Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Imaj i ti u vidu, da mi je danas bio rodjendan, a otac mi ga na nikakav nacin nije cestitao...
Nego se lepo napio i doveo u kucu coveka koga prvi put vidim...takodje pijanog
...moj tata lici na ljubisu samardzica, kao da su blizanci... jednom u osnovnoj neka drugarica kad ga je videla mislila da mi je tata policajac sa petlovog brda (glumio je u toj seriji)
Moj otac je jedna velika sisa...
Plasi se da udje u sukob sa jacim al zato mene moze ladnjaka da prebije
govori glupe i nepovezane stvari, nepravedan, neposten, nepredvidiv, jedino sto
je radan mu je dobro...
Pogledao bi me poprijeko i rekao bi mi "Pusti ti to, vidi ti da zavrsis fakultet, da se zaposlis, sjutra ozenis, da budes neko i nestou zivotu, jedino ces mi se tako zahvaliti". Deja vu, on je takav, njemu rijeci ne znace nista, vec samo djela.
Jedino ga vidim nasmijanog kad sretne druga iz vojske, rodjaka kog nije gledao 100 godina, ili kad dodje neko s malom bebom, pa se malo poigra s njom
A sta drugo da ti kaze,sta ces ti sutra reci svom sinu?! Otac ti je stub na koji uvek mozes da se oslonis,ali osloni se da malo odmoris od rada,a ne da plandujes i mislis kako je zivot lak.Zivot je jako tezak,otac to hoce da ti kaze,a njega nece vecito biti da ti pomaze.Mozda smo mi ocevi malo grubi i netakticni,ali ti nisi mali,student si,odrastao,moras to vec sada da shvatas.Tvoj otac je divan covek,ali ne ocekuj od njega da bude i majka,ne moze i to!
Moj tata je bio jako strog dok sam odrastala, pamtim lepe batinice iz detinjstva. Jako je konzervativan covek i cesto smo dolazili u sukob zbog toga. Jedan je od onih ljudi koji nisu imali lak zivot, ali sve podnose cutke, ne gubeci nadu. Prava postenjacina i dobricina. Malo je reci da ga obozavam...
Pre neki dan sam pomislila na njega i jako mi je bilo zhao sto je moje dete moglo da ima savrsenog deku, a nije imala prilike ni da ga upozna, a bojim se da necu uspeti da srochim dovoljno slikovito kakav je car bio.
.. hvala dragom bogu, te je rikn'o pre jedno dve godine... stalno sam živeo u strahu da ću da bacim kašiku pre njega, ali eto i to sam dočekao, sa ne skrivenim oduševljenjem... nikada mi nije rekao ni jednu lepu reč, nisam ga video dvadeset pe- šest godina, ni na sahrani mu nisam bio i hvala mu što je rikn'o pre mene... nikad' mi neće biti jasno za koj' qurac ljudi prave decu kad nisu sposobni da ih odgajaju, a takvih je brdo... muka me uhvati kad' vidim koliko dece se baci po đubrištima, kontejnerima i domovima... najlakše je dići noge ili prosuti seme, a šta posle????
.. hvala dragom bogu, te je rikn'o pre jedno dve godine... stalno sam živeo u strahu da ću da bacim kašiku pre njega, ali eto i to sam dočekao, sa ne skrivenim oduševljenjem... nikada mi nije rekao ni jednu lepu reč, nisam ga video dvadeset pe- šest godina, ni na sahrani mu nisam bio i hvala mu što je rikn'o pre mene... nikad' mi neće biti jasno za koj' qurac ljudi prave decu kad nisu sposobni da ih odgajaju, a takvih je brdo... muka me uhvati kad' vidim koliko dece se baci po đubrištima, kontejnerima i domovima... najlakše je dići noge ili prosuti seme, a šta posle????
Nisam videla svog oca godinu dana...ponekad se cujemo ali nismo nikad bili mnogo bliski...ili on to nije umeo da pokaze...Ne secam se da me je poveo za ruku i pokazao neku neznost ali se secam kad sam imala 11 god i auto me umalo pregazio jedva je to preziveo...pa onda moja prva operacija slepog creva nije izlazio iz bolnice...Najdirljivije mi je bilo kad je pre par god kad sam polazila na put a on zaustavio bus usao unutra i dao mi malo novca dok su putnici aplaudirali...suze su mi posle...A opet znam i kad je bio nepravedan prema meni tako mi se cini kad je bila u pitanju neka deoba izmedju mene u sestre...stao je na njenu stranu a opet kad pomislim mozda ce na kraju ipak ona biti ta koja ce ga gledati do smrti kad sam ja vec ovde...mozda gresim...Danas ima 80 god..star je ali se drzi dobro...Redovno igra loto i njegovi penzionerski dani teku...Ucio me je postenju pravednosti miru i uzdrzanosti...Mislim da je nareligiozniji covek...ide nam slava i videcu ga uskoro...sad sam mnogo mirnija i ne bunim se ko nekad kad mi nesto zabrani...ustvari gledam ga sazaljivo...ceo vek je radio nije docekao unapredjenje koje mu je obecano osecao se ostecenim...zao mi je sto mnoge zelje nije uspeo da ostvari...Izmedju ostalog da putuje u Meksiko koji toliko voli...ali zato bio je u Jerusalimu na Hristovom grobu i znam da se molio za nas...
