MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Proza je hladna (nju piše razum), poezija je topla (nju piše srce).
Od sada ću ti pisati samo pesme.
Ali sumnjam da ćeš ti to shvatiti, jer "shvatiti znači voleti".

1379620_435687806536265_200142672_n.png
-Branko Miljković-
 
..... i plašeći se tog, na lepak uhvaćenog miša, gazdarica je taj komad lesonila izbacila u bašticu.
Jadna senica, ne znam ni kad se tu našla, ni kad se sva ulepila pored njega. Muka me uhvatila kad sam to video.
Miš je već bio uginuo a ovo malo ptiče je bilo kao pokisla kokoška, svo umuljano i jedva se u tom lepku mrdalo.
Polako sam ga odvajao od tog namazanog lesonita, pazeći da mu nešto ne slomim. Pošto se ispreplitalo sa mišjim repićem,
nisam mu prepoznavao drugu nožicu. Kad sam tog jadnička uspeo konačno osloboditi, ličio je na očerupano gušče.
Kljucao me, da li braneći se ili iz zahvalnosti, ne znam sad. Nije moglo to ptiče leteti, ali je trčkalo.
Posle sam primetio da je i odskakutalo i popelo se na grančicu u zimzelen. Mislio sam, samo da ga mačka tu ne nađe,
dok mu to neko perce ne poraste, da može i poleteti, ...
Da li sam trebao ga staviti u kavez sa papagajem, dok se ne oporavi?
Šta znam, ...ta pričalica mnogo jak ujed ima. Šta ako bi ga,...
 
Lampe sire svoju meku zuckastu svetlost,praveci senke na zidovima.
Senke koje lice na Tebe u mojoj glavi,u mojoj dusi..
Zatvorenih ociju,pod kapcima koji podrhtavaju,zamisljam te.
Sve je jednostavno u ovakvoj noci..
Na trenutak,spokoj, mir,i smesak koji otkidam sa usana koje mirisu na zelju.
A onda, opet, misli koje se preplicu i nestaju u beskonacnosti.
Zadrzavam dah,disuci duboko,zeleci da slike neznosti sacuvam sto duze,
za sva svoja postojanja.
 
Ipak nije tako kako pokusavas da prikazes.Da te je bas briga.
Nisi ti covek koga ne bi bilo briga za bilo sta sto ima veze sa tobom
Ja znam, da kada je meni dobro i drugome je. Iz razloga sto imam
potrebu da to podelim sa nekim.Uvek je lepse podeliti ono sto imas
pa makar i cutanje...Odjednom kao da te ne poznajem...
Ne samo sto si tu negde..vec kao da te nikada nisam poznavala...
a to boli..

 
Nista vise ne znam.Sve je u meni pucalo kao vatromet
dok sam sinoc slusala vetar kako mi prica o tebi.
Ova dusa prepolovljena drhti u nocima bez dodira.
U snovima bez zvezda.
Zatvaram oci i vidim te.Slike tvoga lica koje mi prolaze mislima
kao nemi film bez kraja i jos uvek mi daju nadu.
Osecam otkucaje u sebi nezne muzike koju sam smislila za tebe, zeleci da zivim u tebi.
Zagrli me,u mislima zalutalim bez tebe.
Kazi mi i verovacu ti,
kao sto verujem da si muzika moje duse.

 
Jednom cu doci
iznenadicu te
u neke kasne sate
dok kisa rominja.
Pokisla
naslonicu ti
glavu na rame
a srce ce mi kao i sada
dok pisem udarati ludo.

U tvojim ocima
vetre ce se upaliti
i znam
zeleces da me usnama ugrejes
ali ja ti necu dati.
O tome zelim
jos uvek
samo da sanjam.
Jos nije trenutak
kazacu tiho.
Pusti me samo
da na tvom
ramenu pamtim
svaki tvoj drhtaj
i miris koze
i otkucaje
tvog ustreptalog srca.
Kisa ce i dalje padati
i lupkati kapljicama
po mojoj dusi.
Veta ce mi mrsiti
umesto tebe kosu
ali znam
umeces da me sacekas..
M.Jovanovic
 
SBxAEeX.jpg


„Дан и ноћ, мојим жилама струји иста бујица живота што игра и струји у ритму света.
То је тај исти живот што кроз земни прах клија радошћу у безбројним влатима траве
и што шукља у шумним таласима лишћа и цвећа.
То је тај исти живот што се љуља у
океанској колевци рођења и смрти, у плими и осеци. Осећам да ми је удове узвисио тај додир светског жића.
А понос је мој од живог била векова што овога часа игра у мојој крви.“

Рабиндранат Тагоре​
 

Ponekad nastojim
Probuditi sjecanje
Pozvati u pomoc
Svaki trenutak
Kada sam bio sa tobom
Neka govore lazi
O kojima sve znamo
I ti i ja

