MOJ OTAC

beer-steins2.jpg

Živeli!
 
Nikad nisam ovo radila,ali sad bih vam ispricala jednu pricu.Imala sam dedu i babu od 80 godina.Vencali su se davno pre 60 i vise godina.Ziveli su tesko,naporno radili,borili se,mucili.Imali su sina,moga tatu i cerku.Dizali su ih,trudili se da im obezbede normalan zivot.Onda se sin ozenio i dobio tri cerke,mene i moje dve sestre.Svi zajedno baba,deda sin,snaja i tetkasu se borili mucili ,radili da nam pruze sve sto smo zeleli.Mi smo odrasle,stasale ja i sestra se udale,treca je bila jos mlade,dobile smo decu,devojcice isto.I onda udarac,bolan udarac za sve,mi smo izgubile oca,mama muza,a baba i deda sina.Zajedno smo tugovali,zalili,preziveli zajedni i nastavili dalje svako od nas sa svojim bolom,a opet zajedno kroz zivot dalje.Ja sam dobila jos jednu devojcicu,i druga sestra mi se udala i ona dobila devojcicu.Porodica se uvecavala,i dobili smo jos jednu preslatku devojcicu od srednje sestre.Svako dete je predstavljalo srecu i razlog da se nastavi zivot dalje.Te devojcice male,njih 5 unuka i praunuka su bilke zivot,radost i sreca.Onda se baba razbolelai napustila nas.Bilo je tesko svima,i mami i nama i tetki i nasoj decici,a najvise dedi.Nastavio je on posle nje,ali jedva,nije znao da dise,da zivi bez nje.Pored svih nas i decice koju je voleo beskrajno i nas koji smo njega voleli beskrajno,on bez svoje babe nije nije znao kako dalje.Njegov zivot se zavrsio sa njenim.Malo posle nje on je sam odlucio da nas napusti i da ode kod svoje babe i svog sina.Ostavio je veliku bol i prazninu u nasim srcima.Uovoj temi ja ne pisem o svome ocu vec o mome dedi koji se trudio da nam zameni oca koga smo izgubile,i da nasa deca nikad ne osete da nemaju dedu iako im je on bio pradeda.Bio je bolji pradeda od mnogih dedai zelim da mu se puno zahvalim na tome,pamtice ga po njegovoj ljubavi prema njima i njegovoj dobroti.Jedino sto me tesi sada je da je on sad sa svojom babom i svojim sinom,napokon na kraju srecan i da je pronasao svoj mir i spokoj zasluzio ga,i zelim da mu se zahvalim zato sto nas je toliko voleo.
 
Jennifer Jennin:
Odgovarajući na jednu temu ovdje...obuzele su me emocije...ne znam da li slična tema već postoji ili ne...ali sam pomislila da bi bilo lijepo da na jednom mjestu pišemo o svojim očevima, najiskrenije što možemo; o tome kakve ih pamtimo iz našeg djetinjstva, kao i kasnije, dok smo odrastali, i o tome kakvi su sad.
Da li smo ponosni na njih ili ih se stidimo, da li im šta zamjeramo, da li nešto želimo za njih da učinimo, a još nismo i slično...
Ako nisu živi, kakve uspomene na njih nosimo...

Hajte prvo vi, pa ću se i ja ubaciti...
Kliknite za proširenje...
No comment
 
Ванда:
Мој шашави отац са пуних 78 данас је, поново, лајковао на мом фејсу свашта и скајпом звао једног мог колегу! Обожавам га тако блесавог, од како нема више сати на свом нету, дође и побрља ми свашта!!!
И сваки пут каже:,,Ма, нисам, лепо сам стиснуо црвени крст!'' :)
И још дода како њему нет није потребан, ,,само мааало, да видим новине, ништа мени више не треба..'' Бановаће ме негде доживотно, због њега!:heart:
Kliknite za proširenje...

Genijalno!KAkav lik!
 
