MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Davno su se sreli... nisu se upoznali, tek prepoznali... po ritmu srca, treptaju duse, zajednickoj daljini u pogledima. Na svom putu saplela se o njegov pogled i u tom zagrljaju nasla skloniste. Trazeci se po svetovima pronasla je sebe u njemu. Nikad nije znala igrati na malo... davati se do pola... vagati. U borbi razuma i osecanja uvek je gubila oboje... i glavu i srce. S njim to nije ni bilo vazno... u zamenu joj je dao svoje... otkopcao dva dugmeta duse i iz nje rasuo crne bisere za njen vrat. S mesecevim zrakom cesto je svracao kod nje... ustreptala i nemirna osecala bi ga u dasku vetra i videla u odsjaju zvezda... nekad i nikad... sada i zauvek. Znala je da se daljina ne meri kilometrima niti vreme godinama. U njenim snovima on je i dalje trazio spas... jastuk od paucine...casu meda. Sve gatare sveta u dlanu su joj i sad videle zig njegovog srca, na njenom srcu trag njegovih usana i blagi otisak zuba... da... nekad bi je blago ujeo za srce... nezno i oprezno... tek toliko da je podseti da i dalje postoji. Po danu bi je posipao mesecinom... nocu joj crtao dugu... darovao magiju. Magija je, videti skriveno, cuti neizreceno... razumeti... nazdraviti u istom trenu za istu misao... stoletni san. Tajna je znati stati... zaustaviti suzu... otici. Magija je reci zbogom s osmehom a znati da kraja nema. Citao joj je dusu... slovima meksim od svile. Veceras je bila njegova a nije je bilo godinama... sasvim dovoljan razlog da otvore vino.
Bas kao i ona citavo vreme on je u srcu cuvao tisinu. Secao se svega... pamtio ispisano... bez posebnog razloga.
Njima je od ljubavi dano, da dele iste snove. Oni zive taj svet.....

passionnight.jpg

 
Nema početka ni kraja. Osećam tvoju prisutnost svuda oko sebe, nestvarnu, neopipljivu i čvrstu, kao da sagledavam stvarnost. Želim da je dodirnem kao stvar, kao tvoj kaput, ali to je više od mene.
Poptpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u talasima nemira kao i mi, kao kiša, kao krv u otkucajima izmedju stvarnosti i sna. Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena izmedju nas i svega oko nas.
Vraćam se u našu prošlost, kod mene sadašnjosti i budućnosti prošlost. Vidim nas na kraju puta, svuda je pustoš oko nas. Hladno je. Biće nam uvek hladno, to je zakon visine.
Samo su ti oči tople. Moje nisu. Ti znaš, možda su uvek takve?
 
Posle duzeg vremena sam opet na ovom forumu i veoma sam se prijatno iznenadio kada sam ugledao ovu temu... prosto se divim da jos traje.. bravo bravo bravo:klap::klap::klap::klap::klap::klap::klap::klap::klap::klap:

Evo zelim i ja da dam doprinos ovoj temi i da ostavim i ja neku moju sarenu emociju.

CINI MI SE

Cini mi se, da su sve price ovog sveta ispricane
u moru tuge i bola,u beskraje neba dosegnule.

Cini mi se, da patnja i ceznja obavija svet,
Da ljubavi nema da povrati smeh.

Cini mi se, da me volis, da me nezno gledas,
da sa tobom letim, da za tobom mrem.

Cini mi se, da me nikom nedas,
da sam tvoja ljubav, tvoj melem, tvoj med.

Cini mi se, da cu s tobom da osvojim svet,
da si moja sudba, andjeoski let.

Cini mi se, da ti cujem smeh,
da me toplo grlis, da me volis, eh.

Cini mi se, samo mi se cini
Da me volis tek…..
 