Tada shvatim
Da te trebam voljeti
Jer si ti zrak
Bez kog
Ne mogu zivjeti
Jer si razlog
Zasto mi jutro
Mirise na cimet
I sa tobom
Moj svijet je potpun
 
Nocas je Mesec kao kriska lubenice.Mirise na slast i toplinu.
Kao Ti.
Cini mi se da bih mogla da te dohvatim, propnem li se na prste i zagrizem,
drzeci te sa obe ruke, dok bi mi sok klizio niz usnu,stezuci te uz sebe
i ne dajujci nikome i nicemu da ti naudi..
nedostajanje moje

 
Sakricu ovu pesmu od tebe,
jer tebi pesma nije potrebna.
Tebi ljubav nista ne znaci.
Sakricu svoja osecanja,koja nisi
uspeo ubiti,i nikada ih neces razumeti.
Sve cu od tebe sakriti...cutanjem.
I pusticu da nas huk vremena nosi.
Samo me nemoj pitati.kako cu ziveti?
S cime cu plivati?Dok bez daha na litici
zivota stojim.
Da li ce se moci u moje oci ponovo sjaj
useliti?
Da li cu moci sanjati,nase obale,tvoje vrele
usne,ruke...koje me diraju miluju.
Gordi covece.
Koji mi se u lice ismevas,jer ne zelis da osecas.
Da osecas ljubav kojom te darujem,dok svaki
put padam u narucje tvoje.
Koji se ismevas mojim pesmama,sto umem da slusam
vetar jelove sume,vrbake guste i male sove.
Jer niko ti nikada nije pisao,niko te nije voleo
kao ja.
Ovako tajanstveno,strasno i misticno,tako carobno.
U mirisu svih godisnjih doba,u kome postoje nemiri,
u kome postoji bol,u kome postoji ljubav.
Nista mi ne mozes uzeti.Nikada.Ono sto osecam u grudima.

Beskraj

tumblr_mmycpk3kOr1rasb71o1_500.jpg
 
Moje ego ne zaslužuje da ga pišem velikim slovom, jer sam svestan koliko sam mali i nemoćan u odnosu na prirodne zakone, pa čak i u odnosu na tokove dogadjaja u mom neposrednom okruženju. U obraćanju drugome uvek ću pisati velikim slovom "Ti" iz razloga poštovanja i uvažavanja tudjeg pa i tvog ega, naročito tamo gde mislim i osećam da nema dovoljno bliskosti i razumevanja izmedju mene i tamo nekog "Tebe" ili čak "Vas" - ako je distanca tako velika da ne možemo biti per tu.
 
Nocas je Mesec kao kriska lubenice.Mirise na slast i toplinu.Kao Ti.
Cini mi se da bih mogla da te dohvatim, propnem li se na prste i zagrizem,
drzeci te sa obe ruke, dok bi mi sok klizio niz usnu,
stezuci te uz sebe i ne dajujci nikome i nicemu da ti naudi..
nedostajanje moje

277221852_476e8916f0_z-326x235.jpg
 
U DUGIM NOCIMA

U dugim nocima,
ka njenim vrhovima,
kada u san utone sve,
kada se zvezde povuku
u svoje stanove, kazu
ponekad pada sneg,
kada se tajne otkriju sve,
videcu jedno malo snovidjenje,
koje nikada nisam videla pre
i tada ce stati vreme
kad zadivljeni pogledi sretnu se,
dacemo obecanje,
da nikom necemo otkriti tajnu,
sto smo te noci videli i gde,
jer u dugim nocima,
ka njenim vrhovima,
mogu se otkriti tajne sve...Tea

12620_4920244241719_960885688_n.jpg
 
Ima ljudi koji ne podnose disciplinu.Obdareni su talentima ali se ne trude da oblikuju i zavrse tako sto ga rasture u paramparcad.Upoznala sam vise takvih ljudi.Isprva mislis da su fenomenalni.Potpuno te obore s nogu..Ali tu obicno bude kraj.Oni ne mogu dalje zato sto se ne trude da idu dalje.
Nemaju usadjenu disciplinu da idu dalje i razviju svoj talenat vec se uljuljkaju tu gde su..u zamku sopstvenog zivota i nemoci..

 

Danas je osam godina kako postoje Moje male sarene emocije,
gde sam zajedno sa vama unela mnoge emocije i osecnja,
svoje i po neke tudje koje su mi dotakle dusu.
Pisala sam svaki put kada su se moje misli i osecanja pretvarale u
reci koje su zivele u meni,baskarile se kao malo dete,srecne ili tuzne
sve do trenutka kada su izasle iz mene, ovde na ovim stranicama..
mestu gde ce ziveti svoj besmrtni zivot..
Hvala svima koji citaju i pisu na Emocijama
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top