Ух, кад прочитам овако нешто, баш се растужим..
Ја некако мислим, треба да иде редом, нека смо ми и наша деца добро, а родитељи свакако треба да ,,оду'' пре нас..А онда помислим...ма, јако ће ми тешко бити...баш јако...
Али, ја опет морам о мом оцу:
Синоћ један познаник из друге државе стави на ФБ песму коју је компоновао мој тата. Није знао да је то његова композиција, али каже, веома је воли..Тако сам се разнежила, и опет била поносна на свог блесавог оца који је у међувремену поново побрљецкао нешто на мом компу... :)
Ево композиције:
 
Ванда:
Ух, кад прочитам овако нешто, баш се растужим..
Ја некако мислим, треба да иде редом, нека смо ми и наша деца добро, а родитељи свакако треба да ,,оду'' пре нас..А онда помислим...ма, јако ће ми тешко бити...баш јако...
Али, ја опет морам о мом оцу:
Синоћ један познаник из друге државе стави на ФБ песму коју је компоновао мој тата. Није знао да је то његова композиција, али каже, веома је воли..Тако сам се разнежила, и опет била поносна на свог блесавог оца који је у међувремену поново побрљецкао нешто на мом компу... :)
Ево композиције:
Kliknite za proširenje...

:) Tiho tece Dunav plavi....prelepa pesma....budi ponosna na svoga oca,divna pesma
 
И јесам, поносна сам... Све ове године он стиже да се бави истраживањима историјских чињеница, пише лепе књиге, компонује лепе песме, пева нам и свира, ради у башти, отвара неке изложбе, држи књижевне вечери..и много, много се бави нама и унуцима!:heart::heart:
 
Ванда:
И јесам, поносна сам... Све ове године он стиже да се бави истраживањима историјских чињеница, пише лепе књиге, компонује лепе песме, пева нам и свира, ради у башти, отвара неке изложбе, држи књижевне вечери..и много, много се бави нама и унуцима!:heart::heart:
Kliknite za proširenje...

to je divno stvarno...:)
 
Ruina alkoholicarska...Jedina pametna stvar koju je ucinio jeste sto nas je napustio...

Doduse mnogo kasno. Mogao je i ranije da ode dok nije unistio nase zivote u toj meri.
Tja,zivot ide dalje :)
 
full moderna:
Ruina alkoholicarska...Jedina pametna stvar koju je ucinio jeste sto nas je napustio...

Doduse mnogo kasno. Mogao je i ranije da ode dok nije unistio nase zivote u toj meri.
Tja,zivot ide dalje :)
Kliknite za proširenje...
Uh, bude mi baš teško, kad pročitam ovakvo nešto i krivo što ima takvih ljudi, koji svojoj deci priređuju pakao:(.Opet, raduje me kad vidim da su takvi ljudi u manjini, čitajući sve ove divne reči, posvećene našim očevima:)
 
Danima pokusavam da ispraznim tatin stan....Ulazim puna resenosti da pocnem,da zavrsim sa tim,ali ne ide...Pocnem,otvorim ormar,fioku...Odjednom tu je dzemper koji smo isli zajedno da kupimo,tu je moja pokazna od Stranda iz 88. godine,mamina kapa(za koju je uvek govorio da je smesna,ali je ipak vise od 10 godina ljubomorno cuva sakrivenu) ...Boze,sta je sve cuvao,gomile papirica,stare bioskopske karte,...Naviru secanja i uspomene,uhvatim sebe da satima sedim sa nekom sitnicom u ruci a suze samo cure,placem bez glasa...I tako evo to traje danima...Mali veliki je sacuvao sve uspomene,sve sitnice,sacuvao je celu moju mladost...Sacuvao je sve nase zivote,sve podsetnike na razne periode,i lepe i ruzne i teske i vesele...Sada treba stegnuti srce i odvojiti ono sto je vazno od nevaznog,a kada sve sagledam sve je vazno-vazni su i recepti koje je seckao,i moje prve domine,i najvazniji telefoni u gradu zalepljeni na karton,vazan je i nespravan rucni sat koji mi je on doneo iz Kuvajta,vazno je i....Sve je vazno,sve je sacuvao ali sebe nije....
 
