MOJ OTAC

Nikad jos nisam smogla snage da napisem nesto ovde, a vidim da nisam jedina. Krenem da citam pa se rasplacem, pa batalim sve.
Mog tate nema vec godinu i po. A mislim da nije prosao ni jedan jedini dan da nisam plakala zbog toga.
A sad i ovi sugavi praznici, ja u 9.mesecu trudnoce, hormoni me iz cipela izbacuju, jutros sam se vracala iz grada i sve plakala usput (a obicno se suzdrzim dok ne dodjem u stan i zatvorim vrata za sobom).
Bokte, kako se ovo prezivi?
Mnogo me je strah da se ne pretvorim u jednu nadr*anu, otrovnu, specenu vesticu koja mrzi praznike, koja mrzi srecne porodice i svakog ko ima tatu.
 
Cranberry:
Nikad jos nisam smogla snage da napisem nesto ovde, a vidim da nisam jedina. Krenem da citam pa se rasplacem, pa batalim sve.
Mog tate nema vec godinu i po. A mislim da nije prosao ni jedan jedini dan da nisam plakala zbog toga.
A sad i ovi sugavi praznici, ja u 9.mesecu trudnoce, hormoni me iz cipela izbacuju, jutros sam se vracala iz grada i sve plakala usput (a obicno se suzdrzim dok ne dodjem u stan i zatvorim vrata za sobom).
Bokte, kako se ovo prezivi?
Mnogo me je strah da se ne pretvorim u jednu nadr*anu, otrovnu, specenu vesticu koja mrzi praznike, koja mrzi srecne porodice i svakog ko ima tatu.
Kliknite za proširenje...

Draga moja,
razumijem te, itekako.
Svako normalan bi ti rekao da nije u redu kako se osjećaš...jer ćeš uskoro donijeti život na svijet...i kako da se onda ne raduješ praznicima...
I tvoj tata bi sigurno bio nesrećan da zna kako se osjećaš.
Slično je to...neka Bog oprosti,,,oko mene su svi moji drugi dragi, i moja djeca...ali praznici ove godine...u meni je tolika praznina...nema više one djetinje radosti, tragam za njom u sebi, prizivam je...ali je NEMA.
MOŽDA NIJE NI DOBRO NI NORMALNO kako s eosjećamo, ali TAKO JE kako je
Ne treba se samo prepuštati tuzi, da ne pate oni oko nas.
ja se smijem kroz suze...eto kako guram sve ovo
 
Čitajući ovu temu, dođoh na ideju da napravim temu u kojoj bismo mogli da se obratimo svim onim dragim ljudima koji nam nedostaju, ili od kojih prezamo da budemo iskreni do srži.
Prva postavih, pa i pisah. Pridružite mi se.
 
Jennifer Jennin:
Draga moja,
razumijem te, itekako.
Svako normalan bi ti rekao da nije u redu kako se osjećaš...jer ćeš uskoro donijeti život na svijet...i kako da se onda ne raduješ praznicima...
I tvoj tata bi sigurno bio nesrećan da zna kako se osjećaš.
Slično je to...neka Bog oprosti,,,oko mene su svi moji drugi dragi, i moja djeca...ali praznici ove godine...u meni je tolika praznina...nema više one djetinje radosti, tragam za njom u sebi, prizivam je...ali je NEMA.
MOŽDA NIJE NI DOBRO NI NORMALNO kako s eosjećamo, ali TAKO JE kako je
Ne treba se samo prepuštati tuzi, da ne pate oni oko nas.
ja se smijem kroz suze...eto kako guram sve ovo
Kliknite za proširenje...
Uh...sve znam sta hoces da kazes...zato se i trudim da, ako vec moram da otplacem svoje, da to onda bude kad me niko ne vidi. Da ne moram da se pravdam onima koji to nisu preziveli zasto sad "opet placem" kad je proslo "toliko vremena". Shvatila sam i sama da ljudi koji nisu to doziveli apsolutno ne mogu da shvate kako se osecam. I bude mi jos gore kad neko od njih krene da me tesi, bez obzira koliko to dobronamerno bilo, jer jednostavno mi je nekad lakse da me samo svi zaobidju.
Onda mi je zao i mame i brata kad vidim koliko se i oni trude da se nastavi taj neki kao privid normalnog zivota, a znam da je najvecim delom to sad zbog mene jer sam konacno trudna posle 5 godina paklenih muka, operacija, bolnica, inseminacija, vantelesne oplodnje i ostalih grozomornih stvari. Pa se onda ja tako trudim zbog njih, oni zbog mene, a u stvari svako od nas bi najradije zabio glavu u pesak i tako proveo ceo ovaj mesec slavlja i praznika.
 