Znas li
Da postoji samo jedna rec
U koju moze stati
Sva moja misao?
Znas li
Da nikada pre
Niko nije dodirnuo
Moje srce ne ranivsi ga?
Znas li
Da lutala sam
Izgubljena u tami
Svoje nesigurnosti?
Znas li
Da tragala sam za sobom,
Izgubljenom,
Sakrivenom u tajni,
Sputanom u tisini,
Zarobljenom
Izvan vremena?
Znas li ?
Da, znala sam
Gde cu se pronaci?


1277682.jpg
 
Znam da tu si, uz mene.
I da trudis se da osetim te, znam.
Znam da moje mesto je uz tebe,
Da teska i suvisna pitanja
Postavljam ti.
Znam, mili moj,
Sve.
Ponekad samo osetim se sama,
Tako daleka i tako svoja.
Napustena u svetu gde boli,
Prepustena postojanju gde
Tisina i tuga caruju.
Casak nespokoja,
Trenutak daljine?
Trebam te,
Vise od vazduha koji disem.
U cudne, nepoznate mreze
Zaplela se moja misao.
Ono sto slutila sam tek
Da postoji.
Dotaknula me Ljubav,
Pa ceznem za onim
Sto u tebi imam,
Sanjam o onome sto
Uz tebe jesam.
Casak nespokoja,
Trenutak daljine?
Svejedno je,
Trebam Te.
 
Tetovirana jesen - Miladin Berić

Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam,
sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi
i da verujem i da ne verujem
i da sanjam i ne sanjam,
isto se vraćam i isto krvarim
i isti me trag vodi u uzalud kao slikara
koji bi ponovio svoju najbolju sliku
na komadu beloga zlata
a život teče dalje.
Ti i ne znaš
da vec danima sanjam istog leptira,
samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu.
On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao
sem malog ožiljka na levom krilu,
a meni je i to dovoljno.
Znam,
trebalo je da bude proleće,
a bila je jesen na splavu meduza
i nije bilo sjaja u travi.
Ne, ne boj se.
Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog
ponekad znaju tako divno da cute.
Sve je istetovirano i izgubljeno.
I ova jesen je istetovirana i izgubljena
mada jos uvek mogu sam sebe da ubedim da sam
sve sanjao.
A ti?
Šta ces ti?
 
Nikad necu dozvoliti sebi,
da budem ono sto drugi
vide u meni
Bicu ono sto jesam
Necu dozvoliti ovom svetu
da unisti coveka u meni
Volecu i verovati,
ali cu odbaciti laz i prevaru
To su osobine koje ne dolikuju
jednom ljudskom bicu
Ljubav ce biti jedini osecaj
sto ga imam u meni,
a osmeh jedini jezik
sto ga razumem
Neka moj zivot,
bude samo moj i pusti cu
da u njega udu samo oni koji
to zaista zasluzuju!
 
Zauvek ću voleti
Tvoje oči crne,
Tvoj osmeh što se topi
Na srcu mom…

Zauvek ću voleti
Trenutak kad me držiš čvrsto
I ne puštaš me…
Kao da ti je zadnji put…

Zauvek ću voleti
Tvoje ruke koje moju dušu čuvaju,
Koje je drže da ne potone,
Da se ne izgubi u ulicama zla…

Da imam dva života,
cilj bi mi bio upoznati te ranije.
Da imam još jednu priliku sve ponoviti,
ne bih svoje vreme na budale trošila…
Ne, svoj život bih na tebe potrošila
i veruj, ne bih se žalila.

Toliko puno patnje i boli bih manje imala,
toliko puno puta bih pravim smerom krenula
na raskrscu mojih puteva...
2w70hn7.jpg
 
Necu ti reci, da to je ljubav,
necu ti reci, ni da te volim,
stacu pred tebe pogleda cista,
sa telom obucenim, ali golim.
Pred tobom necu imati tajne,
necu se kriti u dusi svojoj,
srusicu svaki zid oko sebe,
i potpuno predacu se milosti tvojoj.