akassa:
ja imam puno toga da napisem o svom ocu,ali necu moci sve.on je umro ove godine,jako mi nedostaje,sanjam ga skoro svake noci.jako smo bili vezani,ja i on smo podvezivali majie na krovu,zajedno brckali oko struje,zajedno cepali drva i svasta jos.ponekad se i pocackamo,onako neozbiljno,obicno je to bilo zbog toga sto smo oboje tvrdoglavi,pa mora da bude kako ja hocu,dok on kaze da mora po njegovom.ipak na kraju mi uvek popusti.svi su ga voleli,postovali,jer je bio dobar i vredan covek,svima da pomogne.sad za njega kazu da je bio ,,olicenje postenja,,.za mene mnogo znaci kad cujem tako nesto,koliko su to velike i jake reci,bar za mene.i bio je veliki veseljak.kad smo na njivi,on kaze idite vi kuci,ja cu da zavrsim,a mene zao da ostane sam,pa iako jedva stojim,ostanem da mu pomognem i znam da ga je u isto vreme bilo i zao i milo.kad se razboleo,nije dao niko nista da mi kaze o tome (inace ja sam u drugoj zemlji),nije hteo da prica samnom da ne bih cula da jedva govori,kad se desi da se on javi kad ja zovem,on mi spusti.nisam mogla da odem,imala sam tek rodjenu bebu.kad je pao u komu,majka mi je rekla,ja sam trazila da mu stavi telefon uz uvo da mu kazem sta imam,da mu kazem da ga mnogo volim,da mu kazem hvala sto se mucio zbog mene,radio na 40 stepeni vrucine po ceo dan,da bi mene skolovao,da mu kazem izvini ako sam ga nekad uvredila,ali eto.znam samo da mi je zao sto mu nisam sve rekla,sto nisam bila uz njega i sto mu nisam pruzila tu priliku da uziva u starosti a ja da radim za njega.i na kraju evo jedne od pesama koje sam pisala samo za njega.
Ako me cujes

Sedim na mestu gde mirno spavas
u srcu osecam tugu najvecu
drhtavim glasom tiho ti govorim
dok vetar gasi,upaljenu svecu.

Ako me cujes,ucini mi jedno
u san mi dodji ove hladne noci
reci kako izgleda leteti bez krila,
kako izgleda kroz oblake proci.

Da li si tamo daleko sam
da li je toplo,ili ipak zima
igras li,pevas ili mirno sedis
dal uopste zivota tamo ima.

Ima li bola,patnje i suza
ili je lepo,veselo i srecno,
umiru li i tamo ljudi,
il njihove duse opstaju vecno.

Hoces li se ikada vratiti ovde
ko covek,ptica ili cvetic mio
reci da znam,da te vidim jos jednom
iako nisi ono sto si bio.
Kliknite za proširenje...

Jako si me rastužila. Moj otac je živ ali moja majka je tamo negde baš kako kažeš u ovoj pesmi. Suze su mi krenule.
 
Moj otac nije najbolji, nije najpažljiviji, nikad mi nije pokazivao svoju neograničenu ljubav prema meni kao detetu, uvek se kontrolisao i pažljivo ''dozirao'' svoju ljubav jer se bojao da će me razmaziti, i mene i sestru. S' obzirom da sam starije dete, mnoga koplja su se lomila na mojim leđima, u pubertetu mi je bio ljuti neprijatelj - da se tako izjasnim. Zaista, nikad nisam bila problematično dete, ali moj otac je bio vojno lice, posle je radio i u policiji, nagledao se svega i onda je iz nekog straha - koji tek sad mogu objektivno da sagledam i razumem u potpunosti, često je pravio problem u meni tamo gde ga zaista nije nikad bilo, strahovao je da necu izaći na pravi put, da možda neće uspeti od mene da napravi dobrog i poštenog coveka i taj njegov strah je toliko bio očit i vidljiv, nije znao da ga sakrije, ponekad me je gušio toliko da sam gorke suze prolila, mnogo smo se svađali zbog toga. Nedostaje mi nekad iako je tu pored mene... Kako? Uvek me je nekako držao na distanci, i mene i sestru, nekad me je bolelo sto nam nije dao pristupa, da izgradimo neki bliskiji odnos. Danas kad sam sam svoj čovek, kad nisam više finansijski zavisna od svojih roditelja, trudim se da izgradim odnos sa njim onakav kakav sam odvek želela da imamo i polako mi daje pristupa - srećna sam zaista!