U stvari, evo, prekopiraću moj post, ne znam šta bih više dodala:
Moj otac je bio pošten radnik, divan čovjek...živimo u malom gradu...sad je bolestan, neaktivan...ali i dalje DIVAN.
Nisam subjektivna, u cijelom gradu ga znaju kao VANReDNO DOBROG ČOVJEKA, vrijednog radnika, pametnog sagovornika, vatrenog borca za pravdu...
Kad mi kažu da sam ista on ( a govore mi to i njegovi nekadašnji "neprijatelji") ja sam ponosna, često mi i suze navru na oči.
Često mu spomenem: "Stari, ja još uvijek na tvoj obraz idem čaršijom...Dignem glavu i idem...nemaš pojma kakav je to osjećaj, ali hvala ti na tome..."
Ne bih ga mijenjala za sva blaga ovog svijeta.
Ako mi moja djeca ikad kažu ili osjete bar mali dio ovoga...biću najsrećnija majka na svijetu...
__________________
Meni je ova tema jos uvek sveza, tek nedelju dana kako ga nema. Jennifer, ovo ste jako lepo napisali, ja sam svom ocu jako zahvalna sto je postojao. Imam 19 godina, moja majka je mene i moju stariju sestru ostavila sa slepim ocem. Ali, zato je, hvala Bogu, imala pameti kad se udavala, tako da smo nas dve ostale sa divnim covekom. Iako je bio slep, on se trudio da uvek sestri i meni pruzi sve, cak je imao i svoju farmu koza, na koju je isao svaki dan, dok se nije razboleo, pre dva meseca. Zahvalna sam mu na svemu i od njega sam naucila mnogo toga. Cesto smo tako sedeli i dugo razgovarali, sa njim sam mogla da govorim o svemu i bio mi je sve. I sad ne znam sta i kako. Navikla sam da kad mi se dogodi nesto lepo ili nesto ruzno, prvo njemu javim, a sada, nemam kome. Sestra se udala pre godinu dana i ima sincica, koji je star mesec dana, a tata je bio jako srecan kad je cuo da je dobio unuka, tada je bio u bolnici u jako losem stanju. Zadnjih godina sam ga uvek ja vodila kod doktora i to mi nije tesko padalo, isli smo za Bgd busom i ja sam i tada uzivala, jer sam svaki put ucila nesto novo od njega. Sada studiram i trudim se da ne patim, jer znam da on ne bi voleo da ja budem tuzna zbog njega, ali ne mogu da udjem u njegovu sobu...jer ne mogu da prihvatim da njega u njoj nema. Ovo sam podelila sa vama, jer sam imala jaku potrebu, jer ne mogu vise da slusam o tome da su samo zene jadne, a muskarci zli. Evo, od njegove smrti ja se ne cujem sa svojom majkom, i necu se skoro ni cuti (mada mi i zadnjih godina nismo bile mnogo bliske). Daleko od toga da je krivim za nesto, niti joj mislim nesto lose, samo ja ne znam sta sada da joj kazem. Meni sada fali moj tata, koji je uvek bio uz mene kad mi je bilo tesko, a ne ona.
Tek sada smem da ga se sećam
Nakon tolikih tužnih godina i dana.
Čelo mu se sijalo kao da su misli od plamena,
Dlanovi mirisali na lisku duvana;
Išao je dignutog desnog ramena.
Zašto li je u osmehu imao nečeg detinjega?
Zašto li je žurio uvek kao da mu je zima
I kao da ide ispod kakvog stega?
Zašto mu je rame dignuto
Kao krilo heruvima?
Možda je kraj božanskog nekog saputnika
Hitao i hteo se dići do njegovog stasa;
Možda je zato padala svetlost sa njegova lika
I toplina iz njegovog glasa.