Jennifer Jennin:
Draga moja,
razumijem te, itekako.
Svako normalan bi ti rekao da nije u redu kako se osjećaš...jer ćeš uskoro donijeti život na svijet...i kako da se onda ne raduješ praznicima...
I tvoj tata bi sigurno bio nesrećan da zna kako se osjećaš.
Slično je to...neka Bog oprosti,,,oko mene su svi moji drugi dragi, i moja djeca...ali praznici ove godine...u meni je tolika praznina...nema više one djetinje radosti, tragam za njom u sebi, prizivam je...ali je NEMA.
MOŽDA NIJE NI DOBRO NI NORMALNO kako s eosjećamo, ali TAKO JE kako je
Ne treba se samo prepuštati tuzi, da ne pate oni oko nas.
ja se smijem kroz suze...eto kako guram sve ovo
Kliknite za proširenje...
U jednom momentu sam i ja postala svesna da nikad vise necu osetiti onaj trenutak apsolutne srece, onaj momenat kad ti je sve potaman i kad ne bi nista promenio.
Ruzne stvari nekako lakse podnesem, bar mi se tako cini. A lepe....secam se kad sam konacno saznala da sam trudna: sedim u kolima ispred laboratorije, gledam onaj papir i placem kao kisa. Snajka misli od srece, a ja ne mogu sebi da dodjem, u meni vulkan kulja iznutra...***, nema njega da mu javim da ce biti deda.....razbilo me je to.
E to je taj momenat gde sreca vise nije apsolutna i ne moze nikad vise ni biti.
 
Cranberry:
U jednom momentu sam i ja postala svesna da nikad vise necu osetiti onaj trenutak apsolutne srece, onaj momenat kad ti je sve potaman i kad ne bi nista promenio.
Ruzne stvari nekako lakse podnesem, bar mi se tako cini. A lepe....secam se kad sam konacno saznala da sam trudna: sedim u kolima ispred laboratorije, gledam onaj papir i placem kao kisa. Snajka misli od srece, a ja ne mogu sebi da dodjem, u meni vulkan kulja iznutra...***, nema njega da mu javim da ce biti deda.....razbilo me je to.
E to je taj momenat gde sreca vise nije apsolutna i ne moze nikad vise ni biti.
Kliknite za proširenje...

Mogu misliti...baš težak momenat...žao mi je.
 
...jako mi je zao...:(:(:(znam kakav je osecaj ne moze se opisati recima...jako boli...
Cranberry:
U jednom momentu sam i ja postala svesna da nikad vise necu osetiti onaj trenutak apsolutne srece, onaj momenat kad ti je sve potaman i kad ne bi nista promenio.
Ruzne stvari nekako lakse podnesem, bar mi se tako cini. A lepe....secam se kad sam konacno saznala da sam trudna: sedim u kolima ispred laboratorije, gledam onaj papir i placem kao kisa. Snajka misli od srece, a ja ne mogu sebi da dodjem, u meni vulkan kulja iznutra...***, nema njega da mu javim da ce biti deda.....razbilo me je to.
E to je taj momenat gde sreca vise nije apsolutna i ne moze nikad vise ni biti.
Kliknite za proširenje...
 