Nije bio najbolji čovek, varao je moju majku, možda opravdano, možda ne - ko to zna, neću da ulazim u njihov odnos, lagao je, petljao.... Razveli su se, drvlje i kamenje jedno na drugo.... Jako je komplikovan njihov odnos, a sad osećam da se nalazim između 2 vatre. Mama hoće da ga mrzim, da ga pljujem, a ja to neću niti mogu - on je moj otac, vaspitao me je kako je najbolje znao i umeo, grešio je, bio je u pravu - ipak je on samo čovek, njihov odnos me ne zanima i neću da ulazim u to, ne dam da tuđe mišljenje i utisci određuju moje ponašanje prema nekom. On je od mene napravio ono što jesam i zaista, ništa ne bih menjala kod sebe, volim svoju ličnost - čvrsta sam, odlučna, znam šta želim od života, ne dam nikom da me gazi, to je sve on napravio od mene, samo on i TATA, HVALA TI NEIZMERNO, ZAHVALJUJUĆI TEBI JA SAM OVO ŠTO JESAM. Sad da me neko pita, ništa što se desilo ne bi promenila jer sam zahvajujući svemu tome ovde gde sam. Za mene bi najveći životni uspeh bio kada bih ja uspela od svoje dece da napravim ovakve ljude kakvom si ti mene izgradio i oblikovao moju ličnost. Ako nekad nekim slučajem naletiš na ovo, znaj da sam sve ovo napisala od srca jer te volim pored svega što se desilo, pored svih tvojih grešaka i spletki koje si pravio jer si se osećao ugroženo pored 3 žene u kući, do tvoje prevare moje majke, prve, druge, treće, .... ko zna koliko, znam da je bilo dosta, želim da ti kažem da te poštujem i da te volim, ti ćeš uvek imati mesto u mom srcu jer zahvaljujući tebi ja postojim, srećna i zadovoljna samom sobom, pa tek onda svim ostalim, sposobna sam da volim i to kako silno da volim, ali to treba zaslužiti. TI SI TO ZASLUŽIO! Znaj da pišem ovo jer mi nikad nisi dao prostora da ti ovo kažem u lice.
Kakav god da je, on je moj otac i ja ću se truditi da imam onaj odnos sa njim koji sam želela i sa radošću mogu da kažem da idemo ka tome i da konačno osećam da me ceni kao čoveka, da vidi u šta sam izrasla, vidim u njegovom pogledu zadovoljstvo i ponos u očima...
 
Porodila sam se 8.januara, dan posle Bozica i dan pre nase slave Sv.Stefana. Jedva sam prezivela te dane bez mog tate. Plakala u porodilistu kao sumanuta jer su dosli svi da nas vide, sem njega. Plakala kad smo nosili bebu kuci, plakala posle toga svaki bozji dan jer moje dete nema dedu. I to kakvog.
Bokte, al' je tesko.
 
Cranberry:
Porodila sam se 8.januara, dan posle Bozica i dan pre nase slave Sv.Stefana. Jedva sam prezivela te dane bez mog tate. Plakala u porodilistu kao sumanuta jer su dosli svi da nas vide, sem njega. Plakala kad smo nosili bebu kuci, plakala posle toga svaki bozji dan jer moje dete nema dedu. I to kakvog.
Bokte, al' je tesko.
Kliknite za proširenje...
Nikakav komentar, samo gomila poljubaca i razumevanja za tebe, neka ti je srećna i zdrava bebirončica, anđeluz:)
 
Ovo sam pronasla juce...Blog iz Press-a...Mislim da mu je mesto i ovde,vredi procitati...Mene je pomerilo iz mesta...
Nikada zaboraviti neću ...
2012-02-04 23:25:38.0 Jana Vila
.....

Da te bar mogu probuditi ,
u ovim mojim mislima ,
u ovim večitim lutanjima ,
oživeti ...
Da iz slike ne pokretne ,
načiniš par koraka ,
da budeš živ , stvaran ...
Da te bar mogu dodirnuti ,
onako istinski, kao živog ,
osetiti tvoju toplotu ,
na vrhovima prstiju ,
obrisati onu sivu ,
sa našeg neba ,
iz naših oblaka ...
Da ti bar mogu reći ,
a da me ti čuješ ,
da mi odgovoriš ,
Da mi tvoje reč i ,
ponovo ušima prozuje,
a da one nisu ,
poslednje, ni prve ...
Da ti bar mogu pokloniti ,
onaj poklon ,
što sam ti namenila ,
u tvoje ruke ga stavit i,
i zajedno stisnutim rukama ,
na tvoje grudi ga postaviti ,
ovo ludo srce moje ...
Pa da te oživi ,
i da ti života da ,
da ponovo kuca srce ,
u tvojim grudima ,
da te oživi , da znam ,
da nisam uzalud ,
dala ovih par godina ...
Da se pomeriš , pokreneš ,
da nisi više slika ,
da mi odgovore kažeš ,
ono što tražim ...
Da moja mašta ,
nema više saputnika ,
Da moje srce ,
prestane da traži ...

BLOG U PRESS-U -JANA VILA
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

prvepruge
Sta uradi otac ubice Carlija Kirka..
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.334
blablablahh
blablablahh

Back
Top