Ali tamni sad pomalo u života tami
Njegov glas i osmeh, i čelo puno sjaja,
Samo u snu, kad smo opet srećni i mladi,
I sa dušom svojom sami,
Setim se jasno njegove reči, hoda i zagrljaja.
U snu se samo živo učini,
Kad prodje ponoć i bude blizu zori,
Kao da na nedoglednoj nekoj pučini
S nekim, koga ja ne znam, tiho zbori
U snu samo njegov lik ugledam ceo kao i pre
Dok smo živeli zajedno u ovom kraju,
I čini mi se kao da opet negde žurno gre
I kao da oči njegove nešto sto ja ne znam znaju.
Moj otac je jedna velika sisa...
Plasi se da udje u sukob sa jacim al zato mene moze ladnjaka da prebije
govori glupe i nepovezane stvari, nepravedan, neposten, nepredvidiv, jedino sto
je radan mu je dobro...
Tek sada smem da ga se sećam
Nakon tolikih tužnih godina i dana.
Čelo mu se sijalo kao da su misli od plamena,
Dlanovi mirisali na lisku duvana;
Išao je dignutog desnog ramena.
Zašto li je u osmehu imao nečeg detinjega?
Zašto li je žurio uvek kao da mu je zima
I kao da ide ispod kakvog stega?
Zašto mu je rame dignuto
Kao krilo heruvima?
Možda je kraj božanskog nekog saputnika
Hitao i hteo se dići do njegovog stasa;
Možda je zato padala svetlost sa njegova lika
I toplina iz njegovog glasa.
Ali tamni sad pomalo u života tami
Njegov glas i osmeh, i čelo puno sjaja,
Samo u snu, kad smo opet srećni i mladi,
I sa dušom svojom sami,
Setim se jasno njegove reči, hoda i zagrljaja.
U snu se samo živo učini,
Kad prodje ponoć i bude blizu zori,
Kao da na nedoglednoj nekoj pučini
S nekim, koga ja ne znam, tiho zbori
U snu samo njegov lik ugledam ceo kao i pre
Dok smo živeli zajedno u ovom kraju,
I čini mi se kao da opet negde žurno gre
I kao da oči njegove nešto sto ja ne znam znaju
Ovo je istina gola, i bas sam pisala o tome... to je ono sto plasi. Da samo u snu jos mogu tacno da se setim njegovog glasa...
Da me boli taj zaborav i da je tesko izboriti se sa tim... da je tesko ocuvati zivo secanje ma koliko mi to hteli... da je tesko oteti od zaborava neke stvari koje nam znace bogatstvo.
Ovo je istina gola, i bas sam pisala o tome... to je ono sto plasi. Da samo u snu jos mogu tacno da se setim njegovog glasa...
Da me boli taj zaborav i da je tesko izboriti se sa tim... da je tesko ocuvati zivo secanje ma koliko mi to hteli... da je tesko oteti od zaborava neke stvari koje nam znace bogatstvo.
Moj otac je sebicni gad,uzasan roditelj, i muz mojoj mami.Unistio mi je djetinjstvo i ostavio mi je trajne posledice na moju buducnost.
Jedva cekam da zavrsim faks,zaposlim se i odselim se!!!
Ovo je istina gola, i bas sam pisala o tome... to je ono sto plasi. Da samo u snu jos mogu tacno da se setim njegovog glasa...
Da me boli taj zaborav i da je tesko izboriti se sa tim... da je tesko ocuvati zivo secanje ma koliko mi to hteli... da je tesko oteti od zaborava neke stvari koje nam znace bogatstvo.
Moj otac je pijana drtina koga zanima samo kafana i šta selo misli, da bude dobar u (za) društvo, a kuće i mene se seti samo kada su praznici i hteo bi da se igra porodice. Sada sedi sam za postavljenim stolom, jer sam i previše ljut da bi barem danas danas praštao sranja koja je koliko juče napravio. Mslm, drag mi je, i kad je trezan nije toliko loš, sem što je uglavnom beskoristan, i daleko češće pijan. Sad mi je najbolji izgovor da ne odem negde ili okončam sve ovo sranje u kome sam, jer nema ko drugi da bi se brinuo o njemu. Tako da s e do daljnjeg zlopatimo zajedno. Da sam bolji i sposoban da nešto postignem bio bih mu makar zahvalan što me rodio, ovako nije ostalo puno stvari na kojima mu ne mogu zameriti. Znam samo da zahvaljujući njemu (a i mojoj majci, da ne bude da je on najgori) ne želim nikada da budem ni suprug ni roditelj, mada ostaje da sa zavišću gledam na sve slike skladnih zajednica, sa ma koliko zlobe sumnjao u njih.