Dragi moj , oče
Ne možeš da naslutiš koliko mi je bilo teško, što si me ostavio baš na ovaj dan. Najradosniji dan provela sam u suzama.Kako su se samo ljudi radovali prazniku, žurili kući kako bi spremili bogatu trpezu i uz svoju porodicu proveli ovaj najradosniji praznik.U krugu svoje porodice, a moja porodica se rasturila...tebe više nije bilo....
Nisam mogla da zadržim suze, oni su veselo birali Badnjake a ja sam uplakana birala cveće za ikebanu...
Šta napisati , poslednji pozdrav....pa ja ne želim da se pozdravim sa tobom.
Mislila sam da ovaj praznik više nikada neću da slavim u radosti , jer će me podsećati na tebe...
Sad kad je vreme prošlo i evo 7 godina kako nisi sa mnom ...razmišljam da je tebi ustvari uspelo da celu porodicu sakupiš tog dana ...ne samo porodicu već celu rodbinu, prijatelje, kumove
Danas je opet Badnji dan , slavim ga sa uspomenom na tebe....Osećam kao da si ustvari svesno izabrao taj dan, kako bi bili zajedno, makar i u mislima i uvek u mom srcu.


in memoriam 06.01.2005-06.01.2012.

Na očevom grobu

Oče, evo opet mene.
Tvoja cura traži tebe;
Sad je bolna, naglo vene;
Ne poznaje danas sebe.
Otkad nisam bila ovde!
Svelo cvece vec mraz dene!
Ja sam jedva dosla dovde.
Tvoja cura naglo vene.
Htela sam ti reći samo…
Ah, al’ suza guši, davi!
Kako ti je, oče, tamo?
Tvoju curu što ostavi?
A ona te tako voli;
Ali mnogo, mnogo strada.
Ni Bogu se sad ne moli.
Nema čemu da se nada.
Ah, vecno bih bila s tobom!
Je l’ da I sad trazis mene?
Sreca mi je s tvojim grobom;
Tvoja cura naglo vene.

V.P. Dis
 
Poslednja izmena:
Мој шашави отац са пуних 78 данас је, поново, лајковао на мом фејсу свашта и скајпом звао једног мог колегу! Обожавам га тако блесавог, од како нема више сати на свом нету, дође и побрља ми свашта!!!
И сваки пут каже:,,Ма, нисам, лепо сам стиснуо црвени крст!'' :)
И још дода како њему нет није потребан, ,,само мааало, да видим новине, ништа мени више не треба..'' Бановаће ме негде доживотно, због њега!:heart:
 
Данас, улазим код маме и тате, и чујем маму како ,,виче'' на њега:,,Јеси лајковао? Признај да си опет нешто лајковао! Не би она рекла тек тако! А ти кажеш да ништа ниси пипнуо!''
Ахаха, требало је чути маму како то пита, као нека љубоморна цурица... А уствари, нисам сигурна да она тачно зна шта све то значи, само конта да ме тата поново увалио у глупости...
 
Ovo nije pesma o mom ocu,ovo je pesma o coveku kojeg vise nema,a bio mi je kao otac.Tebi deda mili moj ostavljam ovu pesmu kao poslednji pozdrav!
Hej ti,koji se nisi okrenuo,
hej ti koji nisi suzu pustio,
hej ti kojem ruka nije zadrhtala!
Jesi li gospodar ili rob,
jesi li mucitelj ili mucenik,
jesi li div ili onaj koji ne postoji?
Kako da te zovemo,
kako da te pamtimo,
kako da te oplakujemo?
Ko smo ti bili mi,
mi ostavljeni,
gde smo ti bili mi ,mi zaboravljeni,
sta smo ti bili mi,mi nevazeci?
Jesi li ogluveo,pa nisi cuo,
jesi li oslepeo pa nisi video,
jesi li okamenio pa nisi osetio?
Gde si stao trag si ostavio,
sta si pogledao,to si napravio,
koje si cuvao,te si povredio1
Ko si sada ti?
Onaj sto nam iz nepoverenja poverenje vratio,
u nesigurnosti sigurnost odrzao,
od nestabilnog zid sagradio!
Jesi li ogluveo pa nisi cuo,
jesi li oslepeo pa nisi video,
jesi li okamenio,pa nisi osetio?
Ko si sada ti,
kojim imenom da te zovemo,
kojom tugom da te zalimo,
kojim secanjem secamo.
HEJ TI,OKRENI SE DA VIDIS
HEJ TI STO PLACES
HEJ TI STO TI RUKA DRHTI.........ZBOGOM!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

prvepruge
Sta uradi otac ubice Carlija Kirka..
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.339
blablablahh
blablablahh

Back
Top