Odavno vec citam forum pa sam htela da napisem i svoju pricu.
Udata sam vec 8 meseci za coveka koga volim. Medjutim sada je pocelo da skripi.
Od pocetka je nasa veza nailazila na razlicite komentare jer ja imam zavrsen fakultet a moj suprug trogodisnju srednju skolu, i razveden je. I nije u stalnom radnom odnosu. Kad smo se upoznali bavio se preprodajom kola i skutera na crno i nekako me nije bilo briga za finansijsku njegovu situaciju, niti za obrazovanje. Volela sam ga, on mene i to mi je bilo dovoljno. Sada se situacija menja. On je ziveo sa roditeljima u porodicnoj kuci, ja zivim u svom stanu u Beogradu. Tako je sve klizilo glatko.
Kad smo se vencali moji roditelji i brat su to jedva progutali, hteli su vene da iseku skoro bukvalno. Jer dolazim iz porodice obrazovane dobrostojece. Ni jednog sekunda nisam obracala paznju na komentare. Ali kako je moj suprug bio sve vise u problemu sa poslom, jer nije mogao da nastavi da radi na crno sad krece problematika. Taj "biznis" je potpuno zamro. Od tada pored svog osnovnog posla ja dajem casove deci da bi mogli da nekako prezivimo mesec. Iako sam zavrsila jezik predavacki poziv me nikad nije privlacio ali bila sam prinudjena na to. On otkako smo se uzeli bukvalno nijedan mesec nije dao ni dinar za racune hranu, nabavlja novac povremeno u kladionici ali to je sica. Ja snosim sve troskove. Dok smo se zabavljali a ziveli zajedno kod mene ni tada nije placao racune, ali to mi se nekako podrazumevalo, iako nije bilo kratko vec 6 meseci. nije se ponudio , ja nisam htela da ga presiram. Ono sto me nervira u celoj toj prici nije novac vec sledece. Iz najbolje namere da nam pomogne moj tata mu je nasao 2 posla. Prvi je ko obezbedjenje u banci. To je bilo u feb. Isao je 2 dana i nije vise jer mu je hladno. Drugi je sada pre par dana. Kao prodavac u sportskim prodavnicama. Isao isto 2 dana, nece vise jer je to "pederski posao" a sam da nadje neki nepederski nije mu uspelo vec 10 meseci.
Moji roditelji su poludeli i rekli mi da ako za mesec dana ne nadje posao da ce me zamoliti da se iselim iz njihovog (mog, ali se na mamu vodi) stana. Pa da ss svojim muzicem ako sam izabrala bedu u njoj i zivim. Znam da su ozbiljni jer su jedva prihvatili sve to, majka mi je oplakala dan vencanja i hoce da me nauce pameti. On nema nikakvu inicijativu, grdi me jos sto dozvoljavam njima da me ucenjuju.
Sad sam u rebusu. Kuma mi predlaze da se razvedem, ja sam na ivici nervnog sloma. Plasi me sta ce biti ako roditelji zaista ucine to sa stanom. I za kakvog to coveka sam se udala? Jer ja zaista nemam sredstava da izdrzavam sebe i njega.. Koliko god to zelela. I polako mi se sve skupilo i smucilo.. Ima li ko koji pametan savet?
I jedino sto ih razlikuje od onih prvih koji su ugledni gradjani drustva je- sreca.
al bitno da nije na ovom ogranicenom nivou ambicija i novca koji se moze videti za 2 dana..a ne posle par meseci ili godina braka
...meni je sve u njemu napisano u redu. Mozda sam ja seljak u dusi ali mnogo vise cenim rad no skolu, dzaba ti skola ako je ne unovcis a mozes super da se unovcis bez skole ako si radno, vredno stvorenje...precenjujemo znacaj skole, elitisticki smo narod u biti...ja tu skolu ne bih ni pogledala iskreno...
I isto kao i kod svakog rada, mozes i da krivinaris, i da hvatas precice, narocito ako si u timu. A mozes i da umires od rada.
), al bas ima veze sa diplomom fakulteta.