MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ne želim da priznam da si
najbolji od svih. Pravih.
Pogrešnih. Neprobanih.
Slućenih. Sa praga vraćenih.
Nisi najbolji. Ti si Prvi. Jedini. A
takvi se ni sa kim ne porede.
Ne želim da priznam da sam
najbolja samo kad me ti imaš i
kad tebe želim. Prava. Najluđa.
Najsrećnija. Najneispavanija.
Svoja. Tvoja. Neću ti to
priznati, jer bih time sebi
priznala da su se meni najbolje
stvari u životu već desile. Eto,
zato neću...
Mom D zauvek.. i jos malo vise...
 
Nina:

Danas je osam godina kako postoje Moje male sarene emocije,
gde sam zajedno sa vama unela mnoge emocije i osecnja,
svoje i po neke tudje koje su mi dotakle dusu.
Pisala sam svaki put kada su se moje misli i osecanja pretvarale u
reci koje su zivele u meni,baskarile se kao malo dete,srecne ili tuzne
sve do trenutka kada su izasle iz mene, ovde na ovim stranicama..
mestu gde ce ziveti svoj besmrtni zivot..
Hvala svima koji citaju i pisu na Emocijama
Kliknite za proširenje...
Cestitam draga moja i zelim ti jos puno godina i lepih pisama punih sarenim emocijama na istom ovom mestu... <3
 
Poslednja izmena:
From my diary

-Nina,ne postoje dve ljubavi potpuno iste.
-To znam i sama..nista mi novo nisi rekla,zatasto mi to sada pricas.
-Zato sto,sledeci put kada budes volela,neces se ni setiti uzroka tvoje patnje.
-Necu se secati,ne lupaj
-Ljubav je najmocnija carolija,pa je i lek takav,ekstreman
-Ekstremno mi zvuci kao podcenjivanje.
-Ne sumnjaj u sebe draga.Ljubav nas cini bolesnim,
proganja nas u snovima,unistava nas u stvarnosti.
Ljubav je ubila vise ljudi nego bilo koja bolest.
-O cemu ti pricas,mene nije ubila,ucinila me je boljom.
-Ako je tako,zasto si onda tuzna,zasto patis
-Zato sto je jos uvek u meni..
 
Tinjao je grad od koračanja mase. Čitav dan je podsećao na neku davnu pesmu. A ona? Češljala je kosu, pripremajući je da kroz nju prođe neki novi vetar. Pomislila je tada kako biće joj lepo, negde daleko od kuće gde ostaviće za sobom sve prošle trenutke. Ah, tužna je bila negde u sebi. Osmeh spolja vrištao je krike. Želela je opet da je on pozove. Želela je da je vodi u svetlo, da trče po zelenom ispod velikog plavog, želela je da žuto sija nad njima i da se smeju ničemu što bilo bi smešno. Na kraju, svako nosi svoju težinu, otežanu nečim dragim i spoljnim. Koliko su teški koferi koji odlaze lažno?
(A.Jonić | Refren)
 


Пољубац

Шапати пуни
дрхтавих жеља
што буде страст,
пулс што дамара,
лептирових крила дах
који ромори
шареним хаљинама
нежних дуга,
зрнца
расутих снова,
тело трептаво
од слаткоће.
Најслађи отисак
нежног додира
твојих
меканих усана
на мојим
трептавим откуцајима
поветараца
ушушкао ме у твоје руке
припадањем.
Заројиле звезде
над нама,
засребрила месечина
над дрхтавим
шумама и рекама
нашим дрхтавим смехом.
Дашком меканих усана
пробуђена
тумарам слатким сновима
обучена у тебе.

Мира Јовановић
(...из моје збирке Ослушни... )

 
1483439_681009321938770_1623524731_n.jpg
 
Osecam te kako me pokrivas sobom..svojim mirisom..ukusom i dodirom..sapuses tiho..ne cujem te najbolje ..samo osecam toplinu tvojih usana i drhtaj..koji mi krece niz liniju vrata..do levog ramena gde spustas poljubac..zadrzavsi ga na trenutak u udubljenju koje pravi kljucna kost ..blagi stisak tvojih zuba zaziva jedva cujni jecaj koji ne mogu da kontrolisem..jer drhtaj krece dalje preko grudi..do stomaka .. unutrasnjom stranom butina ..preko kolena ... do pete i malog prsta..zastane na kratko pa krene nazad..preko risa ..obmotavsi se oko listova i desnog kolena..preko butine sve do prepona.. i tu stane... cujem samo nase ubrzano disanje koje se siri mrakom..nazirem te iznad mene..liniju tvojih ramena..i ruku kojima me blago izdizes..namestas..prepustam ti se..i hvatam tvoj ritam bokovima..ispocetka lagano a onda sve brze i brze..carsav susti pod nama....dajem ti se...gubim se pod tobom u sebi ne zeleci da se odvojis od mene ni onaj trenutak..dok sam se hvatala za sipku na uzglavlju kreveta..pritiskas me uz taj krevet..krevet uz patos da ne poletimo zajedno sa njim..i nezan i divalj vodis nas ..gubim dah... .sirova strast..cedi nas je polako.....tela nam klize.. mesaju nam se sokovi..jecaji i uzdasi.. i tiho stenjanje od siline zadovoljstva..moj vrisak i tvoj krik sa kapima znoja..ispunjavas me...u noci sa mirisom lavande
 
Čestitam postavljaču teme,na uspešnosti kroz vreme i željom da traje,traje,traje!