I cekacu na odgovor tvoj, pun nade,
ugradicu u nas deo sebe,
i deo po deo, mrvu po mrvu,
krisom ukrascu deo tebe.

I necu vise biti saмa,
cak i kad odes sudbinom svojom,
necu dozvoliti, da me proguta tama,
osvetlicu dusu, proslom ljubavlju tvojom.

I znam da bolece, bolece puno,
ali, da te ne volim, ja ne mogu,
i opijena kao pijanac,
jos jednu tugu popicu s nogu...


ruke333ir1.jpg
 
I poslednja misao si bio,
i prva ovog jutra..
Da li znas to ?

Jedan razgovor..jedna rec je dovoljna da pokrene lavinu osecanja,misli, sarenih emocija i reci koje ce dans, sutra ili jedanog dana nepogresivo naci svoje mesto u recenici,stihu ili boji i dati oblik svemu onome sto osecam.Zatvorim oci,duboko udahnem i pocnem da osecam. Nekada sam nalazila inspiraciju u nekom trenutku,slici..secanju..dogadjaju.Sada me sama misao na tebe inspirise..
Volim te ovom cudesnom ljubavlju dok plutam univerzumom kao bestezinsko telo namagnetisano potrebom da se pripijem bas uz tebe..

loversq.jpg

 
Kuco, da li si pročitala "Melem za žensku dušu"?
Ako nisi, čitaj i plači, kao i ja...čitam je treći put...
Odlomak:

"Kada lagani povetarac dodirne tvoj obraz, biće to moj dah;
kad hladni vazduh prostruji pored tvog vrelog čela, biće to moj duh...
Saro,nemoj oplakivati moju smrt; zamisli da sam nekuda otišao i čekaj me,
jer mi ćemo se ponovo sresti."
 
Zasto da ti pricam o suncu,
kada sijas jace od njega?
Zasto da ne volim vetar,
kada ti je kosa na vetru najlepsa?
Zasto da berem cvece,
kada na tebe mirise?
Zasto da mislim na oluju,
kada vedro je nebo?
Zasto da drhtim na snegu,
kada grejes me ti?
Zasto ne prodje dan,
a da te bar jednom u necemu ne vidim?
Zasto da gubim nadu,
kada imas je i ti?
Zar da te nemam? :heart::heart:
 
Proslost

Veceras ga volim.
Sasvim mirno, tiho i bezrazlozno.
Imam potrebu da ga imam kraj sebe, da ga posmatram, da ga mazim, da ga slusam kako dise, da spava, da se cima u snu i tek ponekad posegne da proveri da sam tu.
Da pobegnemo od svih zahteva i sve potraznje koja nas nemilosrdno razdire i cepa na parcice posle kojih dusa ostane fronclasta...
Imam neku cudnu neznost nagomilanu na levom dlanu i posegla bih lagano za njegovim ledjima jer znam da voli toplinu s mojih dlanova koja ga mazi i opusta.
Lezali smo tako u nekoj sobi, sasvim nevaznoj, a ipak smo zapamtili detalje i boje te sobe.
Pre nego smo zatvorili vrata i ostavili ceo svet iza njih, razmisljala sam da ga zamolim da me jednostavno Voli te noci, da me ne uzme bez priloga i ne guta bez zvakanja. Razmisljala sam da ga zamolim da me oseca, da svaku moju nesavrsenost oseti na neki novi nacin, da je prihvati kao neminovnost satkanu od snova i nadanja...razmisljala sam da ga zamolim da me razboli neznoscu i bliskoscu koja nam nije strana.
Ali sam precutala sve cim sam mu videla pogled.
Ucutali su svi zahtevi cim je posegnuo rukom ka mojim ledjima i privukao me kao dugo cekani trenutak...
Volim momenat u kom se uzdigne nada mnom i gleda me u oci jer zna da ja to volim... volim trenutak u kome osetim da ne moze da izdrzi vise, da se gubi u mojoj vrelini i ljubavi koja ga klizi kroz tunele obozavanja...
Volim ga veceras...
Onako zrelo i postojano, bez trunke euforije i potrebe za urlanjem celom svetu da je moja ljubav samo za njega...


