drugi
je andjeoski, i najsavrseniji, a to je devicanstvo; te ako je ko izabrao
svetski put, to jest, brak, nece za to prekoru podleci... jer i on sam
prinosi plod po trideset; a koji je zavoleo put cisti i nadprirodni, premda
je to surovi i tezak put naspram prvoga, dobice zato divni dar, jer ce
doneti savrseni plod po sto. Cestiti monaski zivot je zaista tezak, jer su
danas monasi i monahinje - zemaljski andjeli, vise nego ikada izlozeni
velikim duhovnim iskusenjima i preziru od sveta. Ipak, njihov trud nece
ostati nenagradjen jer ce: za trpljenje dati Bog spasenje, kako je govorio
blazeni Maksim jurodivi Hrista radi. Koliko su sume u planini cuvari naseg
telesnog zdravlja (jer nam ciste vazduh koji udisemo), toliko je nase
cestito monastvo cuvar nasih dusa, jer se oni mole za spasenje nasih dusa.
Kada spavamo ili kada svoje svakodnevne poslove radimo, njihove nas molitve
toplo greju. Te molitve dopiru do srca i onih ljudi koji preziru ili ne
shvataju zrtvu monastva. Jer kao sto se roditelji zrtvuju za svoju decu,
kucu i bliznje, tako se monasi i monahinje zrtvuju celim svojim bicem za
Gospoda, Crkvu i verni narod. Roditelji se raduju kada vide napredak svoje
familije, isto kao sto se svi cestiti monasi i monahinje raduju duhovnom
napretku Crkve i vernika. Majka Crkva i sav NJen narod, takodje se raduje
svakom blagocestivom monahu i monahinji koji cestitim zivotom, cuvaju
vernost svome Zenihu Hristu. O tom zivotu je veoma lepo kazala sveta
monahinja Makrina, sestra svetog Vasilija Velikog recima: Moj Zenih je ziv u
nadanju (ocekivanju) vaskrsenja i ne bi bilo dobro ne sacuvati mu vernost.
Takodje je vazno napomenuti da oni muskarci i zene koji nisu vezani bracnom
zajednicom, niti su dusom vezani za Boga, vec svoje vreme provode u telesnoj
razonodi, pijanstvu i dusemorstvu, cine veliki greh. Spasiteljeva osuda
nevernog sluge koji je sakrio svoj talant (Mt. 25:14-30) odnosi se u stvari
(pored ostalog), na sve one ljude koji izbegavaju svoje zivotne obaveze
prema porodici. Oni u sebi kriju talant dobrih oceva, i briznih majki jer je
Gospod svakoga blagoslovio nekim darom. Nasa vera bez ljubavi i podviga
(zrtve) je bezzivotna. Kada sagledamo monaski i porodicni put, videcemo da i
jedan i drugi nose Hristov jaram. Oba puta su teska, ali svi oni koji sa
verom prihvate taj jaram, dobice pomoc od Boga koji je kazao: "Jaram je moj
blag i breme je moje lako(Mt. 11.30). Oni koji odbijaju da prime taj jaram,
vec se odaju lagodnom zivotu, nemaju udela sa Hristom ni u ovom ni u
nebeskom svetu. Zato je velika steta za njih, njihove roditelje, narod i
Crkvu da zive bez cilja i svrhe u ovom kratkom zemaljskom zivotu.
_____________________________________________________________________________

Iz knjige: Brak u crkvenoj tradiciji
djakon Miroslav Simijonovic

Pa i jedno i drugo kako nas Gospod Bog usmeri.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Sve je to divno i krasno. Zelim znati gdje ste nasli u Svetom Pismu pojam o monastvu konkretno kao sto je blagoslov male crkve Hristove - braka u Kani Galilejskoj ? Ne unizavam monastvo - ono je iskljucivo nacin zivljenja. Nema visine sa koje se nemoze pasti niti dna sa kojeg se nemoze dici - bez obzira bio monah ili u braku ili samac ili razapeti lopov i ubica na krstu pored Hrista koji postaje prvi stanovnik Carstva Nebeskog, jer se kaje.

Mislim da je uopste iluzorno pricati nacinom da treba da saobrazimo svoje duhovno uzrastanje sa nekakvim - unaprijed odredjenim stavovima - koje Crkva sustinski i ne poznaje. Naslov teme je monastvo ili brak i sad se mi kao opredjeljujemo da bi dosli do zakljucka kako je monastvo elitniji prilaz Bogu u odnosu na sve. Ne postoje manje dragocjeni ljudi i vise dragocjeni.

To sto vi tvrdite donekle je i tvrdila rimska crkva kada joj je vaseljenskim saborom dopusteno da na svom prostoru moze primjenjivati celibat ali da to nije obavezujuce za sve.

Pa sto se onda bunite protiv katolicke teologije, rima i pape ? Uzmite zapadne oce i opletite po podrsci svojim propovjedima.
Sto se mene tice, ja sam pravoslavac i nemojte mi nametati stvari, stavove i vjerovanja koja ne postoje u
u mojoj Crkvi.
 
.....pravi monasi su skromni i smerni, samo Bogu služe, ne ponose se i ne uzdižu,
ne kite se i nisu narcisoidni, ne mrze i ne kude druge, sve svojom braćom vide i ne proklinju nikoga,
nisu zavidni i ne preziru nikoga sem greha,.....malo ih ima i ne hvale se svojim monaštvom,..........
ne zatvaraju put spasenja drugim ljudima,....moji momci,...
.puno još toga morate naučiti, ali prvo svoja srca da očistite i primite u njega Hrista,....
moji momci,....
 
Poslednja izmena:

Back
Top