:vatromet::vatromet::vatromet:

"ako mi je srce ispunio tvoj osmeh
ako su u njega stale i tvoje usne
a našlo se mesta za oči i dlanove
zašto iz noći u noć ima jedan tren
kada se iznenada budim
i dozivam te na sav glas
%EC%A0%9C%EB%AA%A9-233.jpg
 
Dodje vreme kada svi nasi teski trenuci postanu deo price,iz koje smo naucili tri stvri:
Da strpljivo cekamo pravi trenutak za delanje
Da budemo mudri i ne dozvolimo sledecoj prilici da propadne
Da budemo ponosni na svoje oziljke,koje nosimo kao medalje utisnute u nas.
Ljudi koji nikada nisu bili porazeni, su oni koji se nikada nisu ni borili.
Oni koji nikada nisu bili pobedjeni,nikada u ovom zivotu nece biti ni pobednici.
 
Poslednja izmena:
Dosla sam do one tacke kada vise nista ne mogu: odbijam pozive,
izmisljam razloge za nezlaske i sebe nateram da se obucem,
obujem,sminkam a onda izadjem.Da sedam u kola i vozim.Da se osmehujem
i pretavaram kako mi je super sto sam izasla u jebeni petak ili subotu vece.
Kako su mi teme za razgovor zanimljive a u slepoocnicama mi pulsira nesto
sasvim drugo.Da se pretvaram kako mi ne smeta guzva,glasni govor i
nadglasavanje sa decibelima.Kako me ne peku oci od dima cigareta i grlo
od cigareta koje sam i sama popusila.Kako mi ne smeta sto cu sva da smrdim
na dim i da ce mi trebati dva dana da izluftiram garderobu.Da se pretvaram kako
mi je prijatno, da niko ne primeti koliko mi nije.Da se kasno vracam kuci.
Da mi nije prijalo pice jer nisam nista jela celog dana i bila sam gladna.
Da skidam sminku,rascesljavam kosu,perem zube dva puta ne bih li sprala bljutavi
ukus cigareta u ustima.Da proveravam mai.Nema nicega.Poruke, nema od onog od koga ocekujem..
Da sedam za komp i pisem, jer da slikam ne mogu.*******,stvarno ne mogu.
Ni da radim ni da se pretvaram.
 
Toliko toga zelim da ti kazem.Onda se prepadnem,rec u grlu stane.Da li je to od siline mojih emocija?Ne znam...samo zacutim.Bojim se i da ti pisem...bojim se da te svojim pesmama ne uspavam,da te svojim zvezdanim nebom ne zagrejem previse.Bojim se...da me neces razumeti,da ces me na pogresan nacin shvatiti.Zato mi dozvoli ponekada vrisak,i onaj uzdah koji moze samo da se oseti u tami.Dozvoli mi da se u tvojim rukama kao duga menjam,onako umorna pred onaj tren sna samo nama poznat.Cuti...ne govori nista.Ne kvari sve ove trenutke koje imamo.Dopusti da nas ljubav vodi,da nas strast tela zavodi.Samo cuti i prepusti se zeljama...cutacu i ja.Ponekada reci nisu potrebne,one pokvare sve.Sacuvaj me samo za sebe,ljubi me jer ovo vreme vise nikada necemo moci vratiti.Tiha strepnja mi dusu obavija.Sada samo zelim da se scucurim pored tebe,da utonem u san...i da sanjam.Nemoj ga prekidati...bojim se da kada otvorim oci vise ne budes tu.
Beskraj
tumblr_mvef4iOlLy1sk87juo1_500.jpg
 
Nedelja je dan kada sakupljm svoje bele i sive oblake.Prebrojavam osmehe ili sipram
po nekada suznim kisama nedostajanje u tisini u kojoj se cuje samo sustanje moje haljine
i oseca toplota na dlanovima dok drzim solju sa kafom na kojoj je utisnuta kravica sa
osmehom od uveta do uveta i crvenom na tufnice kaubojskom maramom oko vrata.
Solja ni velika ni mala,taman sto bi rekli.Konfekcija kupljena ni sama vise ne znam
Gde.Mozda i u onim radnjama sve za 99 din, ali,volim tu solju iz koje pijem kafu i kada
mi dan zapocne sa tom nasmejanom kravicom.Nedelja je moj dan.Tako je zovem.
Dan koji posvecujem sebi,bar najveci deo dana.Dan kada uradim sve ono sto nisam stigla
preko nedelje a i vise.Dan kada uspem da sve poredjam po redosledu u sebi,ne bih li mogla
nastaviti dalje,u svim danima koji dolaze.Zatvorim oci,.iskljucim telefon,pustim muziku
i prisvajam tu savrsenu emociju koja poprima Njegov oblik

 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top