Ne mogu vise da sanjam.Previse je bolno..


dreamworld.jpg
 
Vetar se vezati ne moze
tu samo ljubav pomaze

Ne volim vetar..Ne zato sto mi bestidno mrsi kosu i pripija bluzu i pantalone uz telo..Ni sto savija grane,pruzene kao bespomocne ruke trazeci neki oslonac ne bi li mu se oduprle..Bezuspesno.
Njisu se ti nezni zeleni listovi tek rodjeni u njegvom ritmu.Trepere uplaseno plaseci se svoje prerane smrti.Ne volim ga, jer mi svojim dahom raznosi misli noseci ih u pravcu gde ne zelim da budu.To me cini po malo nervoznom.Branim setako sto pokusavam da sve sakupim u jednu tacku ne bi li pronasla znacenje te jedne jedine reci.Secam se svega.Cak i onog sto sam mislila da sam zaboravila ali tu jednu jedinu malu rec ne mogu da izvucem iz secanja ..iz mentalne blokade i stavim je u kontekst koji ce mi reci o cemu se radi.Da li je to prvi put da ne razumem.
Nigde nikog na vidiku.Vetar i ja kao matador i bik u areni bez gledalaca.Stojim kao robot ne shvatajuci da je zavrsni udarac vec zadat.Snage nemam da se pomerim. Imam tek toliko da disem i osetim toplu krv koja se sliva niz ostricu maca koji je zariven tacno tu,levo,malo gore.Topim se.Nestajem...Krenes li put Pakla..sapce mi vetar...nastavi da ides njim..
 
Nedostajao joj je svakim danom sve vise i vise...stavila je njegovu sliku kao wallpaper.To je bilo prilicno smesno...sam taj cin. Vreme je nastavilo da prolazi...sve brze i brze. Utorak je postao petak...dani su se smenjivali bez logike i reda. Svaki dan je bio sve kraci.Gledala je u tu sliku svaki dan. Elektronske oci voljenog pocivale su na njoj. Pronasli su se u n-matricnom sistemu...dogodila se ljubav...ona je njega videla on nju nikada...uspevala je vesto da odugovlaci i prolongira susret...a ljubav je postajala sve jaca i jaca...Voleo je vise od zivota...Medjutim jednog jutra...nije se probudila iz svog elektronskog sna. Zauvek izgubljena u ovom laznom virtuelnom svetu ostala je...iza svog zida...gledajući u svoje virtuelno sunce na ekranu...samo iz jednog razloga...nije imala hrabrosti da se suoci sa njim u realnosti i pogleda ga u oci...zasto...odgovor na to pitanje on nikada nije dobio...a ona ce ostati izgubljena danas i mrtva bez njega sutra.
 
Poslednja izmena:
The Tudors..sezona II
Ser Tomas Mor..Covek za sva vremena

Vaše Veličanstvo...
postigli smo veliki uspeh
u čitavoj zemlji
sa zakletvom na vernost
Vašem Veličanstvu kao poglavaru Crkve.
Takođe i u korist vašeg braka
sa Kraljicom Anom.
Ali ne možemo naterati
ni Fishera ni Tomasa Mora
da polože zakletvu.
Bilo kako bilo... Možda
će se zakleti delimično.
Sir Tomas nam je već rekao da nema ništa
protiv Akta o Nasleđivanju, i...

Ne može biti kompromisa.
Ako dozvolimo njima, od svih ljudi,
da se zakunu samo onome čemu oni žele,
onda će stvoriti presedan
koji će drugi slediti.
U ovom slučaju, Vaša Visosti,
je sve ili ništa.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top